Пређи на садржај

Суково

Координате: 43° 02′ 35″ С; 22° 38′ 31″ И / 43.043° С; 22.642° И / 43.043; 22.642
С Википедије, слободне енциклопедије
Суково
Споменик у Сукову
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 657
Географске карактеристике
Координате43° 02′ 35″ С; 22° 38′ 31″ И / 43.043° С; 22.642° И / 43.043; 22.642
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина438 m
Суково на карти Србије
Суково
Суково
Суково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18322
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Суково је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 657 становника (према попису из 2002. било је 728 становника). Недалеко од њега, налази се истоимени манастир.

Постоји и Железничка станица Суково у насељу Бело Поље.

Овде се налазе Запис Младеновића оброк (Суково) и Запис миро Младеновића храст (Суково).

Историја

[уреди | уреди извор]
Манастир Суково

Место Суково је познато још од римског доба и ту се ископавају антички археолошки налази.

Кућа где су некада становалу учитељи

Суково има 1879. године 116 кућа, у којима живи 878 становника. Има само пет писмених мушкараца а у селу је пописано 186 пореских глава.[1] Код Сукова је 1881. године био "Суковски хан", и ту протиче река Сукова Јeрма која сече Цариградски друм и ту је на њој постављен "Суковски мост".[2] Суково је имало железничку пругу уског колосека којом је пролазио "Ћира" на путу од рудника "Јерма" у селу Ракита до места Бело Поље, и ту је 1898. године шеф постаје био саобраћајни званичник. Одвојили се се Суково и Јалботина 1904. године од Обреновачке општине у засебну општину Суковску.[3]

У месту је 1896. године постојала српска народна четворогодишња основна школа са 69 ученика. Највише је било првака - 35.[4] Тома Соколовић је 1896. године био суковски учитељ. Године 1899. ту су радили као учитељи Петар и Василија Стојановић.[5]

За време Првог светског рата место је прилично страдало. Изнад села на једној висоравни је чувена "Дренова глава" где је био велики војни окршај са много жртава. Године 1938. у Сукову су председник Црквене општине поп Ђорђе Димитријевић и секретар учитељ Петар Ђорђевић покренули иницијативу да се стара, гранатама разорена и напуштена црква обнови. Подигла би се нова црква у спомен Блаженопочившем витешком краљу Александру и Благоупокојеном патријарху Варнави.[6]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Суково живи 616 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,9 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 285 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.656
1953. 1.565
1961. 1.424
1971. 1.127
1981. 1.099
1991. 889 869
2002. 728 742
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
709 97,39%
Југословени
  
4 0,54%
Роми
  
3 0,41%
Бугари
  
3 0,41%
Хрвати
  
1 0,13%
непознато
  
7 0,96%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  3. ^ "Полицијски гласник", Београд 1904. године
  4. ^ "Отаџбина", Београд 1896. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1899. године
  6. ^ "Правда", Београд 1938. године
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]