Разговор с корисником:Владимир Нимчевић

Војводина

Ако мислиш на ону карту Војводине изменио сам опис јер границе покрајине нису биле такве 1945. Alexzr88 (разговор) 22:57, 25. мај 2014. (CEST)

Не мислим на границу према Хрватској већ према Централној Србији, која је измењена педесетих. Alexzr88 (разговор) 23:35, 25. мај 2014. (CEST)

Ако питаш за моје лично мишљење, ја мислим да ово није препричавање. Ако сам добро видео изгледа да сте се договорили за назив чланка, или грешим? Извини што ти тек сад одговарам.--Марко Станојевић (разговор) 15:06, 26. мај 2014. (CEST)

Нисмо користили Калаја, али наравно да смо учили и да знам ко је био тај човек, какав је однос имао према Србима и о његовој идеји о стварању Бошњачке нације. Са друге стране за тврдњу да је Сремска земља обухватала и Горњи Срем поред Калаја цитира и Станоја Станојевића и Алексу Ивића који мислим да нису спорни. Послао сам му за почетак да промени оне две реченице, е сад ушта ће преписка да се претвори, то ћемо тек да видимо.--Марко Станојевић (разговор) 02:18, 27. мај 2014. (CEST)

Па он тако и каже да је то њихово мишљење, то не може да се промени, јер су они већ напустили овај свет. Е сад могло би у наставку да се напише да одређени историчари побијају те тврдње и решен проблем.--Марко Станојевић (разговор) 12:02, 27. мај 2014. (CEST)

Владимире да немаш неку књигу о операцији Ратвик коју су писали домаћи аутори у пдф-у, јер сам углавном користио стране историчаре? Треба још то да средим.--Марко Станојевић (разговор) 17:02, 30. мај 2014. (CEST)

Не бих да те оптерећујем ако имаш обавеза. Професор ми рекао да проширим још мало о бомбардовању Лесковца, па сам видео следећа дела испод чланка о бомбардовању Лесковца на википедији:

• 1. Момчило Павловић и Верољуб Трајковић, Савезничко бомбардовање Лесковца 6.септембра 1944 , студија и документи, Лесковац 1995
• 2. Живан Стојковић, Хранислав Ракић, Бомбардовање Лесковца, Лесковац 1994

Ова друга књига има на нашем факултету, али ја сам кући. Мислим да би то могло да ми буде довољно, јер треба пола странице, једну страницу да проширим. Остало ми је добро. Ако ти имаш неки предлог слободно реци. Треба ми за понедељак, уторак. Требам до следећег петка да пријавим. не мораш да снимаш целу књигу ако будеш могао да идеш, само најважније. Не знам што ме цима око ове операције кад она није претерано битна за повлачење.--Марко Станојевић (разговор) 17:39, 30. мај 2014. (CEST)

Treba mi misljenje srpske istoriografije o operaciji ili ti bombardovanju Leskovca. Ako bi mogao neki zakljucak o tome, nekoliko strana. Ako ti nije daleko Matica srpska ti svrati, ako ne, pokusacu da se snadjem na drugi nacin.--Марко Станојевић (разговор) 00:46, 31. мај 2014. (CEST)

Ne moraš dokumenta. Hvala ti puno.--Марко Станојевић (разговор) 12:08, 31. мај 2014. (CEST)

Hvala puno. Poslao sam ti mejl.--Марко Станојевић (разговор) 14:51, 31. мај 2014. (CEST)

Скинуло се. Одлично је. Још једном, хвала пуно. Не знам како да ти захвалим.--Марко Станојевић (разговор) 00:04, 1. јун 2014. (CEST)

Скаура

Да ли вокатив од овог имена гласи Скаура или Скауро? -- Сара (разговор) 20:26, 7. јун 2014. (CEST)

Пенал

Поздрав. Извини што ти нисам одмах одговорио јер сам тек сад дошао на википедију. Према успореном снимку види се да је између играча било контакта, али је судије насео на Фредов пад, јер њихов контакт није био за такву казну. Судија је у другом полувремену у неколико наврата доносио погрешне одлуке на обе стране а овом одлукум је решио утакмицу, без обзира да ли је после пао још неки гол.--Drazetad (разговор) 19:19, 13. јун 2014. (CEST)

Одг: Скраћеница п. н. е.

Мислим да си у праву, а свакако можеш питати и неког ко се професионално бави правописом. --Ђорђе Стакић (р) 09:50, 14. јун 2014. (CEST)

• Неки су писали лично Клајну. Свакако можеш питати и Корисник:Millosh или на Тргу за правописна питања. --Ђорђе Стакић (р) 10:14, 14. јун 2014. (CEST)
  • Не знам да ли има. --Ђорђе Стакић (р) 10:21, 14. јун 2014. (CEST)

Sfnm

Uradjeno. Koristi se isto kao i engleski. -- Bojan  Razgovor  06:36, 20. јун 2014. (CEST)

Одг: Учитељи

Свакако ћемо видети како да се поправи ситуација на основу овог искуства. Садашња група су студенти 1. године технички слабије потковани па се то одражава и на квалитет доприноса. --Ђорђе Стакић (р) 09:36, 28. јун 2014. (CEST)

Погрешио у вези са чим? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:31, 29. јун 2014. (CEST)

Мислим да је Слаја то доживео као твоје стављање на страну овог Ивана. Слаја је узгред детаљно објаснио како и зашто није тако како он тврди. А признаћеш да неких правила морамо да се држимо. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:07, 29. јун 2014. (CEST)

Не мислим да јеси стао на његову страну, али искрено мислим да си то урадио да мало пецбнеш Слају . Јесам у праву? Пошто је очито да онај лик очито нема појма о чему пише (археолошкиња хаха) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:34, 29. јун 2014. (CEST)

Pa kažem da nisi, ali ja bih to doživeo kao peckanje. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:07, 29. јун 2014. (CEST)

Pa ja tebe ne optužujem ni za šta. Šta više poprilično te gotivim kao urednika ovde --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:36, 29. јун 2014. (CEST)

Кризман ?

Кризман?!? Друже, немој ме погрешно схватити - али ако је ово неки локални назив за мешанце („братских народа и народности“), можда је боље да то не стављаш у опис. Нема потребе да се неко правда за своју националну, етничку, расну, верску итд... припадност или опредељење. Није битно да ли неко припада већинској или мањинској групи (по било ком основу) већ битно је да поштује оне друге, а веруј ми да се и за то треба изборити. --CarRadovan (разговор) 22:05, 29. јун 2014. (CEST)

Види пријатељу, твоја припадност (по било ком основу) је само твоја ствар и нема потребе да се неком правдаш зашто си једно, а ниси друго. Нажалост, википедија је место где се мишљења често намеће као да су чињенице, а на српској википедији имамо и апсурд да мањина вређа већину. Бити другачији, не значи бити лош. Бити Србин, Хрват, Буњевац или кризман, не значи само по себи бити добар или лош - зато и нема разлога да се неком правдаш за нешто што јеси или ниси. Поздрав! --CarRadovan (разговор) 12:01, 30. јун 2014. (CEST)

Владимире у петак сам дипломирао са десетком као први болоњац на катедри за историју који је завршио студије на факултету у Митровици. Имам потребу још једном да ти захвалим за колегијалност и велику помоћ коју су ми пружио када си отишао у Матицу српску и усликао странице књига. Надам се да ћу у будућности моћи да се реванширам.--Марко Станојевић (разговор) 01:02, 5. јул 2014. (CEST)

Вјеруј ми друже да ћеш то морати питати иторичаре. Ја сам то нашао на енгл. википедији и католики и превео, а искрено сам разочаран колико наши историчари касне са проучавањем оваквих ствари. --CarRadovan (разговор) 13:19, 10. јул 2014. (CEST)

Јеси ли видио шта на енгл. википедији пише о Неретвљанима... па ти сањари имају ускоро да Ниш прогласе „тисућљећним ступом хрватског битисања у средишњој Еуропи“... --CarRadovan (разговор) 13:35, 10. јул 2014. (CEST)

[[1]]

Ма друже, немам намјеру да отварам очи неком ко их је сам затворио... и да полемишем на енгл. википедији. Чак и овде кад видим да имам посла са тврдоглавим свезналицама, ја их заобиђем! Успут, ја нисам историчар, али сам примјетио да је наш пројекат оскудан у чланцима о хералдици, па сам ту хтио помоћи... мада је то свакако уско везано за историју.--CarRadovan (разговор) 15:01, 10. јул 2014. (CEST)

Што се тиче хералдике, ту имам гомилу поузданих енциклопедија (што писаних што у цд издању), тако да сам ту пажљив. Мада, увјек се може наћи неко ко ће оспорити и садашњи грб Србије!

Мораћу ових дана уљепшати и онај „грб“ Властимировића, нешто сам покушао урадити, али није успјело баш најбоље. --CarRadovan (разговор) 16:06, 10. јул 2014. (CEST)

Ти си историчар, ја нисам . Ипак, оно што често сусрећем по неким другим литературама гласи отприлике: кнез Србља Босни, Србља Морави, Србља Срему илити Сремске, Моравске Србије итд. Мислим да то није ништа ново с обзиром на Лужичку, Бијелу, Некрштену, Приморску, Загорску итд Србију. Зашто мора бити једна Србија у једном временском контексту. Пар зар ево сад немамо бар 3 слична гео-политичка појма: Србија, (Република) Српска, Сорбија (Лужица) плус они силни градови почев од Севије, преко Срба и Српца до Србобрана --CarRadovan (разговор) 17:02, 10. јул 2014. (CEST)

Па сјети се да је и у другим крајевиома свијета истовремено постојало по неколико „Римских царстава“, Бургундија, Саксонија итд. --CarRadovan (разговор) 17:05, 10. јул 2014. (CEST)

Петар Бојовић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 18. јулa 2014. у 22:40 Змија бгд 22:49, 11. јул 2014. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Петар Бојовић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 18. јулa 2014. у 22:40 — 25. јулa 2014. у 22:40 -- Змија бгд 22:44, 18. јул 2014. (CEST)

Галерија грбова Србије

Поздрав другар, знам да си ти историчар, а видим да си се огласио и за ово царство, па ти скрећем па#њу на овај мој чланак који већ данима правим:

- поредао сам грбове Србије хронолошким редом, међутим треба преиспитати аутентичност неких грбова као што су грбови Рашке и грбови Српског царства... па би ту хтио чути твоје мишљење, као и оцјену и за остале грбове! --CarRadovan (разговор) 21:57, 16. јул 2014. (CEST)

Мислим да је добро што сам коначно обликовао овај печет прве балканске Србије (мада је можда њен назив мање-више прихватљив). Такође, трагам за аутентичним грбовима Дукље и Рашке. Наравно, монтенегринска школа нуди море сумњивих грбова, али је њихова аутентичност врло врло сумњива. Грбови Немањићке Србије, у било ком периоду (кнежевина, краљевина, царство) је врло утемељена, али се нуди велики број грбова, нарочито оних који су настали након датог периода - то помало баца свјетло на суштину. --CarRadovan (разговор) 22:38, 16. јул 2014. (CEST)

Е да, за грб Рашке (3 потковице), треба дати одговор историчара да ли се ради о грбу старе Рашке или оне панонске Рашке? --CarRadovan (разговор) 22:40, 16. јул 2014. (CEST)

