Блитва — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Зелено лиснато поврће}}{{rut}}
{{Taxobox
{{Taxobox
| name = Блитва
| name = Блитва
Ред 13: Ред 14:
| varietas = '''-{''Beta vulgaris'' var. ''cicla''}-'''
| varietas = '''-{''Beta vulgaris'' var. ''cicla''}-'''
}}
}}

⚫
{{Nutritional value | name=Блитва, кувана, без соли
⚫
'''Блитва''' ({{јез-лат|Beta vulgaris var. cicla}}) двогодишња је биљка из фамилије [[лобода]] (''-{[[Amaranthaceae]]}-'') која се користи као [[поврће]]. У [[исхрана|исхрани]] [[човек|људи]] користе се [[лист]]ови блитве;<ref>{{cite book |editor=Librarie Larousse|year=1984|title=Larousse Gastronomique: The World's Greatest Cooking Encyclopedia|publisher=The Hamlyn Publishing Group Limited}}</ref> the Cicla Group is the leafy spinach beet. The leaf blade can be green or reddish in color; the leaf stalks are usually white, or a colorful yellow or red.<ref name=cornell2/>

Chard, like other green leafy vegetables, has highly [[nutritious]] leaves, making it a popular component of [[healthy diet]]s.<ref name="self.com" /> Chard has been used in cooking for centuries, but because it is the same species as [[beetroot]], and similar to vegetables such as [[cardoon]], the [[common name]]s that cooks and cultures have used for chard may be confusing;<ref name="cornell">{{Cite web |url=http://www.gardening.cornell.edu/homegardening/scene6e2d.html |title=Swiss chard |series=Growing Guide |publisher=Cornell University |location=Ithaca, NY |date=2006}}</ref> it has many [[common name]]s, such as '''silver beet''', '''perpetual spinach''', '''beet spinach''', '''seakale beet''', or '''leaf beet'''.<ref>{{cite web|url=https://www.missouribotanicalgarden.org/PlantFinder/PlantFinderDetails.aspx?taxonid=364081&isprofile=0&|title=''Beta vulgaris'' (Leaf Beet Group)|publisher=Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO|date=2017|access-date=19 January 2017}}</ref><ref>{{cite web|publisher=Department of Agriculture, Forestry and Fisheries, Republic of South Africa|url=http://www.nda.agric.za/docs/Brochures/prodGuideSwissChar.pdf|title=Production guidelines for Swiss chard|access-date=21 May 2013}}</ref>

== Класификација ==
Chard was first described in 1753 by [[Carl Linnaeus]] as ''Beta vulgaris'' var. ''cicla''.<ref name="tropicos1">[http://www.tropicos.org/Name/7200834 ''Beta vulgaris'' var. ''cicla'' at Tropicos], accessed 2014-02-27</ref> Its taxonomic rank has changed many times, so it was treated as a [[subspecies]], convariety, or [[Variety (botany)|variety]] of ''Beta vulgaris''. (Some of the numerous [[Synonym (taxonomy)|synonyms]] are ''Beta vulgaris'' subsp. ''cicla'' <small>(L.) W.D.J. Koch</small> (Cicla Group), ''B. vulgaris'' subsp. ''cicla'' <small>(L.) W.D.J. Koch</small> var. ''cicla'' <small>L.</small>, ''B. vulgaris'' var. ''cycla'' <small>(L.) Ulrich</small>, ''B. vulgaris'' subsp. ''vulgaris'' (Leaf Beet Group), ''B. vulgaris'' subsp. ''vulgaris'' (Spinach Beet Group), ''B. vulgaris'' subsp. ''cicla'' (<small>L.) W.D.J. Koch</small> (Flavescens Group), ''B. vulgaris'' subsp. ''cicla'' <small>(L.) W.D.J. Koch</small> var. ''flavescens'' <small>(Lam.) DC.</small>, ''B. vulgaris'' <small>L.</small> subsp. ''vulgaris'' (Leaf Beet Group), ''B. vulgaris'' subsp. ''vulgaris'' (Swiss Chard Group)).<ref name="MMPND" /> The accepted name for all beet cultivars, like chard, [[sugar beet]] and [[beetroot]], is ''Beta vulgaris'' subsp. ''vulgaris''.<ref name="Tropicos2">[http://www.tropicos.org/Name/50081675?tab=synonyms ''Beta vulgaris'' subsp. ''vulgaris'' at Tropicos], accessed, 2015-02-27</ref><ref name="Uotila">[http://ww2.bgbm.org/euroPlusMed/PTaxonDetail.asp?NameId=17820&PTRefFk=7300000 ''Beta vulgaris'' L. subsp. ''vulgaris''. In: Uotila, P. (2011): Chenopodiaceae (pro parte majore). – In: Euro+Med Plantbase], accessed, 2014-02-27</ref> They are cultivated descendants of the [[sea beet]], ''Beta vulgaris'' subsp. ''maritima''. Chard belongs to the [[Chenopodiaceae|chenopods]], which are now mostly included in the family [[Amaranthaceae]] (''sensu lato'').

