Вителије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke .+ породица
мНема описа измене
Ред 24: Ред 24:
| деца =
| деца =
}}
}}
'''Аул Вителије Германик''' (рођен [[24. септембар|септембра]] [[15]]. године, погинуо [[22. децембар|децембра]] [[69]]. године) био је [[Списак римских царева|римски цар]] од [[17. април]]а 69. до своје смрти. Вителије је био један од царева у [[Година четири цара|Години четири цара]].
'''Аул Вителије Германик''' ({{јез-лат|Aulus Vitelius Gaermanicus}}, рођен [[24. септембар|септембра]] [[15]]. године, погинуо [[22. децембар|децембра]] [[69]]. године) био је [[Списак римских царева|римски цар]] од [[17. април]]а 69. до своје смрти. Вителије је био један од царева у [[Година четири цара|Години четири цара]].


== Слика о Вителију у историјским изворима ==
== Слика о Вителију у историјским изворима ==

Верзија на датум 28. април 2014. у 23:21

Вителије
Лични подаци
Пуно имеАул Вителије Германик
Датум рођења24. септембар 15.
Датум смрти22. децембар 69.
Место смртиРим, Римско царство, данас Италија
Породица
СупружникГалерија Фундијана
РодитељиЛуције Вителије
Секстилија
Римски цар
Период16. април 69.-22. септембар 69.
ПретходникОтон
НаследникВеспазијан

Аул Вителије Германик (лат. Aulus Vitelius Gaermanicus, рођен септембра 15. године, погинуо децембра 69. године) био је римски цар од 17. априла 69. до своје смрти. Вителије је био један од царева у Години четири цара.

Слика о Вителију у историјским изворима

По сачуваним историјским изворима, а то се нарочито односи на Светонија, слика о Вителију је неповољна. Један од разлога је могао бити то што је Светонијев отац био официр у војсци која се борила на страни Отонa против Вителија.

Успон, владавина, смрт

Вителије је био син Луција Вителија који је био конзул и управник Сирије под царем Тиберијем. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник Африке. Крајем 68. године, Галба му је доделио команду над Доњом Германијом, и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости.

Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста; уживао је у јелу и пићу. Свој успон на престо дуговао је двојици комаданата легија на Рајни који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у Келну извикан за цара. У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је Сенат у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из Далмације и Илирика прогласиле за цара Веспазијана. Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуе са новим претедентом, али му то нису дозволили преторијанци. Убрзо је Вителије био убијен у немирима.

Спољашње везе


Римски цар