Витамин К — разлика између измена
м Бот Додаје: su:Vitamin K |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{некат}} |
|||
[[Слика:Phylloquinone structure.svg|мини|200п|К<sub>1</sub>]] |
[[Слика:Phylloquinone structure.svg|мини|200п|К<sub>1</sub>]] |
||
[[Слика:Menaquinone.svg|мини|200п|К<sub>2</sub>]] |
[[Слика:Menaquinone.svg|мини|200п|К<sub>2</sub>]] |
Верзија на датум 7. мај 2010. у 12:51
Овај чланак не припада ниједној категорији. Помозите у његовом побољшавању додавањем одговарајућих категорија како би исти могао да се повеже са сличним чланцима. |
Витамин К је познат као коагулацијски (од туда и оно К у називу), односно антихеморагични витамин, јер има важну улогу у згрушавању крви. Недостатак овог витамина може резултовати разним хеморагичним болестима. Ово је скупина од неколико витамина од којих су неки топљиви у води, а неки нису.
Та група од неколико витамина по својој су структури нафтокинони. Витамини К1 (фитоменадион) и К2 (менакинон) су природног порекла, а К3 (менадион) се добија синтетски. Они нису топиви у води и под утицајем светлости се распадају. Често се користе препарати менадиол-натријум-фосфат и менадион-натријум-бисулфит.
Дневне количине витамина К су јако мале. Здрава га особа може довољно набавити путем хране или синтезом менакинона помоћу бактерија које се налазе у цревима. За одраслу здраву особу препоручени дневни унос се креће између 60 μg и 80 μg.
Витамин К је преко потребан за синтезу беланчевина које учествују у процесу коагулације крви. Синтеза тих беланчевина одвија се у јетри.
Хиповитаминоза је код овог витамина ретка јер је присутан у различитим врстама хране, а ако она постоји, потребно је узимати веће количине витамина К због разних хеморагија. Може доћи чак и до хипопротромбинемије (кад оштећене ћелије јетре не могу искористити витамин К).