Холокауст у Пољској — разлика између измена

Холокауст у Пољској
	Горе, у смеру казаљке на сату: Варшавски гето гори, мај 1943 • Пуцање Ајнзацгрупе на жене из Мизочког гета, 1942 • Одабир људи за директно слање у гасну комору одмах по њиховом доласку у логор Логор Аушвиц • Јевреји заробљени у устанку у Варшавском гету одведени на Umschlagplatz од стране [ [Вафен-СС]] • Деца из гета у Лођудепортована у логор смрти Хелмно, 1942.
	Мапа холокауста у окупираној Пољској током Другог светског рата са шест логора смрти обележених белим лобањама у црним квадратима: Аушвиц, Белзец, Хелмно, Мајданек, Собибор и Треблинка; као и удаљена места масовних убистава у Броној гори, Понари, Полонки и другим. Означени са Давидовом звездом су одабрани велики пољски градови са гетима за истребљење. Пуна црвена линија означава Нацистичко-совјетску границу – почетну тачку за Операцију Барбароса из 1941. године.
Преглед
Раздобље	септембар 1939 – април 1945
Територија	Окупирана Пољска, такође данашња Западна Украјина и Западна Белорусија између осталих
Главни извршиоци
Јединице	SS-Totenkopfverbände, Ајнзацгрупе, Орднунгсполицај, Trawnikimänner, Белоруска домобрана, Украјинска устаничка армија, Литвански батаљони ТДА, Ypatingasis būrys Вермахт
Убијено	3,000,000 пољских јевреја
Преживели	157,000–375,000 у Совјетском Савезу; 50.000 ослобођено из нацистичких концентрационих логора; 30,000–60.000 се крије
Оружани отпор
Јеврејски устанци	Бенђин, Бјалисток, Аушвиц, Ченстохова, Лахва , Луцк, Минск, Мизоч, Пинск, Поњатова, Собибор, Сосновјец, Треблинка, Варшава, Вилњус

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. мај 2022. у 19:38

Холокауст у Пољској био је део холокауста широм Европе који је организовао Трећи рајх, који се догодио Пољској под немачком окупацијом. Током геноцида, убијено је три милиона пољских Јевреја,^[7] половина свих Јевреја убијених током Холокауста.

Холокауст у Пољској обележила је изградња логора смрти од стране Трећег рајха, немачка употреба гасних комбија и масовна пуцњава од стране немачких трупа и њихових украјинских и литванских помоћника. Логори истребљења су играли централну улогу у истребљивању како пољских Јевреја,^[8] тако и Јевреја које је Немачка транспортовала у смрт из западне и јужне Европе.

Сваки огранак софистициране немачке бирократије био је укључен у процес убијања, од унутрашњих послова и министарстава финансија до немачких фирми и државних железница.^[9]^[10] Приближно 98 посто јеврејског становништва Пољске коју су окупирали нацисти током Холокауста је убијено.^[11] Око 350.000 пољских Јевреја преживело је рат; већина преживелих никада није живела у Пољској коју су окупирали нацисти, али је живела у совјетској окупираној зони Пољске током 1939. и 1940. и побегла или су их Совјети евакуисали даље на исток да би избегли немачко напредовање 1941. године.

Од преко 3.000.000 пољских Јевреја депортованих у нацистичке концентрационе логоре, само око 50.000 је преживело.

Позадина

Након инвазије на Пољску 1939. године, у складу са тајним протоколом пакта Молотов-Рибентроп,^[12] Трећи рајх и Совјетски Савез поделили су Пољску на окупационе зоне. Велика подручја западне Пољске су припојена Немачкој.^[13] Отприлике 52% територије Пољске, углавном погранично подручје Креси — насељено између 13,2 и 13,7 милиона људи,^[13]^[14] укључујући 1.300.000 Јевреја — анектирано је Совјетском Савезу.^[15]^[16] Процењује се да је 157.000 до 375.000 пољских Јевреја или побегло у Совјетски Савез или су их совјетске власти депортовале на исток.^[17] За неколико месеци, пољски Јевреји у совјетској зони који су одбили да се закуну на верност депортовани су дубоко у совјетску унутрашњост заједно са етничким Пољацима. Број депортованих пољских Јевреја се процењује на 200.000–230.000 мушкараца, жена и деце.^[18]^[19]

Обе окупационе силе биле су непријатељски расположене према постојању суверене пољске државе.^[20] Међутим, совјетско поседовање је било кратког века јер су услови нацистичко-совјетског пакта, потписаног раније у Москви, прекршени када је немачка војска напала совјетску окупациону зону 22. јуна 1941.(види карту). Од 1941. до 1943. цела Пољска је била под контролом Немачке.^[21] Полуколонијална Општа влада, успостављена у централној и југоисточној Пољској, чинила је 39 процената окупиране пољске територије.^[22]

Нацистичка политика гетоизације

Пре Другог светског рата, у Пољској је живело 3.500.000 Јевреја^[23] који су живели углавном у градовима: око 10% опште популације. База података ПОЛИН Музеја историје пољских Јевреја пружа информације о 1.926 јеврејских заједница широм земље.^[24] Након освајања Пољске и убиства интелигенције 1939,^[25] прве немачке антијеврејске мере укључивале су политику протеривања Јевреја са пољских територија које је припојио Трећи рајх.^[26] Најзападније провинције, Велика Пољска и Померелија, претворене су у нове немачке Рајхсгауе под називом Данциг-Западна Пруска и Вартеланд,^[27] са намером да их потпуно германизују колонизацијом насељеника (Лебенсраум).^[28] Директно припојен новом округу Warthegau, град Лођ је апсорбовао почетни прилив од око 40.000 пољских Јевреја протераних из околних подручја.^[29] Кроз гето у Лођу прошло је укупно 204.000 Јевреја . У почетку је требало да буду протерани у Генерално губернаторство. ^[30] Међутим, крајња дестинација за масовно уклањање Јевреја остала је отворена све док Коначно решење није покренуто две године касније.^[31]

Прогон пољских Јевреја од стране немачких окупационих власти почео је одмах након инвазије, посебно у великим урбаним областима. У првих годину и по дана, нацисти су се ограничили на то да Јеврејима одузимају њихове драгоцености и имовину ради зараде,^[8] гурајући их у импровизована гета, и терали их на ропски рад .^[32] Током овог периода, Немци су наредили јеврејским заједницама да именују јеврејске савете (Јуденрате) да управљају гетима и да буду „у најстрожем смислу одговорни“ за извршавање наређења.^[33] Већина гета је основана у градовима и местима где је јеврејски живот већ био добро организован.^{[тражи се извор]} У масовној акцији депортације која је укључивала коришћење теретних возова, сви пољски Јевреји су били одвојени од остатка друштва у оронулим насељима (Jüdischer Wohnbezirk) у близини постојећих железничких коридора.^[34] Помоћ у храни је у потпуности зависила од СС- а,^[35] а Јевреји су били запечаћени од опште јавности на неодржив начин.^[36]

Варшавски гето је садржао више Јевреја него цела Француска; у гету у Лођу више Јевреја него у целој Холандији. Више Јевреја је живело у граду Кракову него у целој Италији, а практично сваки град средње величине у Пољској имао је већу јеврејску популацију од целе Скандинавије. Цела југоисточна Европа – Мађарска, Румунија, Бугарска, Југославија и Грчка – имала је мање Јевреја од првобитна четири округа Генералне владе.^[37]

Тешко стање Јевреја у ратом разореној Пољској могло би се поделити на фазе дефинисане постојањем гета. Пре формирања гета,^[38] бекство од прогона није подразумевало вансудско кажњавање смрћу.^[39] Једном када су гета запечаћена споља, смрт од глади и болести постала је харачка, олакшана само кријумчарењем хране и лекова од стране пољских добровољаца нејевреја, у ономе што је Емануел Рингелблум описао као „једну од најбољих страница у историја између два народа“.^[39] У Варшави је до 80 одсто хране која се конзумира у гету унета илегално. Бодови за храну које су увели Немци обезбедили су само 9 одсто калорија неопходних за преживљавање.^[40] У две и по године између новембра 1940. и маја 1943. године, око 100.000 Јевреја је убијено у Варшавском гету присилном глађу и болестима; и око 40.000 у гету у Лоџу у четири и четвртине године између маја 1940. и августа 1944.^[40] До краја 1941. већина гетоизованих Јевреја није имала више уштеђевине да плати СС- у за даљу испоруку велике количине хране.^[40] „Произвођачи“ међу немачким властима – који су покушавали да гета учине самоодрживим претварајући их у предузећа – победили су „атриционисте“ тек после немачке инвазије на Совјетски Савез.^[41] Тако су најистакнутија гета привремено стабилизовани кроз производњу робе потребне на фронту,^[36] пошто је стопа смртности међу јеврејским становништвом тамо почела да опада.^[41]