The two rankless cultivar groups for chard are the Cicla Group for the leafy spinach beet, and the Flavescens Group for the stalky Swiss chard.<ref name="MMPND">[http://www.plantnames.unimelb.edu.au/Sorting/Beta.html Sorting ''Beta'' names at MMPND] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20130504173112/http://www.plantnames.unimelb.edu.au/Sorting/Beta.html |date=2013-05-04 }}</ref>

⚫
== Узгој ==
⚫
[[Датотека:Chard (Beta vulgaris var cicla).jpg|мини|лево|Блитва]]
⚫
[[Датотека:Bette à côtes rouges01.jpg|мини|left|Блитва]]
⚫
{{Nutritional value | name= Блитва, кувана, без соли
| water=92.65 g
| water=92.65 g
| kJ=84
| kJ=84
Ред 43: Ред 57:
| vitE_mg=1.89
| vitE_mg=1.89
| vitK_ug=327.3
| vitK_ug=327.3
| note=[https://fdc.nal.usda.gov/fdc-app.html#/food-details/1103087/nutrients Full Link to USDA Database entry]
| note=[http://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/2918?fg=&man=&lfacet=&count=&max=35&sort=&qlookup=chard&offset=&format=Full&new=&measureby=Full Веза на УСДА податке]
}}
}}

⚫
'''Блитва''' ({{јез-лат|Beta vulgaris var. cicla}}) двогодишња је биљка из фамилије [[лобода]] (''-{[[Amaranthaceae]]}-'') која се користи као [[поврће]]. У [[исхрана|исхрани]] [[човек|људи]] користе се [[лист]]ови блитве.
⚫
== Узгој ==
Блитва потиче са [[Медитеран|Медитерана]], где се и данас користи у исхрани. Најбоље успева на плодним и влажним земљиштима, која су богата органским материјама. Блитва нема велике захтеве за топлотом и светлошћу. Може се гајити директно из семена или расадом. Сеје се [[сукцесија|сукцесивно]] од фебруара до јула, на дубини 2—4 -{cm}- са 10—20 -{g}- семена на 10 -{m}-. Гаји се на растојању између редова 20—35 -{cm}- и у реду 5—30 -{cm}-. Често се мора проређивати када је у фази 1—2 листа. У току вегетације залива се 2—4 пута и тада су листови сочнији и, по потреби плитко окопава. У првој години блитва развија дубок и разгранат корен, који је у горњем делу задебљан, скраћену стабљику и розету лишћа. У другој години развија разгранату цветну стабљику која нарасте до 2 метра висине.
Блитва потиче са [[Медитеран|Медитерана]], где се и данас користи у исхрани. Најбоље успева на плодним и влажним земљиштима, која су богата органским материјама. Блитва нема велике захтеве за топлотом и светлошћу. Може се гајити директно из семена или расадом. Сеје се [[сукцесија|сукцесивно]] од фебруара до јула, на дубини 2—4 -{cm}- са 10—20 -{g}- семена на 10 -{m}-. Гаји се на растојању између редова 20—35 -{cm}- и у реду 5—30 -{cm}-. Често се мора проређивати када је у фази 1—2 листа. У току вегетације залива се 2—4 пута и тада су листови сочнији и, по потреби плитко окопава. У првој години блитва развија дубок и разгранат корен, који је у горњем делу задебљан, скраћену стабљику и розету лишћа. У другој години развија разгранату цветну стабљику која нарасте до 2 метра висине.


