Пређи на садржај

Рогожарски СИМ-VIII

С Википедије, слободне енциклопедије
СИМ - VIII

Рогожарски СИМ-VIII
Опште
Намена спортско туристички авион
Посада 2
Земља порекла  Краљевина Југославија
Произвођач Икарус и Рогожарски
Први лет 1931
Почетак производње 1931
Димензије
Дужина 6,60 m
Размах крила 9,80 m
Висина 2,54 m
Површина крила 15,40 m²
Маса
Празан 445 kg
Нормална полетна 675 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Сименс 110
Снага 77 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 173 km/h
Долет 450 km
Плафон лета 5.000 m
Брзина пењања 250 m/min

СИМ - VIII је југословенски авион спортско туристички двоседи, једномоторни висококрилац који је произведен 1931. године у југословенској фабрици авиона Икарус из Земуна и Рогожарски из Београда[1][2].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Инж. Сима Милутиновић пројектант авиона СИМ
Мотор Siemens Sh 14 уграђиван у авион СИМ-VIII

Авион СИМ-VIII је пројектовао инжењер Сима Милутиновић крајем 1930. године. Први пробни лет је обављен 1931. год. Авион је био висококрилни једнокрилац (парасол) са једним мотором Сименс 110 KS, дрвеном двокраком елисом, са два члана посаде који су седели један иза другог. Авион је намењен цивилној употреби тј. обуци спортских пилота, демонстрационим и туристичким летовима. На авиону СИМ-VIII је примењено неколико нових конструктивних решења чији је циљ да поједностави и појефтини производњу авиона без нарушавања летних карактеристика.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион је претежно дрвене конструкције са чворовима од челика. Труп је у целости израђен од дрвета обложен шпером а крила су носећа конструкција од дрвета пресвучена платном. Крила су средње дебелог профила са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих упорница од челичних цеви, које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Кормила су израђена од заварених челичних цеви. Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од челичних цеви одликовао се великом чврстоћом што је омогућавало авиону слетање на веома неравне терене.[3]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авион СИМ-VIII је произведен у 3 примерка u фабрици Рогожарски 1931. године који су били у власништву Аероклуба која га је користио за пропагандне летове и обуку спортских пилота. Авиони су регистровани под цивилним ознакама YU–PBC, YU–PBD и YU–PCI. Први од побројаних авиона је летео све до 1937. године када је повучен из употребе а за друга два нема података највероватније да су била коришћена до почетка рата. Поред ових у фабрици Икарус из Земуна су у току 1933. године произведена 2 примерка авиона СИМ-VIII они се не налазе у цивилном регистру авиона највероватније да су произведени за потребе ВВ. За овај авион је везан један велики успех. Наиме, 19. јула 1932. године је у Варшави одржан међународни аеро-митинг на коме је посада са овим авионом освојила прво место.[4][5]

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  2. ^ Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
  3. ^ Микић 1933.
  4. ^ Петровић, О. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)". Лет - Flight 3: ISSN 1450-684X
  5. ^ Станојевић, Д.; Ч. Јанић (12/1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство 31: 1867 - 1876.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 изд.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 
  • Лучић, Душан Д. (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Станојевић, Драгољуб.; Јанић, Чедомир (1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима”. Машинство (на језику: (језик: српски)). Београд: Савез инжењера и техничара Југославије. 31: 1867—1876. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Петровић, Огњан (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167—189. 
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рогожарски_СИМ-VIII&oldid=28332129”