Холокауст мецима

Од првих дана рата, насиље над цивилима је пратило долазак немачких трупа. У масакру у Ченстохови у септембру 1939. године, 150 јеврејских Пољака било је међу око 1.140 пољских цивила које су убиле трупе немачког Вермахта.^[42]^[43] У новембру 1939, испред Остров Мазовјецка, око 500 јеврејских мушкараца, жена и деце је стрељано у масовним гробницама.^[44] У децембру 1939. године војници и жандарми Вермахта су стрељали око 100 Јевреја на Колу.^[45]

После немачког напада на СССР у јуну 1941, Химлер је окупио снаге од око 11.000 људи да спроведу програм физичког уништења Јевреја.^[46] Такође током операције Барбароса, СС је регрутовао колаборационистичку помоћну полицију из редова совјетских заробљеника и локалне полиције која је укључивала Русе, Украјинце, Летонце, Литванце и Фолксдојчере.^[47] Локални Шуцманшафт је Немачкој обезбедио радну снагу и критичко знање о локалним регионима и језицима.^[48] У ономе што је постало познато као „Холокауст мецима“, батаљони немачке полиције, Зихерхајтсполицај, Ваффен-СС и специјални задатак Еинсатзгруппен, заједно са украјинским и литванским помоћницима, деловали су иза линија фронта, систематски пуцајући на десетине хиљада мушкарци, жене и деца. Вермахт је мецима учествовао у многим аспектима Холокауста.^[49]

Масакри су почињени на преко 30 локација широм некадашњих совјетских окупираних делова Пољске,^[50] укључујући Брзешћ, Тарнопољ и Бјалисток, као и у предратним главним градовима провинција Луцк, Лвов, Станиславов и Вилњус (види Понарил).^[51] Преживели у операцијама масовног убијања били су затворени у новим гетима економске експлоатације,^[22] и полако умирали од глади вештачком глађу по хиру немачких власти.^[52] Због санитарних разлога, лешеви људи који су умрли од глади и малтретирања били су сахрањени у масовним гробницама у десетинама хиљада.^[53] Комбији на гас су постали доступни у новембру 1941;^[54] јуна 1942. Самуел Зигелбаум из пољског Националног савета известио је да су ови убили 35.000 Јевреја само у Лођу.^[55] Такође је известио да су агенти Гестапоа рутински извлачили Јевреје из њихових домова и стрељали их на улици усред бела дана.^[56] До децембра 1941. око милион Јевреја су убили нацистичке ајнзацгрупе у Совјетском Савезу.^[57] Политика „рата уништења“ на истоку против „јеврејске расе“ постала је општепозната међу Немцима на свим нивоима.^[58] Укупан број жртава стрељања на истоку који су били Јевреји је око 1,3 до 1,5 милиона.^[59]^[60] Читаве регије иза немачко-совјетске границе пријављене су Берлину од стране нацистичких одреда смрти као „Јуденфреи“.^[61]

Коначно решење и ликвидација гета

Дана 20. јануара 1942. године, током Ванзејске конференције у близини Берлина, државни секретар генералне владе, Јозеф Билер, позвао је Рајнхарда Хајдриха да што пре започне предложено „коначно решење јеврејског питања“.^[62] Индустријско убијање издувним гасовима тестирано је током неколико недеља у логору за истребљење Хелмно у тадашњем Вартхеланду, под маском пресељења.^[63] Свим осуђеним затвореницима Гета речено је да иду у радне логоре и замољени су да спакују ручни пртљаг.^[64] Многи Јевреји су веровали у превару трансфера, пошто су депортације такође биле део процеса гетоизације.^[65] У међувремену, идеја о масовном убиству помоћу стационарних гасних комора развијена је до септембра 1941. или раније. То је био предуслов за новонасталу операцију Рајнхардт коју је водио Одило Глобочник који је наредио изградњу логора смрти у Белжецу, Собибору и Треблинки.^[66] У Мајданеку и Аушвицу, рад стационарних гасних комора почео је у марту, односно мају, чему су претходили експерименти са циклоном Б.^[66] Између 1942. и 1944. године, најекстремнија мера Холокауста, истребљење милиона Јевреја из Пољске и широм Европе спроведено је у шест логора за истребљење. Није било пољских стражара ни у једном од Рајнхартових логора, упркос понекад коришћеном погрешном називу пољских логора смрти. Све центре за убијање пројектовали су и њима управљали нацисти у строгој тајности, уз помоћ украјинских Травникија.^[67] Цивилима је било забрањено да им приђу и често су пуцали ако би били ухваћени у близини железничких шина.^[68]

Систематска ликвидација гета почела је широм Генералне владе у рано пролеће 1942. године. У том тренутку једина шанса за опстанак био је бекство на „аријевску страну”. Немачки скупови за такозване возове за пресељење били су директно повезани са коришћењем строго тајних објеката за истребљење које су за СС изградиле отприлике у исто време разне немачке инжењерске компаније укључујући HAHB,^[69] I.A. Topf and Sons of Erfurt, и C.H. Kori GmbH.^[70]^[71]^[72]

За разлику од других нацистичких концентрационих логора, где су затвореници из целе Европе експлоатисани за ратне напоре, немачки логори смрти – део тајне операције Рајнхарт – били су дизајнирани искључиво за брзо и индустријско убиство пољских и страних Јевреја, који живе у изолацији. Немачки надзорници логора су извештавали Хајнриха Химлера у Берлину, који је задржао контролу над програмом истребљења, али је тај посао у Пољској делегирао на СС и шефа полиције Одила Глобочника из резервата Лублин.^[73] Одабир локација, изградња објеката и обука особља заснивали су се на сличном (Акција Т4) програму „расне хигијене“ масовног убијања кроз присилну еутаназију, развијеном у Њемачкој.^[74]^[75]

Депортација

Возови холокауста повећали су обим и трајање процеса истребљења; а затвореност теретних вагона смањила је број трупа потребан за њихово чување. Жељезничке пошиљке су омогућиле Немцима да граде и воде веће и ефикасније логоре смрти и, у исто време, отворено лажу свет – и њиховим жртвама – о програму „пресељења“. Неодређени број депортованих је умро у транзиту током операције Рајнхарт од гушења и жеђи. Нису били снабдевени ни храном ни водом. Güterwagen сандук вагони су били опремљени само са мокрим заходом. Мали прозор са решеткама пружао је мало вентилације, што је често резултирало вишеструким смртним случајевима.^{[тражи се извор]} О једном таквом возу, из Бјале Подласке, сведочио је преживели у побуни у Треблинци. Када су се запечаћена врата отворила, откривено је да се 90 одсто од око 6.000 јеврејских затвореника угушило на смрт. Њихова тела бачена су у тињајућу масовну гробницу у "Лазарету".^[76] Милиони људи су превезени сличним возовима у логоре за истребљење под управом немачког министарства саобраћаја, а пратила их је подружница ИБМ-а, све до званичног датума затварања комплекса Аушвиц-Биркенау у децембру 1944.^[77]^[78]

Фабрике смрти биле су само једно средство за масовно истребљење. Источније су била постављена осамљена места за убијање. У Брона Гори (Бронна Гора, сада Белорусија) 50.000 Јевреја је убијено у јамама за погубљења; испоручени возовима холокауста из гета у Брзешћу, Берези, Јанову Полеском, Кобрињу, Хородецу (пл), Антопаљу и других локација дуж западне границе Рајхскомесаријата Остланд. Експлозиви су коришћени да би се смањило време потребно за копање.^[79]^[80]^[81] У шуми Сосенки на периферији Ровноа у предратном војводству Волин, стрељано је преко 23.000 одраслих и деце Јевреја.^[82] У шуми Горка Полонка (види мапу) 25.000 Јевреја који су били приморани да се скину и леже преко тела других је стрељано у таласима; већина њих је тамо депортована преко Луцког гета.^[83]^[84] Место погубљења логораша Лвовског гета уређено је у близини логора Јановска, са 35.000–40.000 јеврејских жртава убијено и сахрањено у јарузи Пјаски.^[85]

Док је редовна полиција вршила ликвидације јеврејских гета у окупираној Пољској, укрцавајући затворенике у вагоне и стрељајући оне који нису могли да се крећу или покушавали да побегну, колаборационистичка помоћна полиција је коришћена као средство за терор над Јеврејима вршећи масовне масакре.^[86] Били су распоређени на свим главним местима убијања операције Рајнхарт (терор је био примарни циљ њихове СС обуке).^[87] Украјински мушкарци Травники формирани у јединице су имали активну улогу у истребљивању Јевреја у Белжецу, Собибору, Треблинки II; током устанка у Варшавском гету (у три наврата, видети Струпов извештај), Ченстохови, Лублину, Лавову, Радому, Кракову, Бјалистоку (два пута), Мајданеку, Аушвицу, самом концентрационом логору Травники^[88] и у преосталим подлогорима КЛ Лублин /Комплекса логора Мајданек који укључује Пониатову, Будзин, Красник, Пулави, Липова, као и током масакра у Ломази, Мјендзижецу, Лукову, Рађину, Парчеву, Коњсковоли, Комаровку и свим другим локацијама које су водили чланови СД Криминалполицај, као и резервни полицијски батаљони из Орднунгсполицај (сваки, одговоран за уништење хиљада Јевреја).^[89] На североистоку, „Бригада ловокрадица“ Оскара Дирлевангера обучавала је белоруске домобране у експедицијама за убиства уз помоћ белоруске помоћне полиције.^[90] До краја Другог светског рата у Европи у мају 1945. нестало је преко 90% пољског јеврејства.^[65]

