Вујица Вулићевић — разлика између измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
Umro je u Grčcu kod Smederevske Palanke. |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
| место рођења = [[Азања]], [[Османско царство]] |
| место рођења = [[Азања]], [[Османско царство]] |
||
| датум смрти = [[11. март]] [[1828]]. |
| датум смрти = [[11. март]] [[1828]]. |
||
| место смрти = [[ |
| место смрти = [[Грчац|Грчац]], [[Кнежевина Србија]] |
||
| земља службе = [[Српска револуција|Устаничка Србија]] |
| земља службе = [[Српска револуција|Устаничка Србија]] |
||
| чин = кнез |
| чин = кнез |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
| одликовања = |
| одликовања = |
||
}} |
}} |
||
'''Вујица Вулићевић''' ([[Азања]], [[1773]] – [[ |
'''Вујица Вулићевић''' ([[Азања]], [[1773]] – [[Грчац|Грчац]], [[11. март]] [[1828]]<ref>[http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom02.pdf Српски биографски речник, том 2, Матица српска, Нови Сад, 2006. године]</ref>) је био кнез из времена [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], [[Карађорђе]]в кум. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 27. јун 2013. у 10:09
Вујица Вулићевић | |
---|---|
Датотека:Vujica Vulićević.jpg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1773. |
Место рођења | Азања, Османско царство |
Датум смрти | 11. март 1828. |
Место смрти | Грчац, Кнежевина Србија |
Војна каријера | |
Служба | Устаничка Србија |
Чин | кнез |
Учешће у ратовима | Први српски устанак |
Вујица Вулићевић (Азања, 1773 – Грчац, 11. март 1828[1]) је био кнез из времена Првог српског устанка, Карађорђев кум.
Биографија
Рођен је у селу Азања код Смедеревске Паланке. Заједно са војводом Чолаком Антом Симеоновићем предводио је у мају 1809. Карађорђеву офанзиву од Никшића према Црној Гори. За његовог сина Петра Вулићевића била је удата сестра кнегиње Љубице, рођена Вукомановић.
Његов брат био је војвода Ђуша Вулићевић, после чијег убиства је Вујица дошао на место оборкнеза.
Године 1817. у Радовањском лугу надомак Велике Плане помогао је убиство Карађорђа по наређењу Милоша Обреновића и тадашње владајуће структуре у Србији. Он је био Карађорђев кум, па је Карађорђе код њега одсео имајући поверење. У знак покајања подигао је цркву-брвнару Покајница. И данас има његових потомака.
Сахрањен је у манастиру Пиносава, Кусадак, у близини гроба Милоја Ђака.[2]