Пређи на садржај

Односи Црне Горе и НАТО-a

С Википедије, слободне енциклопедије
  Црна Гора се придружила НАТО пакту 2017.

Приступање Црне Горе Северноатлантском савезу, односно НАТО, обављено је 5. јуна 2017. године[1] У децембру 2009. године Црној Гори је одобрен Акциони план за чланство, последњи корак у пријави за чланство у организацији.[2] Алијанса је послала званични позив 2. децембра 2015.[3] са приступним преговорима који су закључени потписивањем Протокола о приступању од стране министара спољних послова 19. маја 2016.[4] Црна Гора је званично ушла у НАТО 5. јуна 2017.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Државна заједница Србија и Црна Гора пријавила се за НАТО -ов програм Партнерство за мир (ПзМ) јуна 2003.[5] [6] Црна Гора је прогласила независност 3. јуна 2006. године и убрзо након тога отворила сталну мисију при НАТО-у у Бриселу.[7] Нова земља се касније придружила Партнерству за мир на самиту у Риги 2006. године. У новембру 2007. Црна Гора је потписала транзитни споразум са НАТО-ом, омогућавајући трупама алијансе да се крећу широм земље.[8] Црна Гора је тада потписала споразум са Сједињеним Државама, којим ће Црна Гора уништити своје застарело наоружање као предуслов за чланство у НАТО-у.[9] Министар одбране Црне Горе Боро Вучинић је крајем 2007. године рекао да ће Црна Гора интензивирати приступ алијанси након самита у Букурешту 2008. године.[10] Црна Гора је ушла у Интензивирани дијалог са НАТО у априлу 2008. године, а усвојила је Индивидуални акциони план партнерства у јуну 2008. [11] Позвана је да се придружи Јадранској повељи земаља кандидата за НАТО 25. септембра 2008. [12] [13] Земља је потом аплицирала за Акциони план за чланство 5. новембра 2008. уз подршку премијера Мила Ђукановића, [14] који је одобрен у децембру 2009. [15] Црна Гора је такође започела пуноправно чланство са Јадранском повељом кандидата за НАТО у мају 2009. [16] [17]

Црна Гора је почела да доприноси својим националним оружаним снагама страним војним операцијама НАТО-а. [18] Земља је 2010. године у Авганистан распоредила 40 војника, трочлани војномедицински тим и два официра под немачком командом. Црногорске мировне снаге су такође распоређене у Либерију и Сомалију.[19]


Црна Гора је добила подршку за своју кандидатуру за чланство од неколико земаља НАТО-а, укључујући Румунију, Турску, Немачку и Сједињене Државе. [20] [21] [22] [23] [24]

У децембру 2013. Дневне новине су објавиле да је НАТО одлучио да се Црна Гора придружи НАТО-у у исто време када и Македонија, на чије чланство је Грчка ставила вето због спора око имена Македоније, што чини приступање мало вероватним 2014. [25]


Црногорски премијер Мило Ђукановић је у марту 2014. године изразио жељу да Црна Гора уђе у НАТО, [26] а у мају 2014. изразио наду да ће позив за чланство у организацији бити подржан на самиту НАТО- а у септембру 2014. године.

29. маја 2014. године, словеначки (Карел Ерјавец и Роман Јакич) и хрватски (Весна Пусић и Анте Котромановић) министри спољних послова и одбране упутили су писмо генералном секретару НАТО-а, наглашавајући важност позивања Црне Горе у НАТО. Словеначки министар одбране је навео и да очекује да Црна Гора добије позивницу за НАТО током Самита НАТО 2014. године у Велсу.[27] Међутим, касније те године НАТО је најавио да те године неће нудити чланство ниједној новој земљи у организацији. Аналитичари су то потврдили као знак да чланице НАТО-а постају скептичне у погледу даљег ширења на Исток након руске анексије Крима, због забринутости око руске одмазде на нове безбедносне гаранције земљама тако близу њених граница.[28]


