Башкортостан — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 21: Ред 21:
[[Датотека:Outline_Map_of_Bashkortostan_2.svg|мини|десно|250п|Башкортостан]]
[[Датотека:Outline_Map_of_Bashkortostan_2.svg|мини|десно|250п|Башкортостан]]


'''Башкортостан''', или званично '''Република Башкортостан''' ({{јез-рус|Республика Башкортостан}}, {{јез-башк|Башҡортостан Республикаһы}}), такође позната и као '''Башкирија''' ({{јез-рус|Башкирия}}), је [[Субјекти Руске Федерације|конститутивни субјект Руске Федерације]]<ref name="Конституция Российской Федерации" >{{Cite news |url=http://constitution.kremlin.ru/#article-65 |title= Конституция Российской Федерации '' |}}</ref> са статусом [[Руске републике|аутономне републике]] на простору [[Поволшки федерални округ|између Волге и Урала]]. Њен главни град је [[Уфа]].
'''Башкортостан''', или званично '''Република Башкортостан''' ({{јез-рус|Республика Башкортостан}}, {{јез-башк|Башҡортостан Республикаһы}}), такође позната и као '''Башкирија''' ({{јез-рус|Башкирия}}), је [[Субјекти Руске Федерације|конститутивни субјект Руске Федерације]]<ref name="Конституция Российской Федерации" >{{Cite news |url=http://constitution.kremlin.ru/#article-65 |title= Конституция Российской Федерации '' |}}</ref> са статусом [[Руске републике|републике]] на простору [[Поволшки федерални округ|између Волге и Урала]]. Њен главни град је [[Уфа]].


Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]]. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и [[Удмуртија]] и [[Татарстан]]. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.
Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]]. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија република у [[Русија|Русији]] са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и [[Удмуртија]] и [[Татарстан]]. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.


Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.<ref>[http://www.jstor.org/discover/10.2307/153563?uid=3739392&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=3737720&uid=4&sid=56217173473 Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану]</ref><ref>{{Cite web |url=http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 |title=Састанак два председника |access-date=16. 06. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140108020522/http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 |archive-date=08. 01. 2014 |url-status=dead }}</ref>
Ова република има веома јаке везе са суседном републиком, Татарстаном.<ref>[http://www.jstor.org/discover/10.2307/153563?uid=3739392&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=3737720&uid=4&sid=56217173473 Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану]</ref><ref>{{Cite web |url=http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 |title=Састанак два председника |access-date=16. 06. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140108020522/http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 |archive-date=08. 01. 2014 |url-status=dead }}</ref>


У Башкортостану су [[Руси]] најбројнији народ, док је по вероисповести највише [[сунизам|сунита]].<ref name="2010попис"/>
У Башкортостану су [[Руси]] најбројнији народ, док је по вероисповести највише [[Сунизам|сунита]].<ref name="2010попис"/>


== Етимологија ==
== Етимологија ==
Назив републике ''Башкортостан'' долази од титуларног народа [[Башкири]], који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29%), и [[персијски језик|персијског]] постфикса ''-стан'' који означава земљу. Башкири су народ [[Туркијски народи|туркијског]] порекла, традиционално [[сунизам|сунитски муслимани]].
Назив Републике Башкортостан долази од титуларног народа [[Башкири]], који су, након [[Руси|Руса]] (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29%), и [[Персијски језик|персијског]] постфикса ''-стан'' који означава „земљу“. Башкири су народ [[Туркијски народи|туркијског]] порекла, традиционално [[Сунизам|сунитски]] [[муслимани]].


Реч Башкир се први пут јавља у [[5. век|V веку]] са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи '''баш''' -прави, главни и '''кор''' (корт) - племе, род, што би Башкире означавало као „Главно племе“.
Реч ''Башкир'' се први пут јавља у [[5. век]]у са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч ''баш-кир'' произилази од туркијских речи '''''баш''''' – „прави“, „главни“ и '''''кор''''' (''корт'') – „племе“, „род“, што би Башкире означавало као „Главно племе“.


