Јара Рибникар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м уклоњена категорија Чеси у Србији; додана категорија Česi u Srbiji i Jugoslaviji помоћу спр…
Ред 86: Ред 86:
[[Категорија:Рибникар]]
[[Категорија:Рибникар]]
[[Категорија:Чеси]]
[[Категорија:Чеси]]
[[Категорија:Чеси у Србији]]
[[Категорија:Česi u Srbiji i Jugoslaviji]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]

Верзија на датум 5. јул 2015. у 13:43

Шаблон:Херој Ж Јара Рибникар рођена Хајек (češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek, 19122007) је била књижевница, преводилац и учесница Народноослободилачке борбе.

Биографија

Рођена је 23. августа 1912. године у месту Храдец Кралове, у Чешкој (Бохемији) (тада у тадашњој Аустро-угарској, данас у Чешкој Републици).

Била је ћерка Емила Хајека, директора Музичке школе Станковић[1] и друга супруга Владислава Рибникара, директора "Политике". Радничком покрету је приступа 1939. године.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године. Маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.[2] Током рата је водила југословенски Црвени крст [3] и била је у Титовом штабу[4][5]. Била је комуниста и левичар све до своје смрти, а 90-тих је била чланица политичке странке ЈУЛ.

Била је председник Удружења књижевника Србије и посланик Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Била је један од оснивача и први председник Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловалу у Београду 1991. године[1]. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.

Умрла 30. априла 2007. године у Београду у болници „Др Драгиша Мишовић“.[2] Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.

Носилац је Партизанске споменице 1941.[2] и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.[6]

Дела

Написала је неколико романа, више књига мемоарске прозе и збирки приповедака и песама:

  • Иду дани, ноћи, дани (песме), 1952 (под псеудонимом Душанка Радак)
  • Деветог дана (приповетке), 1953
  • Недовршен круг (роман), 1954
  • Зашто вам је унакажено лице )роман), 1956
  • Ларго (приповетке), 1957
  • Бакаруша (роман), 1961
  • Победа и пораз (роман), 1963
  • Ти (роман), 1963
  • Ја, ти, ми (3 романа), 1967
  • Јан Непомуцки (роман), 1969
  • Међу нама (приповетке), 1973
  • Привиђења (роман), 1976
  • Кратко београдско пролеће (роман), 1977
  • Живот и прича {I} и {II} (мемоарска проза), 1979
  • Изабрана дела (4 књиге: Јан Непомуцки; Ја, ти, она; Живот и прича {I} и {II}; Живот и прича {III}), 1986
  • Живот и прича {IV} (мемоарска проза), 1988
  • Дете из Храдеца (мемоарска проза), 1990
  • Живот и прича {V} (мемоарска проза), 1995
  • Породичне приче (роман), 1995
  • Женске љубљвне приче, 1997
  • Роман о Т. М. (роман), 1998
  • Скретница (роман), 2001

Преводи

Извори

  1. ^ а б Вук Петровић, „О Чесима и њиховим потомцима у Србији јужно од Саве и Дунава“, Beograd, Чешка беседа Београд, 2015
  2. ^ а б в Блиц: Преминула Јара Рибникар, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ CS:Emil Hájek
  4. ^ Všechna ti čest, člověče
  5. ^ Dienstbier, J.: Od snění k realitě, s. 210
  6. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“

Спољашње везе