Chard is a biennial. Clusters of chard seeds are usually sown, in the Northern Hemisphere, between June and October, depending on the desired harvesting period. Chard can be harvested while the leaves are young and tender, or after maturity when they are larger and have slightly tougher stems. Harvesting is a continuous process, as most species of chard produce three or more crops.<ref name=GardenJune2012>{{cite journal |last1=Dobbs|first1=Liz|year=2012|title=It's chard to beet|journal=[[The Garden (journal)|The Garden]]|volume=137|issue=6|page=54 |publisher=[[Royal Horticultural Society]]}}</ref> Raw chard is extremely perishable.
⚫
[[Датотека:Chard (Beta vulgaris var cicla).jpg|мини|лево|Блитва]]
⚫
[[Датотека:Bette à côtes rouges01.jpg|мини|left|Блитва]]


== Сорте ==
== Сорте ==
⚫
Два су основна типа култивара: култивари са дугим и широким, меснатим белим лисним петељкама, таласастим или мехурастим листовима и култивари краћих и тањих зелених петељки, глатких или мало таласастим листовима. Боја листа може бити жутозелена, средњозелена или тамнозелена. Већина култивара селекционирана је на усправан раст, отпорност на ниске (за зимски узгој), или високе температуре (за летњи узгој), отпорност на брзо прерастање и отпорност на болести.


⚫
Два су основна типа култивара: култивари са дугим и широким, меснатим белим лисним петељкама, таласастим или мехурастим листовима и култивари краћих и тањих зелених петељки, глатких или мало таласастим листовима.<ref name="cornell2">{{Cite web |url=http://vegvariety.cce.cornell.edu/main/showVarieties.php?searchCriteria=swiss+chard&searchIn=1&crop_id=0&sortBy=overallrating&order=DESC |title=Swiss chard varieties |series=Cornell Garden Based Learning |publisher=Cornell University |location=Ithaca, NY |date=2016}}</ref> Боја листа може бити жутозелена, средњозелена или тамнозелена. Већина култивара селекционирана је на усправан раст, отпорност на ниске (за зимски узгој), или високе температуре (за летњи узгој), отпорност на брзо прерастање и отпорност на болести.
⚫
== Употреба ==

⚫
У народној медицини листови блитве користе се за облагање рана и чирева, обарена блитва користи се као антибиотик. Карактеристични састојци блитве су и [[лутеин]] и [[зеаксантин]]. Они спадају у групу каротеноида и повољно делују на мрежњачу ока, спречавајући макуларну дегенерацију, у свету најчешћи узрок слепила.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:382649-Blitva-Cuva-mozak-i-nervni-sistem „Блитва чува мозак и нервни систем” - Новости]</ref>
Chard has shiny, green, ribbed leaves, with [[petiole (botany)|petiole]]s that range from white to yellow to red, depending on the cultivar.<ref name=cornell2/>

Chard may be harvested in the garden all summer by cutting individual leaves as needed. It does not bolt. In the Northern Hemisphere, chard is typically ready to harvest as early as April and lasts until a hard frost, typically below 25 degrees. It is one of the hardier leafy greens, with a harvest season typically lasting longer than [[kale]], spinach, or baby greens


== Берба ==
== Берба ==
Блитва се може почети брати око 60 дана након сетве или око 30 дана након пресађивања. Млада блитва се чупа са кореном заједно. Код развијенијих биљака оберу се спољњи потпуно развијени листови, који су неоштећени и здрави, што омогућује даљи раст розете и укупно 3—5 берби истог усева.
Блитва се може почети брати око 60 дана након сетве или око 30 дана након пресађивања. Млада блитва се чупа са кореном заједно. Код развијенијих биљака оберу се спољњи потпуно развијени листови, који су неоштећени и здрави, што омогућује даљи раст розете и укупно 3—5 берби истог усева.

