Информатика — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
<div class="thumb tright">
'''Информатика''' и '''рачунарство''' су науке које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом [[податак]]а.
<div class="thumbinner" style="width:300px;">
{| style="border:1px solid #ccc;"
|-
| [[File:Lambda lc.svg|144px|alt=large capital lambda|Programming language theory|link=Programming language theory]]
| [[File:Sorting quicksort anim frame.svg|144px|alt=Plot of a quicksort algorithm|Computational complexity theory|link=Computational complexity theory]]
|-
| [[File:Utah teapot simple 2.png|144px|alt=Utah teapot representing computer graphics|Computer graphics|link=Computer graphics (computer science)]]
| [[File:3-Tasten-Maus Microsoft.jpg|144px|alt=Microsoft Tastenmaus mouse representing human-computer interaction|Human–computer interaction|link=Human–computer interaction]]
⚫
|}
<div class="thumbcaption">Информатика се бави теоријским основама рачунарства и практичним техникама за њихову примену.</div>
</div>
</div>


Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику [[алгоритам]]а који обрађује одређену [[структура података|структуру података]].
'''Информатика''' и '''рачунарство'''<ref>''Leksikon znanosti: fizika, matematika, kemija, računalstvo'', Neil Ardley (preveo s engleskoga Predrag Raos) Mozaik knjiga, 1997. Zagreb ISBN 953-173-527-1</ref> (''рачунарска наука'', ''наука о рачуналима''<ref name="InfoRjecnik">Kiš Miroslav, ''Englesko-hrvatski i hrvatsko-engleski informatički rječnik'', Zagreb, Naklada Ljevak, 2000., str. 223</ref>) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом [[податак]]а, те њиховим имплементацијама и применама у [[рачунарски систем|рачунарским системима]].<ref>"''Računarstvo je proučavanje informacije''" [http://www.njit.edu/v2/archivecatalog/undergraduate/91/19-und.html Department of Computer and Information Science], Guttenberg Information Technologies</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje računanja.''" [http://www.csbsju.edu/computerscience/curriculum Computer Science Department, College of Saint Benedict], Saint John's University</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje svih aspekata računalnih sustava, od teoretskih osnova pa do krajnje praktičnih aspekata upravljanja velikim računalnim sustavima''" [http://study.massey.ac.nz/major.asp?major_code=2010&prog_code=93068 Massey University]</ref> Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику [[алгоритам]]а који обрађује одређену [[структура података|структуру података]].

Рачунарство има многа [[разноликост рачунарства|потпоља]]; нека наглашавају рачунање и специфичне резултате (као што је [[рачунарска графика]]), док друга наглашавају својства [[рачунски проблем|рачунских проблема]], (као што је [[рачунска теорија сложености]]). Трећа се средоточе на изазове у остварењу рачунања. На пример, [[теорија програмских језика]] проучава приступе у опису рачунања, док [[рачунарско програмирање]] примењује специфичне [[програмски језик|програмске језике]] за решавање специфичних рачунских проблема са решењима. Даљње потпоље, [[интеракција човека и рачунара]], се фокусира на изазове у чињењу рачунала и рачунања кориснима, употребљивим и универзално приступачнима свим [[јавно добро|људима]].


== Историја ==
== Историја ==
Ред 35: Ред 49:
Неки сматрају да је рачунарство сродније [[математика|математици]] од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су [[Курт Гедел]] и [[Алан Тјуринг]], и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су [[математичка логика]], [[теорија категорија]], [[теорија домена]] и [[алгебра]].
Неки сматрају да је рачунарство сродније [[математика|математици]] од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су [[Курт Гедел]] и [[Алан Тјуринг]], и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су [[математичка логика]], [[теорија категорија]], [[теорија домена]] и [[алгебра]].