== Историја ==
== Историја ==
{{главни|Историја Башкортостана}}
{{главни|Историја Башкортостана}}
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана [[Магна Хунгарија|„Велика Хунгарија“]] (-{''Magna Hungaria''}-), завичај данашњег [[Мађари|мађарског народа]]. [[Ислам]] је продро међу Башкире у [[10. век]]у и до [[14. век]]а постао доминантна религија. [[Џингис-кан]] је око [[1220]]. завладао Башкортостаном. Под [[Монголи|монголском]] владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Губернија у Уфи је основана [[1865]]. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала [[1919]]. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана [[Магна Хунгарија|Велика Хунгарија]] (-{''Magna Hungaria''}-), завичај данашњег [[Мађари|мађарског народа]]. [[Ислам]] је продро међу Башкире у [[10. век]]у и до [[14. век]]а постао доминантна религија. [[Џингис-кан]] је око [[1220]]. завладао Башкортостаном. Под [[Монголи|монголском]] владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Губернија у Уфи је основана [[1865]]. док је Аутономна Башкирска Совјетска Република настала [[1919]]. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име – Република Башкортостан.


== Становништво ==
== Становништво ==
Ред 50: Ред 50:


=== Религије ===
=== Религије ===
Највећи део становништва су сунитски [[Ислам|муслимани]],<ref>[http://islamonline.com/news/articles/14/Bashkortostan-ripe-for-investment-Khamitov.html IslamOnline, Islamic News, Islamic Finance and Business - Bashkortostan ripe for investment: Khamitov{{Ботовски наслов}}]</ref> углавном Башкири и [[Татари]].
Највећи део становништва су [[Сунизам|сунитски]] [[муслимани]],<ref>[http://islamonline.com/news/articles/14/Bashkortostan-ripe-for-investment-Khamitov.html IslamOnline, Islamic News, Islamic Finance and Business - Bashkortostan ripe for investment: Khamitov{{Ботовски наслов}}]</ref> углавном [[Башкири]] и [[Татари]].


Већина Руса, [[Чуваши|Чуваша]] и [[Украјинци|Украјинаца]] су [[Православље|православци]]. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 [[Јевреји|Јевреја]], који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.<ref>« Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008</ref>
Већина [[Руси|Руса]], [[Чуваши|Чуваша]] и [[Украјинци|Украјинаца]] су [[Православље|православци]]. Већина Маријаца су [[Паганизам|пагани]]. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 [[Јевреји|Јевреја]], који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.<ref>« Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008</ref>


Према званичном истраживању из 2012.<ref name="Арена">[http://sreda.org/arena Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији]</ref> 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада [[Православна црква#Организација|некој од других]] православних цркава, док су 2% становништва [[Родноверје|родноверни]], [[Маријска религија|маријски]] пагани или [[Тенгризам|тенгристи]]. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.<ref name="Арена"/>
Према званичном истраживању из 2012.<ref name="Арена">[http://sreda.org/arena Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији]</ref> 30% становништва Башкортостана су [[муслимани]], 25,2% су [[Православље|православци]], 3% су [[хришћани]] који не припадају ниједној заједници, 1% припада [[Православна црква#Организација|некој од других]] [[Православна црква|православних цркава]], док су 2% становништва [[Родноверје|родноверни]], [[Маријска религија|маријски]] пагани или [[Тенгризам|тенгристи]]. Такође, 15% становништва је [[агностици]], 8% су [[Атеизам|атеисти]], а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.<ref name="Арена"/>


=== Етничке групе ===
=== Етничке групе ===

Верзија на датум 5. мај 2020. у 01:14

Република Башкортостан
Башкортостан Республикаһы
Республика Башкортостан
Мапа
Држава Русија
Федерални округПоволшки
Главни градУфа
Површина143.600 km2
Становништво2014.[1]
 — број ст.4.068.836
 — густина ст.28,33 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Већи градови Башкортостана
Башкортостан

Башкортостан, или званично Република Башкортостан (рус. Республика Башкортостан, башк. Башҡортостан Республикаһы), такође позната и као Башкирија (рус. Башкирия), је конститутивни субјект Руске Федерације[2] са статусом републике на простору између Волге и Урала. Њен главни град је Уфа.

Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине Урал. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и Удмуртија и Татарстан. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.

Ова република има веома јаке везе са суседном републиком, Татарстаном.[3][4]

У Башкортостану су Руси најбројнији народ, док је по вероисповести највише сунита.[1]

Етимологија

Назив Републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29%), и персијског постфикса -стан који означава „земљу“. Башкири су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани.

Реч Башкир се први пут јавља у 5. веку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи баш – „прави“, „главни“ и кор (корт) – „племе“, „род“, што би Башкире означавало као „Главно племе“.

Историја

Главни чланак: Историја Башкортостана

Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана Велика Хунгарија (Magna Hungaria), завичај данашњег мађарског народа. Ислам је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. Џингис-кан је око 1220. завладао Башкортостаном. Под монголском владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству Ивана Грозног. Губернија у Уфи је основана 1865. док је Аутономна Башкирска Совјетска Република настала 1919. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име – Република Башкортостан.

Становништво

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
3.950.4824.104.3364,072,292

Религије

Највећи део становништва су сунитски муслимани,[5] углавном Башкири и Татари.

Већина Руса, Чуваша и Украјинаца су православци. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 Јевреја, који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.[6]

Према званичном истраживању из 2012.[7] 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада некој од других православних цркава, док су 2% становништва родноверни, маријски пагани или тенгристи. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.[7]

Етничке групе

Етничке
групе 		1926. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.[а]
Број % Број % Број % Број % Број % Број % Број % Број %
Башкири 625.845 23,5% 671.188 21,2% 737.744 22,1% 892.248 23,4% 935.880 24,3% 863.808 21,9% 1.221.302 29,8% 1.172.287 29,5%
Руси 1.064.707 39,9% 1.281.347 40,6% 1.418.147 42,4% 1.546.304 40,5% 1.547.893 40,3% 1.548.291 39,3% 1.490.715 36,3% 1.432.906 36,1%
Татари 621.158 23,3% 777.230 24,6% 768.566 23,0% 944.505 24,7% 940.436 24,5% 1.120.702 28,4% 990.702 24,1% 1.009.295 25,4%
Чуваши 84,886 3,2% 106.892 3,4% 109.970 3,3% 126.638 3,3% 122.344 3,2% 118.509 3% 117.317 2,9% 107.450 2,7%
Маријци 79.298 3% 90.163 2,9% 93.902 2,8% 109.638 2,9% 106.793 2,8% 105.768 2,7% 105.829 2,6% 103.658 2,6%
Украјинци 76.710 2,9% 99.289 3,1% 83.594 2,5% 76.005 2% 75.571 2% 74.990 1,9% 55.249 1,3% 39.875 1%
Остали 113.232 4,2% 132.860 4,2% 129.686 3,9% 122.737 3,2% 115.363 3% 111.045 2,8% 118.856 2,9% 109.249 2,7%

Види још

Референце

  1. ^ а б Сверуски попис становништва
  2. ^ „Конституция Российской Федерации ”. 
  3. ^ Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану
  4. ^ „Састанак два председника”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2014. г. Приступљено 16. 06. 2013. 
  5. ^ IslamOnline, Islamic News, Islamic Finance and Business - Bashkortostan ripe for investment: Khamitov
  6. ^ « Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008
  7. ^ а б Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији
  8. ^ Руских становника има више

Напомене

  1. ^ 97.572 људи су били регистровани у бази података, али нису пријавили етничку припадност. Процењује се да су пропорције етничких група ове групе сличне остатку становништва.[8]

Спољашње везе

Башкортостан на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Башкортостан&oldid=23111872”