⚫
== Употреба ==
⚫
У народној медицини листови блитве користе се за облагање рана и чирева, обарена блитва користи се као антибиотик. Карактеристични састојци блитве су и [[лутеин]] и [[зеаксантин]]. Они спадају у групу каротеноида и повољно делују на мрежњачу ока, спречавајући макуларну дегенерацију, у свету најчешћи узрок слепила.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:382649-Blitva-Cuva-mozak-i-nervni-sistem „Блитва чува мозак и нервни систем” - Новости]</ref>

== Кулинарска употреба ==
Fresh chard can be used raw in [[salad]]s, [[stirfry|stirfries]], soups or [[omelet]]s.<ref name="unlock">{{cite web |title=All about Swiss chard |url=https://www.unlockfood.ca/en/Articles/Cooking-And-Food/Vegetables-and-Fruit/All-About-Swiss-Chard.aspx |publisher=UnlockFood.ca, Dietitians of Canada |access-date=5 November 2019 |date=2017}}</ref> The raw leaves can be used like a [[tortilla]] wrap.<ref name=unlock/> Chard leaves and stalks are typically boiled or [[Sautéing|sautéed]]; the bitterness fades with cooking.<ref name=unlock/>

== Нутрициони садржај ==

In a {{convert|100|g|oz|adj=on}} serving, raw Swiss chard provides {{convert|84|kJ|kcal|abbr=}} of food energy and has rich content (> 19% of the [[Daily Value]], DV) of vitamins [[vitamin A|A]], [[vitamin K|K]], and [[vitamin C|C]], with 122%, 1038%, and 50%, respectively, of the DV.<ref name="self.com">{{cite web|url=http://nutritiondata.self.com/facts/vegetables-and-vegetable-products/2399/2 |title=Nutrition Facts and Analysis for Chard per 100 grams, USDA National Nutrient Database, version SR-21 |publisher=Conde Nast |date= 2014|access-date=2013-04-15}}</ref> Also having significant content in raw chard are [[vitamin E]] and the [[dietary minerals]] [[magnesium]], [[manganese]], [[iron]], and [[potassium]].<ref name="self.com"/> Raw chard has low content of [[carbohydrate]]s, [[protein]], [[fat]], and [[dietary fiber]].<ref name="self.com"/>

When chard is boiled, vitamin and mineral contents are reduced compared to raw chard, but still supply significant proportions of the DV (table).


== Лековита својства ==
== Лековита својства ==
Ред 71: Ред 96:


