Пређи на садржај

Одбојка на Летњим олимпијским играма

С Википедије, слободне енциклопедије
Одбојка на Летњим олимпијским играма
Руководеће телоFIVB
Догађаји4 (мушки: 2; женски: 2)
Игре
  • 1896.
  • 1900.
  • 1904.
  • 1908.
  • 1912.
  • 1920.
  • 1924.
  • 1928.
  • 1932.
  • 1936.
  • 1948.
  • 1952.

Одбојка у дворани на ЛОИ
Одбојка на песку на ЛОИ

Одбојка се на Олимпијским играма први пут појавила у службеном програму на Олимпијским играма у Токију 1964. године и то истовремено у мушкој и женској конкуренцији. Иако је било планирано да одбојка буде демонстрациони спорт на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године, промоција је ипак отказана. У Токију 1964. Совјети су приказали најбољу игру и освојили златну медаљу, док је у женској конкуренцији Јапан победио Совјетски Савез.[1] Као најуспешнија репрезентација током историје код одбојкаша се истакла Русија са укупно 10 медаља, од чега четири златне. С друге стране, Рускиње су такође најуспешније са осам медаља. На Олимпијским играма у Атланти 1996. године у програм је укључена и одбојка на песку, за мушкарце и за жене.

Мушкарци

[уреди | уреди извор]

Освајачи медаља

[уреди | уреди извор]
Година Домаћин Финале Меч за треће место
Злато Резултат Сребро Бронза Резултат Четврто место
1964.
детаљи
Јапан
Токио
 Совјетски Савез Берг. систем  Чехословачка  Јапан Берг. систем  Румунија
1968.
детаљи
Мексико
Мексико сити
 Совјетски Савез Берг. систем  Јапан  Чехословачка Берг. систем  Источна Немачка
1972.
детаљи
Њемачка
Минхен
 Јапан 3:1  Источна Немачка  Совјетски Савез 3:0  Бугарска
1976.
детаљи
Канада
Монтреал
 Пољска 3:2  Совјетски Савез  Куба 3:0  Јапан
1980.
детаљи
Совјетски Савез
Москва
 Совјетски Савез 3:1  Бугарска  Румунија 3:1  Пољска
1984.
детаљи
Сједињене Америчке Државе
Лос Анђелес
 Сједињене Државе 3:0  Бразил  Италија 3:0  Канада
1988.
детаљи
Јужна Кореја
Сеул
 Сједињене Државе 3:1  Совјетски Савез  Аргентина 3:2  Бразил
1992.
детаљи
Шпанија
Барселона
 Бразил 3:0  Холандија  Сједињене Државе 3:1  Куба
1996.
детаљи
Сједињене Америчке Државе
Атланта
 Холандија 3:2  Италија  Југославија 3:1  Русија
2000.
детаљи
Аустралија
Сиднеј
 Југославија 3:0  Русија  Италија 3:0  Аргентина
2004.
детаљи
Грчка
Атина
 Бразил 3:1  Италија  Русија 3:0  Сједињене Државе
2008.
детаљи
Кина
Пекинг
 Сједињене Државе 3:1  Бразил  Русија 3:0  Италија
2012.
детаљи
Уједињено Краљевство
Лондон
 Русија 3:2  Бразил  Италија 3:1  Бугарска
2016.
детаљи
Бразил
Рио де Жанеиро
 Бразил 3:0  Италија  Сједињене Државе 3:2  Русија
2020.
детаљи
Јапан
Токио

Биланс медаља

[уреди | уреди извор]

Стање након Олимпијских игара 2016.

Држава
 Русија 4 3 3 10
 Бразил 3 3 0 6
 Сједињене Државе 3 0 2 5
 Јапан 1 1 1 3
 Холандија 1 1 0 2
 Југославија 1 0 1 2
 Пољска 1 0 0 1
 Италија 0 3 3 6
 Чехословачка 0 1 1 2
 Бугарска 0 1 0 1
 Источна Немачка 0 1 0 1
 Аргентина 0 0 1 1
 Куба 0 0 1 1
 Румунија 0 0 1 1
Укупно 14 14 14 42

Освајачице медаља

[уреди | уреди извор]
Година Домаћин Финале Меч за треће место
Злато Резултат Сребро Бронза Резултат Четврто место
1964.
детаљи
Јапан
Токио
 Јапан Берг. систем  Совјетски Савез  Пољска Берг. систем  Румунија
1968.
детаљи
Мексико
Мексико сити
 Совјетски Савез Берг. систем  Јапан  Пољска Берг. систем  Перу
1972.
детаљи
Њемачка
Минхен
 Совјетски Савез 3:2  Јапан  Северна Кореја 3:0  Јужна Кореја
1976.
детаљи
Канада
Монтреал
 Јапан 3:0  Совјетски Савез  Јужна Кореја 3:1  Мађарска
1980.
детаљи
Совјетски Савез
Москва
 Совјетски Савез 3:1  Источна Немачка  Бугарска 3:2  Мађарска
1984.
детаљи
Сједињене Америчке Државе
Лос Анђелес
 Кина 3:0  Сједињене Државе  Јапан 3:1  Перу
1988.
детаљи
Јужна Кореја
Сеул
 Совјетски Савез 3:2  Перу  Кина 3:0  Јапан
1992.
детаљи
Шпанија
Барселона
 Куба 3:1  Уједињени тим на олимпијским играма  Сједињене Државе 3:0  Бразил
1996.
детаљи
Сједињене Америчке Државе
Атланта
 Куба 3:1  Кина  Бразил 3:2  Русија
2000.
детаљи
Аустралија
Сиднеј
 Куба 3:2  Русија  Бразил 3:0  Сједињене Државе
2004.
детаљи
Грчка
Атина
 Кина 3:2  Русија  Куба 3:1  Бразил
2008.
детаљи
Кина
Пекинг
 Бразил 3:1  Сједињене Државе  Кина 3:1  Куба
2012.
детаљи
Уједињено Краљевство
Лондон
 Бразил 3:1  Сједињене Државе  Јапан 3:0  Јужна Кореја
2016.
детаљи
Бразил
Рио де Жанеиро
 Кина 3:1  Србија  Сједињене Државе 3:1  Холандија
2020.
детаљи
Јапан
Токио