Однос између рачунарства и [[програмско инжењерство|програмског инжењерства]] је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како [[Разноликост рачунарства|је рачунарство дефинисано]]. [[Дејвид Парнас]], узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.<ref>{{cite journal |author= Parnas David L. |year=1998|title=[http://citeseer.ist.psu.edu/parnas98software.html Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes] | journal = Annals of Software Engineering | volume = 6 |pages=19–37}}: „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, [[hemijsko inženjerstvo|хемијско инжењерство]], [[електротехника]],....}."</ref>
Однос између рачунарства и [[програмско инжењерство|програмског инжењерства]] је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како [[Разноликост рачунарства|је рачунарство дефинисано]]. [[Дејвид Парнас]], узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.<ref>{{cite journal |author= Parnas David L. |year=1998|url=http://citeseer.ist.psu.edu/parnas98software.html |title=Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes |journal = Annals of Software Engineering | volume = 6 |pages=19–37 }}: „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, [[hemijsko inženjerstvo|хемијско инжењерство]], [[електротехника]],....}."</ref>


Основни делови рачунара су: [[рачунарски миш|миш]], [[тастатура]], [[рачунарски монитор|монитор]], [[матична плоча]], [[графичка карта|графичка картица]], [[процесор]], [[RAM (меморија)|RAM]], [[Дискета|флопи диск]], [[тврди диск]], [[компакт-диск|-{CD}-]] или -{[[DVD]]}- ([[оптички запис]]и), [[модем]], [[звучна картица]] и наравно [[звучник|звучници]] за њу, те, наравно, [[Рачунарско кућиште|кућиште]]. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.
Основни делови рачунара су: [[рачунарски миш|миш]], [[тастатура]], [[рачунарски монитор|монитор]], [[матична плоча]], [[графичка карта|графичка картица]], [[процесор]], [[RAM (меморија)|RAM]], [[Дискета|флопи диск]], [[тврди диск]], [[компакт-диск|-{CD}-]] или -{[[DVD]]}- ([[оптички запис]]и), [[модем]], [[звучна картица]] и наравно [[звучник|звучници]] за њу, те, наравно, [[Рачунарско кућиште|кућиште]]. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.


== Види још ==
== Види још ==
{{Columns-list|4|
{{Colbegin|4}}
* -{[[Base64]]}-
* -{[[Base64]]}-
* [[База података]]
* [[База података]]
Ред 60: Ред 74:
* -{[[UCS]]}-
* -{[[UCS]]}-
* [[ANSI-SPARC Архитектура|-{ANSI-SPARC}- Архитектура]]
* [[ANSI-SPARC Архитектура|-{ANSI-SPARC}- Архитектура]]
{{colend}}
⚫
}}