Логор за истребљење Хелмно

Логор за истребљење Хелмно (нем. Kulmhof) изграђен је као први логор смрти након Хитлеровог покретања операције Барбароса.^[91] Био је то пилот пројекат за развој других места истребљења. Метод убијања у Хелмну израстао је из програма 'еутаназије' у којем су аутобуси пуни несуђених болничких пацијената били угушени гасом у херметички затвореним туш-кабинама у Бернбургу, Хадамару и Соненштајну.^[92] Место убијања Хелмно, 50 km (31 mi) од Лођа, састојао се од испражњеног властелинског имања сличног Соненштајну, коришћеног за свлачење (са рампом за утовар позади), као и велике шумске чистине на 4 km (2,5 mi) северозападно од Хелмна, коришћена за масовно сахрањивање, као и кремацију лешева на отвореном, уведену нешто касније.^[93]

Сви Јевреји из округа Јуденфрај у Вартеланду депортовани су у Хелмно под маском 'пресељења'. Најмање 145.000 затвореника из гета у Лођу убијено је у Хелмну у неколико таласа депортација које су трајале од 1942. до 1944.^[94]^[95] Међу њима је било и око 11.000 Јевреја из Немачке, Аустрије, Чешке и Луксембурга убијених у априлу 1941.^[96] и близу 5.000 Рома из Аустрије, убијених у јануару 1942.^[97] Скоро све жртве су убијене употребом мобилних комбија на гас (Sonderwagen), који су имали реконфигурисане издувне цеви. У последњој фази постојања логора, ексхумирана тела су кремирана на отвореном неколико недеља током Сондеракције 1005. године. Пепео, помешан са згњеченим костима, транспортован је сваке ноћи до оближње реке у врећама направљеним од ћебади, како би се уклонили докази о масовном убиству.^[98]^[99]

Аушвиц-Биркенау

Концентрациони логор Аушвиц био је највећи од немачких нацистичких центара за истребљење. Налазиo се у Гау Горњој Шлезији (тада део нацистичке Немачке) и 64 km (40 mi) западно од Кракова.^[100] Огромна већина затвореника који су тамо депортовани убијена је неколико сати након доласка.^[101] Логор је био локација првих сталних гасних комора у марту 1942. године. Истребљење Јевреја са циклоном Б као агентом за убиство почело је у јулу.^[102] У Биркенауу су следеће године изграђене четири инсталације за убијање (свака која се састоји од гардеробе, више гасних комора и крематоријума у индустријском обиму).^[103] Крајем 1943. Биркенау је био ангажован у убиствима индустријских размера, са четири такозвана „бункера“ (укупно преко десетак гасних комора) која су радила даноноћно.^[104] До 6.000 људи је тамо убијано гасом и кремирано сваког дана, након немилосрдног 'процеса селекције' у Јуденрампеу.^[105]^[106] Само око 10 одсто депортованих из транспорта које је организовала Главна безбедносна канцеларија Рајха (РСХА) је регистровано и распоређено у касарне Биркенау.^[106]Око 1.1 милион људи је убијено у Аушвицу.^[107] Једно милион су били Јевреји из целе Европе, укључујући 200.000 деце.^[101]^[108] Међу рег0истрованим 400.000 жртава (мање од једне трећине укупног броја долазака у Аушвиц) било је 140.000–150.000 Пољака нејевреја, 23.000 Цигана, 15.000 совјетских ратних заробљеника и 25 других.^[107]^[109] Аушвиц је примио укупно око 300.000 Јевреја из окупиране Пољске,^[110] отпремљених у теретне возове из ликвидираних гета и транзитних логора,^[111] почевши од Битома (15. фебруара 1942), Олкуша (три дана јуна), Отвоцка (у августу), Ломжа и Ћеханова (новембар), ^[112] затим Кракова (13. март 1943),^[113] гасне коморе и крематоријум Аушвиц-Биркенау дигнути су у ваздух 25. новембра 1944. у покушају да се униште докази о масовном убиству, по наређењу шефа СС Хајнриха Химлера.^[114]

Треблинка

Пројектована и изграђена искључиво за истребљење интернираних, Треблинка је била један од само три таква објекта која постоје; друга два су били Белжец и Собибор.^[115] Сви они су били смештени у шумовитим пределима удаљеним од насељених центара и повезани са пољским железничким системом одвојком. Имали су преносиво СС особље.^[116] Пасоши и новац прикупљани су на „чување“ у благајни коју је поставио „Пут у рај“, ограђени пут који води у гасне коморе прерушене у заједничке тушеве. Непосредно иза су биле гробне јаме, ископане багером гусеничаром.^[117]^[118] Налази се 80 km (50 mi) североисточно од Варшаве,^[119] Треблинка је постала оперативна 24. јула 1942, након тромесечне изградње принудног рада од стране протераних из Немачке.^[120] Отпремање Јевреја из главног града Пољске – план познат као Großaktion Warschau – почео је одмах.^[121]^[122]^[123] Током два месеца лета 1942, око 254.000 логораша Варшавског гета је истребљено у Треблинки (по неким другим подацима, најмање 300.000).^[124] По доласку, транспортовани су морали да се скину, а затим мушкарци – следе жене и деца – су присиљени у коморе са двоструким зидовима и убијени у серијама од 200, уз употребу издувних гасова произведених од мотора резервоара.^[125]^[126]^[127] Гасне коморе, обновљене од цигле и проширене током августа-септембра 1942, биле су способне да убију 12.000 до 15.000 жртава сваког дана,^[128] са максималним капацитетом од 22.000 погубљења у двадесет и пет сати.^[129] Мртви су у почетку сахрањивани у великим масовним гробницама, али се смрад тела у распадању осећао на удаљености до десет километара.^[130] Као резултат тога, нацисти су почели да спаљују тела на отвореним решеткама направљеним од бетонских стубова и железничких шина.^[131] Број људи убијених у Треблинки за отприлике годину дана креће се од 800.000 до 1.200.000, без тачних података.^[132]^[133] Логор је затворио Глобочник 19. октобра 1943, убрзо након устанка затвореника у Треблинци^[134] са скоро завршеном убилачком операцијом Рајнхарт.^[132]

Белзец

Логор за истребљење Белжец, основан у близини железничке станице Белжец у округу Лублин, званично је почео са радом 17. марта 1942. године, са три привремене гасне коморе. Касније су замењени са шест од цигле и малтера, што је омогућило објекту да истовремено збрине преко 1.000 жртава.^[135] Ту је убијено најмање 434.500 Јевреја. Међутим, недостатак проверених преживелих чини овај логор мало познатим.^[136] Тела мртвих, сахрањена у масовним гробницама, набујала су на врућини услед труљења због чега се земља цепала, што је решено увођењем крематоријумских јама у октобру 1942.^[137]

Курт Герштајн из Ваффен-СС, који је снабдевао циклон Б из Дегеша током Холокауста,^[138] је после рата написао у свом Герштајновом извештају за савезнике да је 17. августа 1942. у Белзец био сведок доласка 45 вагона са 6.700 затвореника, од којих је 1.450 већ било мртво унутра.^[139] Тај воз је дошао са јеврејским народом из Лвовског гета,^[139] мање од стотину километара удаљеног. ^[140] Последња пошиљка Јевреја (укључујући и оне који су већ умрли у транзиту) стигла је у Белжец у децембру 1942.^[141] Спаљивање ексхумираних лешева настављено је до марта.^[142] Преосталих 500 затвореника Сондеркомандо који су демонтирали логор, и који су сведочили о процесу истребљења,^[136] убијени су у оближњем логору за истребљење Собибор у наредним месецима.^{[тражи се извор]}

Собибор

Логор за истребљење Собибор, прерушен у железнички транзитни логор недалеко од Лублина, започео је масовне операције гасења у мају 1942.^[143] Као и у другим центрима за истребљење, Јевреје, скинуте са возова холокауста који су стизали из ликвидираних гета и транзитних логора (Избица, Консковола) дочекао је припадник СС-а обучен у медицински капут. Обершарфирер Херман Мишел дао је команду за "дезинфекцију" затвореника.^[144]

Новопридошли су били приморани да се поделе у групе, предају своје драгоцености и скину се у ограђеном дворишту ради купања. Жене су шишали бербери Сондеркоммандо. Када су се свлачили, Јевреји су вођени уском стазом до гасних комора које су биле прерушене у тушеве. Жртве су убијене гасом угљен-моноксида из издувних цеви бензинског мотора извађеног из тенка Црвене армије.^[145] Њихова тела су извађена и спаљивана у отвореним јамама преко гвоздених решетки делимично подгрејаних људским телесним мастима. Њихови остаци су бачени на седам "пепела". Укупан број пољских Јевреја убијених у Собибору процењује се на најмање 170.000.^[146] Хајнрих Химлер је наредио да се логор демонтира након побуне затвореника 14. октобра 1943; једна од само две успешне побуне јеврејских затвореника Сондеркомандо у било ком логору за истребљење, са 300 бегунаца (већину њих су поново ухватили СС и убили).^[147]^[148]

