Босутска култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Босутска култура
Bosut culture-sr.png
Простирање Босутске културе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија
Главни локалитет Босут
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба гвоздено доба
Настанак 10. век пне
Престанак 4. век пне
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Слика:|22x20px|border]] Белегишка култура Латенска култура [[Слика:|22x20px|border]]

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту.[1] Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Ископавања[уреди]

Налазиште је откривено 1880. године, а прва ископавања започета су 1964. године у организацији Музеја Срема из Сремске Митровице, где су и депоновани пронађени предмети. Резултати ископавања показали су да је реч о вишеслојном историјском насељу.

Ово налазиште је постало епоним за идентификацију сродних културних појава ширег балканског простора за период старијег гвозденог доба. Године 1975. настављени су радови на локалитету и трајали су до 1988.

Локалитет Градина[уреди]

Главни чланак: Градина на Босуту.

Локалитет Градина налази се у атару села Вашице код Шида, на левој обали реке Босут. Резултати досадашњих истраживања показали су да се ради о вишеслојном праисторијском насељу следеће хронолошко-стратиграфске слике:

Остали локалитети[уреди]

Други значајни локалитети Босутске културе су Гомолава, Жидовар, Феудвар и Калакача.

Периодизација[уреди]

Босутска култура се развијала током готово целог Раног гвозденог доба, од 9. века п.н.е. до великих миграција у средњој Европи и јужној Панонској низији, које су завршене инвазијом келтских племена у Подунављу око 4. века п.н.е.

Ова култура се дели на три фазе:

Најранија насеља Босутске културе вуку директне корене из касног бронзаног доба Белегишке културе.

Извори[уреди]

  1. Praistorija, Кulture mlađeg kamenog doba — neolit, Gradski muzej Sombor

Литература[уреди]

  • Др Предраг Медовић, Праисторија на тлу Војводине, Нови Сад, 2001.
  • Драгослав Срејовић, Илири и Трачани, Београд, 2002.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]