Оно што збуњује је што се овај грб појављује већином у илирским грбовницима и скоро увјек као грб Рашке која припада већем субјекту - Србији. Значи, не знамо да ли је то грб независне Рашке. Што се тиче литературе, осим интернета имам и поуздане ЦД-ове, нешто наше, нешто страно... --CarRadovan (разговор) 23:13, 16. јул 2014. (CEST)

Хвала на цитату! Знам за тај грб - и ја би акценат ставио на „ОПЕТ“ што потврђује да је то био грб и пре... --CarRadovan (разговор) 00:15, 17. јул 2014. (CEST)

А од наших хералдистичара не заборади и Драгомира Ацовића.--CarRadovan (разговор) 00:18, 17. јул 2014. (CEST)

А шта је са Трибалијом? Да ли је та земља уопште постојала, у којим границама и гдје? Колико то име везе са данашњим инстант сепаратизмом у источној Србији и том тзв. Трибалијом, као и колико има веза са Требињем и Травунијом (Трабунијом)?--CarRadovan (разговор) 00:59, 17. јул 2014. (CEST)

Два појма са сличним именима (Трибалија и Трабунија) на релативно малом простору какав је Балкан, гдје су миграције честе у свим историјским периодима - не даје нам за право да у потпуности искључимо њихову повезаност. Ако је ова повезаност искључена током средњег вијека, можда у неком претходном историјском периоду је сасвим извјесна. Хвала ти на исцрпном објашњењу - заиста си од изузетне помоћи! --CarRadovan (разговор) 01:52, 17. јул 2014. (CEST)

Други пут ћемо о том инстант сепаратизму!--CarRadovan (разговор) 01:52, 17. јул 2014. (CEST)

Неретва

Неспорна је чињеница да је данашња Херцеговина одувјек била под утицајем обје хришћанске конфесије, али је неспорно и да је унутар-хришћанско конвертовање најчешће оно „православац прешао у католичанство“. Покатоличавање Срба у западном дијелу Херцеговине је процес временски дужи од процеса исламизације. Међутим, кроатизација тог народа није толико стара. Овде наравно не треба мјешати Хрвате из средње Босне и Посавине, као и оне у околини Ливна и Дувна (Томиславграда). Мислим да је опште познато да су православни Срби - католичке конвертите погрдно називали Шокци. Теби и твом панонском пријатељу су познати такви конвертити и у Славонији који су се доселили из ових крајева.

Међутим, мало је познато, да се БХ Хрвати међусобно традиционално дијеле у 3 групе, од којих ове из Херцеговине (више у неком регионалном смислу него у погрдном) називају такође Шокци. Католички конвертити из Херцеговине нису тако брзоплето мјењали презимена као нпр. муслимански конвертити, тако да и данас сусрећемо иста презимена са обје стране Неретве. Није само ријеч о презименима, већ и о сеоским (крсним) славама итд. Ово све указује да је и покатоличавање и кроатизација обављена не тако давно, а лако је закључити и шта су били пре ових процеса.

Херцег Стјепан (или Стефан) Косача је био ХЕРЦЕГ од Светог Саве. Херцег или Хергог - је била њемачка титула и има коријен у њемачкој ријечи Herz = срце, што би титула значила чувар срца Св.Саве. Па какво то срце чувају Косаче? - вјеру наровно, а то није вјера богумилска, католичка или исламска...

Твоје колеге историчари на западу немају дилему да су сви Словенски досељеници од Цетине до Вардара (у 7. вијеку) говорили једним језиком и имали иста вјеровања. Ако се тај јединствен језик задржао и наредних вијекова - онда не можемо говорити о 2 народа. Ако овоме додамо и исту религују - онда немамо никакве сумње да се ради о једном народу, а његово име је исто у Херцеговини, Рашкој, Босни, Косову - СРБИ! --CarRadovan (разговор) 00:31, 1. август 2014. (CEST)

Народност не зависи искључиво од вјере. Увјек је било и биће оних Срба који имају другачија вјерска убјеђења од већине и наравно да су кроз историју прављене грешке што такве мањине, међу православном већином, нису биле довољно прихваћене. Е сад да прескочим ону српску патетику како нам је неко други крив за осипање и нове „нације“...

Војводина 2

Него, погледај ти овај чланак - Српска Војводина! Чини ми се да чланак има погрешно име, погрешан грб и погрешну заставу. --CarRadovan (разговор) 19:06, 4. август 2014. (CEST)

Прво - мислим да треба да стоји Српска војводина (са малим в). А за грб и заставу је толико очигледно. Па из приложене се слике (која је додуше настала касније, види се застава). Грб се види на актима те војводине, тако да нема потребе измишљати топлу воду... --CarRadovan (разговор) 18:17, 5. август 2014. (CEST)

Нисам баш сигуран до које године се тај простор називао војводином или војводством у смислу „војводска земља“, а од кад то постаје властито име те територије?--CarRadovan (разговор) 18:52, 5. август 2014. (CEST)

Ја говорим о имену, а не о територијалној јединици. Да ли то значи да је Војводина (са великим В) настала тек 1945? --CarRadovan (разговор) 21:43, 5. август 2014. (CEST)

Онда сам опет ја управу! Српско војводство или Српска војводина - Наравно мало слово, јер је овде реч војводина у смислу титуле владара, а не властитог имена територијалне јединице. Нешто као Српско краљевство, Српска кнежевина... итд. Наравно, да овде занемарујем историјске злоупотребе имена... --CarRadovan (разговор) 23:51, 5. август 2014. (CEST)

Важи другар (ово за војводину)! Ово што се тиче Свете Горе/горе - ја сам ту одавно поставио питање зашто није са великим Г... и ево још увек чекам одговор. А за тај географски објекат (уколико се не односи на локацију монашке заједнице) први пут чујем да постоји. --CarRadovan (разговор) 14:33, 6. август 2014. (CEST)

Радомир Путник

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 5. августа 2014. у 23:03

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Радомир Путник да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 28. јулa 2014. у 23:03 — 5. августа 2014. у 23:03 ----PedjaNbg (разговор) 23:27, 28. јул 2014. (CEST)

Tijana

Čuo sam za to i mnogo sam potresen. Jeziva je sudbina tog deteta, nemam reči da objasnim, ako ima boga i malo pravde nadam se da će taj bezdušni skot goreti u paklu. Ja nemam fejsbuk profil (iz principa sam protiv tog sajta, da ti ne objašnjavam mnogo) ali u svakom slučaju ovde ti mogu reći da podržavam tu akciju!--Soundwaweserb (разговор) 18:32, 7. август 2014. (CEST)

Maksimalna kazna za njega je adekvatna, neka gori u paklu skot. Čoveče, ne znam šta to može da navede pomračeni um da tako nešto monstruozno uradi. Ona je imala samo 15 godina, izgleda kao anđeo. Duša me boli zbog te devojke i saosećam sa njenim roditeljima, rodbinom i prijateljima.--Soundwaweserb (разговор) 19:03, 7. август 2014. (CEST)

Ko zna šta je u glavi tog lika, nadam se da će rasvetliti sve zločine, jer su ljudi u Subotici uznemireni. Posle svega, normalno je osećanje što svi žele da taj monstrum visi na prvo drvo. Živim u okolini Beograda (prigradsko naselje Sremčica), ovde su ljudi uznemireni i šokirani takvim razvojem događaja. Mogu da zamislim kako je tek na severu Srbije. Nadam se da se nikad neće ponoviti tako nešto.--Soundwaweserb (разговор) 19:44, 7. август 2014. (CEST)

Kamo lepe sreće da je zbog nečeg drugog upamćena, mogla je biti manekenka ili voditeljka, nastavnica, ili recimo nešto u kulturi, nauci, muzici, književnosti itd... Cela Srbija je plakala taj dan, uništen je mladi život na surov način, zaista tuga do neba.--Soundwaweserb (разговор) 12:45, 10. август 2014. (CEST)

Дубровник

Погледај оба чланка: Историја Дубровника & Дубровачка република (1991) - наравно, очекујем твоје сугестије везане за историјске чињенице... --CarRadovan (разговор) 23:29, 26. септембар 2014. (CEST)

У овом дијелу се не слажемо „Дубровчани одувек били резервисани према Србима“. Ја сматрам да се нације стварају у једном историјском тренутку и трају до неког другог... тако да Старе Дубровчане од VII до XX вијека -искључиво смјештам у Србе, па не иде „резервисаност Срба према Србима“. Овај дио за цитат - мислим да није лош па можеш ставити у текст укратко + напомена, а у напомени цијели дио... --CarRadovan (разговор) 17:31, 27. септембар 2014. (CEST)

Ма наравно! Мислим да је смијешно у 21. вијеку изједначавати нацију са вјером, али код нас је то тешко објашњиво... Ипак, имао сам ту част да упознам неколико Србокатолика, избјеглица из родног Дубровника (један је угледни привредник у мом граду) и заиста се увјерио у њихов српски патриотизам. Ја не мислим на википедији просипати некакву идеологију о неким новим границама и слично, али свакако сам увјерен у то ко су били средњовјековни Дубровчани. Успут, кад завршим неке друге радове, чланак Историја Дубровника ћу допунити неким статистичким демографским подацима. --CarRadovan (разговор) 19:56, 27. септембар 2014. (CEST)

То би ти да се дописујеш са овим провокантом?! Ма нису њему друже мој намјере да расправља о историји Дубровника - већ да вређа. Нема ту расправе... --CarRadovan (разговор) 19:55, 11. октобар 2014. (CEST)

Ако те неко у старту извређа шовинистичким омаловажавањем и твој народ назове отпадом - он не заслужује било какву пажњу, већ аутоматску дисквалификацију! Признајем да сам поново изненађен понашањем наших администратора - али сачекаћу још мало! --CarRadovan (разговор) 20:34, 11. октобар 2014. (CEST)

Владо, уз наше коментаре остаје и време објаве - па није тешко прегледати историју објава. Мислим да ми је јасан став неких уредника овде, а још јаснији неких администратора. Овде се итекако треба мнооого тога мјењати!!! --CarRadovan (разговор) 21:41, 11. октобар 2014. (CEST)

Нимчевићу, ја ујутру путујем у 5:00 и враћам се у понедељак (касно)... надам се да ћеш имати времена да све несметано ПОНОВО прегледаш... Поздрав! --CarRadovan (разговор) 22:12, 11. октобар 2014. (CEST)

Поздрав другар! Ево сад сам видио твоје поруке тамо... и хвала ти на исцрпном материјалу! Засигурно ће то бити од користи у даљој надоградњи постојећих чланака о Дубровнику. Нажалост, ја приватно имам превише обавеза, па нећу бити толико активан овде, а засигурно имам много тога недовршеног (нарочито око хералдике). Садржај чланака о Дубровнику и последњем рату, није споран због извора, већ оних који траже изворе, а неки наши админ. су им несмотрено дали пажњу. Случајно или не, али пре мјесец дана два главна извора су блокирана, али алтернатива постоји... Међутим, мислим да ћу неке одговоре добити из прве руке. Хвала још једном и поздрав! --CarRadovan (разговор) 18:36, 16. октобар 2014. (CEST)

---

Da ti pravo kažem, sit sam takvih likova kojima su samo Srbi krivi za sve, koji samo dolaze da seru po Srbiji, Srbima i srpskom jeziku kako im se prohte. Jasno je zbog čega taj dolazi na Vikipediju i šta mu je cilj, samo da ocrni sve što je srpsko.

