Пређи на садржај

Саобраћај у Норвешкој

С Википедије, слободне енциклопедије
Мост код Тромсеа - бројна острва у земљи условила су градњу много великих мостова
Источна железничка станица у Ослу

Норвешка је за европске услове велика и ретко насељена земља (< 20 ст./км²). Такође ова скандинавска земља је изразито планинска, са много затворених подручја, нарочито са копна. Све ово чини велике препреке копненом саобраћају (ауто-путеви, железница). Међутим, захваљујући високом развоју Норвешке многе природне препреке за развој савременог саобраћаја су превазиђене. Са друге стране најдужа обала у Европи ка морима која се никад не леде и воде ка развијеном делу света дају велики значај поморском саобраћају.

Норвешка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Осло.


Савремени норвешки воз
Железнички мостови у унутрашњости Норвешке представљају градитељска ремек-дела

Државно предузеће за железницу је "Норвешка државна управа за железницу" (нор. Jernbaneverket).

По најновијим подацима године укупна дужина железничке мреже у Норвешкој је 4.087 km стандардне ширине колосека колосека (1435 mm). Од тога је електрификовано 2.622 km (64%), а 219 km су железнице дуплог колосека. Значајан податак је постојање чак 696 железничких тунела и 2760 железничких мостова. Треба истаћи и то да у ове податке нису укључене жичаре и успињаче, које су у складу са карактером земље честе и добро коришћене.


Највеће чвориште је престоница Осло. Од њега крећу готово све железничке линије у земљи. Најважније од њих су:


Градска железница је присутна у већим градовима, у Ослу, Бергену и Трондхајму. Сви градови поседују трамвајски превоз и приградску железницу, која је веома битна с обзиром на расплинутост и малу густину насељености норвешких градова. Постоје планови и за градње лаког метроа у овим градовима. Међутим, изградња овог типа превоза започета је само у Бергену, који нема праве могућности ширења (скучен између мора и стрмих брда).


Железничка веза са суседним земљама:


Обилазница око Осла
Државни пут Е6 код Нарвика
Тунел на Државном путу Е12

Укупна дужина путева у Норвешкој је 90.741 km, од тога је 67.602 km са тврдом подлогом. Дужина ауто-путева у држави је је свега 270 km (погледати: Ауто-путеви у Норвешкој), што је мало за земљу величине Норвешке, али разумљиво с обзиром на ретку насељеност и изразити планински карактер земље. Због тога су углавном изграђени у јужној половини земље, где је густина насељености већа и углавном представљају излазне путеве из великих градова (нарочито је значајан ауто-пут око Осла). Нарочито је битна изградња ауто-путне везе Осла са Гетеборгом у Шведској на југу, а, самим тим, и савремено прикључење на ауто-путну мрежу Европе. Све претходно наведено важи и за магистралне путеве - они су квалитетни и углавном су смештени у јужној Норвешке и дуж морских обала. Као и код железнице друмски тунели и мостови су веома чести.


Главни путеви у Норвешка се углавном поклапају са европским саобраћајним коридорима и носе бројчану ознаку од 1 до 99. Њихова укупна дужина је 8.769 km. „Бројеви“ путева расту од југа ка северу. Последњих година учињено је много да се издвоје они правци који су битнији и тако су добијени „Државни путеви“, често се поклапајући са путевима Европских коридора. Поред тога у виду ауто-пута су и обилазнице око великих градова (Стокхолм, Гетеборг, Малме).


Најважнији државни магистрални путеви су:


Водени саобраћај

[уреди | уреди извор]
Олесунд - лука обавија цео град

Норвешка је изразита приморска земља са најдужом обалом у Европи. Земља излази на Норвешко и Северно море, као и на мореуз Скагерак. Норвешка има веома повољан положај, јер је њена обала окренута ка развијеној западној Европи и захваљујући Голфској струји никада се не леди. Због тога дуж целе обале постоји низ насеља, како на копну, на отвореном мору или у заливима (фјордовима), тако и на многобројним острвима. Ова насеља углавном су ослоњена на море и морски превоз до ближих градова.


Велико ограничење за развој поморског саобраћаја у Норвешкој су стрме и високе планине над готово целом обалом, које већим делом затварају прилаз из унутрашњости Скандинавије. Међутим, на свим местима где је та веза могућа (приморске долине, ушћа река, дубоки залази фјордова у копно) развиле су се значајне луке и данас велики градови попут Осла, Бергена, Трондхајма, Драмена, Бодеа или Тромсеа. Мање луке су Нарвик, Олесунд, Ставангер, Молде и Стејнћер.


Унутрашњи водени саобраћај Норвешка је занемарљив и односи се на пар мањих језера. Он је углавном туристичког облика.

Гасоводи и нафтоводи

[уреди | уреди извор]
Схематски приказ гаосвода до Велике Британије

Норвешка спада међу ретке развијене земље света са извозом нафте и природног гаса.

Гасовод: Гасоводна мрежа је веома развијена, а постоје и подземни гасоводи до Данске, Француске, Белгије , Немачке и Велике Британије.

Нафтовод: 53 км

Аеродром у Ослу
Аеродром „Боде“ је један од многобројних на изолованом северу Норвешке

У Норвешкој постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије предузеће "Скандинејвијан ерлајнс систем" или краће и познатије "САС", које заједничко главно авио-предузеће и за Данску и Шведску.

У земљи постоји чак 99 званично уписаних аеродрома 2006. године, од чега 63 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Норвешкој). 59 уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Због изолованости многих делова земље чак 49 аеродрома имају сталне линије за превоз путника, и то највећи део њих само ка Ослу или лети чартер линије до туристичких одредишта. Свега неколико аеродрома има сталне међународне линије и могу се сматрати великим за државу. То су:

Најважније ваздухопловно чвориште у Норвешкој је Аеродром „Гардермоен“ код Осла, који се налази на 48 km севевно од града. Ово је и други по промету аеродром у Скандинавији. Други по важности је Аеродром „Флесланд“ у Бергену. Већина осталих наведних аеродрома има инстране летове само до земаља северне Европе.

У Норвешкој постоји и 6 званично уписаних хелиодрома.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]