Манастир Суково — разлика између измена
Ред 51: | Ред 51: | ||
Manastir Sukovo, Pirot 03.JPG |
Manastir Sukovo, Pirot 03.JPG |
||
Manastir Sukovo, Pirot 01.JPG |
Manastir Sukovo, Pirot 01.JPG |
||
Sukovski_manastir.jpg |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
Верзија на датум 14. април 2019. у 23:36
Манастир Суково | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Суково |
Општина | Пирот |
Држава | Србија |
Координате | 43° 2′ 33″ N 22° 39′ 54″ E / 43.04250° С; 22.66500° И |
Врста споменика | манастир |
Време настанка | 15. век |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Власник | Српска Православна Црква |
Надлежна установа за заштиту | Православна Епархија нишка Ниш |
Манастир Суково се налази 18 km источно од Пирота код села Сукова, на десној обали реке Јерме. Налази се у подножју брда званог "Царев камен".[1] Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. То је био пре рата мушки, а сада је женски манастир.[2]
Прошлост манастира
Век градње и ктитор манастира су непознати, док је манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице.[3] На основу мало сачуваних података, зна се да је више пута рушен, као и то да је живописан 1606. године. Данашњу манастирску цркву подигао је од 1857. до 1859. године, по предању, Сали-бег из Пирота. Он је на темељима веома старе цркве подигао нову, у знак захвалности за оздрављење свог сина Емина,[4] а живопис у њој је урађен 1869. године. По запису на Минеју 31. августа 1859. године исти су приложио руфет грначарски, Суковском манастиру. Године 1882. ту су само игуман и један јеромонах; нурију нису имали. Био је 1888. године игуман манастира Партеније Јоцић. Током I светског рата, манастир су 1915. године опљачкали Бугари.
У манастиру су се почетком 20. века гајиле расне гуске и друга живина. Било је то узорно газдинство које је добијало награде на изложбама.[5] Долазиле су до манастира ђачке екскурије око 1900. године. Били су 1925. године у манастиру руски калуђери. Придржавали су се они Светогорског типика.[6] Око манастира се сваке године уочи одржавао народни сабор. Старешина манастира био је 1937. године отац Варнава.[1] Након рата 1946. године комунистичке власти су у манастиру Сукову ухапсиле оца Јустина Поповића.
Сама манастирска црква има основу триконхоса (тролиста) и кубе се крстом. Нартекс јој је обновљен 1947. године, а цела црква је реконструисана 1974. године и том приликом је откривен већи број предмета, који се данас налазе у музеју Понишавља у Пироту.
Манастир Суково се од 1968. године налази под заштитом државе, а њему се налазе и две фреске које привлаче посебну пажњу, приказ светог Христифора са ореолом и животињском главом и приказ Богородице са крилима.[7]
Галерија
Извори
- ^ а б "Правда", Београд 1937. године
- ^ Слободан Милеуснић: "Водич кроз манастире по Србији", Београд 2007. године
- ^ "Време", Београд 1936. године
- ^ Мистерије „малог Јерусалима“ („Прес“, 31. август 2009)
- ^ "Тежак", Београд 1906. године
- ^ "Хришћански живот", Београд 1925. године
- ^ Необичне фреске у манастиру код Пирота (Б92, 5. август 2012)
Литература
- „Планине, природне лепоте и манастири око Звоначке Бање“ („Планинарски гласник“, бр. 54, јесен 2008)
- Манастир Суково[мртва веза]