Манастир Суково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Суково
Manastir Sukovo, Pirot 10.JPG
Манастир Суково
Опште информације
МестоСуково
ОпштинаПирот
Држава Србија
Координате43°2′33″N 22°39′54″E / 43.04250° СГШ; 22.66500° ИГД / 43.04250; 22.66500
Манастир Суково на мапи Србије
Манастир Суково
Манастир Суково
Манастир Суково на мапи Србије
Врста споменикаманастир
Време настанка15. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникСрпска Православна Црква
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуПравославна Епархија нишка Ниш
СедиштеНиш

Манастир Суково се налази 18 km источно од Пирота код села Сукова, на десној обали реке Јерме. Налази се у подножју брда званог "Царев камен".[1] Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. То је био пре рата мушки, а сада је женски манастир.[2]

Прошлост манастира[уреди]

Век градње и ктитор манастира су непознати, док је манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице.[3] На основу мало сачуваних података, зна се да је више пута рушен, као и то да је живописан 1606. године.

Данашњу манастирску цркву подигао је од 1857. до 1859. године, по предању, Сали-бег из Пирота. Он је на темељима веома старе цркве подигао нову, у знак захвалности за оздрављење свог сина Емина,[4] а живопис у њој је урађен 1869. године. По запису на Минеју 31. августа 1859. године исти су приложио руфет грначарски, Суковском манастиру. Године 1882. ту су само игуман и један јеромонах; нурију нису имали. Био је 1888. године игуман манастира Партеније Јоцић, са једним ђаконом. Током I светског рата, манастир су 1915. године опљачкали Бугари.

У манастиру су се почетком 20. века гајиле расне гуске и друга живина. Било је то узорно газдинство које је добијало награде на изложбама.[5] Долазиле су до манастира ђачке екскурије око 1900. године. Били су 1925. године у манастиру руски калуђери. Придржавали су се они Светогорског типика.[6] Око манастира се сваке године уочи одржавао народни сабор. Старешина манастира био је 1937. године отац Варнава.[1] Након рата 1946. године комунистичке власти су у манастиру Сукову ухапсиле оца Јустина Поповића.

Сама манастирска црква има основу триконхоса (тролиста) и кубе се крстом. Нартекс јој је обновљен 1947. године, а цела црква је реконструисана 1974. године и том приликом је откривен већи број предмета, који се данас налазе у музеју Понишавља у Пироту.

Манастир Суково се од 1968. године налази под заштитом државе, а њему се налазе и две фреске које привлаче посебну пажњу, приказ светог Христифора са ореолом и животињском главом и приказ Богородице са крилима.[7]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 "Правда", Београд 1937. године
  2. ^ Слободан Милеуснић: "Водич кроз манастире по Србији", Београд 2007. године
  3. ^ "Време", Београд 1936. године
  4. ^ Мистерије „малог Јерусалима“ („Прес“, 31. август 2009)
  5. ^ "Тежак", Београд 1906. године
  6. ^ "Хришћански живот", Београд 1925. године
  7. ^ Необичне фреске у манастиру код Пирота (Б92, 5. август 2012)

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]