Svedoci smo koliko danas neki ljudi revizionistički posmatraju istoriju, ne samo blisku već i daleku. Tako imamo opasne revizije od toga da je Dubrovnik sravnjen od strane Srba i Crnogoraca (zamisli). Da je recimo Gavrilo Princip terorista a Srbija kriva za Prvi svetski rat, Mlada Bosna je verovatno terorističko leglo, znači i Ivo Andrić je terorista za njih. Nekad je Safet Isović opevao Gavrila, a danas u Sarajevu njegovi sunarodnici hoće da dižu spomenik Francu (za mene je to licemerje, a svi znamo da Franc nije bio cvećka). I danas šetaju slobodno zločinci Gotovina, Orić, Haradinaj i ostali, pa su verovatno njima za sve krivi Srbi. Reci jel treba ćutati ko pi*ka kad dođe neki ljudski otpad ovde, pa mu je jedini cilj da ocrni sve što je srpsko? Mislim da ne treba ćutati. Za takve likove samo treba primenjivati nultu toleranciju, bez razmišljanja vraćati sve sumnjivo i sva govna koja hoće da poseru po našem jeziku.

Mogu da razumem kad neko dođe i dobronamerno uređuje, kad studiozno i znanjem pomogne, ali da mi neko vređa inteligenciju i napada samo jednu stranu, e to stvarno ne može. Poštujem sve i svakoga, najviše sebe i svoj narod. Kad nešto nije u redu onda to treba i reći jasno. Više puta sam govorio, dosta je sukoba, daj da se nekako dogovorimo, ali je sve više nažalost tih kojima je jedini prioritet: sukob, omalovažavanje i napadi.

Zato je možda bolje da se posvetim sportskim člancima, ubuduće ću samo njih i da radim, kako ne bih dolazio u situaciju da me opominju jer mislim svojom glavom, jer znam ko sam, jer znam šta sam i odakle sam, jer ne pristajem na laži... više sam umoran od stalnog objašnjavanja, kojekakvim glupacima, zatupljenim i ispranim mozgovima.

Pozdrav od mene i sve najbolje. PS: Izvini na ovako dugačkom komentaru, morao sam tako objasniti, a razumeo si valjda poentu.--Soundwaweserb (разговор) 01:21, 13. октобар 2014. (CEST)

Dobro ako je tako, to su pravila, neću da idem protiv njih. Mene više ne interesuje politika, ako hoće neka pokrenu kampanju za nezavisnost Vojvodine, ne interesuje me. Kad admini nisu svesni šta se radi, što bih se ja sekirao. Zdravo.--Soundwaweserb (разговор) 15:15, 13. октобар 2014. (CEST)

Mene su isto blokirali beskonačno na hr.wiki, a znaš zašto? Jer imam ono serb u nadimku, kažu takva je politika i ne može ništa nacionalno. Kao da sam ja to hteo namerno, navodno nekog da izazivam (ni na kraj pameti mi nije bilo kad sam se prijavljivao da će to serb biti problem). Ali zato, njihov administrator koji ima nadimak Šokac nesmetano obavlja svoje dužnosti. Ako to nisu dvostruki aršini, ja ne znam šta jeste. To je veliko zlo i nema veze sa enciklopedijom, ultra-desničarski sajt, pa mi nije žao što su me banovali. A srpska vikipedija je mnogo, mnogo kvalitetnija od njih, ovde bar možeš normalno da uređuješ.--Soundwaweserb (разговор) 17:51, 13. октобар 2014. (CEST)

Стоунволска побуна; Спасите нашу децу...

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Стоунволска побуна да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 9. октобар — 16. октобар 2014 --Потипис корисника ANTI_PRO92 (разговор) 00:54, 14. октобар 2014. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Спасите нашу децу да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 9. октобар — 16. октобар 2014 --Потипис корисника ANTI_PRO92 (разговор) 00:54, 14. октобар 2014. (CEST)

Istorija Dubrovnika

Ne znam na što je onaj IP tamo mislio, ali nema veze. Ja ti se javljam u vezi jednog drugog problema koji se javlja na praktički svim wiki projektima. Taj problem je ovaj ovde: "Године 992. град је спалио самопрокламовани бугарски (македонски) цар Самуило. Након тога, град се обнавља и 999. постаје седиште надбискупије и митрополије"

Ako preskočiš sve druge sitnice istina glasi da su korisnici općenito govoreći posvađani s logikom dok se bave slepim prepisivanjem bez razmišljanja. Kako je moguće da je grad spaljen 992, a već 999 je sedište надбискупије и митрополије ??

Летопис Попа Дукљанина kaže da je Dubrovnik bio spaljen,a svi znamo koliko ima istine u tom letopisu. Službena istorija Dubrovačke Republike napisana u doba Dubrovačke Republike (knjiga iz 1802. ako ne grešim) kaže da je Samuilo spalio područje oko grada, ali da grad nije mogao zauzeti.

Ti si jedan od onih korisnika čije se tekstove isplati čitati iako ne znam od gde ti dolazi volja za poklanjanje toliko vremena svađama oko Vojvodine. Pozz--Rjecina2 (разговор) 21:07, 19. октобар 2014. (CEST)

Немачки појмови

Нисам био на Википедији неколико дана, па тек сад одговарам у вези са оним немачким терминима. Колико ми сеже знање немачког, а и уз помоћну литературу, Sprachforschung и Sprachlehre су „домаћи“ термини за лингвистку (науку о језику) и граматику (систем правила), као наши језикословље и писменица или словница. Што се тиче Dialekttheorie, нисам упознат са концептом „дијалекатске теорије“. Ако бих ишао по аналогији са сличним терминима типа Sprachtheorie (скуп исказа, судова, ставова о језику и његовом значају за људе), Grammatiktheorie (слично за граматику) или Syntaxtheorie (слично за састав реченица), а о којима има текстова и на интернету, закључио бих да посреди у принципу и јесте нека теорија дијалеката, с тим што је сам концепт, рекао бих, непознат српском језику или некарактеристичан за њега. Lakisan97 (разговор) 01:59, 29. октобар 2014. (CET)

Стварно се нисам досад сусретао са постојањем раздвојене науке и теорије о нечему. Одувек ми је то једно те исто. Примера ради, епистемологија, гносеологија и теорија сазнања у српском су све синоними. Додуше, и на немачком су Erkenntnistheorie, Epistemologie и Gnoseologie синоними, што се не уклапа у досадашњи шаблон. Како год, за „теорију дијалеката“ рекао бих да је дијалектологија, у смислу науке. За друго, ако је Substrattheorie „теорија“ о променама једног мањег или старијег језичког корпуса (супстрата) под утицајем другог већег, онда је можда суштина у томе да су у Банату мање јединице (дијалекти) утицали на обликовање веће јединице (супротно од онога што каже „теорија супстрата“), тј. није посреди утицај старина (што би, уколико се не варам, било према Substrattheorie). Lakisan97 (разговор) 19:32, 29. октобар 2014. (CET)

Ма, ништа посебно. Lakisan97 (разговор) 18:55, 31. октобар 2014. (CET)

Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба

Држава СХС

Поздрав колега! Знам да си ти добро упућен у дешавања 1918-1922 па имам једно питање: Колики је стварни утицај овог Вијећа на територијалне претензије које су тамо наведене? (нешто сумњам да су они имали неки претјеран утицај уопште, нарочито у Срему, БиХ, Боки и словеначким земљама)--CarRadovan (разговор) 12:44, 6. новембар 2014. (CET)

Хвала на одговору! Дијелимо исто мишљење, али онда много тога овде треба промјенити, почев од мапе десно. Што значи да Краљевина СХС није настала уједињењем 2 ентитета, већ неколико ентитета... и друго, Држава СХС на карти треба да буде представљена територијом коју је контролисала и оном према којима је имала претензије. --CarRadovan (разговор) 16:31, 6. новембар 2014. (CET)

Ја бих рекао да се аутор карте овде мало погубио. Није ми јасно да ли је он хтио да представи нешто што је било или што би требало бити...? --CarRadovan (разговор) 19:27, 6. новембар 2014. (CET)

Ти: „Толико спомињан уједињење... је само формалан чин“ - е ово је оно кључно о чему причам! --CarRadovan (разговор) 20:28, 6. новембар 2014. (CET)

Било би лијепо да кад будеш имао више времена, наше чланке на поменуту тему допуниш / измјениш са наведеним садржајем.--CarRadovan (разговор) 21:03, 6. новембар 2014. (CET)

СХС

Свака част! Ово је веома добар доказ великохрватске демагогије прекрајањем и оних основних историјских чињеница. А пошто је емитован на државној телевизији - биће веома веома занимљиво искористити га у неким чланцима који указују на исту. --CarRadovan (разговор) 15:59, 24. фебруар 2015. (CET)

Живојин Мишић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 13. децембра 2014. у 23:20 Змија бгд 12:35, 7. децембар 2014. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Живојин Мишић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 13. децембра 2014. — 20. децембра 2014. -- Змија бгд 23:45, 13. децембар 2014. (CET)

Ма нисам видио да има већ написан чланак, а мислио сам овај кад завршим да преусмјерим на трачки језик и тада сам схватио да већ има. Мислим да бих их најбоље било комбиновати. --Сербијана (разговор) 23:32, 7. децембар 2014. (CET)

Абу ал-Фида

Онај текст што си ми посла се мало овде пореметио, слова су се испремштала.. да ли би могао да ми даш линк сајта одакле си копирао ово на арапском па ћу ти наћи? А ако ти одговара могу ти наци и на латинском преводу. поѕѕѕ--ImperatorkA (разговор) 08:48, 8. децембар 2014. (CET)

Нашла сам оно што ти треба на оном линку на коме је превод са латинског. :) али ово што си ми ти копирао се све иѕмешало... --ImperatorkA (разговор) 08:53, 8. децембар 2014. (CET)

Погледала сам линк и на њему сам нашла реченицу која Вам треба.:) цела она страна је посвећена тим земљама, али тачно она реченица коју тражите је она после тачке али мислим да се не завршава на тој страни већ да има још текста. Могу да Вам обележим на слици и да вам пошаљем у маилу ако не можете да нађете почетак реченице. Почетак реченице која Вама треба јесте 7. ред у средини. Поздрав. --ImperatorkA (разговор) 08:42, 9. децембар 2014. (CET)

Грб Трибалије

Поздрав Нимчевићу! Ово везано за грб Трибалије - не мислим да причу треба ширити да ли је то стварни или апокрифни грб Србије или Српског царства, као што то упорно ради Иван, већ се треба задржати само на његовом имену. Грб има континуитет са почетка 15. вијека до данас и потпуно је сулудо да има то име за цијели тај период.--CarRadovan (разговор) 00:57, 14. децембар 2014. (CET)

Овај грб може да има многа имена, у зависности гдје и кад се појављује, али чисто сумњам да га је Ацовић уопштено назвао грб Турске Србије (можда јесте, али у неком временском контексту, али никако уопштено). Свака даља дискусија са Иваном на ову тему је бескорисна, јер он се стално понавља, иде превише у ширину и ништа ново не каже, а при том остаје упоран у свом наслову. Било би лијепо да добијемо стварни став Ацовића, ако то буде изводљиво.--CarRadovan (разговор) 15:44, 14. децембар 2014. (CET)

Послао сам ти мејл везано за овај чланак. Припремио сам материјал да га проширим. Сад радим на сликама. --CarRadovan (разговор) 20:11, 11. јануар 2015. (CET)