У јуну 2014. тадашњи генерални секретар НАТО- а Андерс Фог Расмусен је сугерисао да ће НАТО отворити „интензивиране разговоре” са циљем да позове Црну Гору да се придружи алијанси до краја 2015,[29] али да Црна Гора неће добити позив за придруживање септембра на самиту НАТО-а. Даља процена напретка Црне Горе се очекивала до краја 2015. године. [30]

Министарка одбране Милица Пејановић-Ђуришић је у децембру 2015. године посетила Словенију како би разговарала о позиву Црне Горе за чланство у НАТО. [31]

Савез је издао званичан позив 2. децембра 2015.[3] [32] Завршни преговори о приступању почели су у фебруару 2016. [33] и завршени у мају, омогућавајући Црној Гори да преузме статус „посматрача“ до ратификације од стране влада осталих чланица, као и од стране црногорског парламента.[34]

Проруске опозиционе странке тврдиле су да би референдум о чланству у НАТО-у требало да се одржи истовремено са парламентарним изборима у октобру 2016. године, иако је влада сугерисала да су избори де факто плебисцит по том питању. [35] Про-НАТО странке напредовале су у изборном резултату.


Сенат Сједињених Држава је 28. марта 2017. гласао о Резолуцији о ратификацији (Резолуција о саветима и сагласности за ратификацију (Док. Уговора 114-12)) [36] Председник Доналд Трамп потписао је председнички меморандум 11. априла 2017. [37] Ратификација од стране сваке државе чланице завршена је ратификацијом Шпаније 10. маја. Скупштина Црне Горе је 28. априла 2017. ратификовала споразум о приступању. [38] Црна Гора је званично ушла у НАТО као држава чланица 5. јуна 2017.[39]

Реакција руске владе на настојања Црне Горе за улазак у НАТО била је све непријатељскија [40] која је кулминирала покушајем извођења државног удара 16. октобра 2016. године, на дан парламентарних избора који би наводно укључивао и атентат на црногорског премијера Мила Ђукановића, према изјавама црногорских званичника.[41] [42] У заверу државног удара учествовали су руски држављани, укључујући руског војног обавештајца који је претходно протеран из Пољске. [43] [44] [45] Тензије између земаља су се након тога наставиле несметано. [46]

Анкете

[уреди | уреди извор]
Датум Извори За чланство у НАТО-у Против чланства у НАТО-у Вођство
6–12 октобар 2017. CISR/IRI 43 51 8.0
јун 2017 CEDEM[мртва веза] 54.2 45.8 10.0
децембар 2016 CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2022) 49.88 50.12 0.2
26 јун 2016 DAMAR 54.2 45.8 8.4
24 June 2016. CEDEM 50.5 49.5 1
28. мај-5 јун 2016. NSPM Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2016) 39.9 60.1 20.2
16–20 мај 2016. DAMAR 54.6 45.4 9.2
22 фебруар 2016. DAMAR 55.6 44.4 11
фебруар 2016. Ipsos 50.5 49.5 1
новембар 2015. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 49.8 50.2 0.4
8–16 октобар 2015. Ipsos 56 44 10
11–18 септембар 2015. Ipsos 52 48 4
28 јул 2015. CEDEM 49.5 50.5 1
8–14 јун 2015. DAMAR Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2017) 51.2 48.8 2.4
4–11 јун 2015. Ipsos Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2017) 53.4 46.6 6.8
октобар 2014. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2021) 43.75 56.25 12.5
март 2014. Ipsos Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2021) 52.2 47.8 4.4
11. август 2013. Ipsos Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2016) 50.6 49.4 1.2
март 2013. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 37.3 62.7 25.4
септембар 2012. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 49 51 2
јул 2012. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 46.8 53.2 6.4
децембар 2011. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 51.5 48.5 3
септембар 2011. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 43.9 56.1 12.2
октобар 2010. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 45.1 54.9 9.8
октобар 2009. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 41.5 58.5 17
24. јун 2009. CEDEM 40.92 59.08 18.16
новембар 2008. CEDEM Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2016) 36.45 63.55 27.1