Лублин-Мајданек

Присилни радни логор Мајданек који се налазио на периферији Лублина (попут Собибора) и привремено затворен током епидемије тифуса, поново је отворен у марту 1942. за операцију Рајнхарт; у почетку, као складиште за драгоцености украдене од гасних жртава у Белжецу, Собибору и Треблинки,^[149] постао је место истребљења велике јеврејске популације из југоисточне Пољске (Краков, Лавов, Замошће, Варшава) након изградње гасних комора крајем 1942. године.^[150]

Гасирање пољских Јевреја вршено је на очиглед других затвореника, без икакве ограде око објеката за убијање.^[151] Према сведочењу сведока, „да би угушили јауке умирућих, тракторски мотори су покретани близу гасних комора“ пре него што су мртве одвезли у крематоријум. Мајданек је био место убиства 59.000 пољских Јевреја (од 79.000 жртава).^[152]^[153] До краја операције Ернтефест (Празник жетве) спроведене у Мајданеку почетком новембра 1943. (највећи немачки масакр Јевреја током целог рата),^[86] логор је имао само 71 Јеврејина.^[154]

Оружани отпор и устанке у гету

Постоји популарна заблуда да је већина Јевреја отишла у смрт пасивно.^[155]^[156] 10% Пољске војске која се сама борила против нацистичко-совјетске инвазије на Пољску су били јеврејски Пољаци, око 100.000 војника.^[157] Од тога су Немци 50.000 узели као ратне заробљенике и нису их третирали у складу са Женевском конвенцијом; већина је послата у концентрационе логоре, а затим у логоре истребљења.^[157] Како је Пољска наставила да се бори против побуњеничког рата против окупаторских сила, други Јевреји су се придружили пољском Отпору, понекад формирајући искључиво јеврејске јединице.^[157]Јеврејски отпор нацистима обухватао је њихову оружану борбу, као и духовно и културно противљење које је донело достојанство упркос нехуманим условима живота у гетима.^[158]^[159] Постојали су многи облици отпора, иако су старешине биле престрављене могућношћу масовне одмазде против жена и деце у случају антинацистичке побуне.^[160] Како су немачке власти преузеле обавезу да ликвидирају гета, оружани отпор је пружен на преко 100 локација са обе стране пољско-совјетске границе 1939. године, већином у источној Пољској.^[161] Побуне су избиле у 5 већих градова, 45 покрајинских места, 5 већих концентрационих логора и логора за истребљење, као и у најмање 18 логора за принудни рад.^[162] Значајно је да су једине побуне у нацистичким логорима биле јеврејске.^[155]

Побуњеници из гета Њасвиж у источној Пољској су узвратили 22. јула 1942. године. Побуна у гету Лахва избила је 3. септембра. Дана 14. октобра 1942. Мизочки гето је следио његов пример. Окршај у Варшавском гету 18. јануара 1943. довео је до највећег јеврејског устанка у Другом светском рату који је покренут 19. априла 1943. године. Дана 25. јуна подигли су се Јевреји из Ченстоховског гета. У Треблинки су затвореници Зондеркоманде наоружани украденим оружјем напали стражаре 2. августа 1943. године. Дан касније избила је побуна у гету у Беђину и Соснојевцу. Дана 16. августа избио је устанак у Бјалисточком гету. Побуна у логору за уништење Собибор догодила се 14. октобра 1943. године. У Аушвиц-Биркенауу, побуњеници су дигли у ваздух један од крематоријума Биркенауа 7. октобра 1944.^[161]^[162] Сличан отпор је пружен у Луку, Минску Мазовјецком, Пињску, Поњатови и Вилну.^[163]

Пољаци и Јевреји

Пољски држављани су највећа група по националности са титулом Праведника међу народима, коју одаје Јад Вашем . У светлу оштрих казни које је Немац изрекао спасиоцима, Јад Вашем број пољских праведника назива „импресивним“. ^[164] Према Гунару С. Паулсону, вероватно је да ових признатих Пољака, њих преко 6.000, "представљају само врх леденог брега" пољских спасилаца. ^[165] Неки Јевреји су добили организовану помоћ од Жеготе (Савет за помоћ Јеврејима), подземне организације пољског отпора у Пољској под немачком окупацијом . ^[166] У свом раду о Јеврејима у Варшави, Паулссон показује да су под много оштријим условима окупације, грађани Варшаве успели да подрже и сакрију упоредив проценат Јевреја као и грађани западних земаља попут Холандије или Данске. ^[167]Према историчарки Дорис Берген, постоје три традиционална тумачења односа између хришћанских Пољака и Јевреја током Другог светског рата. Прву, Берген назива теоријом „Пољаци као архи-антисемитски“ која сматра да Пољаци учествују у холокаусту. Берген одбацује овај приступ рекавши да, иако понекад може бити „емоционално задовољавајући“, занемарује бруталност немачке окупације усмерену на саме Пољаке. У другу крајност Берген ставља школу мишљења „сви Пољаци су били жртве холокауста“, што наглашава чињеницу да је током рата убијено отприлике исто толико нејевреја колико и јеврејских Пољака. Овај приступ тврди да су Пољаци „учинили све што су могли (...) под датим околностима“ да помогну Јеврејима и тежи да хришћанске Пољаке виде као жртве колико и Јевреје. Берген примећује да, иако је ова стипендија произвела вредан рад у вези са страдањем Пољака нејевреја током рата, она то понекад постиже минимизирањем патње Јевреја или чак понављањем неких антисемитских лукавстава . Треће тумачење је теорија „неједнаких жртава“, која посматра и пољске нејевреје и Јевреје као жртве нацистичке Немачке, али у различитој мери; док је једнак број сваке групе убијен, 3 милиона Пољака нејевреја чинило је 10% одговарајуће популације, али за пољске Јевреје, 3 милиона убијених чинило је 80% предратне популације. Берген каже да, иако ово гледиште има извесну валидност, пречесто се упушта у „такмичење у патњи“ и да таква „игра бројева“ нема моралног смисла када се говори о људској агонији. Као одговор на ова три приступа, Берген упозорава на широка уопштавања, она наглашава низ искустава и напомиње да су судбине обе групе биле неумитно повезане на компликоване начине.^[168]

Антисемитизам

Пољски антисемитизам имао је два формативно мотива: тврдње о скрнављењу католичке вере; и Зидокомуна (јеврејски комунизам). Током 1930-их, католички часописи у Пољској су пратили западноевропски социјал-дарвинистички антисемитизам и нацистичку штампу. Међутим, црквена доктрина је искључила насиље, које је тек средином 1930-их постало уобичајено. За разлику од немачког антисемитизма, пољски политичко-идеолошки антисемити су одбацили идеју геноцида или погрома над Јеврејима, залажући се за масовну емиграцију.^[а]

^[170]

Окупација Јосифа Стаљина терором у источној Пољској 1939. донела је оно што Јан Грос назива „институционализацијом озлојеђености“, ^[171] при чему су Совјети користили привилегије и казне да би прилагодили и подстакли етничке и верске разлике између Јевреја и Пољака. Дошло је до пораста антисемитског стереотипа о Јеврејима као комунистичким издајницима ; избила је у масовна убиства када је нацистичка Немачка напала совјетску источну Пољску у лето 1941. Група од најмање 40 Пољака, уз непотврђени ниво немачке подршке, убила је стотине Јевреја у расно тешком погрому Једвабне . Отприлике у исто време дошло је до налета других масакра Јевреја широм истог региона Ломже и Бјалистока, који је био окупиран од стране Совјетског Савеза, са различитим степеном подстицања или умешаности немачког одреда смрти : у Белску Подласком (село Пилки), Цхоросзцз, Цзизев, Гониадз, Грајево, Јасионовка, Клесзцзеле, Книсзин, Колно, Кузница, Наревка, Пиатница, Радзиłов, Рајгрод, Сокоłи, Стависки, Суцховола, Сзцзуцзин, Вазкознањ , Вазкознањ , Вазкозназ