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
; Преглед
* {{cite book|first=Allen B.|last=Tucker|authorlink=Allen B. Tucker|title=Computer Science Handbook|edition=2nd|publisher=Chapman and Hall/CRC|year=2004|isbn=978-1-58488-360-9}}
** "Within more than 70 chapters, every one new or significantly revised, one can find any kind of information and references about computer science one can imagine. […] all in all, there is absolute nothing about Computer Science that can not be found in the 2.5 kilogram-encyclopaedia with its 110 survey articles […]." (Christoph Meinel, ''[[Zentralblatt MATH]]'')
* {{cite book|first=Jan|last=van Leeuwen|authorlink=Jan van Leeuwen|title=Handbook of Theoretical Computer Science|publisher=The MIT Press|year=1994|isbn=978-0-262-72020-5}}
** "[…] this set is the most unique and possibly the most useful to the [theoretical computer science] community, in support both of teaching and research […]. The books can be used by anyone wanting simply to gain an understanding of one of these areas, or by someone desiring to be in research in a topic, or by instructors wishing to find timely information on a subject they are teaching outside their major areas of expertise." (Rocky Ross, ''[[SIGACT News]]'')
* {{cite book|title=Encyclopedia of Computer Science|edition=4th|first1=Anthony|last1=Ralston|authorlink=Anthony Ralston|first2=Edwin D.|last2=Reilly|authorlink2=Edwin D. Reilly|first3=David|last3=Hemmendinger|authorlink3=David Hemmendinger|publisher=Grove's Dictionaries|year=2000|isbn=978-1-56159-248-7|url=http://portal.acm.org/ralston.cfm}}
** "Since 1976, this has been the definitive reference work on computer, computing, and computer science. […] Alphabetically arranged and classified into broad subject areas, the entries cover hardware, computer systems, information and data, software, the mathematics of computing, theory of computation, methodologies, applications, and computing milieu. The editors have done a commendable job of blending historical perspective and practical reference information. The encyclopedia remains essential for most public and academic library reference collections." (Joe Accardin, Northeastern Illinois Univ., Chicago)
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=JTYPKxug49IC&printsec=frontcover|title=Milestones in Computer Science and Information Technology|author=Edwin D. Reilly| publisher=Greenwood Publishing Group|year=2003|isbn=978-1-57356-521-9}}
;Изабрана литература
* {{cite book|first=Donald E.|last=Knuth|authorlink=Donald Knuth|title=Selected Papers on Computer Science|publisher=CSLI Publications, [[Cambridge University Press]]|year=1996}}
* {{cite book|ref=COLLIER|last=Collier|first=Bruce|title=The little engine that could've: The calculating machines of Charles Babbage|publisher=Garland Publishing Inc|isbn=978-0-8240-0043-1|url=http://robroy.dyndns.info/collier/index.html|year=1990}}
* {{cite book|ref=HAIKEN|first=Bernard|last=Cohen|title=Howard Aiken, Portrait of a computer pioneer|publisher=The MIT press|year=2000|isbn=978-0-262-53179-5}}
* {{cite book|first=Matti|last=Tedre|title=The Science of Computing: Shaping a Discipline|publisher=CRC Press, [[Taylor & Francis]]|year=2014}}
* {{cite book|title=The origins of Digital computers, Selected Papers|last=Randell|first=Brian|author-link=Brian Randell |year=1973|publisher=Springer-Verlag|isbn=978-3-540-06169-4}}
** "Covering a period from 1966 to 1993, its interest lies not only in the content of each of these papers – still timely today – but also in their being put together so that ideas expressed at different times complement each other nicely." (N. Bernard, ''Zentralblatt MATH'')
;Чланци
* Peter J. Denning. ''[http://portal.acm.org/citation.cfm?id=1053309&coll=&dl=ACM&CFID=15151515&CFTOKEN=6184618 Is computer science science?]'', Communications of the ACM, April 2005.
* Peter J. Denning, ''[http://portal.acm.org/citation.cfm?id=971303&dl=ACM&coll=&CFID=15151515&CFTOKEN=6184618 Great principles in computing curricula]'', Technical Symposium on Computer Science Education, 2004.
* Research evaluation for computer science, Informatics Europe [http://www.eqanie.eu/media/Como%20Conference/Tanca-Research_Assessment_A_new_Initiative_by_Informatics_Europe.pdf report]. Shorter journal version: Bertrand Meyer, Christine Choppy, Jan van Leeuwen and Jorgen Staunstrup, ''Research evaluation for computer science'', in [[Communications of the ACM]], vol. 52, no. 4, pp.&nbsp;31–34, April 2009.
; Наставни програм и класификација
* [[Association for Computing Machinery]]. [https://web.archive.org/web/20080828002940/http://www.acm.org/class/1998/overview.html 1998 ACM Computing Classification System]. 1998.
* Joint Task Force of Association for Computing Machinery (ACM), [[Association for Information Systems]] (AIS) and [[IEEE Computer Society]] (IEEE CS). [https://web.archive.org/web/20141021153204/http://www.acm.org/education/curric_vols/CC2005-March06Final.pdf Computing Curricula 2005: The Overview Report]. September 30, 2005.
* [[Norman Gibbs]], Allen Tucker. "A model curriculum for a liberal arts degree in computer science". ''Communications of the ACM'', Volume 29 Issue 3, March 1986.
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
{{Портал|Информатика и рачунарство}}
{{Други пројекти
{{Други пројекти
| commons = Information science
| commons = Information science
Ред 77: Ред 117:
| wikinews = Информатика
| wikinews = Информатика
}}
}}
{{refbegin|30em}}

