Београдски зоолошки врт — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Београдски зоолошки врт: Измештање текста
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација
Ред 1: Ред 1:
⚫
'''Бео зоо врт''', познат и као '''Врт добре наде''', је градски [[зоолошки врт]] града [[Београд]]а, који се налази у оквиру [[Калемегдан|београдске тврђаве]], тачније на простору Малог Калемегдана. Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 постелица годишње, Бео зоо врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.beozoovrt.rs/istorijat/|title=Списак директора Београдског зоолошког врта|last=|first=|date=|website=|language=sr-cir|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-01-10}}</ref>
⚫
{{Location|44.825801|20.453606}}

{{Инфокутија Институција
{{Инфокутија Институција
| име = Београдски зоолошки врт
| име = Београдски зоолошки врт
Ред 30: Ред 31:
| гашење =
| гашење =
}}
}}

⚫
'''Бео зоо врт''', познат и као '''Врт добре наде''', је градски [[зоолошки врт]] града [[Београд]]а, који се налази у оквиру [[Калемегдан|београдске тврђаве]], тачније на простору Малог Калемегдана. Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 постелица годишње, Бео зоо врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.beozoovrt.rs/istorijat/|title=Списак директора Београдског зоолошког врта|last=|first=|date=|website=|language=sr-cir|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-01-10}}</ref>
⚫
{{Location|44.825801|20.453606}}


== Историја ==
== Историја ==

Верзија на датум 4. април 2021. у 18:54

Бео зоо врт, познат и као Врт добре наде, је градски зоолошки врт града Београда, који се налази у оквиру београдске тврђаве, тачније на простору Малог Калемегдана. Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 постелица годишње, Бео зоо врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду.[1]

Београдски зоолошки врт
Оснивач(и)Влада Илић
Основано12. јул 1936. год.; пре 87 година (1936-07-12)
Кључни људиСрбољуб Алексић директор
Локација
Београд, Србија
Координате44.825801, 20.453606
АдресаМали Калемегдан 8
Веб-сајтwww.beozoovrt.rs

44° 49′ 33″ С; 20° 27′ 13″ И / 44.825801° С; 20.453606° И / 44.825801; 20.453606

Историја

Београдски зоолошки врт је свечано отворен под покровитељством југословеснког индустијалца и градоначелника Београда Владе Илића на Петровдан, 12. јула 1936. године.[2][3] Први становници били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, неколико врста мајмуна, егзотичних биљоједа и птица. По оснивању зоо врт је обухватао три и по хектара површине, да би после био проширен на седам, а затим и на четрнаест хектара. Имао је и скроман тераријум и акваријум.[4] У Другом светском рату врт је погођен током нацистичког бомбардовања Београда априла 1941. године, када су, по речима тадашњег директора Александра Крстић, погинули и људи из околних зграда, који су се тамо крили мислећи да зоо врт неће бити мета напада. Три године касније, зоо врт је бомбардован и од стране савезника. Због разарања током рата већи део животињског фонда је игубљен, као и седам хектара земљишта.

За данашњи имиџ врта заслужан је српски вајар Вук Бојовић, који је био на функцији директора од првог маја 1986. па све до своје смрти у септембру 2014. године.

Животиње

У београдском зоолошком врту тренутно живи око 190 животињских врста и око 1.800 јединки, како егзотичних и угрожених, тако и локалних и домаћих животиња. Од тога највише врста чине птице, нешто мање сисари, а затим гмизавци, неколико врста зглавкара и јато пирана.

