Пређи на садржај

Сусамово уље

С Википедије, слободне енциклопедије
Сусамово уље
Уље од сусама у провидној стакленој бочици
Нутритивна вриједност на 100 g (3,5 oz)
Енергија3.699 kJ (884 kcal)
0,00 g
100,00 g
Засићене14,200 g
Мононезасићене39,700 g
Полинезасићене41.700 g
0,00 g
Витамини
Витамин А0 IU
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Е
(9%)
1,4 mg
Витамин К
(13%)
13,6 μg
Минерали
Калцијум
(0%)
0 mg
Гвожђе
(0%)
0 mg
Магнезијум
(0%)
0 mg
Фосфор
(0%)
0 mg
Калијум
(0%)
0 mg
Натријум
(0%)
0 mg

Проценти су грубе процјене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сусамово уље је јестиво биљно уље добијено из сјеменки сусама. Поред тога што се користи као уље за кување, користи се и као појачивач укуса у многим кухињама, има изразиту орашасту арому и укус.[1] Уље је једно од најранијих познатих уља на бази усјева. Масовна савремена производња широм свијета ограничена је због неефикасног поступка ручне жетве потребног за вађење уља.

Сусамово уље се састоји од сљедећих масних киселина: линолеинска киселина (41%), олеинска киселина (39%), палмитинска киселина (8%), стеаринска киселина (5%) и друге у малим количинама.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Сјеменке бијелог сусама, углавном необрађене.

Историјски гледано, сусам се узгајао прије више од 5000 година као усјев који подноси сушу и могао је да расте гдје други усјеви нису успијевали.[3][4] Сјеме сусама било је једно од првих усјева прерађених за уље, као и једно од најранијих зачина. Сусам се узгајао током цивилизације долине Инда и био је главна уљана култура. Вјероватно је извезен у Месопотамију око 2500. године прије нове ере.[5]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Као уље за пржење користи се једна врста сусамовог уља, блиједо жута течност са пријатним мирисом и помало орашастог укуса.[6] Друга врста уља, јантарне и ароматичне боје, прави се од пресованих и тостираних сјеменки сусама и користи се као средство за ароматизацију у завршној фази печења.

Упркос високом удјелу (41%) полинезасићених (омега-6) масних киселина у уљу од сусама, најмање је склоно, међу уљима за кување са високим димним тачкама, да се ужегне када се држи на отвореном.[7][6] То се дешава због природних антиоксиданата, попут сезамола, који су присутни у уљу.

Свијетло сусамово уље има високу димну тачку и погодно је за фритезу, док тамно сусамово уље (од пржених сјеменки сусама) има нешто нижу димну тачку и није погодно за фритезу.[6] Уместо тога, може се користити за пржење меса или поврћа, динстање или за израду омлета.

Сусамово уље је најпопуларније у Азији, нарочито у Кореји, Кини и јужноиндијским државама Карнатака, Андра Прадеш и Тамил Наду, гдје је његова распрострањена употреба слична маслиновом уљу на Медитерану.

Традиционална употреба

[уреди | уреди извор]

У ајурведској медицини, сусамово уље (til tél) користи се за масажу, јер се вјерује да ослобађа тијело од топлоте због своје вискозне природе приликом трљања.[8]

Индустријске намјене

[уреди | уреди извор]

У индустрији, сусамово уље може се користити као[7][6]

  • растварач у убризганим лијековима или интравенским капима,
  • уље за козметику,
  • премаз похрањених житарица како би се спријечили напади жишка. Уље такође има синергију са неким инсектицидима.[9]

Уље ниског квалитета се користи локално у сапунима, бојама, мазивима и средствима за освјетљење.[6]

Алергије

[уреди | уреди извор]

Као и код бројних сјеменских и орашастих намирница, сусамово уље може изазвати алергијску реакцију, мада је учесталост овог ефекта ријетка, јавља се код приближно 0,1% становништва.[10]

Истраживање

[уреди | уреди извор]

Иако су проведена прелиминарна истраживања о потенцијалном утицају сусамовог уља на упале и атеросклерозу, до 2017. године није било довољно истраживања да би се донијели закључци.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Goldberg, Sharon (1995). „Sesame Oil, a featured ingredient”. Flavor & Fortune. Архивирано из оригинала 23. 12. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2019. 
  2. ^ „Nutrition Facts for sesame oil per 100 g, analysis of fats and fatty acids”. Conde Nast for the USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 11. 7. 2015. 
  3. ^ Raghav Ram; David Catlin; Juan Romero & Craig Cowley (1990). „Sesame: New Approaches for Crop Improvement”. Purdue University. 
  4. ^ D. Ray Langham. „Phenology of Sesame” (PDF). American Sesame Growers Association. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2019. 
  5. ^ Small, Ernest (2004). „History and Lore of Sesame in Southwest Asia”. Economic Botany. New York Botanical Garden Press. 58 (3): 329—353. JSTOR 4256831. doi:10.1663/0013-0001(2004)058[0329:AR]2.0.CO;2. 
  6. ^ а б в г д „AgMRC Sesame profile”. Ag Marketing Resource Center, Iowa State University, Ames, IA. 2016. 
  7. ^ а б E.S. Oplinger, D.H. Putnam, A.R. Kaminski, C.V. Hanson, E.A. Oelke, E.E. Schulte, and J.D. Doll (мај 1990). „Sesame”. Center for New Crops & Plant Products, Purdue University, Department of Horticulture and Landscape Architecture. 
  8. ^ Lahorkar P, Ramitha K, Bansal V, Anantha Narayana DB (2009). „A comparative evaluation of medicated oils prepared using ayurvedic and modified processes”. Indian J Pharm Sci. 71 (6): 656—62. PMC 2846471Слободан приступ. PMID 20376219. doi:10.4103/0250-474X.59548. 
  9. ^ Morris, JB (2002). „Food, Industrial, Nutraceutical, and Pharmaceutical Uses of Sesame Genetic Resources”. Purdue University. 
  10. ^ Dalal I, Goldberg M, Katz Y (2012). „Sesame seed food allergy”. Curr Allergy Asthma Rep. 12 (4): 339—45. PMID 22610362. doi:10.1007/s11882-012-0267-2. 
  11. ^ Hsu, E; Parthasarathy, S (6. 7. 2017). „Anti-inflammatory and Antioxidant Effects of Sesame Oil on Atherosclerosis: A Descriptive Literature Review.”. Cureus. 9 (7): e1438. PMC 5587404Слободан приступ. PMID 28924525. doi:10.7759/cureus.1438.