Спасавање и помоћ

Огромна већина пољских Јевреја била је „видљива мањина“ према савременим стандардима, препознатљива по језику, понашању и изгледу. ^[172] У пољском националном попису из 1931. године, само 12 процената Јевреја је навело пољски као свој матерњи језик, док је 79 процената навело јидиш, а преосталих 9 процената хебрејски као свој матерњи језик, иако је попис можда потценио оне чији је примарни језик био пољски . ^[173] ^[174] Способност да се говори пољски била је кључни фактор у опстанку, ^[175] као и финансијска средства за плаћање помагача. ^[176]Дана 10. новембра 1941, Ханс Франк је проширио смртну казну на Пољаке који су помагали Јеврејима „на било који начин: тако што су их примили на једну ноћ, одвезли их било којим возилом“, или „хранили одбегле Јевреје или их продавали намирнице“. ^[177] Закон је објављен плакатима дистрибуираним у свим већим градовима. Сличне прописе Немци су издали и на другим територијама које су контролисали на Источном фронту. ^[178] Преко 700 пољских праведника међу народима добило је то признање постхумно, пошто су их Немци убили због помагања или пружања склоништа својим јеврејским суседима. ^[179] Пред крај периода ликвидације гета, неки Јевреји су успели да побегну на „аријевску“ страну ^[165] и да преживе уз помоћ својих пољских помагача. Током нацистичке окупације, већина етничких Пољака и сама је била укључена у очајничку борбу за преживљавање. Између 1939. и 1945. нацисти су убили од 1,8 милиона до 2,8 милиона Пољака који нису Јевреји, а 150.000 због совјетских репресија. ^[180] Око петине предратног становништва Пољске је страдало. ^[181] Њихова смрт је била резултат намерних ратних дејстава ^[182] масовних убистава, затварања у концентрационе логоре, принудног рада, неухрањености, болести, киднаповања и протеривања. ^[183] У исто време, вероватно милион Пољака нејевреја помагало је својим јеврејским суседима. ^[184] Историчар Рицхард Ц. Лукас ^[185] даје процену чак три милиона пољских помагача; процена слична онима које наводе други аутори. ^[186] ^[187]

Хиљаде такозване самостанске деце коју су сакрили нејеврејски Пољаци и Католичка црква остало је у сиротиштима које воде сестре Маријине породице на више од 20 локација, ^[188] слично као и у другим католичким самостанима. ^[189] С обзиром на озбиљност немачких мера осмишљених да спрече ову појаву, стопа преживљавања међу јеврејским бегунцима била је релативно висока и далеко су појединци који су заобишли депортацију били најуспешнији. ^[165] ^[190]Септембра 1942. године, на иницијативу Зофије Косак-Шчуцке и уз финансијску помоћ Пољске подземне државе, основан је Привремени комитет за помоћ Јеврејима ( Тимцзасови Комитет Помоци Зидом ) ради спасавања Јевреја. Заменио га је Савет за помоћ Јеврејима ( Рада Помоци Зидом ), познат под кодним именом Зегота и којим је председавао Јулијан Гробелни . Није познато колико је Јевреја, укупно, помогао Жегота; у једном тренутку 1943. године само у Варшави, под Иреном Сендлер, старала се о 2.500 јеврејске деце. Жегота је од 1942. године добила скоро 29 милиона злота (преко 5 милиона долара) за исплате помоћи хиљадама проширених јеврејских породица у Пољској. ^[191] ^[192] Пољска влада у егзилу, са седиштем у Лондону, такође је пружила посебну помоћ – средства, оружје и друге залихе – јеврејским организацијама отпора као што су Јеврејска борбена организација и Јеврејска војна унија .^[193]

Процењује се да је 30.000 до 60.000 пољских Јевреја преживело у скривању. Неки спасиоци су се суочили са непријатељством или насиљем због својих поступака након рата. Пољска влада у егзилу била је прва да би се открило постојање концентрационих логора под контролом Немаца и систематско истребљење Јевреја. Геноцид је савезнике пријавио поручник Јан Карски ; и капетана Витолда Пилецког, који се намерно пустио да буде затворен у Аушвицу да би прикупио обавештајне податке, а потом је написао извештај од преко 100 страница за пољску војску и западне савезнике.^[194]

Сарадња и опортунизам

^[195]Феномен пољске сарадње Џон Конели и Лешек Гондек описали су као маргиналан, када се посматра у позадини европске и светске историје. Процене о броју појединачних пољских сарадника варирају од свега 7.000 до чак неколико стотина хиљада. ^[196] ^[197] ^[198] Према Џону Конелију, „само је релативно мали проценат пољског становништва ангажован у активностима које се могу описати као сарадња, када се посматра у позадини европске и светске историје“. Иста популација се, међутим, може оптужити за равнодушност према јеврејској невољи, феномен који Конели назива „структуралном сарадњом“. ^[196] Шимон Датнер тврди да, иако је мање Пољака убијало Јевреје из материјалне похлепе или расне мржње него оних који су им пружали склониште и помагали, прва група је била ефикаснија у томе. ^[199]

Неки пољски сељаци су учествовали у немачком организованом Јудењагду („лову на Јевреје”) на селу, где је, према Јану Грабовском, отприлике 80% Јевреја који су покушали да се сакрију од Немаца завршило убијено. ^[200] ^[201] Пољаци и Украјинци су такође чинили ратне погроме, као што су погром Једвабне 1941. ^[202] и погром у Лавову . ^[203] Према речима Грабовског, само у Пољској број жртава „Јудењагда“ могао би да достигне 200.000; ^[204] Шимон Датнер је дао нижу процену – 100.000 Јевреја који су „пали плен Немаца и њихових локалних помагача, или су убијени у разним неразјашњеним околностима“. ^[205]

Неки мештани су имали материјалну корист од прогона Јевреја. У Пољској је деловало неколико хиљада Шмалковника – уцењивача. ^[206] Пољска подземна држава се оштро противила оваквој врсти сарадње и претила је смрћу Шмалковникију; казне су обично давали и извршавали подземни судови . ^[207] Јеврејска имовина, коју су преузели Пољаци, била је фактор иза премлаћивања и убистава Јевреја од стране Пољака између лета 1944. и 1946. године, укључујући и погром у Киелцеу . ^[208]

Поред сељака и индивидуалних колаборациониста, немачке власти су мобилисале и предратну пољску полицију као оно што је постало познато као „ плава полиција “. Између осталих дужности, пољски полицајци су имали задатак да патролирају јеврејским избеглицама из гета и да подржавају војне операције против пољског отпора . ^[209] ^[210] На свом врхунцу у мају 1944. Плава полиција је бројала око 17.000 људи. ^[211] Немци су такође формирали Баудиенст („грађевинску службу“) у неколико округа Генералне владе. Војници Баудиенста су понекад били распоређени као подршка акцијама (сакупљање Јевреја за депортацију или истребљење ), на пример да би блокирали јеврејске четврти или претраживали јеврејске домове у потрази за скровиштима и драгоценостима. ^[209] До 1944. снага Баудиенста је нарасла на око 45.000 војника.Пољске десничарске националне оружане снаге ( Народове Сиłи Збројне, или НСЗ ) – националистичка, антикомунистичка организација, ^[212] ^[213] ^[214] која се широко доживљава као антисемитска ^[215] ^[216] ^[213] ^[217] ^[218] – такође је сарађивао са Немцима у неколико наврата, убијајући или дајући јеврејске партизане немачким властима, ^[216] и убијања јеврејских избеглица. ^[215] ^[219]

