Ксанти — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м ispravke |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Град у Грчкој |
{{Град у Грчкој |
||
|слика = Το ρολόϊ.jpg |
|||
|опис_слике = Градски часовник - симбол града |
|||
|назив = Ксанти |
|||
|изворни_назив =Ξάνθη |
|||
|периферија = [[Периферија Источна Македонија и Тракија|Источна Македонија и Тракија]] |
|||
|Округ = [[Ксанти (округ)|Ксанти]] |
|||
|становништво = 52.270 |
|||
|година_становништво = 2001 |
|||
|густина = 341 |
|||
|површина = 153,1 |
|||
|гшир=41.1333333333 |
|||
|гдуж=24.8833333333 |
|||
|надморска_висина = 115 |
|||
|коор = [http://kvaleberg.com/extensions/mapsources/index.php?params=41_8_N_24_53_E_ 41.133333° С, 24.883333° И] |
|||
|поштански_код = 671 00 |
|||
|позивни број = 25410 |
|||
|регистарска_ознака = AH; |
|||
}} |
}} |
||
Верзија на датум 11. фебруар 2014. у 10:13
| Ксанти Ξάνθη | |
|---|---|
 Градски часовник - симбол града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Источна Македонија и Тракија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001. | 52.270 |
| — густина | 341,41 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 08′ 00″ С; 24° 53′ 00″ И / 41.1333333333° С; 24.8833333333° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 115 m |
| Површина | 153,1 km2 |
  Ксанти Ксанти на карти Грчке | |
| Поштански број | 671 00 |
| Регистарска ознака | AH; |
Ксанти (грч.: Ξάνθη - Xanthi, тур. İskeçe, буг. Скеча) је главни град округа Ксанти, на усредишњем делу периферије Источна Македонија и Тракија. Најближи велики грчки град је Солун на 219 km.
Природну услови
Ксанти се налази у средишем делу грчке Тракије, на месту где приморска равница прелази у брдско подручје на северу. Северно од града пружају се планине Коула, дела планинског ланца Родопи. Јужно од града пружа се равница до не тако удаљеног Егејског мора (око 20 км). Клима у граду је измењено средоземна, са топлим летима и хладним зимама.
Историја
У околини града Ксанти откривени остаци праисторијских људи, вероватно Трачана. Током старогрчког времена 25 km јужно од града образовано је старогрчко насеље Абдера, место рођења многих великана међу којима Демокрит (отац атомских наука) софиста Протагорас, песник Никенетос, филозоф Анахсархос и историчар Хекатеос. На месту древног града пронађени су остаци зидова велике зграде која се састојала од неких 26 соба.
Током римског времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу Игњација. На крају овог раздобља долази до провале варвара на подручје Ксантија, па млада византијска држава је од града прави знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града.
1383. године подручје Ксантија су заузеле Османлије. Удео хришћана је брзо опадао у следећим вековима, па муслимани постају све већа месна скупина. Током 18. и 19. века десио се развој пољопривреде, углавном узгајања дувана, а у вези са тим и становништва, највише муслиманског.
Током 20. века у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. г. Првим балканским ратом дотад турско подручје постаје део савремене Бугарске, али је после Првог светског рата град враћен Грчкој. После тога, услед Грчко-турског рата 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања Турака и осталих муслимана и досељавања Грка из Мале Азије. У раздобљу после Другог светског рата дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста.
Градске знаменитости
Ксанти је познат по добро очуваној балканској архитектури у оквиру старог градског језгра. Добро је очувана и византијска тврђава изнад града. Град је познат и по очуваном старом базару, који се одржава сваке суботе. Захваљуући њему Ксанти зову и „градом хиљаду боја“.
Становништво
Становништво углавном чине Грци и муслиманска мањина у Грчкој, која је опстала у Тракији. Многи Грци воде порекло од избеглица из Мале Азије.
Види још
Спољашње везе
