Сол Белоу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сол Белоу

SaulBellow.jpg

Информације
Датум рођења 10. јун 1915.
Место рођења Монтреал (Канада)
Датум смрти 5. април 2005.
Место смрти Бруклин (САД)
Дела
Награде Нобелова награда за књижевност
Потпис

Сол Белоу (енг. Saul Bellow; Монтреал, 10. јун 1915Бруклин, 5. април 2005) био је амерички књижевник јеврејског порекла, рођен у Квебеку и одрастао у Чикагу. Његови родитељи су се 1913. доселили из Русије у Канаду. До своје девете године живео је у сиромашном делу Монтреала настањеном Русима, Пољацима, Украјинцима, Грцима и Италијанима. Студирао је антропологију и социологију на универзитетима америчког средњег Запада, а касније је и предавао на Принстону, Универзитету Чикаго и Универзитету Њујорк.

Поред романа, писао је и драме, критичке чланке и краћа прозна дела. На почетку каријере био је под утицајем Лава Троцког. Касније се бавио и проучавањем културе и традиције те руско-јеврејског наслеђа.

Најзначајнији романи су му:

  • „Човек без ослонца“ (1944),
  • „Жртва“ (1947),
  • „Не пропусти дан“ (1956),
  • „Хендерсон, краљ кише“ (1959),
  • „Херцог“ (1964),
  • „Хумболтов дар“ (1975),
  • „Више се мре од сломљена срца“ (1987),
  • „Ревелштајн“ (2000)

Године 1975. добио је Пулицерову награду за роман „Хумболтов дар“.

„За разумевање људске природе и за суптилне анализе савремене културе које прожимају његово целокупно дело“ Сол Белоу је 1976. добио Нобелову награду за књижевност.

Уз Вилијема Фокнера сматра се најзначајнијим и „најтемељнијим" романсијером модерне америчке књижевности 20. века {{|чињеница}}. Тема готово сваког његовог дела је „смрт као изазов“ коју је још као млад „два пута случајно избегао“. Његови описи у делима често пролазе границе стварног, па се сукоби појединаца или група претварају тада у симболе отуђености, са тескобама у душама и подсвесним кривицама које расна мржња често изазива[тражи се извор од 05. 2015.].

У говору након добијања Нобелове награде, рекао је: „Нобелова награда није учинила срећним ни једног америчког добитника, нарочито не књижевника. Синклер Луис и Џон Стајнбек одмах су постали невероватно суморни, а што се тиче Ернеста Хемингвеја, он је тада и престао да пише“!

Умро је 5. априла 2005. у Бруклину (Масачусетс, САД).

Спољашње везе[уреди]