Бео зоо врт је познат по својој колекцији белих животиња, првенствено белих лавова, који су 2005. године дошли из националног парка Кругер у Јужноафричкој Републици. Београд је због честих принова једно време поседовао највећи број белих лавова у заточеништву на свету.[5] У мају 2018. рођена је и женка белог америчког бизона, што представља велику реткост у природи, јер се оваква јединка у просеку роди једном у 10 милиона случајева.[6] У септембру исте године, зоо врт је пустио у природу првог белоглавог супа, који је рођен и одгајан у заточеништву. Остале животињске врсте у врту су и орангутан, шимпанза, прстенорепи лемур, азијски слон, мрежаста жирафа, нилски коњ, двогрба камила, ирвас, берберска овца, сибирски козорог, Грантова зебра, низијски тапир, бели бенгалски тигар, јагуар, гепард, сервал, арктички вук, пегава хијена, смеђа фока крзнашица, сива фока, меркат, патуљаста видра, црвени кенгур, андски кондор, Хумболтов пингвин, ној, кубански крокодил.

Београдски зоолошки врт је такође имао и неколико познатих становника. Габи је била женка немачког овчара која је спасила ноћног чувара од одбеглог јагуара. Том приликом је озбиљно повређена, али се временом опоравила и наставила да чува зоо врт. Због свог подвига и шриког публицитета, који је након тога добила, у врту јој је посвећен споменик.[7] Сами, са друге стране, је био мужјак шимпанзе, први своје врсте који је стигао у зоо врт 1988. године. Само месец дана након његовог доласка, Сами је побегао и тумарао околним улицама све док га Вук Бојојвић није умирио речима Хајде Сами, идемо кућ. Бојовић га је затим, и поред присуства полиције, својим колима превезао назад у зоо врт. Он је имао још једно бекство два дана након претходног, да би 1992. угинуо од инфаркта црева. И у Самијеву част је подигнут споменик, док је његов метални кавез био изложен у врту дуги низ година.[8] Амерички алигатор Муја је званично најстарији живи алигатор на свету. Он је 1937. године стигао у Београд из незабележеног зоолошког врта у Немачкој.[9]

Галерија

Александар Крстић, први директор Бео зоолошког врта
Вук Бојовић, најпопуларнији и директор са најдужем мандатом

Директори Београдског зоолошког врта

Списак директора Београдског зоолошког врта је списак директора Београдски зоолошког врта.

Од оснивања Зоолошког врта па, највероватније, до почетка Другог светског рата, на месту директора врта се налазио инжењер Александар Крстић (1). Ту функцију је затим преузео и до 1944. године обављао Миодраг Савковић (2). Први послератни директор је био Анте Тадић (3). После њега на тој функцији нашли су се редом, Милорад Лазаревић (4), Милорад Меденица (5) и Радивоје Тричковић (6), а од 1. маја 1986. године, па до своје смрти (септембар 2014.) директор врта је био Вук Бојовић (7).

Сада се на функцији директора предузећа Зоолошки врт града Београда налази Србољуб Алексић.

Директори[10]

  1. Александар Крстић(1936-1940)
  2. Миодраг Савковић(?-1944.)
  3. Анте Тадић(1944-?)
  4. Миодраг Лазаревић(?-?)
  5. Милорад Меденица(?-?)
  6. Радивоје Трчковић(?-1986.)
  7. Вук Бојовић(1986-2014)
  8. Гвозден Раденковић(2014-2015)
  9. Србољуб Алексић(2016-)

Референце

  1. ^ „Списак директора Београдског зоолошког врта” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-10. 
  2. ^ Нека ми срце почива у зоолошком врту, Политика, Славко Трошељ, 11. април 2010.
  3. ^ "Време", 13. јул 1936
  4. ^ Коло, 16. октобар 1943, стр. 1 и стр. 4
  5. ^ „Zašto se baš u beogradskom zoološkom vrt radjaju veoma retke bele životinje”. Blic. 2018. 
  6. ^ Nezavisne: Bijeli bizon rođen u Beogradskom zoo-vrtu, jedan u 10 miliona
  7. ^ „Heroji vrta: Gabi”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2019. г. Приступљено 21. 06. 2019. 
  8. ^ Heroji vrta: Sami
  9. ^ Heroji vrta: Muja[мртва веза]
  10. ^ „Списак директора Београдског зоолошког врта” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-10. 

Види још

Референце

Спољашње везе

Београдски зоолошки врт на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдски_зоолошки_врт&oldid=23731275”