Према владиној анкети из марта 2014. године, 46 одсто становништва Црне Горе подржава чланство у НАТО, док се 42 одсто противи. [47] Истраживање Центра за демократију и људска права из јула 2015. године, који добија финансијску подршку од НАТО-а, показало је да 36,6 одсто подржава чланство, а 37,3 одсто против, уз оштре поделе између етничких група: 71,2 одсто црногорских Албанаца и 68 одсто црногорских Бошњаци подржавају чланство, док само 11,3 одсто црногорских Срба подржава.[48]

Политичко гледиште

[уреди | уреди извор]

Владајућа Демократска партија социјалиста Црне Горе и Социјалдемократска партија Црне Горе имају снажну жељу да Црна Гора постане чланица НАТО-а. Почетком 2009. године покренули су двогодишњу кампању са циљем промоције приступања НАТО-у, коју води медијска агенција МАПА под редитељком Радмилом Војводић . [49] Владајућа коалиција премијера Мила Ђукановића тврди да Црна Гора не може себи приуштити да остане неутрална и идентификује НАТО и ЕУ као заједнички процес евроатлантских интеграција. [50] Према демографској анализи анкета, грађани просрпске или проруске политичке оријентације, православни конзервативци, жене и недовољно образовани су главне групе које не подржавају чланство у НАТО-у. Кампања је била донекле успешна, али је добила критике од Нансен дијалог центра због значајних финансијских улагања у пристрасну и пропагандистичку кампању током рецесије. [51] Као директан одговор, оснивање Serb National List [sr] група покренула "Не НАТО!" кампање, у много мањем обиму. [52]

Сећање на НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије 1999. године и цивилне жртве које су резултирале чине кључни део противљења чланству у НАТО-у у Црној Гори.


Водећа опозициона политичка партија, Социјалистичка народна партија Црне Горе, остала је двосмислена по питању чланства у НАТО-у. Иако снажно подржавају европске интеграције, они сматрају да су интеграције у ЕУ и НАТО потпуно одвојени путеви и подржавају одржавање референдума. СНП ЦГ је углавном избегавала да да директан одговор, али се индиректно противи чланству у НАТО.[тражи се извор] Нова српска демократија је отворени противник чланства у НАТО-у, подржава референдум и уверена је да ће бити негативног исхода. [53] Покрет за промене је потпуно неутралан и подржава одржавање референдума и признавање његовог резултата. [54] Према анкети Стратеџик маркетинга на питање да ли заказати референдум, 72 одсто испитаника подржава његово одржавање. Анкета ЦАТИ-ја од 11. до 15. децембра 2009. о питању њеног резултата дала је следеће: 44% би гласало против, 40% би гласало за, док је 8% несигурно. Према анкети објављеној у октобру 2009. године, 31,2% становништва Црне Горе подржава чланство у НАТО, док се 44% противи томе. [55] Анкета Ипсоса у марту 2014. показала је да 46% подржава чланство у односу на 42% који су били против. [56] Анкета из децембра 2015. показала је подршку 47%, опозицију 39%, док је преосталих 14% неодлучно. [57]

Опозиционе странке, укључујући Социјалистичку народну партију Црне Горе, тврдиле су да чланство треба да буде одобрено на националном референдуму. [57] Политичка криза уследила је након најаве владе о намери да се придружи НАТО-у; У Подгорици су средином октобра 2015. одржани велики протести, подржани од стране просрпских партија, који су кулминирали нередима у главном граду 24. октобра. Ђукановић је оптужио Србију и Русију да подршку протестима. [58]


Раскол у владајућој коалицији уследио је у јануару 2016.

Чланство у НАТО је било питање дебате током парламентарних избора у октобру 2016 . Демократска партија социјалиста, која је управљала Црном Гором од 1991. године и која подржава чланство, победила је на изборима са 41 одсто гласова.

