Белегишка култура — разлика између измена

Белегишка култура
	; Мапа распростирања Белегишке културе
Географија
Континент	Европа
Регија	Средња Европа, Балкан
Земља	Србија, Румунија
Главни локалитет	Белегиш
Друштво
Језик	индоевропски
Религија	индоевропска
Друштвено уређење	сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба	бронзано доба
Настанак	1350. пне
Престанак	900. пне
Претходници и наследници
Претходиле су:	Наследиле су:
← Ватинска култура	Босутска култура →
	Портал Археологија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 1. мај 2014. у 15:12

Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш – Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.

Фазе

На основу керамичких налаза уочене су две фазе:

Белегиш I
Белегиш II (Кручени)

Распростирање

Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронака Карпата. На северу је граница културе западна и северна Бачка (у близини Оџака и Турије (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни Банат (налази из Иђоша), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда, на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку^[1].

Налазишта

Главна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у Белегишу - Стојића гумно, Сурчину, Војловици, Ковачици и Карабурми.

Сахрањивање

У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.

Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).

Насеља

Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне конструкције.

Покретни материјал

Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.

Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде.

Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.

Од металних налаза појављују се:

луналасти привесци,
издужена секира са дугметастом дршком

Види још

Референце

^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128

Литература

Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.

Спољашње везе

Мапа распростирања Белегишке културе

[1] Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128

[1]

@@ Ред 54: / Ред 54: @@
 | Портал 		        = Археологија
 }}
-'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш – Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала област [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадију]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер је спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак није најјаснији.
+'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш – Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
+==Фазе==
 На основу [[керамика|керамичких]] налаза уочене су две фазе:
 *Белегиш -{I}-
@@ Ред 61: / Ред 62: @@
 ==Распростирање==
-Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронка [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе) и [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>.
+Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>.
+==Налазишта==
-Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војиловица|Војиловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]].
+Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војловица|Војловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]].
 ==Сахрањивање==
@@ Ред 69: / Ред 71: @@
 Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред [[Белегиш]]а), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и [[Војловица]] (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
 ==Насеља==
 Насеља су делимично истражена. У [[Јаково|Јакову]] на локалитету [[Економија Сава]] отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне конструкције.
@@ Ред 75: / Ред 78: @@
 [[Слика:Urna belegiske kulture faza 1.jpg|мини|Фрагмент посуде Белегишке културе]]
 Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.
 Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти [[орнамент]]и, на врату и трбуху посуде.
 Млађа фаза обухвата црно глачану [[керамика|керамику]] са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. [[Канелуре]] се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.
 Од металних налаза појављују се:
 *луналасти привесци,
@@ Ред 85: / Ред 91: @@
 *[[Ватинска култура]]
 *[[Бронзано доба]]
 ==Референце==
 {{reflist}}

п р у Праисторијске културе на тлу Србије
Палеолит	Култура Лепенског Вира Култура Селетијен
Неолит	Беличка култура Винчанска култура Старчевачка култура
Бакарно и рано бронзано доба	Баденска култура Култура Белотић-Бела Црква Култура Бубањ-Хум II Култура Бубањ-Хум III-Доња Слатина Ватинска култура Винковачка култура Вучедолска култура Култура Јамна Костолачка култура Култура Коцофени Моришка култура Тисаполгар - Бодрогкерестур култура Култура Черна Вода III
Средње и позно бронзано доба	Белегишка култура Босутска култура Вербичоара култура Гамзиградска култура Култура гробних хумки Култура Доња Брњица Дубовачко-жутобрдска култура Медијана група Параћинска група
Гвоздено доба	Басараби култура Босутска култура Култура Доња Брњица Гласиначка култура Злотска група Латенска култура