Рашки стил — разлика између измена
м Такођер... |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Monastir_Studenica_I.JPG|мини|300п|Манастир Студеница]] |
[[Датотека:Monastir_Studenica_I.JPG|мини|300п|Манастир Студеница]] |
||
'''Рашки стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[ |
'''Рашки стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[средњи вијек|средњег века]], обухвата временски период од седме [[десетлеће|деценије]] [[12. век|XII]] до краја [[13. век|XIII века]], док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви Ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква Светог Ахилија у Ариљу|црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'', какве су на пример манастирске цркве у [[Манастир Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]], које су подигнуте у првој половини [[14. век|XIV века]] односно у време када доминира ''[[Српско-византијски стил|Вардарски стил]]''. Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]], око које је гравитирала [[српско краљевство|тадашња држава]]. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултовало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф. арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966|1966.]]''</ref> |
||
== Карактеристике стила == |
== Карактеристике стила == |
||
Основна карактеристика овог стила је [[Једнобродна црква|једнобродна]] [[Свод|засведена]] грађевина са једним [[кубе]]том. Са [[запад]]не стране се обично налази [[припрата]], док се са [[Југ|јужне]] и [[север]]не налазе нижа одељења, обично певнички [[трансепт]]и и [[параклис]]и. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[ |
Основна карактеристика овог стила је [[Једнобродна црква|једнобродна]] [[Свод|засведена]] грађевина са једним [[кубе]]том. Са [[запад]]не стране се обично налази [[нартекс|припрата]], док се са [[Југ|јужне]] и [[север]]не налазе нижа одељења, обично певнички [[трансепт]]и и [[параклис]]и. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[романика|романском стилу]], што указује на директне везе са ''Приморјем'' односно мајсторима из градова са [[Исток|источне]] обале [[Јадранско море|Јадрана]] ([[Котор]], [[Дубровник]] и други) која се налазила под контролом [[Немањићи|Немањића]]. За ову [[Епохе у архитектури|епоху у архитектури]] је везано и тзв. ''[[златно доба српског сликарства]]'' које почиње са [[живопис]]ањем Ђурђевих Ступова око [[1175]]. године и завршава се са [[Манастир Градац|Градцем]] око [[1275]]. године, а свој врхунац достиже у [[Манастир Сопоћани|Сопоћанима]]<ref name="Јоца" />. После овог периода, наступио је тзв. ''[[Српско-византијски стил|Вардарски стил]]'' са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]]. |
||
Најзначајнији архитектонски споменици ''Рашког стила'' су<ref name="Јоца">{{ЈД-КИС}}</ref>: |
Најзначајнији архитектонски споменици ''Рашког стила'' су<ref name="Јоца">{{ЈД-КИС}}</ref>: |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Златно доба српског сликарства]] |
* [[Златно доба српског сликарства]] |
||
* [[Вардарски стил]] |
* [[Српско-византијски стил|Вардарски стил]] |
||
* [[Моравски стил]] |
* [[Моравски стил]] |
||
Верзија на датум 6. мај 2015. у 18:00
Рашки стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од седме деценије XII до краја XIII века, док се као гранични примери узимају Немањини Ђурђеви Ступови (око 1170) за почетак епохе односно Драгутинова црква светог Ахилија у Ариљу (око 1296). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Рашком стилу, какве су на пример манастирске цркве у Дечанима и Бањској, које су подигнуте у првој половини XIV века односно у време када доминира Вардарски стил. Сам стил је добио назив по реци Рашки, око које је гравитирала тадашња држава. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултовало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.[1]
Карактеристике стила
Основна карактеристика овог стила је једнобродна засведена грађевина са једним кубетом. Са западне стране се обично налази припрата, док се са јужне и северне налазе нижа одељења, обично певнички трансепти и параклиси. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у романском стилу, што указује на директне везе са Приморјем односно мајсторима из градова са источне обале Јадрана (Котор, Дубровник и други) која се налазила под контролом Немањића. За ову епоху у архитектури је везано и тзв. златно доба српског сликарства које почиње са живописањем Ђурђевих Ступова око 1175. године и завршава се са Градцем око 1275. године, а свој врхунац достиже у Сопоћанима[2]. После овог периода, наступио је тзв. Вардарски стил са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем Ренесансе Палеолога.
Најзначајнији архитектонски споменици Рашког стила су[2]:
- Манастир Студеница
- Манастир Хиландар (првобитна Немањина грађевина које данас нема)
- Манастир Жича
Види још
Референце
- ^ Предавања проф. арх. Ђурђа Бошковића на Архитектонском факултету из Историје архитектуре Београд 1966.
- ^ а б Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд. ISBN 86-331-2386-X.
Литература
- Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.
- Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд. ISBN 86-331-2386-X.