Патријарх српски Никон — разлика између измена
мНема описа измене |
м popunjavanje kutijice; козметичке измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења |
| датум_рођења = |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| датум_смрти |
| датум_смрти = |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
}} |
}} |
||
'''Никон I''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] од |
'''Никон I''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] од [[1419]]. до [[1435]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=378}} |
||
На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој [[Сребрница|Сребрници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон. |
На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој [[Сребрница|Сребрници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон. |
Верзија на датум 28. октобар 2016. у 13:58
Патријарх српски Никон I | |
---|---|
Архиепископ пећки и патријарх српски | |
Године | (1419—1435) |
Претходник | Кирило I |
Наследник | Теофан I |
Никон I је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1419. до 1435. године.[1]
На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој Сребрници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића. На сабору је био присутан и патријарх Никон.
У Јеванђељу које је око 1428. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.
Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.
Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.
Референце
- ^ Вуковић 1996, стр. 378.
Литература
- „Никон (патријарх српски)”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1927.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
Спољашње везе