Сол Белоу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сол Белоу

SaulBellow.jpg

Информације
Датум рођења (1915-06-10) 10. јун 1915.
Место рођења Монтреал (Канада)
Датум смрти 5. април 2005.(2005-04-05)(89 год.)
Место смрти Бруклин (САД)
Дела
Награде Нобелова награда за књижевност
Потпис

Сол Белоу (енг. Saul Bellow; Монтреал, 10. јун 1915Бруклин, 5. април 2005) био је амерички књижевник јеврејског порекла, рођен у Квебеку и одрастао у Чикагу. Његови родитељи су се 1913. доселили из Русије у Канаду. До своје девете године живео је у сиромашном делу Монтреала настањеном Русима, Пољацима, Украјинцима, Грцима и Италијанима. Студирао је антропологију и социологију на универзитетима америчког средњег Запада, а касније је и предавао на Принстону, Универзитету Чикаго и Универзитету Њујорк.

Поред романа, писао је и драме, критичке чланке и краћа прозна дела. На почетку каријере био је под утицајем Лава Троцког. Касније се бавио и проучавањем културе и традиције те руско-јеврејског наслеђа.

Најзначајнији романи су му:

  • „Човек без ослонца“ (1944),
  • „Жртва“ (1947),
  • „Не пропусти дан“ (1956),
  • „Хендерсон, краљ кише“ (1959),
  • „Херцог“ (1964),
  • „Хумболтов дар“ (1975),
  • „Више се мре од сломљена срца“ (1987),
  • „Ревелштајн“ (2000)

Године 1975. добио је Пулицерову награду за роман „Хумболтов дар“.

„За разумевање људске природе и за суптилне анализе савремене културе које прожимају његово целокупно дело“ Сол Белоу је 1976. добио Нобелову награду за књижевност.

Уз Вилијема Фокнера сматра се најзначајнијим и „најтемељнијим" романсијером модерне америчке књижевности 20. века {{|чињеница}}. Тема готово сваког његовог дела је „смрт као изазов“ коју је још као млад „два пута случајно избегао“. Његови описи у делима често пролазе границе стварног, па се сукоби појединаца или група претварају тада у симболе отуђености, са тескобама у душама и подсвесним кривицама које расна мржња често изазива[тражи се извор од 05. 2015.].

У говору након добијања Нобелове награде, рекао је: „Нобелова награда није учинила срећним ни једног америчког добитника, нарочито не књижевника. Синклер Луис и Џон Стајнбек одмах су постали невероватно суморни, а што се тиче Ернеста Хемингвеја, он је тада и престао да пише“!

Умро је 5. априла 2005. у Бруклину (Масачусетс, САД).

Спољашње везе[уреди]