Прикупио сам преко 50 различитих грбова са мотивима грба Трибалије. Сад ћу да средим и овде пошаљем њих 5-10, јер мислим да ће то бити довољно... --CarRadovan (разговор) 11:58, 12. јануар 2015. (CET)

Е сад погледај чланак грб Трибалије! На крају сам имао преко 100 различитих слика грба у преиоду 15-19. вијек, али сам одабрао само оних 20так... --CarRadovan (разговор) 16:28, 12. јануар 2015. (CET)

Денгизих

Можеш ли да промениш назив овом чланку? https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%9B

Δεγγιζίχ је најстарији и, вероватно, најверодостојнији облик имена Атилиног сина. Дакле, наслов би морао да буде Денгизих.Овде имаш о различитим облицима имена који се срећу у нешто познијим латинским изворима и сл: http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html#Dengizich

--ClaudiusGothicus (разговор) 00:37, 15. децембар 2014. (CET)

Молба

Поздрав. Замолио би те да погледаш текст Буњевци. У њему и још неколико текстова корисник Андрија, због неких несугласица око текста Побратимство, обрисао све што је написао. Ја сам обрисано вратио, па пошто се то налази у делу историја, а и ти си писао о тој теми, погледај да ли тај део треба да остане или обриши. Хвала ти.--Drazetad (разговор) 18:50, 16. децембар 2014. (CET)

Vlado trebalo bi sa Ivanom rešiti i članak Grb Tribalije, pošto niko nije ni čuo za izraz Turska Srbija.--Soundwaweserb (разговор) 15:28, 19. децембар 2014. (CET)

Бајмок

ОК. Али ако је буњевачки назив за то село такав какав је онда у загради треба да стоји ознака за буњевачки језик. Или не? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:28, 20. децембар 2014. (CET)

Па немам појма, ја то питам тебе хаха. Видим да га једино на хрватској википедији називају Бајмак, а онда у даљем тексту стоји "у насељу дјелује хрватско културно-умјетничко друштво „Бајмок“" хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:10, 20. децембар 2014. (CET)

Верујем ти и хвала на одговору. Али судећи по том натпису и сами Буњевци насеље називају Бајмок па нема потребе да се ставља хрватски назив за насеље --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:57, 20. децембар 2014. (CET)

Поздрав Владо! Ма овде је понајмање битно да ли је Бајмок или Бајмак. Очигледно да је наш изненадни посјетилац желио да поново покрене питање припадности Буњеваца. Мислим да овоме не треба придавати посебну пажњу. --CarRadovan (разговор) 22:47, 20. децембар 2014. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

-Vlada ^talk 19:22, 26. децембар 2014. (CET)

Срећна Нова година и све најбоље теби и твојој породици у 2015. години!--CarRadovan (разговор) 18:26, 1. јануар 2015. (CET)

Проблем са лиценцом за датотеку Deda Vojska0004.JPG

Проблем са лиценцом

Здраво, Владимир Нимчевић. Хвала ти што си послао датотеку Deda Vojska0004.JPG. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. Милићевић (разговор) 16:08, 2. јануар 2015. (CET)

Hvala takođe! Naveo si samo da si ti nosilac autorskih prava ali se istih nisi odrekao, treba da staviš šablon {{ЈВ-ја}} ili {{Cc-by-sa-3.0}} umesto postojećeg --Милићевић (разговор) 17:56, 2. јануар 2015. (CET)

Razlika je u sledećem prvom se odričeš svih prava a drugom zadršavaš neka npr. navođenje autora, slike iz porodičnih albuma možeš da šalješ pod ranije navedenim licencama, slike koje si dobio od drugih možeš da pošalješ (šalju ih i drugi) idu iste licence kao i tvoje mada poželjno je da navedeš u opisu da si ih dobio od nekoga drugoga da se nebi kojim slučajem prebacile na ostavu --Милићевић (разговор) 18:40, 2. јануар 2015. (CET)

Хвала Владимире. Честитам и ја теби, било да славиш данас или да си већ прославио. Све најбоље твојој породици и да у овој години завршиш факултет. --Марко Станојевић (разговор) 01:37, 7. јануар 2015. (CET)

Ваистину се роди и хвала Владо! Све најбоље и теби и твојој породици!--CarRadovan (разговор) 09:16, 7. јануар 2015. (CET)

А твој глас за брисање, наравно, без икаквог образложења, у потпуности се уклапа у твоје досадашње понашање.

--Sly-ah (разговор) 14:48, 7. јануар 2015. (CET)

Извини на сметњи, али, живо ме занима да ли си гласао по својој савести или си ипак за мишљење упитао Снешку?

--Sly-ah (разговор) 15:23, 7. јануар 2015. (CET)

Мени је небитно да ли су Торлаци етничка група или нешто друго. Гласао сам да се чланак не брише јер је корисно да корисници сазнају ко су Торлаци. Ти то очигледно не желиш, јер си гласао за брисање чланка. Ако чланак није добар, треба га поправити, дорадити, пронаћи биље референце ... Па да су Торлаци и група грађана, мислим да заслужују да се нађу у једној енциклопедији. Ти очигледно тако не мислиш, али, то је твој проблем.

--Sly-ah (разговор) 17:27, 7. јануар 2015. (CET)

То није разлог да се чланак брише. На овој нашој мученој Википедији има на хиљаде скарабуџених чланака, који су фактографски и стилски монструми, па их нико не брише. Чланак се да и треба поправити, на страници за разговор ваља изнети аргументе, али га не треба брисати. Напокон, зашто се ти ниси сетио па написао чланак о Торлацима? Или ћеш га написати када обришеш овај? Немој ме замајавати, ти си гласао да се чланак брише само због тога што га је започео твој архиривал Панонијан, а не зато што је лоше написан или што то није тема за енциклопедију. То само говори о теби и твом ригидном схватању тога ко све има права да пише историјске текстове (или текстове уопште). Одговор је већ одавно познат.

--Sly-ah (разговор) 18:03, 7. јануар 2015. (CET)

Стварно ми ниси јасан. Па шта ако и има мало литературе? Зашто се не би могао написати чланак о Торлацима на основу постојеће и доступне литературе? У том и јест умеће: да на основу оскудних извора напишеш чланак који ће све те изворе објединити и из ког ће читалац нешто сазнати. На знам зашто ти то смета? Ево, лично, оТорлацима сам врло мало знао, након што сам прочитао чланак знам мало више, а при том нисам морао да рујем по библиотеци или по интернету. Чланак је, барем што се мене тиче, испунио своју функцију тако да од мене не би било баш лепо да се залажем за његово брисање.

Оно о Дежњево/Дежњову не разумем. Све што сам урадио је да упозорим администраторе да је неискусни сарадник обрисао историју чланка, они су то вратили и ствар је завршена. Након тога сам корисника посаветовао око премештања страница и то је све. Не знам с ким сам те поредио?

--Sly-ah (разговор) 18:40, 7. јануар 2015. (CET)

Па не очекујеш ваљда мастер радове или докторске дисертације на Википедији? На Википедији угглавном сарађују непрофесионалци, има врло мало стручњака за поједине области, али ни он нису у неком привилегованом положају: немају право да износе своје личне ставове, па накар били доктори наука. Све мора да буде поткрепљено изворима. Сем тога, ако ти ниси задовољан литературом, потруди се, пронађи што можеш, па убаци у чланак. Ако је референцирано, мислим да Панонијан неће имати ништа против. А ако буде имао, постоје начини да га се увери.

Не знам више шта бих ти рекао. И даље мислим да чланак треба да постоји, и даље сматрам да је бољи икакав чланак од никаквог, а на вама критичарима је да тај чланак поправите (или унапредите, на новосрпском) уз навођење референци. Колико видим, Панонијан је наводио референце где је год могао, и није износио своје ставове нити мишљења.

--Sly-ah (разговор) 19:42, 7. јануар 2015. (CET)

File:Deda Vojska0004.JPG

Hoćeš li da ispraviš licencu ili slika da se briše? --Милићевић (разговор) 23:48, 12. јануар 2015. (CET)

У праву си за енглеске грофовије наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:05, 15. јануар 2015. (CET)

Коментар

Није било намерно. Поздрав! --Марко Раденковић (разговор) 08:45, 26. јануар 2015. (CET)

Nas Dereticevac Andrija. -- Bojan  Razgovor  04:28, 27. јануар 2015. (CET)

Pecenezi

Ja sam siguran da nema veze Pecenjevce sa tim narodom ali kad budem imao vremena, posto nisam trenutno u Leskovcu, svraticu do muzeja da bih ti razresio tu dilemu. Pozdrav Lackope (разговор) 23:26, 27. јануар 2015. (CET)lackope

Сербијана

Значи пратиш ме од дана када сам био проблематични корисник који је одбијао сарађивати са заједницом. Па и мени се чини као да је јуче било, а за пар дана ће бити тачно 3 године.

Па када сам направио налог помно сам пратио Деретићева предавања, али нажалост још нисам прочитао ниједну његову књигу мада имам у плану да купим једну ових дана, а име ми се једноставно свидјело. --Сербијана (разговор) 03:14, 31. јануар 2015. (CET)

Био сам и у сукобу, а и уклањали су ми објаве без питања. Сада је коначно све како треба.

Па знаш како ја волим алтернативу, мислим да је званична историја пуна нејасноћа, а и није све црно-бијело па није ни историја. Ма они њега сматрају лудим иако нико неће па обори његове доказе. --Сербијана (разговор) 10:44, 31. јануар 2015. (CET)

Мислим да би било најбоље да наш разговор наставимо преко е-мејла или неке од друшвених мрежа. --Сербијана (разговор) 14:01, 31. јануар 2015. (CET)

У чланку Бошњаци - најбоље да се 70% оних глупости побришу. Како су се неки залетили у расправама са аутором ових небулоза, ја сам био помислио да ће то утркивање наставити и код сређивања чланка. Нажалост - све исто још увјек стоји. --CarRadovan (разговор) 22:07, 31. јануар 2015. (CET)

Ма да, чланак је у рангу неког лошијег издања Хари Потера... зато по кратком поступку пола избрисати. Видјећу ја ових дана шта би се могло оставити.--CarRadovan (разговор) 01:01, 1. фебруар 2015. (CET)

To sluzi de genetickim putem odredi poreko stanonistva (ilirsko, slovensko, tursko). Ako je tacno, zasto obrisati. -- Bojan  Razgovor  05:33, 2. фебруар 2015. (CET)

Sarmatae servi - врло, врло занимљиво. --CarRadovan (разговор) 00:56, 5. фебруар 2015. (CET)

Ако овом додамо да Св.Јеронима сматрају заштитником Илира - прича добија нови карактер, зар не? --CarRadovan (разговор) 13:59, 5. фебруар 2015. (CET)

Stavio sam na glasanje jedan konstruktivan predlog vezan za projekat, ako želiš izjasni se ovde.--Soundwaweserb (разговор) 18:51, 6. фебруар 2015. (CET)

Грб Мале Бугарске

Погледај овај грб мађарских револуционара из 1849. на њему имаш грб Мале Бугарске, мада се овде испушта овај префикс „Мала“. Гледајући у правцу кретања казаљке на сату имамо грбове сл. покрајина:

• Трансилванија
• Мала Бугарска
• Куманија
• Србија (Трибалија)
• Рашка
• Лодомерија
• Галиција
• Славонија
• Хрватска
• Далмација

Наравно да овде мађарски националисти истучу територијалне претензије према сусједним земљама, али се питам гдје је Мала Бугарска? Да ли је то неко архаично име за Олтенију или можда Видинску област?

