Пређи на садржај

Русинска гркокатоличка црква Водица у Руском Крстуру

С Википедије, слободне енциклопедије
Капела Водица у Руском Крстуру
Водица у Руском Крстуру
Опште информације
МестоРуски Крстур
ОпштинаОпштина Кула
Држава Србија
Време настанка1859.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе
www.pzzzsk.rs

Водица је црква поред Руског Крстура и светиште које посећују многи ходочасници гркокатоличке вероисповести, али и други верници. Црква је посвећена безгрешном зачећу Пресвете Богородице. Изграђена је 1859. године и 20. фебруара 1998. године је проглашена за споменик културе. Споменик културе се састоји од црквице, бунара са „лековитом водом”, покривеног простора за окупљање верника и преноћишта.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Данашња црква је изграђена 1859. године на месту где је, претходно, била 1856. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви крстурске парохије, а датирају од 1817. године.[2] Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен 1822. године.[3] Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве 1857. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у Темишвару.

Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек 1866. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.[3] Изграђена је као једнобродна црква са кружном олтарском апсидом и торњем изнад западног дела лађе.[1] Цркву је 21. маја 1860. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године 1861. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока 186 cm и широка 78 cm. Након постављања иконостаса, икона се налази на левом бочном зиду цркве.

Развој Водице

[уреди | уреди извор]

Владика Георгиј Смичиклас 5. марта 1863. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.[3]

Године 1894. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. Касније су у тој згради становали монаси. Њима је Водица свечано предата 12. јула 1941. године.

Године 1942. је избушен бунар, дубок 62 метра. Исте године је набављено Јеванђеље, свећњаци, кандило и остале црквене потрепштине. Иконостас у цркви је постављен 1943. године. Три слике Богородице у апсиди и четири слике на иконостасу, урађене су на платну. Истовремено са иконостасом, донесена је и слика „Христос у гробу”. Све ове слике, као и иконостас, урадио је академски сликар Лазар Микулић из Куле. Иконостас је посветио о. др Јоаким Сегеди, генерални викар.

Године 1944. на иконостас су додате још две слике: „Христово рођење” и „Крштење Исусово” које је насликао, такође, академски сликар Лазар Микулић. Исте године је овај сликар урадио на иконостасу и следеће слике: „Исус бежи у Египат”, „Сретење”, „Марта и Марија”, „Дванаестогодишњи Исус у храму”, „Мука Исусова”, „Исус пада под крстом”, „Ускрснуће”, „Силазак Светога Духа”. У цркву је стављена и слика „Исус отвара слепима вид”, од истог сликара.[3]

Водица је значајно реновирана 1954−1958. године. У обновљен торањ постављена су звона, бунар је хигијенски затворен, крст ипред Водице је премештен у порту, порта је ограђена и засађене су украсне биљке, на купљеном поседу поред Водице засађено је дрвеће.[4]

После 1954. године монаси напуштају Водицу и прелазе у нову парохију у Кули. Године 1955. бригу о Водици преузимају часне сестре. Сестре Службенице су на овој дужности од 3. маја 1955. године до 3. октобра 1957. године а после тога су ову дужност преузели цивилни верници.

Црква је реновирана 1967. године. Омалтерисана је изнутра и споља и преуређен је кров.[3]

Године 1975. поред улаза у црквену порту изграђена је пећина по угледу на пећину у Лурду и посвећена 31. маја 1975. године. У пећину је постављена статуа Богородице лурдске, поклон италијанске кипарке Линде Катанео, коју је она даровала Водици 23. јула 1974 године.[4]

Темељна обнова Водице је била и 20022004. године. Тада је срушен анекс са стране црквице, да би црква изгледала као и у време кад је саграђена. Црква је подрезивањем и посебним малтерисањем заштићена од влаге, обновљена је фасада, промењен је кров и обновљен торањ, позлаћен је крст на торњу, промењени су прозори и врата. Урађено је и обнављање иконостаса као и унутрашњости цркве. Реновиран је и дом поред цркве.[5]

Будући да је Водица омиљено светиште многим верницима, нарочито Русинима гркокатолицима, у њој се обележавају многи црквени јубилеји, организују се ходочашћа, одржавају се разни верски сусрети.

Године 2016. свечано је проглашена духовна повезаност Водице са папском базиликом св. Марије Велике у Риму.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Малацко, Михајло (1998). Хришћански календар 1999. Нови Сад: Гркокатоличка парохија св. о. Миколаја у Руском Крстуру. стр. 87. 
  2. ^ Планчак, Кирил (1968). Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969. Руски Крстур: Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије. стр. 63. 
  3. ^ а б в г д ђ Варга, Владислав (2017). Водица. Руски Крстур: Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис Дзвони; НИУ Руске слово Нови Сад. стр. 15. ISBN 978-86-88983-34-1. 
  4. ^ а б Макај, Михајло (1981). Хришћански календар 1982. Руски Крстур: Војвођански викаријат Руски Крстур. стр. 60. 
  5. ^ Папуга Олена, Марија Афич (2004). Хришћански календар русински календар 2005. Петроварадин: Хришћански часопис Дзвони Руски Крстур, НИУ Руске слово Нови Сад. стр. 67. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]