Улога националних мањина у Холокаусту

Извори

^ Bolinger, Kylee. Methods of Memorialization: Holocaust Commemoration in the United States Holocaust Memorial Museum (Теза). Portland State University Library.
^ „Timothy Snyder. <italic>The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999</italic>. New Haven: Yale University Press. 2003. Pp. xv, 367. $35.00”. The American Historical Review. 2004-02. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/109.1.280. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Bojarski, Piotr (2022-04-26). „They Stayed in the East. Dictionary of Polish Intelligentsia in the USSR 1945-1991, Volume 1, ed. by Adam Hlebowicz, Institute of National Remembrance, Warsaw 2021, pages 488.”. Masuro-⁠Warmian Bulletin. 316 (1): 164—167. ISSN 0023-3196. doi:10.51974/kmw-147864.
^ Polska 1939-1945 : straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami. Wojciech Materski, Tomasz Szarota, Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu. Warszawa: Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu. 2009. ISBN 978-83-7629-067-6. OCLC 465474783.
^ Edele, Mark; Warlick, Wanda (2017). „Saved by Stalin? Trajectories and Numbers of Polish Jews in the Soviet Second World War”. Shelter from the Holocaust: Rethinking Jewish Survival in the Soviet Union (на језику: енглески). Wayne State University Press. стр. 96, 123. ISBN 978-0-8143-4268-8. „Including several other contingents of Polish Jews, at least 157,000 and no more than 375,000 were inadvertently saved from the Holocaust by Stalin’s Soviet Union, which provided a harsh but mostly livable alternative to genocide.”
^ ^а ^б Stola, Dariusz (2017). „Jewish emigration from communist Poland: the decline of Polish Jewry in the aftermath of the Holocaust”. East European Jewish Affairs. 47 (2–3): 169–188 [171]. S2CID 166031765. doi:10.1080/13501674.2017.1398446.
^ „"Poland: Historical Background"”. стр. Јад Вашем.
^ ^а ^б United States Holocaust Memorial Museum (1993). The world must know : the history of the Holocaust as told in the United States Holocaust Memorial Museum. Michael Berenbaum (1st ed изд.). Boston: Little, Brown. стр. 140. ISBN 0-316-09135-9. OCLC 26633403.
^ M. Aish, M.; H. Aish, E. (2019-09-01). „Stress Fields at the Central Point of Arc Crack under Uniaxial Tension”. Advanced Materials Letters. 10 (9): 671—674. ISSN 0976-397X. doi:10.5185/amlett.2019.2285.
^ Gigliotti, Simone (2009). The Train Journey : Transit, Captivity, and Witnessing in the Holocaust. New York: Berghahn Books, Inc. стр. 55. ISBN 978-1-84545-927-7. OCLC 645101067.
^ Berendt, Grzegorz (2019). "Violence against Jews in Poland, 1944–47: The State of Research and its Presentation". New Directions in the History of the Jews in the Polish Lands. Academic Studies Press. p. 443. doi:10.1515/9788394914912-039. ISBN 978-83-949149-1-2. S2CID 212772792. It was such an efficient operation that on the territories controlled by the Third Reich at most only 2 percent of Polish Jews survived.
^ Sellars, Kirsten (2013). Crimes against Peace' and International Law. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 145. ISBN 978-1-107-30899-2. OCLC 828302513.
^ ^а ^б Eberhardt, Piotr (2019-12-01). „Political borders in Polish territory according to the Soviet atlas of 1940”. Polish Cartographical Review. 51 (4). ISSN 2450-6966. doi:10.2478/pcr-2019-0017.
^ Trela-Mazur, Elżbieta (1998). Sowietyzacja oświaty w Małopolsce Wschodniej pod radziecką okupacją 1939-1941. Kielce: Wyższa Szkoła Pedagogiczna im. Jana Kochanowskiego. ISBN 83-7133-100-2. OCLC 45029369.
^ From peace to war : Germany, Soviet Russia, and the world, 1939-1941. Bernd Wegner, Germany. Militärgeschichtliches Forschungsamt. Providence: Berghahn Books. 1997. стр. 74. ISBN 1-57181-882-0. OCLC 35084637.
^ Moorhouse, Roger (2014). The devils' alliance : Hitler's pact with Stalin, 1939-41. London. стр. 28, 76. ISBN 0-465-05492-7. OCLC 893898967.
^ Shelter from the Holocaust : rethinking Jewish survival in the Soviet Union. Mark Edele, Sheila Fitzpatrick, Atina Grossmann. Detroit. 2017. стр. 103, 203. ISBN 978-0-8143-4268-8. OCLC 1256590569.
^ Buwalda, Piet (1997). They did not dwell alone : Jewish emigration from the Soviet Union, 1967-1990. Washington, D.C.: Woodrow Wilson Center Press. стр. 16. ISBN 0-8018-5616-7. OCLC 36126932.
^ Jockusch, L.; Lewinsky, T. (2010-12-01). „Paradise Lost? Postwar Memory of Polish Jewish Survival in the Soviet Union”. Holocaust and Genocide Studies. 24 (3): 373—399. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcq055.
^ Judith Olsak-Glass (јануар 1999). „Review of Piotrowski's Poland's Holocaust”. Sarmatian Review. Volume XIX, Number 1. Архивирано из оригинала 5. 3. 2008. г. „Both regimes endorsed a systematic program of genocide.”
^ Piotr Eberhardt; Jan Owsinski (2003). Ethnic Groups and Population Changes in Twentieth-century Central-Eastern Europe: History, Data, Analysis. M.E. Sharpe. стр. 199—201. ISBN 978-0-7656-0665-5.
^ ^а ^б Paczkowski, Andrzej (2003). The spring will be ours : Poland and the Poles from occupation to freedom. Jane Cave. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-271-02308-2. OCLC 53068209.
^ Cherry & Orla-Bukowska (2007)
^ Wall and Window: the Rubble of the Warsaw Ghetto as the Narrative Space of the POLIN Museum of the History of Polish Jews, Peter Lang, Приступљено 2022-05-27
^ Wardzyńska, Maria (2009), „The Year was 1939: Operation of German Security Police in Poland. Intelligenzaktion” (PDF), (Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion) (на језику: пољски), Institute of National Remembrance, pp. 8–10 in current document, ISBN 978-83-7629-063-8, PDF file, direct download 2.56 MB, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2014. г.
^ Gilbert, Martin (1986), The Holocaust: the Jewish tragedy, Collins, стр. 84—85, ISBN 9780002163057 .
^ Czesław Łuczak (1987). Położenie ludności polskiej w Kraju Warty 1939–1945. Dokumenty niemieckie. Poznań: Wydawn. Poznańskie. стр. V—XIII. ISBN 978-83-210-0632-1. Google Books.
^ „Poles: Victims of the Nazi Era”. United States Holocaust Memorial Museum. 2013. (PDF version). Архивирано из оригинала 3. 10. 2013. г.
^ Rotbein Flaum, Shirley (2007). „Lodz Ghetto Deportations and Statistics”. Timeline. JewishGen Home Page. Архивирано из оригинала 21. 3. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2015. „'Source: Encyclopedia of the Holocaust (1990), Baranowski, Dobroszycki, Wiesenthal, Yad Vashem Timeline of the Holocaust, others.”
^ Rosenberg, Jennifer (2006). „The Łódź Ghetto”. Архивирано из оригинала 30. 4. 2006. г. „Sources: Lodz Ghetto: Inside a Community Under Siege by Adelson, Alan and Robert Lapides (ed.), New York, 1989; The Documents of the Łódź Ghetto: An Inventory of the Nachman Zonabend Collection by Web, Marek (ed.), New York, 1988; The Holocaust: The Fate of European Jewry by Yahil, Leni, New York, 1991.”
^ Postone, Moishe; Santner, Eric L. (2003). Catastrophe and Meaning: The Holocaust and the Twentieth Century. University of Chicago Press. стр. 75—6. ISBN 978-0-226-67610-4. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.
^ Gruner, Wolf (2006), Jewish Forced Labor Under the Nazis: Economic Needs and Racial Aims, 1938–1944, Cambridge University Press, стр. 249—250, ISBN 978-0521838757, „By the end of 1940, the forced-labor program in the General Government had registered over 700,000 Jewish men and women who were working for the German economy in ghetto businesses and as labor for projects outside the ghetto; there would be more.”
^ Trunk, Isaiah (1972). Judenrat: the Jewish Councils in Eastern Europe under Nazi Occupation. New York: Macmillan. стр. 5, 172, 352. ISBN 978-0-8032-9428-8. with an introduction by Jacob Robinson.
^ Michael Berenbaum (2006). The World Must Know. United States Holocaust Memorial Museum. стр. 114. ISBN 9780801883583.
^ Peter Vogelsang, Brian Larsen (2002), The Ghettos of Poland, The Danish Center for Holocaust and Genocide Studies, Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г.
^ ^а ^б Kenez, Peter, Ghettos in Poland, 1939–1941, Cambridge University Press, стр. 127—150, Приступљено 2022-05-28
^ Browning, Christopher R. (1992). The path to genocide : essays on launching the final solution. Mazal Holocaust Collection. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 194. ISBN 0-521-41701-5. OCLC 24952308.
^ Gutman, Yisrael (1989). The First Months of the Nazi Occupation. The Jews of Warsaw, 1939–1943: Ghetto, Underground, Revolt. Indiana University Press. стр. 12. ISBN 978-0-253-20511-7.
^ ^а ^б APPENDIX A., Indiana University Press, стр. 86, Приступљено 2022-05-28
^ ^а ^б ^в Walter Laqueur, Judith Tydor Baumel (2001), The Holocaust Encyclopedia, Yale University Press, стр. 260—262, ISBN 978-0300138115