п.с. малопре сам толико журио да сам ово (умјесто овде теби) све био поставио на мојој страници за разговор... --CarRadovan (разговор) 20:17, 8. фебруар 2015. (CET)

Мање-више све набројане територије су заиста постојале. Неке се само јављају са архаичним називима, нпр. Куманија - мисли се на територију данашње Молдавије и Буџака у Украјини. За Србију и Рашку, нема сумње на које се територије односе грбови. Добро си примјетио да фали Босна... и још остаје ово нерјешено за Малу Бугарску. А ја претпостављам да се то односи или на Олтенију или Видинску област.--CarRadovan (разговор) 20:53, 8. фебруар 2015. (CET)

Замисли, у Стематографији се грб Мале Бугарске приказује као грб Куманије. А ту су и посебни грбови Бугарске, Бесарабије, Молдавије, Скитије (Добруџе), Влашке, Романије итд.--CarRadovan (разговор) 12:01, 9. фебруар 2015. (CET)

А погледај овај грб Олтеније из 1483. А знамо да су једно вријеме и Олтенију звали Куманија... Можда је и код мађарских националиста Куманија = Олтенија, а Мала Бугарска = Видинска област. Мада ми је из историјских разлога ближа она опција Куманија = Бесарабија, а Мала Бугарска = Олтенија?! --CarRadovan (разговор) 12:45, 9. фебруар 2015. (CET)

Имам још мноштво грбова из мађарских грбовника гдје они Малу Бугарску називају Kis Bolgarorszag, а грб се јавља и у искошеним пругама. Грб је увјек крунисан краљевском круном.--CarRadovan (разговор) 12:53, 9. фебруар 2015. (CET)

„Anspruchswappen für Rama-Bosnien, Serbien-Raszien, Bulgarien, Kumanien“ - занимљиво да Аустроугари баш 1916. покрећу то питање око претензија над Босном, Србијом, Рашком и Куманијом (Бесарабијом) у тренутку кад су се те територије нашле под њеном окупацијом. Али опет збуњује помињање Бугарске и то без оног придјева (а овде и дијела имена) „Мала“. Да ли је овај дио намјерно испустан да би се нешто савезницима Бугарима ставило до знања... или је Мала Бугарска, заиста била дио Бугарске (Видинска област), па тај придјев и није неопходан.--CarRadovan (разговор) 17:44, 9. фебруар 2015. (CET)

Па већ сам ти рекао - у неколико средњовјековних мађарских грбовника.--CarRadovan (разговор) 18:17, 9. фебруар 2015. (CET)

Браво! Ма ја нећу улазити дубље у историју овог региона - то препуштам историчарима. Мени је био циљ да одгонетнем за коју се територију односи и грб и име територије. Сад видимо да је то несумљиво Видинска област, а грб је свакако апокриф. Као што ти рече - нешто слично Трибалији.--CarRadovan (разговор) 00:03, 10. фебруар 2015. (CET)

Сад видим да ова прича из Стематографије има смисла - тамо је аутор Малу Бугарску назвао Куманијом (јер су претходно и Олтенија и Видинска област имале истог господара), а посебно се појављује грб (остатка) Бугарске - негдје названа и Мезија, те грбови Бесарабије, Молдавије, Скитије - што ставља до знања да то није Куманија. Мислим да смо овим комплетирали причу. Хвала другар!--CarRadovan (разговор) 00:16, 10. фебруар 2015. (CET)

Ма само опуштено - то су биле прве споменице које сам ја додјелио... само гурај даље! --CarRadovan (разговор) 01:38, 16. фебруар 2015. (CET)

KAP

Staviš na vrh konkretne stranice sledeće {{bb|kompletno prepisano iz knjige (navedeš koja knjiga)}} i neko oda admina će obristati --Милићевић (разговор) 19:35, 13. фебруар 2015. (CET)

Блокиран је.--Марко Станојевић (разговор) 12:48, 17. фебруар 2015. (CET)

Закључано.--Марко Станојевић (разговор) 17:22, 17. фебруар 2015. (CET)

Konstantin

Zašto ovaj članak ne predložiš za sjajan? Odavno je zaslužio...--Soundwaweserb (разговор) 16:42, 20. фебруар 2015. (CET)

OK. Ali, po meni, već sad je sjajan!--Soundwaweserb (разговор) 18:18, 20. фебруар 2015. (CET)

Može , pošalji Lackope (разговор) 19:29, 21. фебруар 2015. (CET)

Википедија:Чланци за брисање

Поздрав. Гласао си на страници Википедија:Чланци за брисање за брисање чланка Стипе Јавор. Чланак је био усташка пропаганда. Међутим сада сам чланак прерадио, тако да те позивам да погледаш још једном и евентуално размислиш о промени гласа. --Јованвб (р) 02:24, 2. март 2015. (CET)

Па организовао је оружану борбу против легалне власти у то време. Колико ми се чини то је тероризам :). Ако се не слажеш промени уводну реченицу како мислиш да треба. Ја сам чисто избацио глупости из чланка и мало преуредио на брзину. Искрено не занима ме тема превише --Јованвб (р) 02:53, 2. март 2015. (CET)

Што се тиче године смрти у ова два линка на чланку наводи се 1936. Али не би било лоше навести да је то спорно и да постоје неки наводи о 1937. Такође би било занимљиво поменути сарадњу са комунистима... --Јованвб (р) 02:56, 2. март 2015. (CET)

Није најбољи извор за историјске тврдње. Али може бити релевантан извор за тврдњу да је нпр. година смрти спорна. Или тврдњу да постоје аутори који наводе да је Стипе сарађивао са комунизмом. --Јованвб (р) 03:13, 2. март 2015. (CET)

Ајд гледаћу да га нашкрабам ;) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:28, 6. март 2015. (CET)

Нашкрабах укратко. Па ако имаш времена за историју додај, свакако си много боље упућен од мене пошто бих ја морао наново да учим све то хехе (баш као што радим са Русима). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:35, 6. март 2015. (CET)

Политикин забавник/Забавник

Naravno da hoću :) Već smo vodili raspravu oko toga. Politikin Zabavnik sam svoje ime piše tako. -- Loshmi (razgovor) 00:19, 9. март 2015. (CET)

Nije ovde u pitanju transkripcija stranog imena. Časopis na srpskom jeziku, ćirilicom piše svoje ime Politikin Zabavnik. -- Loshmi (razgovor) 02:01, 11. март 2015. (CET)

Pravopis je knjiga preporuka. Da li će neko pri davanju imena da poštuje preporuke iz pravopisa je njegova lična stvar. Politikin Zabavnik je očigledno odlučio da svoje ime piše s oba velika slova. Časopis se često naziva i samo Zabavnik, a onda svakako mora biti veliko Z. Na primer, postoji organizacija koja se zove „Srbski Obraz“. Ne možemo mi da je prekrštavamo u „Srpski Obraz“ jer po pravopisu tu treba da se izvrši jednačenje po zvučnosti.-- Loshmi (razgovor) 06:01, 11. март 2015. (CET)

Ono što hoću da kažem je da ako ti nešto nazoveš i daš mu naziv koji možda nije po pravopisu — niko nema prava da ti to menja ma šta stajalo u pravopisu.-- Loshmi (razgovor) 06:07, 12. март 2015. (CET)

Властела Нимичићи

Краљ Стефан Дабиша Котроманић у повељи кћерки Стани, 26. априла 1395. година набраја властелу из области којима влада, па иду редом:

А томе су свједоци и јемци наша властела: од Босне: кнез Мирко Радојевић с братијом, кнез Павле Раденовић с братијом, кнез Прибоје Масновић с братијом, тепчија Батало с братијом, војвода Сандаљ с братијом, кнез Драгић Хрватинић с братијом; од Хумске земље: кнез Вукашин Милатовић с братијом, кнез Вукосав Николић с братијом; од Доњих Краја: војвода Хрвоје с братијом, кнез Младен Станчић с братијом; од Усоре: војвода Вучихна с братијом, кнез Стипац Остојић с братијом; од двора: пристав Вукац Владисалић с братијом, а од својте Вук Нимичић с братијом. --CarRadovan (разговор) 23:53, 12. март 2015. (CET) (с братијом)

Послао сам ти мејл! --CarRadovan (разговор) 21:12, 17. март 2015. (CET)

Стварно не знам шта се дешава. Већ пар дана нисам добио никакву пошту, а неколико људи ми то исто каже... --CarRadovan (разговор) 18:29, 18. март 2015. (CET)

Ајде пробај сад! --CarRadovan (разговор) 18:44, 18. март 2015. (CET)

Добио сам пошту... и то само 1 твоју поруку и 1 пословну... а знам да ми је послано на 10тине... Тамо ћу ти и одговорити о оној теми. --CarRadovan (разговор) 20:01, 18. март 2015. (CET)

Сабазије

Google prevodi daleko gore izgledaju. U ovom slučaju pre radi o doslovnom prevodu. Znatan deo urednika nisu profesionalni prevodioci, tako da je njihovim prevodima često potrebna dorada. Uz malo dobre volje i truda, ovaj tekst se može poboljšati. --Dcirovic (разговор) 18:23, 16. март 2015. (CET)

Na drugo čitanje tekst mi nije strašan, samo bi trebalo jasno napomenuti da LPD nije istorijski pouzdan izvor baš u tim delovima. I da ti likovi koji to zastupaju nisu nikakvi istoričari, već mašinbravari, lingvisti i tako. -- Bojan  Razgovor  06:30, 17. март 2015. (CET)

Ostao sam ti duzan: zvanicna istoriografija = opsteprihvacena. -- Bojan  Razgovor  06:04, 22. март 2015. (CET)

Enciklopedija Pauli

... nežalost nisam upoznet sa ovom materijom osim što sam nešto prevodio sa nemačkog. U svakom slučaju pozdravljam Vas i želim svako dobro --Vcesnak (разговор) 19:16, 18. март 2015. (CET)

Сређено.--Марко Станојевић (разговор) 13:34, 19. март 2015. (CET)

Немачки

Случајно сам налетео на разговор тебе и Николе везано за овај превод са немачког, па нисам могао да одолим да одговорим, иако питање није било упућено мени...

Doch hatte der L. In den ersen Jh. weniger Schutzfunktion, sondern die "offensive Aufgabe", die Verbindungen mit Dakia durch das sudl. Moldawien und die Walachei zu kontrollieren und fur die Einhaltung der mit den im nordischdanubischen Vorfeld siedelnden Volkern geschlossen Klientelvertrage zu sorgen.

Премда је Л. у првим вековима имао мање (служио мање) заштитну функцију (у функицији заштите), већ (имао) „офанзивни задатак“ да контролише везе између (ка) Дакије(и) кроз јужну Молдавију и Влашку као и да омогућује (пре обезбеђује) спровођење уговора (договора, клијентелских договора, договора са клијентима, односним лицима, ввтн. у овом контексту вођом групе) (у, до)говорених са народима насељеним у северном подунављу.

Ovo Vorfeld, nema veze sa Prijepoljem ili nečim srpskim, često korišćena u nemačkom, samo obično u drugom kontekstu (kao npr. Im Vorveld deiser Geschichte, habe ich...U znanju ove priče, ja sam...u tom kontekstu (ne znači ovo implicitno glagol znanje, naravno), već upućuje na nešto da ti je poznato kao celo)...u drugom značenju, ovom koje se koristi ovde Vorveld znači izvan (nečega) tj. prostor (zemlja) koja leži ispred nečega; u Dudenu ovako (nemački pravopis, dole stavka pod jedan)...