== Литература ==
== Литература ==
{{почетак референци|2}}
{{почетак референци|30em}}
* Величковић М, "Опште воћарство", Београд, 2014.
* Величковић М, "Опште воћарство", Београд, 2014.
* Вулић Т, Опарница Ч, Ђорђевић Б, "Воћарство", Београд, 2011.
* Вулић Т, Опарница Ч, Ђорђевић Б, "Воћарство", Београд, 2011.
* {{cite web|last=Lange|first=W.|title=International Beta Genetic Resources Network|url=http://www.bioversityinternational.org/fileadmin/bioversity/publications/pdfs/68_International%20Beta%20Genetic%20Resources%20Network.pdf|publisher=Bioversity International|accessdate=9 July 2011|page= |year=1996|quote=In the second edition of Species Plantarum (1762), the species was split up into wild and cultivated materials. The wild taxon was named ''Beta maritima'', and the cultivated material remained to be split up into varieties carrying Latin names.}}
* {{cite book|title=Beta Maritima: The Origin of Beets|year=2012|publisher=Springer|isbn=978-1-4614-0841-3|quote=The volume will be completely devoted to the sea beet, that is, the ancestor of all the cultivated beets. The wild plant, growing mainly on the shore of the Mediterranean Sea, remains very important as source of useful traits for beet breeding.|url=https://www.springer.com/life+sciences/plant+sciences/book/978-1-4614-0841-3}}
* {{cite book |last1=McClintock |first1=David |last2=Fitter |first2=R.S.R. |year=1961 |title=The Pocket Guide to Wild Flowers |publisher=Collins |location=London |page= }}
* {{cite web |work=Online Atlas of the British and Irish Flora |url=https://www.brc.ac.uk/plantatlas/plant/beta-vulgaris-subsp-maritima |title=''Beta vulgaris'' subsp. ''maritima'' |publisher=Botanical Society of Britain and Ireland and Biological Records Centre |accessdate=22 March 2020}}
* {{cite web|title=Annual vegetation of drift lines |publisher=JNCC |url=https://sac.jncc.gov.uk/habitat/H1210/ |accessdate=18 March 2020}}
* {{cite web |url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:164505-1#synonyms |title=''Beta vulgaris'' L. |author=<!--Not stated--> |date=2017 |website=Plants of the World Online |publisher=Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew |access-date=12 July 2020 }}
* {{Cite journal|last1=Free|first1=J. B.|last2=Williams|first2=Ingrid H.|last3=Longden|first3=P. C.|last4=Johnson|first4=M. G.|date=1975|title=Insect pollination of sugar-beet (Beta vulgaris) seed crops|journal=Annals of Applied Biology|language=en|volume=81|issue=2|pages= |doi=10.1111/j.1744-7348.1975.tb00529.x|issn=1744-7348}}
* {{cite journal|pmid=8335871|year=1993|last1=Massey|first1=L. K.|title=Effect of dietary oxalate and calcium on urinary oxalate and risk of formation of calcium oxalate kidney stones|journal=Journal of the American Dietetic Association|volume=93|issue=8|pages= |last2=Roman-Smith|first2=H|last3=Sutton|first3=R. A.|doi=10.1016/0002-8223(93)91530-4}}
* {{cite journal|pmid=24467616|year=2014|last1=Lee|first1=E. J.|title=Betalain and betaine composition of greenhouse- or field-produced beetroot (''Beta vulgaris'' L.) and inhibition of HepG2 cell proliferation|journal=Journal of Agricultural and Food Chemistry|volume=62|issue=6|pages= |last2=An|first2=D|last3=Nguyen|first3=C. T.|last4=Patil|first4=B. S.|last5=Kim|first5=J|last6=Yoo|first6=K. S.|display-authors=3|doi=10.1021/jf404648u}}
* {{cite journal | author=Lu, G. | author2=Edwards, CG |author3=Fellman, JK |author4=Mattinson, DS |author5=Navazio J. |display-authors=3| title=Biosynthetic origin of geosmin in red beets (Beta vulgaris L.). | journal = Journal of Agricultural and Food Chemistry |volume= 51|issue=4 |pages= |date=February 2003 | doi=10.1021/jf020905r | pmid=12568567 }}
* {{cite book |url=http://ourworld.compuserve.com/homepages/Stephen_Nottingham/beetroot.htm |title=Beetroot |author=Stephen Nottingham |format=E-book |year=2004 |access-date=2006-08-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090321050332/http://ourworld.compuserve.com/homepages/stephen_nottingham/Beetroot.htm |archive-date=2009-03-21 |url-status=dead }}
* {{cite web |url=http://www.borax.com/agriculture/files/beets.pioneer.pdf |title=Can't beet this |publisher=[[Rio Tinto Group|Rio Tinto Minerals]] |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081031142239/http://www.borax.com/agriculture/files/beets.pioneer.pdf |archive-date=2008-10-31 }}
* {{cite web |first=Dave |last=Hamilton |year=2005 |url=http://www.selfsufficientish.com/beetroot.htm |title=Beetroot Beta vulgaris |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20050525085908/http://www.selfsufficientish.com/beetroot.htm |archive-date=2005-05-25 }}
* {{cite journal |journal=QJM: An International Journal of Medicine |volume=88 |issue=10 |year=1995 |author=M.A. Eastwood|author2= H. Nyhlin|title=Beeturia and colonic oxalic acid |pmid=7493168 |pages= }}
* {{cite book |author1=Hill, G. |author2=Langer, R. H. M. |author-link1=George Hill (agronomist) |author-link2=Reinhart Langer |title=Agricultural plants |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge, UK |year=1991 |pages= |isbn=978-0-521-40563-8 }}
* {{cite book |author1=Hopf, Maria |author2=Zohary, Daniel |title=Domestication of plants in the old world: the origin and spread of cultivated plants in West Asia, Europe, and the Nile Valley |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Oxford [Oxfordshire] |year=2000 |pages= |isbn=978-0-19-850356-9 }}<
{{крај референци}}
{{крај референци}}


Ред 81: Ред 122:
* [http://www.plantea.com.hr/ Planteа]
* [http://www.plantea.com.hr/ Planteа]


{{Taxonbar}}
{{Taxonbar|from=Q157954}}
{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}


Верзија на датум 30. мај 2022. у 02:30

Блитва
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Caryophyllales
Породица:
Amaranthaceae
Потпородица:
Chenopodioideae
Род:
Beta
Врста:
B. vulgaris
Варијетет:
Beta vulgaris var. cicla