* {{dmoz|Computers/Computer_Science/}}
{{-}}
* [http://www.lib.uwaterloo.ca/society/compsci_soc.html Scholarly Societies in Computer Science]
* [https://www.youtube.com/watch?v=fjMU-km-Cso What is Computer Science?]
* [http://jeffhuang.com/best_paper_awards.html Best Papers Awards in Computer Science since 1996]
* [http://se.ethz.ch/~meyer/gallery/ Photographs of computer scientists] by [[Bertrand Meyer]]
* [http://www.eecs.berkeley.edu/department/history.shtml EECS.berkeley.edu]
'''Библиографија и академска истраживања'''
* [http://citeseerx.ist.psu.edu/ CiteSeer<sup>''x''</sup>] ([[CiteSeerX|article]]): search engine, digital library and repository for scientific and academic papers with a focus on computer and information science.
* [http://dblp.uni-trier.de/ DBLP Computer Science Bibliography] ([[Digital Bibliography & Library Project|article]]): computer science bibliography website hosted at Universität Trier, in Germany.
* [http://liinwww.ira.uka.de/bibliography/ The Collection of Computer Science Bibliographies] ([[Collection of Computer Science Bibliographies|article]])
'''Професионалне организације'''
* [http://www.acm.org/ Association for Computing Machinery]
* [http://www.computer.org/ IEEE Computer Society]
* [http://www.informatics-europe.org/ Informatics Europe]
* [http://www.aaai.org/home.html AAAI]
* [https://web.archive.org/web/20160205000119/http://membercentral.aaas.org/categories/computer-science AAAS Computer Science]
'''Разно'''
* [http://cs.stackexchange.com/ Computer Science—Stack Exchange]: a community-run question-and-answer site for computer science
* [http://www.cs.bu.edu/AboutCS/WhatIsCS.pdf What is computer science]
* [http://www.cs.mtu.edu/~john/jenning.pdf Is computer science science?]
* [https://www.researchgate.net/publication/306078165_Computer_Science_Software_Must_be_Considered_as_an_Independent_Discipline_Computer_Science_Software_must_not_be_Treated_as_a_Sub-Domain_or_Subset_of_Mathematics Computer Science (Software) Must be Considered as an Independent Discipline.]
{{refend}}


{{технологија}}
{{технологија}}
{{Authority control}}
⚫
{{Портал бар|Информатика и рачунарство}}


[[Категорија:Информатика|*]]
[[Категорија:Информатика|*]]

Верзија на датум 2. фебруар 2019. у 21:44

large capital lambda Plot of a quicksort algorithm
Utah teapot representing computer graphics Microsoft Tastenmaus mouse representing human-computer interaction
Информатика се бави теоријским основама рачунарства и практичним техникама за њихову примену.

Информатика и рачунарство[1] (рачунарска наука, наука о рачуналима[2]) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом података, те њиховим имплементацијама и применама у рачунарским системима.[3][4][5] Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику алгоритама који обрађује одређену структуру података.

Рачунарство има многа потпоља; нека наглашавају рачунање и специфичне резултате (као што је рачунарска графика), док друга наглашавају својства рачунских проблема, (као што је рачунска теорија сложености). Трећа се средоточе на изазове у остварењу рачунања. На пример, теорија програмских језика проучава приступе у опису рачунања, док рачунарско програмирање примењује специфичне програмске језике за решавање специфичних рачунских проблема са решењима. Даљње потпоље, интеракција човека и рачунара, се фокусира на изазове у чињењу рачунала и рачунања кориснима, употребљивим и универзално приступачнима свим људима.

Историја

Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика. Први пут се помиње у Немачкој године 1957. од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.

Информатика има за основу математику, електронику, физику и неке инжењерске науке.

Настала је у 19. веку размишљањем тадашњег генија Чарлса Бебиџа, који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.

Бебиџ је то наравно замислио потпуно механички, док су данас рачунари електронски.

Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:

  • бинарни систем - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.

То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје. Систем који има десет цифара (0..9) се зове декадни. Бебиџ је имао идеју коришћења бушених картица за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.

  • Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.

Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.

Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да програмер добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави хардвером инжењер информатике се бави софтвером.

Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике је британски математичар Алан Тјуринг. Тјуринг се током Другог светског рата бавио немачком "Енигмом“, апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати. Током тих истраживања настала је Тјурингова машина. Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима.