Биланс медаља

[уреди | уреди извор]

Стање након Олимпијских игара 2016.

Држава
 Русија 4 4 0 8
 Кина 3 1 2 6
 Куба 3 0 1 4
 Јапан 2 2 2 6
 Бразил 2 0 2 4
 Сједињене Државе 0 3 2 5
 Источна Немачка 0 1 0 1
 Перу 0 1 0 1
 Србија 0 1 0 1
 Уједињени тим на олимпијским играма 0 1 0 1
 Пољска 0 0 2 2
 Бугарска 0 0 1 1
 Јужна Кореја 0 0 1 1
 Северна Кореја 0 0 1 1
Укупно 14 14 14 42

Србија на олимпијским играма

[уреди | уреди извор]

Мушка сениорска репрезентација Србије до сада (2019) је учествовала шест пута на најважнијем спортском такмичењу. Дебитовала је 1980. у Москви, када је освојила шесто место. Највећи успех је златна медаља у Сиднеју 2000, као и бронза 1996. у Атланти. Поред две медаље, освојена су пета места, 2004. у Атину и 2008. у Пекингу, поред девете позиције у Лондону 2012.

Женска селекција Србија играла је три пута, а најбољи резултат је сребрна медаља на Олимпијским играма у Рију, које су одржане 2016. У Лондон је освојено 11. место, а у Пекингу 2008. пето.

Олимпијске игре 2012. у Лондону

Одбојкашка правила

[уреди | уреди извор]

Екипа мора из највише три додира да пребаци лопту на противничку страну терена, али један играч не сме два пута заредом да додирне лопту. Осим у случају, ако је претходно блокирао противника, тада су дозвољена четири додира (блок и још три одигравања). Одбојка се игра на терену димензија 18 са 9 метара, а на средини терена налази се мрежа, која у зависности од пола, може да буде 243 cm за мушкарце и 224 cm за жене. На удаљености три метра од мреже, налази се линија три метра, која дели играче на мрежи и играче иза линије три метра.

Јако је битно и правило пецања, које се мењало током година. Данас се грешком сматра ако било којим делом тела додирнете мрежу.

Правило ротације

[уреди | уреди извор]

Најважније правило које важи у одбојци је правило ротације. Играчи који се налазе на терену морају да се ротирају у смеру казаљке на сату, али само после освојеног поена.

Јако је важно да тим у сваком тренутку зна ко би требало да сервира. Уколико погрешан играч сервира, екипа аутоматски губи поен или поене, ако је грешка установљена касније. Ако играч пре противничког сервиса направи промену у пољу, свира се погрешна постава. Наравно, играчи из друге линије и играчи на мрежи не могу да мењају позиције. Правило ротације такође може да приближи зашто техничар повремено изгледа као да се крије иза саиграча.

После Олимпијских игара у Атланти 1996, а од Олимпијских игара у Сиднеју 2000. уведено је правило да се играју три сета до 25 поена уз пети сет, познатији као тај – брејк, који се игра до 15. Према некадашњим правилима поен је могла да освоји само екипа која је сервирала.

Олимпијске игре у Аустралији 2000. донеле су још једну промену. Репрезентације су могле по први пут да користе либера, играча за другу линију. Правила прописују да он има ограничење и да може само да игра у одбрани и на пријему сервиса. Није му дозвољено да скаче у блоку, осваја поене и сервира.

Одбојкашки терен

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Занимљиво је да поред одбојке на песку, постоји шанса да још један вид овог спорта добије олимпијску верзију. На Зимским олимпијским играма 2018. у Пјончангу, направљена је промоција одбојке на снегу. Један од промотера, био је и Владимир Грбић, прослављени српски одбојкаш.

Један од најбољих потеза Олимпијских игара у Сиднеју 2000, догодио се у финалној утакмици између Југославије и Русије. Владимир Грбић је после сервиса Романа Јаковљева прескочио рекламе, вратио лопту у игру и у наставку акције блоком зауставио Јаковљева.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Volleyball at the 1964 Tokyo Summer Games”. Olympics at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  2. ^ Slepčević, Petar. „DA LI SE SEĆATE? Potez Vanje Grbića koji je najavio olimpijsko zlato u Sidneju /VIDEO/”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 12. 12. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]