Блитва (лат. Beta vulgaris var. cicla) двогодишња је биљка из фамилије лобода (Amaranthaceae) која се користи као поврће. У исхрани људи користе се листови блитве;[1] the Cicla Group is the leafy spinach beet. The leaf blade can be green or reddish in color; the leaf stalks are usually white, or a colorful yellow or red.[2]

Chard, like other green leafy vegetables, has highly nutritious leaves, making it a popular component of healthy diets.[3] Chard has been used in cooking for centuries, but because it is the same species as beetroot, and similar to vegetables such as cardoon, the common names that cooks and cultures have used for chard may be confusing;[4] it has many common names, such as silver beet, perpetual spinach, beet spinach, seakale beet, or leaf beet.[5][6]

Класификација

Chard was first described in 1753 by Carl Linnaeus as Beta vulgaris var. cicla.[7] Its taxonomic rank has changed many times, so it was treated as a subspecies, convariety, or variety of Beta vulgaris. (Some of the numerous synonyms are Beta vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch (Cicla Group), B. vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch var. cicla L., B. vulgaris var. cycla (L.) Ulrich, B. vulgaris subsp. vulgaris (Leaf Beet Group), B. vulgaris subsp. vulgaris (Spinach Beet Group), B. vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch (Flavescens Group), B. vulgaris subsp. cicla (L.) W.D.J. Koch var. flavescens (Lam.) DC., B. vulgaris L. subsp. vulgaris (Leaf Beet Group), B. vulgaris subsp. vulgaris (Swiss Chard Group)).[8] The accepted name for all beet cultivars, like chard, sugar beet and beetroot, is Beta vulgaris subsp. vulgaris.[9][10] They are cultivated descendants of the sea beet, Beta vulgaris subsp. maritima. Chard belongs to the chenopods, which are now mostly included in the family Amaranthaceae (sensu lato).

The two rankless cultivar groups for chard are the Cicla Group for the leafy spinach beet, and the Flavescens Group for the stalky Swiss chard.[8]

Узгој

Блитва
Блитва
Блитва, кувана, без соли
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија84 kJ (20 kcal)
4,13 g
Шећери1,1 g
Прехрамбена влакна2,1 g
0,08 g
1,88 g
Витамини
Витамин А екв.
(38%)
306 μg
(34%)
3.652 μg
11015 μg
Витамин А6.124 IU
Тиамин (Б1)
(3%)
0,034 mg
Рибофлавин (Б2)
(7%)
0,086 mg
Ниацин (Б3)
(2%)
0,36 mg
Витамин Б5
(3%)
0,163 mg
Витамин Б6
(7%)
0,085 mg
Фолат (Б9)
(2%)
9 μg
Холин
(6%)
28,7 mg
Витамин Ц
(22%)
18 mg
Витамин Е
(13%)
1,89 mg
Витамин К
(312%)
327,3 μg
Минерали
Калцијум
(6%)
58 mg
Гвожђе
(17%)
2,26 mg
Магнезијум
(24%)
86 mg
Манган
(16%)
0,334 mg
Фосфор
(5%)
33 mg
Калијум
(12%)
549 mg
Натријум
(12%)
179 mg
Цинк
(3%)
0,33 mg
Остали конституенти
Вода92,65 g
Full Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Блитва потиче са Медитерана, где се и данас користи у исхрани. Најбоље успева на плодним и влажним земљиштима, која су богата органским материјама. Блитва нема велике захтеве за топлотом и светлошћу. Може се гајити директно из семена или расадом. Сеје се сукцесивно од фебруара до јула, на дубини 2—4 cm са 10—20 g семена на 10 m. Гаји се на растојању између редова 20—35 cm и у реду 5—30 cm. Често се мора проређивати када је у фази 1—2 листа. У току вегетације залива се 2—4 пута и тада су листови сочнији и, по потреби плитко окопава. У првој години блитва развија дубок и разгранат корен, који је у горњем делу задебљан, скраћену стабљику и розету лишћа. У другој години развија разгранату цветну стабљику која нарасте до 2 метра висине.

