Оливера Катарина

С Википедије, слободне енциклопедије
Оливера Катарина
Лични подаци
Име по рођењуОливера Петровић
Друга именаОливера Вучо
Оливера Шакић
Датум рођења(1940-03-05)5. март 1940. (84 год.)
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Занимањеглумица, певачица, списатељица
Породица
СупружникВук Вучо
Миладин Шакић
ПартнерМилан Мушкатировић
Ратко Дражевић
ДецаМане Шакић
Рад
Активни период1964—1979.
(повремено: 1982—данас)
Жанр
Битна улогаСкупљачи перја - Ленче
Гоја - војвоткиња од Албе
Партизани - Мила
Чарлстон за Огњенку - Велика Богиња
Hexen bis aufs But gequält - Vanessa Benedikt
Званични веб-сајт
Оливера Катарина
Веза до IMDb-а

Оливера Петровић, познатија као Оливера Катарина (Београд, 5. март 1940), српска је глумица и певачица. Једна је од највећих дива шездесетих и седамдесетих година 20. века. Два пута се удавала, а уметничко име Оливера Катарина је изабрала по мајци.

Биографија[уреди | уреди извор]

Оливера Петровић рођена је 5. марта 1940. године од оца Будимира Петровића и мајке Катарине Петровић у Београду. Током каријера била је позната као Оливера Вучо и Оливера Шакић. Детињство је провела у Поп Лукиној улици близу моста на Сави (данашњи Бранков Мост). Још као мала показивала је склоности ка уметности те је поред основне школе похађала и школу балета. По завршетку основне школе уписује Пету београдску гимназију[1][2], а након гимназије Правни Факултет по наговору оца али је убрзо схватила да то није њен позив и напушта факултет. Одлучује да оде у Париз, тамо је остала годину дана а по повратку у Београд уписује позоришну академију. Примљена је у класу професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић... 1962. године добија стални ангажман у Народном позоришту у представи „Коштана“.[3] где упознаје свог првог мужа, тадашњег критичара Вука Вуча. Како брак није функционисао Оливера после две године одлучује да напусти Вука. Снимивши филм Војник 1966. године Оливера одлази на Кански фестивал, иако позориште због тога није трпело по повратку у Београд добија отказ. Познанство и љубав са Ратком Дражевићем јој отвара многа врата у свету филма, после седам година проведених са њим услед неслагања Оливера га напушта и удаје се за тадашњег потпредседника Београда Миладина Шакића. Из брака са Миладином добија сина Манета Шакића, данашњи сликар.

Музичка и филмска каријера[уреди | уреди извор]

Оливера добија пуно позива из иностранства и у то време је доста путовала по Свету. О њеном гласу и лепоти се писало свугде где је наступала а радио телевизија Италије - РАИ ју је прогласила најлепшим гласом Медитерана. Упоређивана је са највећим светским звездама тог доба а чланак у Њујорк Тајмсу је гласио Рођена је нова Ана Мањани док су у француској говорили да нема на чему да завиди Брижит Бардо. Чувени композитор Шарл Димон који је писао чувене шансоне за Едит Пијаф понудио је Оливери да сними његове композиције, уз његову пратњу на клавиру отпевала је песму коју јој је посветио, носила је назив Један дан после краја света.[тражи се извор]

Kao интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и LP плоче са српском, циганском, грчком, индонежанском и црначком музиком. Певала је композиције Енија Мориконеа, Шарла Димона, Дома Сузукија, Микиса Теодоракиса, Корнелија Ковача.... Посебно остварење у области забавне музике остварила је песмом Шу шу где се са забавном музиком преплићу етно мотиви. изузетно значајним сматра се и њен сингл албум Четири баладе са композицијама Вокија Костића. Албум је садржао четири песме познатих песника које су певале о различитим темама а то су: Балада о Вијетнаму (Вест са Југа), Балада о Жени, Балада о Ружама и Мачија Балада. Велику популарност је остварила и у Јапану где је на јапанском за потребе Међународног фестивала у Токију отпевала две песме композитора Дома Сузукија.

У чувеној француској „Олимпији“ одржала је 72 узастопна концерта којима су присуствовале све водеће француске звезде филма и музике тога времена.[тражи се извор]

Дебитовала је на филму Добра коб из 1964. године.[4] Играла је у десетак домаћих и двадесетак иностраних филмова. За филм Гоја награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији, а њена најпознатија улога је у филму Скупљачи перја (1967) Александра Саше Петровића, који је награђен на филмском фестивалу у Кану. Овај фестивал је затворила концертом где су поред ње певале и Нана Мускури и Дајан Ворвик.

Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић, Ђорђа Кадијевића... Код иностраних режисера играла је у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга, Конрада Вулфа...[тражи се извор]

Оливера Катарина је остала запамћена и као „једина жена пред којом је клечао Салвадор Дали“ након њеног концерта у Паризу, будући да је био одушевљен њеном лепотом и гласом.[тражи се извор]

1984. године снима свој последњи ЛП пре одласка у потпуну изолацију и мрак. После више од две деценије, 2005. године сарађује са Марином Абрамовић на перформансу Балкан Епик. Пар година после тј. 2008. године је заиграла и на великом платну у филму Уроша Стојановића - Чарлстон За Огњенку. Исте године одржава велики солистички концерт у Сава центру.[тражи се извор]

2017. године у синхронизацији филма Коко позајмљује глас лику Бака Коко.[тражи се извор]

Незаборавни су њени снимци изворних народних песама: „Алај ми је вечерас по вољи“, „А што ти је мила кћери“, „Ђелем, ђелем“, „Верка калуђерка“, „Нишка бања“, „Црвена јабука“, „Ево банке, Цигане мој“... Певала је шансоне и поп музику: „У име љубави“, „Љубав (седим у једном париском локалу)“, „Причај ми о љубави“, „Буди мој“, „Никад не заборави дане наше љубави“, „Није то, људи, истина“, „Шошана“...[тражи се извор]

Аутор је збирке песама Бели бадњаци и заступљена је у Антологији песама о Косову. Написала је мемоарску прозу под називом Аристократско стопало.[5]

У новембру 2013. одржала је концерт у Сава центру.[6] Одржала је 11. маја 2018. концерт у Београду у некадашњој дворани Дома синдиката.[7][8] Поводом педесетогодишњице филма "Скупљачи перја",Оливера је 2017. године посетила Кански фестивал и отпевала своју познату песму "Ђелем, ђелем".[9]

Такође 2017. године добија највише признање Југословенске кинотеке - Златни печат.[тражи се извор]

У октобру 2020. награђена је Нушићевом наградом, која се додељује глумцима за животно дело.[10]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1960.е
1964. Добра коб Кети
1964. Оне и он
1964. Пут око света Ребека певачица у харему
1965. Сигурно је сигурно
1965. Поноћни гост
1966. Понедјељак или уторак Маркова љубавница
1966. Војник Миланка
1966. Рој Љубица
1966. Kommissar X - Jagd auf Unbekannt Бобо
1966. Сан Девојка
1967. Скупљачи перја Ленче
1968. Планина гнева Оливера (као Оливера Вучо)
1968. Има љубави, нема љубави Маја-

Риђокоса девојка

1968. Узрок смрти не помињати Марија
1969. Шпијунка без имена Маркиза де Харо (као Оливера Вучо)
1970.е
1970. Hexen bis aufs Blut gequält Ванеса Бенедикт
1970. Ann och Eve - de erotiska Плесачица у ноћном клубу
1971. Ein Großer graublauer Vogel Дијана
1971. Гоја Војвоткиња од Албе
1973. Девичанска свирка (ТВ) Сибила
1974. Поленов прах Жељна
1974. Дервиш и смрт Кадиница
1974. Партизани (ТВ серија) Мила
1974. Партизани Мила
1974. Црвени удар Ана
1978. Седам плус седам Оливера
1979. Зарудела зора на Морави Невена
2000.е
2008. Чарлстон за Огњенку Велика Богиња

Телевизија[уреди | уреди извор]

  • Бело у белом (1964)
  • Оне и он (1964)
  • Акција инспектора Рукавине (1965)
  • Партизани (1974)
  • Седам плус седам (1978)
  • Зарудела зора на Морави (1979)
  • Јелена Гавански (1982)
  • Уриме, Уриме (1982)
  • Вук Караџић (1987)

Сингл албуми[уреди | уреди извор]