^ ^а ^б Browning, Christopher (2005), Before the "Final Solution": Nazi Ghettoization Policy in Poland (1940–1941) (PDF), Center for Advanced Holocaust Studies. United States Holocaust Memorial Museum, pp. 13–17 of 175 in current document, Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2016. г.
^ Martin Gilbert (1987). The Holocaust: a history of the Jews of Europe during the Second World War. Macmillan. стр. 87. ISBN 9780805003482 — преко Google Books.
^ Adam Marczewski, Miłosz Gudra, Aleksandra Król, Martyna Rusiniak-Karwat (2015) [2009]. „Tablica przy ul. Olsztyńskiej upamiętniająca ofiary "krwawego poniedziałku"”. Muzeum Historii Żydów Polskich POLIN. page 1 and 2. „Masowe egzekucje były połączone z licznymi przypadkami pobić, gwałtów i rabunku żydowskiego mienia ... rozstrzelano ok. 990 Polaków i 150 Żydów.”
^ „The Holocaust by Bullets digital exhibit. | Yahad-In Unum”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 3. 3. 2022.
^ „YAHAD - IN UNUM”. yahadmap.org.
^ Browning (2004)
^ Piotrowski, Tadeusz (1998). Poland's holocaust : ethnic strife, collaboration with occupying forces and genocide in the Second Republic, 1918-1947. Mazal Holocaust Collection. Jefferson, N.C.: McFarland. стр. 217. ISBN 0-7864-0371-3. OCLC 37195289.
^ Meehan, Meredith M. (2010). Auxiliary Police Units in the Occupied Soviet Union, 1941–43 (PDF). USNA. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2016. г. „Without the auxiliaries, the Nazis' murderous intentions toward the Jewish population on the Eastern Front would not have been nearly as deadly.”
^ United States Holocaust Memorial Museum (2017), Holocaust by Bullets, Архивирано из оригинала 11. 8. 2017. г.
^ Piotrowski (1998) harv грешка: више циљева (2×): CITEREFPiotrowski1998 (help)
^ Ronald Headland (1992), Messages of Murder: A Study of the Reports of the Einsatzgruppen of the Security Police and the Security Service, 1941–1943.
^ Browning (2004)
^ Tal Bruttmann, Mémorial de la Shoah (2010). „Report: Mass graves and killing sites in the Eastern part of Europe” (PDF). Grenoble: Task Force for International Cooperation on Holocaust Education and Research (ITF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 8. 2016. г. „Mass graves resulting from deaths in the ghettos and various places of detention due to mistreatment, starvation ... concern the fate of several hundred thousand Jews. In the Warsaw ghetto alone, more than 100,000 Jews died and were buried in various places.”
^ Rhodes, Richard (2010). Masters of death : the SS-Einsatzgruppen and the invention of the Holocaust. New York: Vintage eBooks. стр. 243, 255. ISBN 978-0-307-42680-2. OCLC 680643839.
^ Shindler, Colin (2012). Israel and the European Left: Between Solidarity and Delegitimization. Bloomsbury Publishing USA. стр. 122. ISBN 9781441150134.
^ „Nazis Massacre 700,000 Polish Jews; Thousands Executed in Mobile Gas Chambers”. 26. 6. 1942.
^ Snyder, Timothy (2. 10. 2012). Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin (на језику: енглески). Basic Books. стр. 218. ISBN 9780465032976.
^ Yahil, Leni (1990). The Holocaust : the fate of European Jewry, 1932-1945. Ina Friedman, Haya Galai. New York: Oxford University Press. стр. 264–266, 270. ISBN 0-19-504522-X. OCLC 20169748.
^ Stackelberg, Roderick (12. 12. 2007). The Routledge Companion to Nazi Germany (на језику: енглески). Routledge. стр. 163. ISBN 9781134393862.
^ Guttenplan, D. D. (2002). The Holocaust on Trial (на језику: енглески). W. W. Norton & Company. стр. 115. ISBN 9780393322927.
^ Bauer, Yehuda (2001). Rethinking the Holocaust. New Haven: Yale University Press. стр. 5. ISBN 0-300-08256-8. OCLC 44447049.
^ Minutes of the Conference, discovered in Martin Luther's files after the war: Selected Documents. Vol. 11: The Wannsee Protocol., Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г.
^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 39—44. ISBN 9780807869413.
^ Simone Gigliotti (2009), The Train Journey: Transit, Captivity, and Witnessing in the Holocaust, Berghahn Books, стр. 45, ISBN 978-1571812681, Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.
^ ^а ^б Tsitsipis, Lukas (1989). „Analyzing intercultural communication”. Journal of Pragmatics. 13 (3): 13. ISSN 0378-2166. doi:10.1016/0378-2166(89)90067-2.
^ ^а ^б Bogdan Musial (2004), David Cesarani; Sarah Kavanaugh, ур., „The Origins of Operation Reinhard”, Holocaust: From the persecution of the Jews to mass murder: 196—197, ISBN 978-0415275118
^ Sanford, George (2008). „Poles and Jews: Troubled Past, Brighter Future, Robert Cherry and Annamaria Orla-Bukowska, eds. (Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 2007), xviii + 230 pp.”. Nationalities Papers. 36 (3): 580—582. ISSN 0090-5992. doi:10.1017/s009059920003854x.
^ Kopówka & Rytel-Andrianik (2011), p. 405.
^ Michael Thad Allen (2005). The Business of Genocide: The SS, Slave Labor, and the Concentration Camps. Univ of North Carolina Press. стр. 139. ISBN 9780807856154.
^ Marcuse, Harold; Gutman, Yisrael; Berenbaum, Michael; Dwork, Deborah; van Pelt, Robert-Jan; Milton, Sybil; Nowinski, Ira; Young, James E. (1995). „Architecture and Auschwitz”. Journal of Architectural Education (1984-). 49 (2). ISSN 1046-4883. doi:10.2307/1425402.
^ „Internet Archive Wayback Machine”. Choice Reviews Online. 48 (11): 48—6007—48—6007. 2011-07-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.48-6007.
^ The Camp Society: Approaches to Social Structure and Ordinary Life in Nazi Concentration Camps, Bloomsbury Academic, Приступљено 2022-05-28
^ Jack Fischel (1998). The Holocaust. Greenwood Publishing Group. стр. 129. ISBN 978-0-313-29879-0.
^ Davenport-Hines, Richard (2016-01-07). Sereny, Gitta (1921–2012), author. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. стр. 48.
^ Stern, Fritz; Lifton, Robert Jay (1986). „The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of Genocide”. Foreign Affairs. 65 (2): 64. ISSN 0015-7120. doi:10.2307/20043033.
^ Kopówka & Rytel-Andrianik (2011)
^ Marina Sorokina, Tarik Cyril Amar (2014). The Holocaust in the East: Local Perpetrators and Soviet Responses. Pitt Series in Russian and East European Studies. University of Pittsburgh Press. стр. 124, 165, 172, 255. ISBN 978-0-8229-6293-9. Архивирано из оригинала 14. 10. 2017. г. — преко direct download 13.6 MB.
^ Bolinger, Kylee. Methods of Memorialization: Holocaust Commemoration in the United States Holocaust Memorial Museum (Теза). Portland State University Library.
^ AŻIH (2014). „Bronna Góra – Holocaust mass murder site” [Bronna Góra – miejsce masowych egzekucji]. Museum of the History of Polish Jews Virtual Shtetl. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 16. 7. 2017. „Testimony of B. Wulf, Docket nr 301/2212, Archives of the Jewish Historical Institute in Warsaw.”
^ Garrard, John; Garrard, Carol (2014). „Monument at Bronnaya Gora”. The Brest Ghetto Passport Archive. JewishGen. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г.
^ „Antopal: Brest. The Antopol Ghetto”. The ghetto liquidation 'Aktion'. International Jewish Cemetery Project, with links to resources. Архивирано из оригинала 4. 8. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2017. „Deportations to Bronna Gora lasted four days beginning October 15, 1942”
^ Burds, Jeffrey (3. 12. 2013), Holocaust in Rovno: The Massacre at Sosenki Forest, November 1941 (PDF), Northeastern University. Sponsored by the YIVO Institute of Jewish Research, New York, p. 2 (19 of 151 in current document), ISBN 9781137388391, Архивирано из оригинала (PDF) 3. 8. 2017. г.
^ Połonka Mount, place of executions and the Holocaust mass grave [Górka-Połonka – miejsce egzekucji i zbiorowy grób ofiar Zagłady], POLIN Museum of the History of Polish Jews, Архивирано из оригинала 4. 8. 2017. г., Приступљено 16. 7. 2017
^ Yad Vashem, Mass-murder of Łuck Jews at Gurka Polonka in August 1942 на сајту YouTube Note: village Połonka (пољ. Górka Połonka or its Połonka Little Hill Архивирано јул 20, 2008 на сајту Wayback Machine subdivision) is misspelled in the documentary, with testimony of eyewitness Shmuel Shilo.
^ The Holocaust in the East : local perpetrators and Soviet responses. Michael David-Fox, Peter Holquist, Alexander M. Martin. Pittsburgh, Pa. 2014. ISBN 978-0-8229-6293-9. OCLC 857356655.
^ ^а ^б Browning, Christopher (1998) [1992]. Arrival in Poland (PDF). Ordinary Men: Reserve Police Battalion 101 and the Final Solution in Poland. Penguin Books. стр. 52, 77, 79, 80, 135. PDF file, direct download 7.91 MB complete. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2014. г. „'Also: PDF cache archived by WebCite.”
^ The Waffen-SS : a European history. Jochen Böhler, Robert Gerwarth (First edition изд.). Oxford. 2017. ISBN 978-0-19-183185-0. OCLC 970401339.
^ „Holocaust Encyclopedia -Trawniki”. United States Holocaust Memorial Museum. Архивирано из оригинала 29. 8. 2015. г. Приступљено 21. 7. 2011.