Chard is a biennial. Clusters of chard seeds are usually sown, in the Northern Hemisphere, between June and October, depending on the desired harvesting period. Chard can be harvested while the leaves are young and tender, or after maturity when they are larger and have slightly tougher stems. Harvesting is a continuous process, as most species of chard produce three or more crops.[11] Raw chard is extremely perishable.

Сорте

Два су основна типа култивара: култивари са дугим и широким, меснатим белим лисним петељкама, таласастим или мехурастим листовима и култивари краћих и тањих зелених петељки, глатких или мало таласастим листовима.[2] Боја листа може бити жутозелена, средњозелена или тамнозелена. Већина култивара селекционирана је на усправан раст, отпорност на ниске (за зимски узгој), или високе температуре (за летњи узгој), отпорност на брзо прерастање и отпорност на болести.

Chard has shiny, green, ribbed leaves, with petioles that range from white to yellow to red, depending on the cultivar.[2]

Chard may be harvested in the garden all summer by cutting individual leaves as needed. It does not bolt. In the Northern Hemisphere, chard is typically ready to harvest as early as April and lasts until a hard frost, typically below 25 degrees. It is one of the hardier leafy greens, with a harvest season typically lasting longer than kale, spinach, or baby greens

Берба

Блитва се може почети брати око 60 дана након сетве или око 30 дана након пресађивања. Млада блитва се чупа са кореном заједно. Код развијенијих биљака оберу се спољњи потпуно развијени листови, који су неоштећени и здрави, што омогућује даљи раст розете и укупно 3—5 берби истог усева.

Употреба

У народној медицини листови блитве користе се за облагање рана и чирева, обарена блитва користи се као антибиотик. Карактеристични састојци блитве су и лутеин и зеаксантин. Они спадају у групу каротеноида и повољно делују на мрежњачу ока, спречавајући макуларну дегенерацију, у свету најчешћи узрок слепила.[12]

Кулинарска употреба

Fresh chard can be used raw in salads, stirfries, soups or omelets.[13] The raw leaves can be used like a tortilla wrap.[13] Chard leaves and stalks are typically boiled or sautéed; the bitterness fades with cooking.[13]

Нутрициони садржај

In a 100 g (3,5 oz) serving, raw Swiss chard provides 84 kJ (20 kcal) of food energy and has rich content (> 19% of the Daily Value, DV) of vitamins A, K, and C, with 122%, 1038%, and 50%, respectively, of the DV.[3] Also having significant content in raw chard are vitamin E and the dietary minerals magnesium, manganese, iron, and potassium.[3] Raw chard has low content of carbohydrates, protein, fat, and dietary fiber.[3]

When chard is boiled, vitamin and mineral contents are reduced compared to raw chard, but still supply significant proportions of the DV (table).

Лековита својства

Витамин А који се налази у блитви, јача имуни систем, чинећи људе отпорнијим на разне инфекције и упале респиратног система, као што су ангина, грип, прехлада, бронхитис. Блитва због присуства витамина А, позитивно утиче и на здравље коже и косе. Витамин А чини кожу нежном, а косу јачу. Спречава исушавање и инфекције коже, убрзава зарастање рана.[14]

Блитва Вандусенова ботаничка башта

Референце

  1. ^ Librarie Larousse, ур. (1984). Larousse Gastronomique: The World's Greatest Cooking Encyclopedia. The Hamlyn Publishing Group Limited. 
  2. ^ а б в „Swiss chard varieties”. Cornell Garden Based Learning. Ithaca, NY: Cornell University. 2016. 
  3. ^ а б в г „Nutrition Facts and Analysis for Chard per 100 grams, USDA National Nutrient Database, version SR-21”. Conde Nast. 2014. Приступљено 2013-04-15. 
  4. ^ „Swiss chard”. Growing Guide. Ithaca, NY: Cornell University. 2006. 
  5. ^ „Beta vulgaris (Leaf Beet Group)”. Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO. 2017. Приступљено 19. 1. 2017. 
  6. ^ „Production guidelines for Swiss chard” (PDF). Department of Agriculture, Forestry and Fisheries, Republic of South Africa. Приступљено 21. 5. 2013. 
  7. ^ Beta vulgaris var. cicla at Tropicos, accessed 2014-02-27
  8. ^ а б Sorting Beta names at MMPND Архивирано 2013-05-04 на сајту Wayback Machine
  9. ^ Beta vulgaris subsp. vulgaris at Tropicos, accessed, 2015-02-27
  10. ^ Beta vulgaris L. subsp. vulgaris. In: Uotila, P. (2011): Chenopodiaceae (pro parte majore). – In: Euro+Med Plantbase, accessed, 2014-02-27
  11. ^ Dobbs, Liz (2012). „It's chard to beet”. The Garden. Royal Horticultural Society. 137 (6): 54. 
  12. ^ „Блитва чува мозак и нервни систем” - Новости
  13. ^ а б в „All about Swiss chard”. UnlockFood.ca, Dietitians of Canada. 2017. Приступљено 5. 11. 2019. 
  14. ^ Блитва лековита својства - Здрависимо. „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2016. г. Приступљено 27. 12. 2016. 

