Витамин К — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 48: Ред 48:
[[ru:Витамин K]]
[[ru:Витамин K]]
[[simple:Vitamin K]]
[[simple:Vitamin K]]
[[sk:Fylochinón]]
[[sh:Vitamin K]]
[[sh:Vitamin K]]
[[fi:K-vitamiinit]]
[[fi:K-vitamiinit]]
[[sv:K-vitamin]]
[[sv:K-vitamin]]
[[ta:உயிர்ச்சத்து கே]]
[[th:วิตามินเค]]
[[th:วิตามินเค]]
[[tr:K vitamini]]
[[tr:K vitamini]]

Верзија на датум 13. мај 2011. у 04:58

К1
К2

Витамин К је познат као коагулацијски (од туда и оно К у називу), односно антихеморагични витамин, јер има важну улогу у згрушавању крви. Недостатак овог витамина може резултовати разним хеморагичним болестима. Ово је скупина од неколико витамина од којих су неки топљиви у води, а неки нису.

Та група од неколико витамина по својој су структури нафтокинони. Витамини К1 (фитоменадион) и К2 (менакинон) су природног порекла, а К3 (менадион) се добија синтетски. Они нису топиви у води и под утицајем светлости се распадају. Често се користе препарати менадиол-натријум-фосфат и менадион-натријум-бисулфит.

Дневне количине витамина К су јако мале. Здрава га особа може довољно набавити путем хране или синтезом менакинона помоћу бактерија које се налазе у цревима. За одраслу здраву особу препоручени дневни унос се креће између 60 μg и 80 μg.

Витамин К је преко потребан за синтезу беланчевина које учествују у процесу коагулације крви. Синтеза тих беланчевина одвија се у јетри.

Хиповитаминоза је код овог витамина ретка јер је присутан у различитим врстама хране, а ако она постоји, потребно је узимати веће количине витамина К због разних хеморагија. Може доћи чак и до хипопротромбинемије (кад оштећене ћелије јетре не могу искористити витамин К).