Вителије — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 50: | Ред 50: | ||
|после = [[Веспазијан]] |
|после = [[Веспазијан]] |
||
}} |
}} |
||
{{Римски цареви}} |
{{Римски цареви}} |
||
[[Категорија:Рођени 15.]] |
[[Категорија:Рођени 15.]] |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Римски цареви]] |
[[Категорија:Римски цареви]] |
||
[[Категорија:Година четири цара]] |
[[Категорија:Година четири цара]] |
||
⚫ |
Верзија на датум 7. новембар 2014. у 00:23
Вителије | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Аул Вителије Германик |
Датум рођења | 24. септембар 15. |
Датум смрти | 22. децембар 69. |
Место смрти | Рим, Римско царство, данас Италија |
Породица | |
Супружник | Галерија Фундана |
Родитељи | Луције Вителије Секстилија |
Римски цар | |
Период | 16. април 69.-22. септембар 69. |
Претходник | Отон |
Наследник | Веспазијан |
Аул Вителије Германик (лат. Aulus Vitelius Germanicus, рођен септембра 15. године, погинуо децембра 69. године) био је римски цар од 17. априла 69. до своје смрти. Вителије је био један од царева у Години четири цара.
Слика о Вителију у историјским изворима
По сачуваним историјским изворима, а то се нарочито односи на Светонија, слика о Вителију је неповољна. Један од разлога је могао бити то што је Светонијев отац био официр у војсци која се борила на страни Отонa против Вителија.
Успон, владавина, смрт
Вителије је био син Луција Вителија који је био конзул и управник Сирије под царем Тиберијем. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник Африке. Крајем 68. године, Галба му је доделио команду над Доњом Германијом, и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости.
Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста; уживао је у јелу и пићу. Свој успон на престо дуговао је двојици комаданата легија на Рајни који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у Келну извикан за цара. У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је Сенат у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из Далмације и Илирика прогласиле за цара Веспазијана. Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуе са новим претедентом, али му то нису дозволили преторијанци. Убрзо је Вителије био убијен у немирима.
Спољашње везе
- Живот Вителијев (по Светонију, на латинском и у енглеском преводу.)