  • 1966 - Није то, људи, истина/Шошана/Ајде да играмо/Не дам, не дам (ПГП РТБ)
  • 1967 - Ја ништа не знам/Босонога Сенди (Marioneta)/Мој је цео свет (Uno Tranquillo)/Тема из филма „Један човек, једна жена“(ПГП РТБ)
  • 1967 - Нећу тебе (Doksa to teo)/Сулирам/Сву ноћ је падао снег/Јер љубав то је мирис белог цвећа (ПГП РТБ)
  • 1967 - Ђелем, ђелем/Рино/Трајо, трајо/Бида/Нишка Бања/Черде Миле (Supraphon Праг)
  • 1968 - Баладе (ПГП РТБ)
  • 1969 - Поиграј, поиграј, девојче (Евровизија 1969) (ПГП РТБ)
  • 1969 - Химна човеку (ПГП РТБ)
  • 1969 - Шу, шу/Тула/Баш сам срећна ја (La felicidad)/Ери (Irene Erini) (ПГП РТБ)
  • 1969 - Жа, жа/Лиду, лиду/Верка калуђерка/Каљина, маљина (ПГП РТБ)
  • 1971 - То је наше море, то су наше горе... (Југотон)
  • 1971 - Ватра/Љубав (ПГП РТБ)
  • 1971 - Буди мој/Имам нешто да ти дам (ПГП РТБ)
  • 1971 - Там дека има/Димитријо (ПГП РТБ)
  • 1972 - Трепери једно вече/Хтела бих да знам (ПГП РТБ)
  • 1973 - Wakamono ha kaeranakatta/Koi ha... (Amon)
  • 1973 - Алба/Плови лађа Дунавом (ПГП РТБ)
  • 1974 - Не додируј моје лице/Не реци ником (ПГП РТБ)
  • 1974 - Причај ми о љубави/Пада ноћ (ПГП РТБ)
  • 1975 - Алај ми је вечерас по вољи/Камерав/Чеп, чеп у славину/Верка калуђерка (ПГП РТБ)
  • 1975 - Жена/Сада и никада више (ПГП РТБ)
  • 1976 - Сањам/Било је тако лепо све (ПГП РТБ)
  • 1977 - Црвена јабука/Сијеринска бања (ПГП РТБ)
  • 1978 - Никад не заборави дане наше љубави/Слатке мале лажи (ПГП РТБ)

ЛП албуми[уреди | уреди извор]

  • 1974 - Оливера Катарина (ПГП РТБ)
  • 1974 - Алај ми је вечерас по вољи (ТВ шоу)(ПГП РТБ)
  • 1976 - О. К. (У име љубави)(ПГП РТБ)
  • 1977 - Циганске песме (ПГП РТБ)
  • 1979 - Осветница (ПГП РТБ)
  • 1980 - Зарудела зора на Морави (ПГП РТБ)
  • 1982 - Иду момци у војнике (ПГП РТБ)
  • 1984 - Ретка зверка (ПГП РТБ)
  • 1999 - Алај ми је вечерас по вољи - Најлепше песме (ПГП РТС)
  • 1999 - Романија/Племе моје... (Реноме)
  • 2009 - Тајна (троструки албум са забавним, циганским и српским народним песмама) (ПГП РТС)

Фестивали[уреди | уреди извор]

Филмски фестивал у Пули

Cannes film festival

Venice Film Festival

  • 1967

FEST:

  • 1972
  • 1973

Филмски сусрети у Нишу

  • 1971

Moscow International Film Festival

Ravno Selo Film Festival

  • 2017

Југословенски избор за Евросонг

  • Поиграј, поиграј девојче, Загреб '69, треће место

Tokyo music festival

• Wakamono wa kaeranakatta, '73

Хит парада, Београд

  • Сањам, '76

Опатијски фестивал

  • Никад не заборави дане наше љубави (са Дјевојкама са Неретве), '78

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Николић, Младен (7. 11. 2015). „Највећа дива Ју филма - Оливера Катарина”. Мондо. Приступљено 27. 1. 2018. 
  2. ^ „Оливера Катарина Биографија”. Вести. 18. 3. 2013. Приступљено 27. 1. 2018. 
  3. ^ „Оливера Вучо-Катарина”. filmovi.com. Приступљено 19. 10. 2013. 
  4. ^ „Najveća diva YU filma - Olivera Katarina”. mondo.rs. 7. 11. 2015. Приступљено 25. 4. 2020. 
  5. ^ „Лична карта – Оливера Катарина”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  6. ^ Концерт Оливере Катарине у Сава центру („Вечерње новости“, 7. новембар 2013)
  7. ^ Концерт Оливере Катарине 11. маја у Комбанк дворани (Б92, 26. март 2018)
  8. ^ Букети цвећа и аплаузи за Оливеру Катарину („Политика”, 12. мај 2018)
  9. ^ „Olivera Katarina zapevala "Đelem Đelem" u Kanu”. Radio Televizija Vojvodine. 25. maj 2017. Приступљено 6. maj 2020. 
  10. ^ УРУЧЕНО ПРИЗНАЊЕ ОЛИВЕРИ КАТАРИНИ: Глумици награда за животно дело позоришног фестивала Нушићеви дани („Вечерње новости”, 3. новембар 2020)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оливера_Катарина&oldid=27501009”