Односи са другим дисциплинама

Упркос своме имену, већина рачунарства не укључује бављење самим рачунарима. У ствари, истакнути рачунарски научник Едсхер Дајкстра је често цитиран како каже: "Рачунарство није ништа више о рачунарима, него што је астрономија о телескопима." Дизајн и достава рачунала и рачунарских система се генерално сматра подручјем дисциплина који нису рачунарство. На пример, проучавање рачунарског склоповља је уобичајено сматрано делом рачунарског инжењерства, док је проучавање комерцијалних рачунарских система и њихове доставе често звано информацијска технологија или информацијски системи. Рачунарство је понекад критиковано као недовољно научно, поглед који је утеловљен у изјави "наука је рачунарству оно што је хидродинамика водоинсталатерству", приписана Стену Кели-Бутлу[6] и другима. Међутим, знатна се интердисциплинарна сарадња одвија између различитих дисциплина везаних за рачунала. Рачунарство је такође неретко прешло у друге дисциплине, као што је вештачка интелигенција, когнитивна наука, физика (види квантно рачунарство), те језикословље.

Неки сматрају да је рачунарство сродније математици од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су Курт Гедел и Алан Тјуринг, и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су математичка логика, теорија категорија, теорија домена и алгебра.

Однос између рачунарства и програмског инжењерства је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како је рачунарство дефинисано. Дејвид Парнас, узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.[7]

Основни делови рачунара су: миш, тастатура, монитор, матична плоча, графичка картица, процесор, RAM, флопи диск, тврди диск, CD или DVD (оптички записи), модем, звучна картица и наравно звучници за њу, те, наравно, кућиште. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.

Види још

Референце

  1. ^ Leksikon znanosti: fizika, matematika, kemija, računalstvo, Neil Ardley (preveo s engleskoga Predrag Raos) Mozaik knjiga, 1997. Zagreb ISBN 953-173-527-1
  2. ^ Kiš Miroslav, Englesko-hrvatski i hrvatsko-engleski informatički rječnik, Zagreb, Naklada Ljevak, 2000., str. 223
  3. ^ "Računarstvo je proučavanje informacije" Department of Computer and Information Science, Guttenberg Information Technologies
  4. ^ "Računarstvo je proučavanje računanja." Computer Science Department, College of Saint Benedict, Saint John's University
  5. ^ "Računarstvo je proučavanje svih aspekata računalnih sustava, od teoretskih osnova pa do krajnje praktičnih aspekata upravljanja velikim računalnim sustavima" Massey University
  6. ^ Computer Language, Оцт 1990
  7. ^ Parnas David L. (1998). „Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes”. Annals of Software Engineering. 6: 19—37. : „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, хемијско инжењерство, електротехника,....}."

Литература

Преглед
  • Tucker, Allen B. (2004). Computer Science Handbook (2nd изд.). Chapman and Hall/CRC. ISBN 978-1-58488-360-9. 
    • "Within more than 70 chapters, every one new or significantly revised, one can find any kind of information and references about computer science one can imagine. […] all in all, there is absolute nothing about Computer Science that can not be found in the 2.5 kilogram-encyclopaedia with its 110 survey articles […]." (Christoph Meinel, Zentralblatt MATH)
  • van Leeuwen, Jan (1994). Handbook of Theoretical Computer Science. The MIT Press. ISBN 978-0-262-72020-5. 
    • "[…] this set is the most unique and possibly the most useful to the [theoretical computer science] community, in support both of teaching and research […]. The books can be used by anyone wanting simply to gain an understanding of one of these areas, or by someone desiring to be in research in a topic, or by instructors wishing to find timely information on a subject they are teaching outside their major areas of expertise." (Rocky Ross, SIGACT News)
  • Ralston, Anthony; Reilly, Edwin D.; Hemmendinger, David (2000). Encyclopedia of Computer Science (4th изд.). Grove's Dictionaries. ISBN 978-1-56159-248-7. 
    • "Since 1976, this has been the definitive reference work on computer, computing, and computer science. […] Alphabetically arranged and classified into broad subject areas, the entries cover hardware, computer systems, information and data, software, the mathematics of computing, theory of computation, methodologies, applications, and computing milieu. The editors have done a commendable job of blending historical perspective and practical reference information. The encyclopedia remains essential for most public and academic library reference collections." (Joe Accardin, Northeastern Illinois Univ., Chicago)
  • Edwin D. Reilly (2003). Milestones in Computer Science and Information Technology. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-1-57356-521-9. 
Изабрана литература
Чланци
Наставни програм и класификација

Спољашње везе

Библиографија и академска истраживања

Професионалне организације

Разно

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Информатика&oldid=21299562”