U ovom prevodu koji sam ti gore napisao, ja sam načisto izostavio prevođenje ove imenice a inače i kad bih prevodio izostavio bih, jer za sprski prevod to nema mnogo svrhe...jer logički upućuje na severno podunavlje, shvaćeno kao područje u širem smislu, sam pojam područje već u sebi nosi integrisano značenje ovog nemačkog Vorfeld

Tako da mislim da ni ti nemoraš to da prevodiš, suvišno je...u prevodu je jasno o čemu se radi...

P.S. ove zagrade u prevodu gore su opcionalno tj. ili je prevod iz zagrade ili ovo van...ovaj u zagradi je više prilagođen sprskom, dok je ovaj pre (van) njih više bliži nemačkom redu prevođenja...Pozz --ANTI_PRO92 (разговор) 16:55, 20. март 2015. (CET)

Sori što ti odg. tek sad, sa zakašnjenjem :(..

Tačno je da u zasebno kad stoji ono ima ovo značenje koje si spomenuo, a i ja pre toga...al kad sam govorio o značenju govorio sam pre svega o kontekstu prevoda, tj. da ja to Vorfeld uopšte ne bi prevodio, jer je u samom prevodu, kad se prevodi, suvišno...Mislim da sama imenica je takve prirode da kazuje da postoji neko usko područje (zemlja), a ona kao označava nešto šire...mislim da je ovo čista specifičnost nemačkog jezika ovde i da takva reč u srpskom uz kontekst koji nosi sa sobom, ne postoji 100% kad se ubaci u konkretni prevod...

Dakle sintagma područje severnog podunavlja ili samo severno podunavlje kao označitelji, tj. imenice koje označuju konkretno nešto, već u sebi sadrže integrisano ovo nemačko Vorfeld...jer ako bi bukvalno prevodili, 'Vorfeld' severnog podunavlja je, lupam, istočni (rumunski) Banat, tj. ≠ severno podunavlje...znači omašili smo debelo prevod, jer se u originalnom tekstu spominje severno podunavlje....sama naša reč područje je u tom smislu dovoljno, da kažem, rastegljiva, da bi pokrila ovo što označava nemački Vorfeld...ili može i bez te reči u konkretnom ovde, jer severno podunavlje kao imenica samo po sebi podrazumeva područnost samog sebe kao prostora (dakle svojevrsni pleonazam)...

Kako god razmatrali, nikakvu pogrešku prevodilačku nismo napravili ako ne prevedemo 100% bukvalno nemački prevod, jer je mislim iz konteksta jasno o čemu se radi, a sam čitalac zaključuje...tj. bolje rečeno, izostankom bukvalnog prevoda te imenice nismo nikakvu ključnu inforamciju sakrili od čitaoca ili naštetili prevodu, i prema mom tumačenju može se reći da je prevod ispunio svoj zadatak...

Ovo što pominješ prevod Dakije, Vlaške i Moldavije...vvtn. si u pravu...ovaj prevod koji sam ti bio poslao je nabrzaka preveden tj. i mene je zbunjavalo šta ono L. znači u tekstu, pa sam se fokusirao da ove glagole i ostalo dobro prevedem, bez pravog razumevanja konteksta...kako god okreneš, ništa nećeš pogrešiti...ono što me iskustvo prevođenja uči jeste da najbolji prevodi nikada 100% nisu prevedeni (posebno sa nemačkog, sa engleskog prevođenje ide lakše u odnosu na nemački, bar se meni čini) na jezik prevoda, već kroz jezičke varijacije jezika na koji se prevodi, koji odudaraju od originalnog prevoda, se najbolje dočara ono što u originalu piše, što se prevodi...

Ako me pitaš za savet za gramatiku..hmm...konkretne gramatičke knjige nemam i tu nisam upoznat, al što se tiče doborg rečnika tu ti mogu pomoći (nemačko-srpski rečnik)...radi se o Klettovom nemačko-srpskom rečniku (sad mi nije pri ruci da ti kažem tačno izdanje, al mislim da je ovaj, pogledaj na kupindu ili nekoj onlajn aukciji ako tamo imaju povoljniji, jer vidim da nije jevtin)...preporučujem ti taj, jer sam ja moj dobio još kao gimnazijalac kao nagradu na republickom takmičenju (za 2. mesto, neki seronja iz Leskovca mi pobegao za bod za prvo xD), i mogu da ti kažem da je odličan rečnik :)

Ovo Klientelvertraege ni ja nisam siguran šta u specifikumu znači (ako postoji kao pravni institut), već ovako ovlaš...Klientel na nemačkom više asocira na klijenta u smislu grupe/klike ljudi sa kojima se sklapa negi dogovor/ ugovor, iako u kontekstu sr. veka može biti samo govora o dogovoru sobziom da je institut ugovora nešto pravnoobavezujuće a tad pravo u smislu koje definiše ugovor nije postojalo (pogotovo ne međun. pravo)...al mislim da u ovom nemačkom kontekstu ovo Klientel ne podrazumeva neki hijerarhiski odnos, tj. odnos dominacije i subordinacije, nego da je na manje više jednakim (ili prividno jednakim) osnovama sklapan...elem nisam siguran, pišem ti iz konteksta i reči koje su mi poznate ovako laički...pogledaću u literaturi nekoj, jer imam literaturu vezanu za rimsko pravo tj. jednu odličnu knjigu (originalnu knjigu predmeta dao sam sestri koja je to upisala...pošto sam ja bio upisao prvo prava, pa se posle prebacio na političke n...otud mi knjiga, jer je na pravnom to u prvoj god. prvi semestar)...nažalost ova knjiga (poprilično debela) kod nje imenice počinju na latinskom i cela knjiga je urađena na tom fazonu...latinskih odrednica (tipa Ius civile, ius gentioum...) i po abecednom redu sastavljana, al ću pokušati da je pročešljam pa ti javljam ako naletim na ove ugovore/dogovore...--ANTI_PRO92 (разговор) 05:04, 22. март 2015. (CET)

Čim pogledam za ovo javljam...elem, menjam temu...pogledaj ovaj izvor koji je korišćen u nekim člancima na viki kao npr o Veselinu Đuretiću i nekim drugim...iako ne znam dotičnog istoričara u članku (tj. nisam upoznat sa njegovim delima) mislim da je ovaj izvor debelo problematičan iliti žešći POV i da ne može da se koristi kao objektivan izvor za neciklopediju, bar ne u ovom polgavlju gde se pomnije tzv. 'istorijski revizionizam'...polemički rečeno može se čak i okvalifikovati kao politički pamflet, bar ako se služimo nekom iole zdravom logikom...Koje je tvoje mišljenje? --ANTI_PRO92 (разговор) 06:29, 22. март 2015. (CET)

Konstantin

Super i molim te Vladimire Nimčeviću, predlaži što pre taj članak za sjajan, jer je greota da ostane onako :). Ako šta treba kaži, tu sam, kao podrška i logistika za tebe.--Soundwaweserb (разговор) 02:34, 4. април 2015. (CEST)

Pa mislio sam, ali ne bih ynao sta da radim sa kineskim dinastijama Song, Tang... -- Bojan  Razgovor  21:49, 4. април 2015. (CEST)

koliko se ja razumem, to koristi programski jezik La, a ja nisam to (pro)studirao. pa se bojim da je to izvan mojih moci. -- Bojan  Razgovor  05:33, 5. април 2015. (CEST)

Veneskcija

Kao clanak ne postoji, vec sa kao metoda pominje samu u clancima o istoriji medicine. Pozdrav--Mile MD (разговор) 19:29, 7. април 2015. (CEST)

Са медицинско стране, ово не делује неуверлњиво. Првоћ венесекција је контролисани начин испуштања крви и може бити прекинут, а друго у стресним, ратним ситуацијама, (имао сам прилике да се и сам уверим) рањене особе са тешким повредама и масовним крварењем, успевају да трезвено реагују и учествују у борбеним дејствима, чак и неосећају болове, због адаптације одбранбених механизама самоодржања на стрес. Нажалост истина је и да све особе нису у стању тако да реагују.--Mile MD (разговор) 11:06, 8. април 2015. (CEST)

Ево тражене књиге и једног сајта са краћом историјом венесекције,

• Војна психијатрија
• Lokalno puštanje krvi od prahistorije do danaѕ

--Mile MD (разговор) 16:45, 8. април 2015. (CEST)

Е хвала ти за ову књигу! У задње вријеме немам баш много времена за википедију, али ћу се потрудити да и ову књигу искористим за неке чланке о историјској херадици јужних Словена. Поздрав! --CarRadovan (разговор) 21:08, 7. април 2015. (CEST)

Остроило

Да ли мислиш да је ово деретићевизам? -- Bojan  Razgovor  08:43, 10. април 2015. (CEST)

Чини ми се да је Остроило стваран и славан таман колико и „Црвена Хрватска“?! --CarRadovan (разговор) 14:32, 10. април 2015. (CEST)

Зато их и стављам у исти ранг: или је обоје фиктивно или обоје стварно... --CarRadovan (разговор) 19:29, 10. април 2015. (CEST)

Нисам баш сигуран да је овај чланак требало брисати! Ако имамо чланке о улогама у неким филмовима или серијама, нпр. Списак ликова у серији Луд, збуњен, нормалан, Изет Фазлиновић... или Фродо Багинс, Гандалф, Саруман... па чак и анимиране ликове Мики Маус, Паја Патак, Аутоботи... - зашто онда толики отпор према деретићевим ликовима (без обзира да ли су они стварни или фикције). Наравно, први (уводни) пасус о тим ликовима обавезно би морао да садржи став званичне науке о (не)постојању тих ликова. --CarRadovan (разговор) 14:35, 13. април 2015. (CEST)

У сваком случају се слажемо да чланак треба да постоји и да о том лику мишљење треба да да првенствено званична, па тек онда нека алтернативна историја. Брисање комплетног чланка - није рјешење! --CarRadovan (разговор) 17:41, 13. април 2015. (CEST)

Васкрс

Христос воскресе и свае најбоље теби и твојој породици! --CarRadovan (разговор) 11:45, 12. април 2015. (CEST)

Честитам ти највећи хришћански празник Васкрс уз традиционалан поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!--Bunjevac Panonski (разговор) 13:38, 12. април 2015. (CEST)

Лаврентије Немањић

Ово обавезно погледај - изгледа да се ради о измишљеном лику, зарад фикције да да су нека породична стабла Немањићког поријекла. --CarRadovan (разговор) 16:50, 15. април 2015. (CEST)

Ма то је микронација. Лако ћемо то држати под контролом!--CarRadovan (разговор) 15:39, 18. април 2015. (CEST)

Ево, мало сам то средио. па сад идем... ако буде неких промјена - средићемо опет! Поздрав!--CarRadovan (разговор) 15:52, 18. април 2015. (CEST)

Blok

Da, Šukija poznajem lično dobrih petnaest godina (otkako smo se upoznali u Petnici) i znam zasigurno da nije lopov (iako ima svojih mana). Što se bloka tiče, blokirao sam ga na 6 meseci, a onda promenio podešavanja da u blok doda i zabranu uređivanja sopstvene stranice. --В. Бургић (разговор) 13:36, 24. мај 2015. (CEST)

Dobar

Ali nisam ja predložio, to je prvo korisnik Geograf IS uradio. Samo sam mu pomogao da po pravilima uradi (jer je bez rasprave stavio odmah na glasanje), a u detalje nisam zalazio.--Soundwaweserb (разговор) 13:52, 30. мај 2015. (CEST)

Све је ок! Хвала!--Geograf IS (разговор) 11:25, 1. јун 2015. (CEST)

Pogledaj poštu.--Soundwaweserb (разговор) 18:14, 2. јун 2015. (CEST)

Poslao sam ponovo, preko vikipedijinog sistema, pogledaj sada...--Soundwaweserb (разговор) 18:53, 2. јун 2015. (CEST)

Poslao sam ti direktno na tu adresu, valjda ti je sad stiglo...--Soundwaweserb (разговор) 19:38, 2. јун 2015. (CEST)

Поштовани колега, чланак Земља (геополитика) смо ставили на гласање за добар, па би нам значило да и Ви учествујете у овом гласању. Хвала!--Geograf IS (разговор) 11:38, 16. јун 2015. (CEST)

Лимиганти или Лимигани?

