Витамин К — разлика између измена
мНема описа измене |
м Робот додаје: sk:Fylochinón, ta:உயிர்ச்சத்து கே |
||
Ред 48: | Ред 48: | ||
[[ru:Витамин K]] |
[[ru:Витамин K]] |
||
[[simple:Vitamin K]] |
[[simple:Vitamin K]] |
||
[[sk:Fylochinón]] |
|||
[[sh:Vitamin K]] |
[[sh:Vitamin K]] |
||
[[fi:K-vitamiinit]] |
[[fi:K-vitamiinit]] |
||
[[sv:K-vitamin]] |
[[sv:K-vitamin]] |
||
[[ta:உயிர்ச்சத்து கே]] |
|||
[[th:วิตามินเค]] |
[[th:วิตามินเค]] |
||
[[tr:K vitamini]] |
[[tr:K vitamini]] |
Верзија на датум 13. мај 2011. у 04:58
Витамин К је познат као коагулацијски (од туда и оно К у називу), односно антихеморагични витамин, јер има важну улогу у згрушавању крви. Недостатак овог витамина може резултовати разним хеморагичним болестима. Ово је скупина од неколико витамина од којих су неки топљиви у води, а неки нису.
Та група од неколико витамина по својој су структури нафтокинони. Витамини К1 (фитоменадион) и К2 (менакинон) су природног порекла, а К3 (менадион) се добија синтетски. Они нису топиви у води и под утицајем светлости се распадају. Често се користе препарати менадиол-натријум-фосфат и менадион-натријум-бисулфит.
Дневне количине витамина К су јако мале. Здрава га особа може довољно набавити путем хране или синтезом менакинона помоћу бактерија које се налазе у цревима. За одраслу здраву особу препоручени дневни унос се креће између 60 μg и 80 μg.
Витамин К је преко потребан за синтезу беланчевина које учествују у процесу коагулације крви. Синтеза тих беланчевина одвија се у јетри.
Хиповитаминоза је код овог витамина ретка јер је присутан у различитим врстама хране, а ако она постоји, потребно је узимати веће количине витамина К због разних хеморагија. Може доћи чак и до хипопротромбинемије (кад оштећене ћелије јетре не могу искористити витамин К).