Временски оквир ратификације

[уреди | уреди извор]
Догађај Датум
Партнерство за мир 2006-12-14
Индивидуални акциони план партнерства 2008-06-20
Интензивиран дијалог 2008-04-03
Акциони план за чланство 2009-12-04
Позив за придруживање 2015-12-02
Приступни протокол 2016-05-19
Домаћа ратификација 2017-04-28
Ратификација од: [59]
 Албанија 2016-09-06
 Белгија 2017-01-18
 Бугарска 2016-08-18
 Канада 2017-03-06
 Хрватска 2017-02-13
 Чешка Република 2017-01-27
 Данска 2017-01-17
 Eстонија 2017-01-09
 Француска 2017-04-18
 Немачка 2017-05-03
 Грчка 2017-03-22
 Мађарска 2016-07-11
 Исланд 2016-06-23
 Италија 2017-02-01
 Летонија 2016-11-01
 Литванија 2016-12-20
 Луксембург 2017-02-01
 Холандија 2017-05-04
 Норвешка 2017-02-09
 Пољска 2016-11-28
 Португал 2017-03-27
 Румунија 2017-03-24
 Словачка 2016-07-06
 Словенија 2016-07-08
 Шпанија 2017-05-18
 Турска 2016-09-27
 Уједињено Краљевство 2016-11-15
 Сједињене Државе 2017-04-21
Пуноправно чланство 2017-06-05

Пуноправно чланство

[уреди | уреди извор]

