Црква Светог Николе у Козару

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Николе
Основни подаци
Тип црква
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија нишка
Оснивање 16. век
Посвећен Светом Николи
Локација
Место Козаре код Грделице
Држава  Србија
Координате 42°55′55.4″N 22°06′18.3″E / 42.932056° СГШ; 22.105083° ИГД / 42.932056; 22.105083
Црква Светог Николе на мапи Србије
Црква Светог Николе
Црква Светог Николе
Црква Светог Николе на мапи Србије

Црква Светог Николе је смештена у селу Козару, источно од Грделице. Према неким записима из 16. века, помиње се и као козарски манастир.[1][2]

Архитектура и унутрашњост[уреди]

Козарска црква представља једнобродну базилику величине 16 × 7 m са нартексом и полукружном апсидом. Нартекс је подигнут касније. Црква је живописана у другој половини 17. века, и то само у средњем делу: на јужном и северном зиду у њиховим горњим зонама и у засведеном делу наоса. Овај живопис радили су вероватно српски провинцијски сликари невисоког ранга. Наиме, у том сликарству „су колористичке вредности потиснуте, и само на махове избијају испред цртежа, као далеки одјек стари византијских мајстора”. Ипак, и поред наивне обраде фресака, сликари у овом манастиру поседују ликовне квалитете на фрескама вредне пажње. Најбољи резултати су дати на јеванђелистима и код неких портрета архијереја у олтарском делу простора. Сем ових, постоји и други слој фресака које су се појавиле испод композиције Христа када је испуцао зид наоса услед потиска трема.[3]

Црквени иконостас рађен је скоро читавих сто година после живописа и његова уметничка вредност је испод вредности фресака. Међутим, у цркви је нађена и икона Светог Николе величине 30 × 22 cm са грчком сигнатуром. Била је бачена у испод пећи у конаку и тако оштећена. И поред тога, она показује изванредне колористичке квалитете и таленат аутора, за кога се верује да је Грк из друге половине 16. века.[4]

Знаменитост цркве је и метални путир широког кратера и постоља. Кратер је споља пластично обрађен са разиграном структуром флоралних елемената који су распоређени у симетричне зоне и окружују целу посуду.[4]

У олтарској апсиди, у једној рупи испод прозора, нађено је сребрно постоље од крста. На њему су угравирана имена дародаваца, међу њима и име Козарски, који је вероватно био главни ктитор цркве у 17. веку, како се крст и датира.

Манастир у Козару располаже и богатом збирком руских црквених књига. Међу њима су разна четворојеванђеља, молитвеници и друге литургијске књиге са почетка 17. века и из друге половине 18. века. Ове књиге, које, с обзиром на њихову графичку обраду, имају и своју уметничку вредност, долазиле су манастиру као дарови из Русије.

Уз манастир се помиње и старинска школа. Наиме, у порти храма подигнутог у густој шуми крај планинског потока постојала је стара црквена школа које је по оријентацији и начину рада била умногоме слична школи ораовачког манастира. И данас у дворишту цркве стоји читав низ разваљених, руинираних и старих конака у којима је својевремено и школа имала свој кутак. Судећи по постољу од крста на коме су, поред датума, урезана имена дародаваца, верује се да и манастирска школа потиче из 17. века.[5]

Референце[уреди]

  1. Петковић, В. (1950). Преглед црвених споменика кроз повесницу српског народа. Београд: САН. 
  2. Стојановић, Љ. Стари српски записи и натписи. стр. 415. 
  3. Трајковић, Драгољуб (1977). Хранислав Ракић, ур. Из прошлости Лесковца и околине. Лесковац: Народни музеј. 
  4. 4,0 4,1 Нагорни, Драган. Манастир козарски (Лесковачки зборник 8 изд.). Лесковац: Народни музеј. 
  5. Ранчић, Добривоје. Школа манастирског метода Грделице и њене околине (Лесковачки зборник 3 изд.). Лесковац: Народни музеј. 

Спољашње везе[уреди]