Литература

  • Величковић М, "Опште воћарство", Београд, 2014.
  • Вулић Т, Опарница Ч, Ђорђевић Б, "Воћарство", Београд, 2011.
  • Lange, W. (1996). „International Beta Genetic Resources Network” (PDF). Bioversity International. Приступљено 9. 7. 2011. „In the second edition of Species Plantarum (1762), the species was split up into wild and cultivated materials. The wild taxon was named Beta maritima, and the cultivated material remained to be split up into varieties carrying Latin names.” 
  • Beta Maritima: The Origin of Beets. Springer. 2012. ISBN 978-1-4614-0841-3. „The volume will be completely devoted to the sea beet, that is, the ancestor of all the cultivated beets. The wild plant, growing mainly on the shore of the Mediterranean Sea, remains very important as source of useful traits for beet breeding.” 
  • McClintock, David; Fitter, R.S.R. (1961). The Pocket Guide to Wild Flowers. London: Collins. 
  • „Beta vulgaris subsp. maritima”. Online Atlas of the British and Irish Flora. Botanical Society of Britain and Ireland and Biological Records Centre. Приступљено 22. 3. 2020. 
  • „Annual vegetation of drift lines”. JNCC. Приступљено 18. 3. 2020. 
  • „Beta vulgaris L.”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2017. Приступљено 12. 7. 2020. 
  • Free, J. B.; Williams, Ingrid H.; Longden, P. C.; Johnson, M. G. (1975). „Insect pollination of sugar-beet (Beta vulgaris) seed crops”. Annals of Applied Biology (на језику: енглески). 81 (2). ISSN 1744-7348. doi:10.1111/j.1744-7348.1975.tb00529.x. 
  • Massey, L. K.; Roman-Smith, H; Sutton, R. A. (1993). „Effect of dietary oxalate and calcium on urinary oxalate and risk of formation of calcium oxalate kidney stones”. Journal of the American Dietetic Association. 93 (8). PMID 8335871. doi:10.1016/0002-8223(93)91530-4. 
  • Lee, E. J.; An, D; Nguyen, C. T.; et al. (2014). „Betalain and betaine composition of greenhouse- or field-produced beetroot (Beta vulgaris L.) and inhibition of HepG2 cell proliferation”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 62 (6). PMID 24467616. doi:10.1021/jf404648u. 
  • Lu, G.; Edwards, CG; Fellman, JK; et al. (фебруар 2003). „Biosynthetic origin of geosmin in red beets (Beta vulgaris L.).”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 51 (4). PMID 12568567. doi:10.1021/jf020905r. 
  • Stephen Nottingham (2004). Beetroot. Архивирано из оригинала (E-book) 2009-03-21. г. Приступљено 2006-08-27. 
  • „Can't beet this” (PDF). Rio Tinto Minerals. Архивирано из оригинала (PDF) 2008-10-31. г. 
  • Hamilton, Dave (2005). „Beetroot Beta vulgaris”. Архивирано из оригинала 2005-05-25. г. 
  • M.A. Eastwood; H. Nyhlin (1995). „Beeturia and colonic oxalic acid”. QJM: An International Journal of Medicine. 88 (10). PMID 7493168. 
  • Hill, G.; Langer, R. H. M. (1991). Agricultural plants. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40563-8. 
  • Hopf, Maria; Zohary, Daniel (2000). Domestication of plants in the old world: the origin and spread of cultivated plants in West Asia, Europe, and the Nile Valley. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850356-9. <

Спољашње везе

Блитва на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Блитва&oldid=24573871”