Црна Гора је постала 29. чланица НАТО- а 5. јуна 2017. године када је депоновала свој инструмент приступања Северноатлантском споразуму код америчког Стејт департмента у Вашингтону. Дана 7. јуна 2017. године, у седишту НАТО-а на специјалној свечаности подигнута је застава Црне Горе. поводом уласка земље у НАТО. Церемоније подизања заставе такође су истовремено одржане у Савезничкој команди за операције у Монсу и Савезничкој команди за трансформацију у Норфолку у Вирџинији . [60]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Montenegro to Formally Join NATO on June 5 – Independent.mk”. Приступљено 6. 6. 2017. 
  2. ^ „PCNEN – Prve crnogorske elektronske novine”. pcnen.com. Приступљено 6. 6. 2017. 
  3. ^ а б Montenegro invited to join Nato, BBC, 2 December 2015, Retrieved 2 December 2015.
  4. ^ „Montenegro: Protokoll zu Nato-Beitritt wird im Mai unterzeichnet”. 13. 4. 2016. Приступљено 2016-04-13. 
  5. ^ Serry, Robert; Bennett, Christopher (зима 2004). „Staying the course”. NATO Review. NATO. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 10. 2. 2015. 
  6. ^ Jelena Dzankic, Montenegrin NATO Membership Aspirations After the Referendum on Independence
  7. ^ Montenegro's Missions in the World Архивирано 16 март 2009 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Mu, Xuequan (27. 11. 2007). „Montenegro, NATO sign transit arrangement”. Xinhua. ChinaView. Архивирано из оригинала 14. 6. 2008. г. Приступљено 2008-09-20. 
  9. ^ „U.S. Funds Montenegrin Arms Reduction”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 5. 12. 2007. Приступљено 5. 6. 2015. 
  10. ^ „Montenegro moving towards NATO membership”. B92. 26. 12. 2007. Архивирано из оригинала 8. 5. 2008. г. Приступљено 2008-09-20. 
  11. ^ „NATO launches Intensified Dialogue with Montenegro”. NATO News. 24. 6. 2008. Приступљено 9. 2. 2015. 
  12. ^ „NATO's relations with Montenegro”. NATO. 3. 7. 2008. Архивирано из оригинала 10. 9. 2008. г. Приступљено 2008-09-20. 
  13. ^ Avaz, Dnevni (26. 9. 2008). „BiH, Montenegro invited to join Adriatic Charter of NATO aspirants”. Southeast European Times. Приступљено 2008-10-07. 
  14. ^ „Montenegro Hands over Application for NATO's MAP”. Turkish Weekly. MIA. 6. 11. 2008. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 9. 2. 2015. 
  15. ^ „Montenegro Joins NATO Membership Action Plan”. 4. 12. 2009. Приступљено 4. 12. 2009. 
  16. ^ „Development of relations between Montenegro and NATO – key dates”. Ministry of Foreign Affairs and European Integration. 2013. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2015. 
  17. ^ „NATO's relations with Montenegro”. NATO. 19. 11. 2014. Приступљено 9. 2. 2015. 
  18. ^ „Montenegro – Overview”. United States European Command EUCOM. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2014. 
  19. ^ http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/features/setimes/features/2009/07/30/featue-02
  20. ^ „Romanian president says his country wants Albania, Macedonia, and Croatia in NATO”. Kyiv Post. 14. 1. 2008. Приступљено 9. 2. 2015. 
  21. ^ „Romania wants Macedonia, Albania and Croatia to join NATO”. MakFax. 11. 1. 2008. Архивирано из оригинала 6. 5. 2008. г. Приступљено 2008-09-20. 
  22. ^ „Ankara lends support to Montenegro's bids for membership in NATO, EU”. Today's Zaman. 19. 1. 2008. Архивирано из оригинала 19. 6. 2008. г. Приступљено 2008-09-20. 
  23. ^ „Berlin: Germany supports Montenegro's further progress in EU and NATO integration”. Natomontenegro.me (source: Government of Montenegro). 3. 4. 2014. Архивирано из оригинала 19. 5. 2014. г. Приступљено 2014-05-19. 
  24. ^ „US to support Montenegro's membership in NATO”. Neurope.eu. 13. 4. 2014. Приступљено 2010-05-19. 
  25. ^ „Montenegro to enter NATO together with Macedonia: Vecer”. 17. 12. 2013. Приступљено 2013-12-17. [мртва веза]
  26. ^ Tigner, Brooks (25. 3. 2014). „Ukraine crisis won't halt NATO expansion”. Jane's Defence Weekly. Приступљено 28. 3. 2014. 
  27. ^ „Slovenia and Croatia Pushing for Montenegro's NATO Membership”. The Slovenia Times. 7. 6. 2014. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 7. 6. 2014. 
  28. ^ „NATO rules out admitting new members anytime soon”. Fox news. Приступљено 7. 7. 2014. 
  29. ^ Croft, Adrian (25. 6. 2014). „NATO will not offer Georgia membership step, avoiding Russia clash”. Reuters. Приступљено 25. 6. 2014. 
  30. ^ „NATO Rejects Montenegro Membership in 2014”. Balkan Insight. 25. 6. 2014. Приступљено 25. 6. 2014. 