Поздрав, потребна ми је референца (линк) на страницу о овом народу, а видим да има два различита мање и више разрађена чланка са оба наслова - оба обрађују исто. Треба што пре два чланка објединити. Ја могу то да урадим безболно, уколико постоји заједничко интересовање. Или ко хоће и може нека уради, јер овако не сме да остане. (Исту поруку сам послао и другом кориснику.) Ја иначе мислим да је правилан израз "Лимиганти" - као што је цитиран римски војни историчар Амијан од кога је и израз потекао, а кога не помиње овај други википедијалац Панониан. Наводи само један извор, а и тај није ауторативан (није потекао од музеолога, археолога итд.) Не знам шта је право решење али треба кренути у реализацију. Jozefsu (разговор) 17:33, 16. јун 2015. (CEST)

Лимиганти

Е, ако је нешто покренуто добро је. Кад мислим на објединити - можда део тог чланка може да постане пасус у овом разрађенијем? Није човек написао ништа погрешно, све то стоји (узето из оног изворника, а што је у суштини препричавање самог Амијана). Ја сам кориснику Панониан такође писао па ако не одговори, нека одлучи "виша сила". По мени кључно је коју терминологију већина званичне наше литературе користи (са језичарске стране), а ако такве нема онда мора бити неки концензус на основу латинског или енглеског изворника. Нов сам па не знам баш све како функционише, како иду разговори овог типа и где је право решење (ко има ауторитет да у конкретном случају донесе суд?) али пратићу шта се дешава. А дотле ћу да се линкујем на овај чланак са ЛимиганТи са Т :) Jozefsu (разговор) 18:00, 16. јун 2015. (CEST)

Odgovor (limiganti)

Pozdrav, odgovorio je autor Panonian, priznao da je naslov pogrešan i složio se sa idejom spajanja tekstova. Ja sam to zamislio tako da taj deo teksta koji je već svakako samo jedan pasus sa jednom osnovnom idejom (popularistički ispričana istorija limiganata prepričana iz Amijana putem izvornika - Милан Туторов, Банатска рапсодија) ubacimo kao jedno dodatno poglavlje - dodatni naslov - u tekst Limiganti. I naravno da se u referenci navede i taj izvornik. To je jedino konstruktivno rešenje, a da ne dođe do nepotrebnog brisanja korisne informacije - ipak je i on uložio deo svog vremena i truda. Naravno sve to tako da se preformuliše ubačeni pasus da odgovara stilu i duhu dužeg "jačeg" teksta. Da li se slažete sa ovim kompromisnim rešenjem ili mora da se primenjuje neko unutrašnje pravilo Vikipedije? Izvinite oboje što se mešam, ali treba mi taj članak o Limigantima (pošto su starosedeoci kod nas). Jozefsu (разговор) 21:43, 16. јун 2015. (CEST)

---

Покушаћу нешто - у сваком случају недеструктивно - ако дође до концензуса. Значи ипак да спавамо једно или два на то.

И ја сам приметио недоследности не само у тексту већ и на приложеној мапи, али не толико драстично, пошто међу историчарима званичних ставова нема, само мишљења. Румун ће Лимиганте са подручја Румуније да назове племеном Дачана (и тиме по мени преувеличати улогу дака, то јест њихов утицај на простору Карпата и Баната где су једно време заиста и доминирали) док ће други за њих рећи да су племе Сармата Индоиранског порекла.

Но Амијан лепо каже: Даци су их напали (значи немогу они сами да буду даци) и терали их да са њима даље подређено учествују у походима против Римљана. Исто тако су били подређени и Сарматским Јазигима који су их потискивали са севера. Зато су и одбили да оду на север, где их је Констанције намеравао преселити. Због свега наведеног ја сам више убеђења да су повезани са Јазигима, пре него са Дацима. Јесте да су их први понижавали и сматрали "мање вредним" племеном, али су им зато ови други били прави непријатељи, као и Римљани, па су се нашли између две ватре. Положај свих народа на Римској граници је специфичан, чак су и имали примирја са Римљанима, који су их називали (нарочито Сармате) Confederatae. Они су им служили да буду прва линија отпора и обуздају таласе варвара, а тежили су и њиховој хеленизацији. Отуд појам "варварски фалсификат" римског новца, који су Сармати покушали да кују и протуре у трговини Римљанима. Међутим Лимиганти су се побунили, Амијан их назива дивљим од осталих, са којима није било преговора...

Читао сам коплетан текст Амијана о Лимигантима и походу цара Констанција против њих. Претерао је онај ко је навео тачне локације, али се зна (и археолошки) да су настањивали подручје уз Тису, и то са десне стране ако се не варам (значи у мочварном подручју око Тителског брега и у Шајкашки), али у Банату их није могло бити у значајном броју, јер су тамо владали прво Даци, затим Римљани, па Готи, а Лимиганти су били предивљи да суживе са њима.

Значи у питању је јужна Бачка. Колико знам врло значајно (вишеепохачно) налазиште код Чуруга је доста тога показало и о њима.

Jozefsu (разговор) 01:00, 17. јун 2015. (CEST)

---

Kasno je, a ja morao da završim članak. Priznajem da možda navedeno nisam direktno čitao u Amijanovoj hronici "Res Gestae" koja je mnogo detaljno štivo, a evo je onlajn i u Latinskom (http://www.thelatinlibrary.com/ammianus.html) i u Engleskom prevodu (http://odur.let.rug.nl/~drijvers/ammianus/index.htm) a poglavlja koja su preživela da ih imamo postavljena su i na Wikipediji: https://en.wikisource.org/wiki/Roman_History Jozefsu (разговор) 02:18, 17. јун 2015. (CEST)

Лимиганти - одговор

Да ставим крај на тему до даљњег. Постоји званичан став или научни концензус, како год га звали. На пример оно што у музејима испишу испод експоната или то што пишу водећи експерти одређене области. И антички писци као Јосип Флавије, Амијан, Тацит, Јулије Цезар (сад га читам) и остали су јасна ствар. Једном сам хтео на силу да питам арехеолога у вези антике, а он ми напише: "обрати се колеги који ради антику, ја радим искључиво средњи век" Поштено и коректно. Тако треба мало времена да се позабавим темом. Врло сам заинтересован који је званичан став о њима Музеја Војводине на основу детаљних ископавања код код Чуруга. Само треба времена пронаћи. Ни до литературе уопште није лако доћи.Jozefsu (разговор) 01:14, 18. јун 2015. (CEST)

Лимиганти - још има шта да се проучи

Владимире, не замерите ми да оволико пишем и полемишем ... разговрамо :)

Јесте да мало знамо о њима, али ипак постоји обимна литература, само ју је тешко пронаћи. Зато не треба да се жури.

Нисам упознат са овом варијантом приче коју предлажете, то јест имам малих дилема (а није ни покрепљена литературом -нема референци). Нема неке кључне разлике, па нећу битно да мењам, осим ако нађем сигурну грешку. Пробаћу да додам и референцу како треба.

Само ћу вама да напоменем да постоји још један важан извор, а то је историчар Гибсон. Не знам одакле је он склапао своју верзију приче, али је респектован међу историчарима, што усоталом каже о њему и Википедија. Од наведеног описа једино се разликује детаљ да их је цар Констанције војним походом протерао до севера (на територију Сармата?), одакле су они након царевог одласка побегли и вратили се у мочварни предео у доњем Потисју. Значи није било никаквог договора са њима. Уопште не! Напротив Амијан каже да су од свих варвара које Римљани познају ови најдивљи и немогу да се обуздају. На пример Амијан каже да када је пред њих стао цар Констанције (а то је било у Бачкој а не у Буди), цар је стајао вероватно на Великом Римском шанцу ("stansque in aggere celziore" Амијан, Res Gestae XVII, 13.) и почео да им држи говор, они су почели да га вређају и вичу "Будала! Будала!" или "Стока! Стока!" (Гибсон је погрешио и користио мађарску реч за говедо па се тиме још више прославио, јер где су онда били мађари :) Овде се одиграо и тај оминозни "напад" (покушај атентата како читам најчешћу варијанту) - и нема речи да је цар бежао! Ма какви, Лимиганти су видели да је цар мршав и никакав и помислили да је тренутак освете дошао, али када су видели обруч војника који је био око цара они су се повукли. Напетости је вероватно било чим су викали на цара као животиње (пише Амијан) али није било никакве физичке борбе. То је погрешно тврдити. Више је било вербале него насиља, бар у том моменту. Амијан је волео да пише о крвавим детаљима битака, пошто је био ратник у царевој пратњи, али овде ни речи о томе није поменуо...

И нису римљани само због Лимиганата долазили преко Дунава! И то је погрешно. Са сарматима су стално били у контакту - или у рату или као конфедерате, то сам већ рекао. И сам Константин је штампао новац (Sarmatia Devicta) због својих победа над Сарматима дубоко у Варвариkуму! Није Констанције био на челу војске ни први ни последњи пут која је ратовала по Бачкој и даље. Ту је и Марко Аурелије, их - па сам је о томе писао! Сад немам времена, али доказа има безброј. Само римски ауксиларни шлем да наведем који је нађен код Сивца. Затим Тител - низ римских ископина и натпис о кохорту извиђача које је водио Тиберије Деxтер (Даница Димитријевић: Сармати и Римљани, у Шајкашка, Матица Српска...) па шанчеви које је градио Валентинијан до Ердеља на земљи Квада итд. итд.

Постоји још један важан изворник за све ово и Лимиганте, нажалост ја га нисам још видео: Вилић, Н. (1928) Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој, издато у Сремским Карловцима. Чак два рада.

