Патријарх српски Никон — разлика између измена
Нова страница: Свети Никон био је 6. партијарх српске цркве (1419—1435). На трону Ср... |
|||
Ред 14: | Ред 14: | ||
{{низ| |
{{низ| |
||
пре=[[Свети Кирило (патријарх српски)]]| |
пре=[[Свети Кирило (патријарх српски)|Свети Кирило]]| |
||
списак=[[Списак српских патријарха|патријарх српски]]<br>[[1419]]—[[1435]].| |
списак=[[Списак српских патријарха|патријарх српски]]<br>[[1419]]—[[1435]].| |
||
после=[[Теофан (патријарх српски)]]| |
после=[[Теофан (патријарх српски)|Теофан]]| |
||
}} |
}} |
||
Верзија на датум 25. мај 2010. у 13:55
Свети Никон био је 6. партијарх српске цркве (1419—1435).
На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижњвник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у Сребреници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића, на сабору је био присутан и патријарх Никон.
У Јеванђељу које је око 1428. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.
Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.
Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.
Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.)