  31. ^ „Slovenia to continue helping Montenegro in NATO accession”. Slovenska tiskovna agencija. 15. 12. 2015. Приступљено 16. 12. 2015. 
  32. ^ Emmott, Robin; Siebold, Sabine (2. 12. 2015). „NATO invites Montenegro to join alliance, defying Russia”. Reuters. Приступљено 2. 12. 2015. 
  33. ^ Delauney, Guy (15. 2. 2016). „Montenegro and Nato: Foes to friends?”. BBC News. Приступљено 15. 2. 2016. 
  34. ^ Dahlburg, John-Thor; Lee, Matthew (19. 5. 2016). „NATO formally invites Montenegro as 29th member”. Associated Press. Архивирано из оригинала 20. 09. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2016. 
  35. ^ Tomovic, Dusica (14. 9. 2016). „US Senators Set to Back Montenegro's NATO Bid”. Balkin Insight. Приступљено 14. 9. 2016. 
  36. ^ „U.S. Senate Roll Call Votes 115th Congress – 1st Session”. United States Senate. Washington, D.C.: Federal government of the United States. Government Printing Office. 28. 3. 2017. Приступљено 13. 4. 2017. 
  37. ^ Office of the Press Secretary (11. 4. 2017). „Presidential Memorandum on a Letter from the President to the President of the Senate”. whitehouse.gov (на језику: енглески). Washington, D.C.: White House. Архивирано из оригинала 11. 4. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2017. 
  38. ^ „Montenegro ratifies Nato membership in historic shift to western alliance”. Associated Press in Cetinje. 28. 4. 2017. Приступљено 7. 5. 2017. 
  39. ^ „Montenegro to Formally Join NATO on June 5 – Independent.mk”. Приступљено 6. 6. 2017. 
  40. ^ Конец операции "Черногория" Radio Liberty, 29 May 2017.
  41. ^ „Slučaj "državni udar" i Đukanovićev "stari recept"”. 
  42. ^ „Montenegrin prosecutor says Russian nationalists behind alleged coup plot”. 
  43. ^ Farmer, Ben (18. 2. 2017). „Reconstruction: The full incredible story behind Russia's deadly plot to stop Montenegro embracing the West”. The Telegraph. Приступљено 2. 6. 2017. 
  44. ^ „Kremlin rejects claims Russia had role in Montenegro coup plot”. The Guardian. 20. 2. 2017. Приступљено 21. 2. 2017. 
  45. ^ Q&A: Duško Marković, the Prime Minister Stuck Between Putin and Trump in the Balkans Time, 16 February 2017.
  46. ^ „Montenegro protests after senior politician held while changing planes at a Moscow airport”. AP. 29. 5. 2017. Приступљено 2. 6. 2017. 
  47. ^ „Public opinion on NATO membership in Montenegro”. NATO Membership Council's Communication Team in Montenegro. 29. 3. 2014. Приступљено 10. 5. 2014. 
  48. ^ „CEDEM poll: Montenegrins split over issue of NATO membership”. Policy Association for an Open Society. 31. 7. 2015. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2015. 
  49. ^ „Kampanjom Za Veću Podršku Učlanjenju U Nato – E-Novine”. Naslovi.net. Архивирано из оригинала 06. 03. 2012. г. Приступљено 2016-05-19. 
  50. ^ „Volja građana i za NATO referendum :: Dnevni list Pobjeda”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 17. 6. 2010. 
  51. ^ „Vijesti Crna Gora | Srbija | Srpska | Rusija | Hronika | Politika”. In4s.net. 3. 5. 2016. Приступљено 2016-05-19. 
  52. ^ http://www.in4s.net/crna-gora/58-cg/6510-in4s-poeo-kampanju-ne-u-nato[мртва веза]
  53. ^ Predrag Tomović (4. 12. 2009). „Crna Gora neće gubiti vrijeme”. Radio Slobodna Evropa. Slobodnaevropa.org. Приступљено 2016-05-19. 
  54. ^ „PZP traži da se izjasni narod - Pokret za Promjene”. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 17. 6. 2010. 
  55. ^ „Political Public Opinion in Montenegro” (PDF). Foundation Open Society Institute. октобар 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г. Приступљено 22. 5. 2010. 
  56. ^ „NATO Membership Council's Communication Team: 46% of citizens support Montenegro's accession to NATO”. Government of Montenegro. 29. 3. 2014. Приступљено 2014-04-04. 
  57. ^ а б „Montenegrins Vote Online to Stay out of NATO”. Balkan Insight. 13. 4. 2016. Приступљено 2016-04-13. 
  58. ^ Recknagel, Charles (28. 11. 2015). „Pro-Russian Parties Seek To Derail Montenegro's NATO Bid”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2015-12-26. 
  59. ^ „Protocol to the North Atlantic Treaty on the Accession of Montenegro” (PDF). United States Department of State. 1. 6. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-11-25. г. Приступљено 2017-06-06. 
  60. ^ „Flag-raising ceremony marks Montenegro's entry into NATO”. NATO. Приступљено 15. 6. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Црне_Горе_и_НАТО-a&oldid=27822603”