Технички, за сада ми не треба ништа друго само један чист чланак где могу да се линкујем. Не разумем шта се дешава ако преусмерим Лимигане у Лимиганте? Остаје стари чланак архивиран или ће неко са правом ажурирања да га на крају обрише? Ја ћу кренути данас храбро у препис, стим да свуда остављам детаљно белешке шта сам урадио! Jozefsu (разговор) 13:36, 18. јун 2015. (CEST)

---

Па наравно, Римско царство се и распало због њихових проблема на граници са Барбарикумом (исправио сам у тексту на Варварикум мислим да је боље). У свему се слажем с вама, осим "aggere celziore" значи на "насипу или узвишењу" никако у долини, а Аквинкум ми некако одскаче и од контекста догађаја - пошто ако је атентат био на Дунаву, зар су их римљани гонили све до Тисе где су се они посакривали?? Остављам Аквинкум тако али свакако треба проверити. А "marha" је говедо на мађарском језику и наводно је цела верзија о бацању ципеле и викања потекла од самог Гибсона а не и од Амијана. Занимљиво је и објашњење које пишете. Нисам поново проверио, али се сећам да Амијан засигурно каже да су викали на цара и били јако "неучтиви" и необуздани дивљаци. У томе су се разликовали чак и од Квада и Гота, са њима су Римљани често без проблема разговарали. (Чак су племенским вођама изделили златнике са ликом цара да носе у врату - први маркетинг у историји :) Но није ни битно, ево сад сам завршио измене текста.Jozefsu (разговор) 15:39, 18. јун 2015. (CEST)

Исправљам се али за сада и даље немамо (прави) одговор

Ви сте били у праву, ја сам се површно сећао енглеског преводника (којих има неколико верзија) а Амијан није претерано лако штиво, дугачак је и веома детаљан (стари Јулије Цезар је читљивији и измеренији). Што је опет добро јер га чини аутентичним, као очевица догађаја. Интересантно да не каже "ми" смо побили Лимиганте, него наши легионари - значи Амијан није учествовао. Каже: они нису чекали на напад (цар је био у припреми на овакав сплет догађаја) него су подигли своје стандарде и јурнули на подивљалу рују која се усмерила ка брегу где је цар стајао (ту је оминозан "stansque in aggere celsiore" :) Но делом сам и ја био у праву - цар није бежао, од горе је поносно командовао акцијом, а преторијанци су беспоштедно косили све лимиганте који су евентуално стизали до узвишења. Битке је ипак било, мада је трајала само кратко каже Амијан. И да, ипак описује крваве детаље (одсечене ноге и руке), то је био његов стил као легионара који је на свашта навикао... Но много је важније ово друго: место догађаја - чини се да је то највећи проблем, као што сте и навели. Да ли је могуће да је Амијан омануо опис места? Ја не верујем, пре ће бити да је манускрипт лоше преписан. Сигурно оргинал није преживео да тако у рукопису стигне до нас, него је више пута преписиван. Прво, два места и догађаја из ове књиге "атентата" (17/13.део) и место из касније књиге (19/11.део) у Валерији нису иста. Акуминкум, или Acimincum како га Амијан пише је Стари Сланкамен, а Валерија је далеко одатле. Чак и објашњава Амијан како је провинција добила име, у част Диклецијанове ћерке која се тако звала. Он је знао шта пише само можда до нас информација долази са грешком. Тога има у античким списима.Jozefsu (разговор) 23:12, 18. јун 2015. (CEST)

---

Аха значи још горе, имамо или два различита описа догађаја или две различите инстанце сукоба, један мање крвав и једнан жешћи. Ја сам описивао 17. књигу а ово је из 19. Српски превод је одличан и у свему веран, ја сам читао енглески.

Ваљда ћемо (ћу) коначно изаћи накрај с тим. Нема горег од површног знања и површне информације - ако ниси добро проучио онда нема кога кривити. Јавићу се кад прочитам све, међутим у све слободно време пишем недостајуће чланке па сад немам времена. Сва ми расположива енергија одлази на чланке које треба да напишем.

У сваком случају хвала, било је корисно :) Исправићу грешку чим пре стигнем, за данас је било доста.Jozefsu (разговор) 01:09, 19. јун 2015. (CEST)

---

Поздрав Владимире, ево коначно исправих текст Лимиганата. Бар се надам да на боље и да је ово крајња варијанта. Кажи ако мислиш да нешто не ваља. Јест да је увод овако нешто дужи и незграпнији, али након све компликације да схватим праву хронологију догађаја саставио сам како треба. Jozefsu (разговор) 22:49, 21. јун 2015. (CEST)

---

Тврдити да Амијан није познавао географију не само Лимеса већ и целог Римског царства је убеђен сам погрешно (у контексту његовог целокупног дела). Пре ће бити да су евентуалне грешке настале током преписа манускрипта од којег је већи део и изгубљен. Јер како онда није погрешио у ниједном од осталих својих извештаја? Иако је родом из Антиокије (Турска) зашто би боље познавао границе у Азији, када је служио као војник све до Галије? Такође је ту и потешкоћа (за нас али не и за њега када је писао) два слична назива градова из приче. Градови то јест утврде су постојале, а назив им је сличан, па шта? Ако је тако било, тако је било. За мене је и то доказ - није нико ажурирао/измислио другачији, лакше схватљив ток догађаја, већ је Амијан аутентичан. Вулић је ближе истини од Пач-а. Поздрав Jozefsu (разговор) 20:41, 22. јун 2015. (CEST)

Да

Јесам. --Ана пиши ми 01:45, 11. јул 2015. (CEST)

Расправа о промјени правила

Корисник Фридрих те је упозорио на Тргу како се мијења једно правило. Потпуно је нејасно да си занемарио такво нешто и наврат-нанос покренуо неваљано гласање. Сем што није испоштован поступак, сам си себи осакатио расправу. Да је то ишло како треба, расправа се поставља на обавјештење па више корисника и зна о чему се расправља. А поготово се гласање поставља на обавјештење. Ни ја нисам стигао ништа конкретно да напишем, а ти си написао предлог по сугестији „двојице корисника“. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:59, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Расправа траје минимално десет дана. И то није испоштовано. Не знам ја шта је било прије пар година и на којем мјесту. Шта год ти мислио о нечему, то није оправдање да се не поштује процедура. Увијек важи правило да ако закон не ваља, он се мијења. Не крши се. Говоранција на Тргу сигурно ни од других корисника није схваћена као „званична расправа“. Када неко упозори да поступак није испоштован, ваљда се треба посветити пажња и таквом ставу. А то је рекао Фридрих и упркос томе ништа није предузето како треба. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:54, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Каквих двојица саботера, ништа нисам сконтао? Ја сам причао о некој двојици које си ти споменуо у уводу „гласања“, не знам шта си ти мислио. А ја сам рекао тамо шта ваља учинити. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:16, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Није била у питању званична расправа, изнио бих да је била. А што се тиче Бојана, он се надовезао на мене. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:43, 22. јул 2015. (CEST) с. р.

Ето, изјаснио сам се први. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:07, 23. јул 2015. (CEST) с. р.

Поставио сам.--Марко Станојевић (разговор) 11:09, 23. јул 2015. (CEST)

Ок, онда је назив добар, али у сваком случају су две различите врсте. --Јованвб (р) 00:24, 25. јул 2015. (CEST)

Зато што је то једина биљка из рода кестена која природно расте код нас (макар колико сам ја упознат). А дивљи га зовемо вероватно зато што постоји Питоми кестен који се једе (иако уопште није кестен, али то је већ друга прича :) ). Колико знам народ тај дивљи кестен зове само кестен. Ове остале биљке из рода кестена расту ко зна где. Нпр. овај ситноцвети кестен је врста која расте само на југу САД. --Јованвб (р) 00:37, 25. јул 2015. (CEST)

Расправа

Ето видиш. Ја причао о „безусловним подржаваоцима“ и ти се јављаш са неком причом како ћу ја негдје тврдити да неко није званично учествовао у расправи. А гдје ћу ја то тврдити? Да ли ја то имам божанске моћи да сутра могу прогласити неку расправу за неуспјелу (а на њој учествовало више корисника) и спријечити гласање? Због толике неозбиљности и безусловног подржавања НиколеБ и безусловног противљења мени, схватам и зашто предлог није припремљен како треба. И на самом почетку си „слушао“ коментаре НиколеБ који је тврдио да је све у реду, док није дошао Викивинд и поновио што и ја. А прије мене споменуо и Новак. На расправи о Тверској области уз себе је безусловно имао Саунда и Радована, а сада у својим нападима на мене има Владимира. Како предлажеш да се ријеши проблем што неко гласа само што види име НиколеБ на гласању? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:39, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Значи, твоје поштовање правила зависи од тога да ли је у питању име Викивинд или Жељко Т. И онда си ти као забринут што неко гласа на основу имена предлагача? Како да не, од почетка сам видио о чему је ријеч. Неприпремљен предлог је управо на то указивао. „Немој само да ми дан пред краја расправе кажеш како није испоштовано неко правило за које знаш само ти и евентуално неко други коме је баш свеједно хоће ли се оно испоштовати или не, јер ћу онда да помислим да свесно саботираш овај предлог.“ — ето у шта те је тај твој колегијум убиједио. Боље да ти објасни да Википедија није бирократија и да треба припремити предлог прије гласања. Ти ниси понудио предлог о рјешавању проблема безусловних гласача који подржавају предлагача, селективна правда није правда. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:33, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Нека ти колегијум објасни пошто и досад ниси фермао ништа што сам говорио. Поступити по правилу само уколико ми то каже омиљени корисник само говори колико је ова цијела расправа изиграна од самог почетка. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:33, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Објашњавао ја, објашњавао Новак, а ти на крају прихватио тек након што потврди Викивинд. Је ли он члан колегијума, а ја нисам? Толико о бризи за системом гласања и односом међу корисницима. Не може се ниједно право преко потребе искористити. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:03, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Неприпремљен предлог значи да ниси могао никако предложити да услов за општа гласања буде строжи од услова за админ гласања. И ти и даље инсистираш на томе, што говори да још ниси схватио. Ту није граница између бирократисања и духа, ту се ради само о жељи за „обрачуном“. Џаба што тебе неко убјеђује да си 100% у праву, убјеђивали су и недавно па ти понови расправу од самог почетка. Шта мене брига за профил личности неких администратора и да ли их ти познајеш лично или не? Администратори нису колегијум већ инокосци. Што значи да им је главни задатак да знају самостално образложити своје одлуке, а не да ли су омиљени међу другим администраторима. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:30, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

И опет си обраћао пажњу на колегијум умјесто на оно шта корисници (учесници расправе) предлажу. Ти би тек сад да мијењаш и нека друга правила, џаба шта је писао онај Библброкс? Ја немам појма шта је БокицаК говорио, ја знам шта је он радио. Уосталом, ти си пристрасан, гласао си против. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:33, 26. јул 2015. (CEST) с. р.

Хвала на споменици! Ево и мене да наставим гдје сам стао... Поздрав! --CarRadovan (разговор) 16:40, 8. август 2015. (CEST)

Slike Oluje

Te slike su izlošci u Muzeju Oluje otvorenom na kninskoj tvrđavi povodom 20. obljetnice te operacije. Ja sam slikao muzejske izloške, nisam od nekoga preuzeo originalne slike.

--August Dominus (разговор) 21:54, 13. август 2015. (CEST)

U muzeju je dopušteno slikavati, da nije osoblje bi me upozorilo.

--August Dominus (разговор) 10:35, 14. август 2015. (CEST)

MG

Nemam pristup toj knjizi. Zapravo, prvi put sada čujem za nju. U trenutku kada sam napravio tu izmenu, tekst je bio nesređen i nije bio adekvatno referenciran. U svakom slučaju bi trebalo proveriti o kakvom izvoru se radi i onda, eventualno, vratiti tekst u članak. micki 14:12, 15. август 2015. (CEST)

Pošto je to tvoja oblast (ako se ne varam - istorija), kompetentniji si od mene da proceniš da li to treba ostati u članku. Doduše, ja bih stavio nešto poput: Prema navodima u knjizi XXX autora Pere Perića... u Mrkonjić Gradu Ustaše su bla bla... Tako mi više zvuči enciklopedijski :) micki 15:05, 15. август 2015. (CEST)