^ Crankshaw, Edward (2011). Gestapo. London. ISBN 1-4482-0549-2. OCLC 1162358722.
^ Wilson, Andrew (2011). Belarus: The Last European Dictatorship. Yale University Press. стр. 109, 110, 113. ISBN 978-0-300-13435-3. Приступљено 6. 2. 2015.
^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 6. ISBN 9780807869413.
^ Browning (2004)
^ Montague, Patrick (2012). Chełmno and the Holocaust : the history of Hitler's first death camp. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-3527-2. OCLC 779847250.
^ „Holocaust Encyclopedia – The Jews of Lodz”. United States Holocaust Memorial Museum. 2015. Архивирано из оригинала 19. 4. 2015. г. Приступљено 12. 4. 2015.
^ Michal Latosinski (2015). Litzmannstadt Ghetto, Lodz. Traces of the Litzmannstadt Getto. A Guide to the Past: Introduction. Litzmannstadt Ghetto homepage. ISBN 978-83-7415-000-2. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 12. 4. 2015.
^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 68. ISBN 9780807869413.
^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 65. ISBN 9780807869413.
^ JTA (22. 1. 1963). „Jewish Survivors of Chelmno Camp Testify at Trial of Guards”. Internet Archive. Jewish Telegraphic Agency. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 14. 6. 2013.
^ Fluchschrift (2013). „01.11.1941. Errichtung des ersten Vernichtungslagers in Chelmno”. Heiner Lichtenstein, Daten aus der Zeitgeschichte, in: Tribüne Nr. 179/2006. Fluchschrift – Deutsche Verbrechen. Архивирано из оригинала 17. 5. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2013.
^ Andrew Rawson (2015), Auschwitz: The Nazi Solution, Pen and Sword, стр. 121, ISBN 978-1473827981
^ ^а ^б Memorial and Museum (2015). „Auschwitz as a center for the extermination of the Jews”. Jews in Auschwitz. Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2015. „Countries of origin, Selection in the camp, Treatment.”
^ Williams, Dominic; Wollaston, Isabel (2019-09-01), The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum, Berghahn Books, стр. 193—214, Приступљено 2022-05-28
^ Institut Fuer Zeitgeschicthe (Institute for Contemporary History) (1992). „Gassing Victims in the Holocaust: Background & Overview”. Extermination camps in occupied Poland. Munich, Germany: Jewish Virtual Library. Архивирано из оригинала 29. 5. 2015. г.
^ Naomi Kramer, Ronald Headland (1998), The Fallacy of Race and the Shoah, University of Ottawa Press, стр. 254, ISBN 978-0776617121 Also in: Raul Hilberg (2003), The Destruction of the European Jews, Yale University Press, стр. 948—949, ISBN 978-0300095920
^ „Holocaust Encyclopedia – Gassing Operations”. United States Holocaust Memorial Museum. Архивирано из оригинала 8. 2. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015.
^ ^а ^б Otlewska, Anna; Adamiak, Justyna; Gutarowska, Beata (2015). „Clone-based comparative sequence analysis of 16S rRNA genes retrieved from biodeteriorating brick buildings of the former Auschwitz II–Birkenau concentration and extermination camp”. Systematic and Applied Microbiology. 38 (1): 48—55. ISSN 0723-2020. doi:10.1016/j.syapm.2014.09.003.
^ ^а ^б Franciszek Piper (2015). „Number of deportees by ethnicity”. Ilu ludzi zginęło w KL Auschwitz. Liczba ofiar w świetle źródeł i badań, Oświęcim 1992, tables 14–27. Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum. Архивирано из оригинала 19. 9. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2015.
^ Rees, Laurence (2005). Auschwitz : a new history. New York: Public Affairs. стр. 168-169. ISBN 1-58648-303-X. OCLC 56671956.
^ Williams, Dominic; Wollaston, Isabel (2019-09-01), The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum, Berghahn Books, стр. 193—214, Приступљено 2022-05-28
^ Timothy Snyder (2012), Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin, Basic Books, стр. 314, ISBN 978-0465032976, Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.
^ Dwork, Deborah (1997). Auschwitz, 1270 to the present. R. J. van Pelt ([1st ed.] изд.). New York: Norton. стр. 336-337. ISBN 0-393-31684-X. OCLC 43869039.
^ Ber Mark, Isaiah Avrech (1985), The Scrolls of Auschwitz, Am Oved, стр. 71, 260, ISBN 9789651302527, Hometown of Róża (Roza) Robota.
^ Anatomy of the Auschwitz death camp. Israel Gutman, Michael Berenbaum, Mazal Holocaust Collection, United States Holocaust Memorial Museum, U.S. Holocaust Research Institute. Bloomington: Published in association with the United States Holocaust Memorial Museum, Washington, D.C. by Indiana University Press. 1994. ISBN 0-253-32684-2. OCLC 29471119.
^ "Online Exhibitions: Give Me Your Children – Voices from the Lodz Ghetto". United States Holocaust Memorial Museum. Archived from the original on March 10, 2017.
^ Browning (2004)
^ Arad, Yitzhak (1999) [1987]. Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps. Indiana University Press. стр. 152—153. ISBN 978-0-253-21305-1. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.
^ Smith, Mark S. (2010). Treblinka Survivor: The Life and Death of Hershl Sperling. The History Press. стр. 103—107. ISBN 978-0-7524-5618-8. Приступљено 9. 4. 2015 — преко Google Books preview.
^ See Smith's book excerpts at: Hershl Sperling: Personal Testimony by David Adams
^ Obuchowski, Chester W.; Steiner, Jean-François (1967). „Treblinka”. Books Abroad. 41 (2): 179. ISSN 0006-7431. doi:10.2307/40121579.
^ Kopówka & Rytel-Andrianik (2011), chapt. 3:1, p. 77.
^ Corni, Gustavo (2017). „Displaced Persons at Home: Refugees in the Fabric of Jewish Life in Warsaw September 1939—July 1942. By Lea Prais . Trans. Naftali Greenwood . The International Institute for Holocaust Research. Center for Research on the Holocaust in Poland. Jerusalem: Yad Vashem, 2015. 518 pp. Notes. Bibliography. Glossary. Indexes. Photographs. Figures. Tables. $43.50, hardbound.”. Slavic Review. 76 (2): 523—524. ISSN 0037-6779. doi:10.1017/slr.2017.105.
^ The Polish underground reports the liquidation of the Warsaw ghetto, Routledge, 2013-11-04, стр. 151—151, ISBN 978-1-315-83327-9, Приступљено 2022-05-28
^ 3. November 1940– July 1942: The Ghetto, First Stages, Academic Studies Press, 2019-12-31, стр. 17—34, Приступљено 2022-05-28
^ The Warsaw Ghetto Uprising, Palgrave Macmillan, Приступљено 2022-05-28
^ McVay, Kenneth (1984). „The Construction of the Treblinka Extermination Camp”. Yad Vashem Studies, XVI. Jewish Virtual Library.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2013.
^ Düsseldorf, LG (2015). „"LTE Zuhause"”. JurPC: 7—7. ISSN 1615-5335. doi:10.7328/jurpcb20153010159.
^ THE JEWS OF THE GENERAL GOVERNMENT, SEPTEMBER 1939–JUNE 1941:, Indiana University Press, стр. 7—15, Приступљено 2022-05-28
^ Ainsztein, Reuben (2008) [1974]. Jewish Resistance in Nazi-Occupied Eastern Europe. University of Michigan (reprint). стр. 917. ISBN 978-0-236-15490-6. Архивирано из оригинала 3. 5. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2013 — преко Google Books snippet view.
^ Sumler, David E. (1973). A history of Europe in the twentieth century. Homewood, Ill.: Dorsey Press. ISBN 0-256-01421-3. OCLC 628024.
^ Cymet, David (2010). History vs. apologetics : the Holocaust, the Third Reich, and the Catholic Church. Lanham, Md.: Lexington Books. ISBN 978-0-7391-3295-1. OCLC 812924949.
^ "The Good old days" : the Holocaust as seen by its perpetrators and bystanders. Ernst Klee, Willi Dressen, Volker Riess (1st American ed изд.). New York. 1991. ISBN 0-02-917425-2. OCLC 24010418.
^ ^а ^б Kopówka, Edward; Rytel-Andrianik, Paweł (2011). Treblinka II Death Camp. Monograph, chapt. 3 [Treblinka II – Obóz zagłady] (PDF). Dam im imię na wieki [I will give them an everlasting name. Isaiah 56:5] (in Polish). Drohiczyńskie Towarzystwo Naukowe [The Drohiczyn Scientific Society]. ISBN 978-83-7257-496-1. With list of Catholic rescuers of Jews imprisoned at Treblinka I, selected testimonies, bibliography, alphabetical indexes, photographs, English language summaries, and forewords by Holocaust scholars. Archived from the original (PDF) on October 10, 2014. Retrieved January 9, 2014 – via PDF direct download 20.2 MB.
^ Lehnstaedt, Stephan (2017), 1. Die polnischen Juden im Holocaust, 1939 – 1942, Verlag C.H.BECK oHG, стр. 14—27, Приступљено 2022-05-28
^ Arad, Yitzhak (1999). Belzec, Sobibor, Treblinka : the Operation Reinhard death camps. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. стр. 375. ISBN 0-585-27817-2. OCLC 45729008.
^ Winstone, Martin (2017-02-09). „The Belzec Death Camp: history, biographies, remembrance”. Holocaust Studies. 23 (4): 523—525. ISSN 1750-4902. doi:10.1080/17504902.2017.1289004.
^ ^а ^б The United States Holocaust Memorial Museum, Washington, DC, Routledge, 2017-09-29, стр. 146—171, ISBN 978-1-315-08812-9, Приступљено 2022-05-29
^ Umberger, Emily (2016). „Intimacy of Faith: Devotional Retablos and Ex‐Votos from Mexico”. Visual Anthropology Review. 32 (1): 94—96. ISSN 1058-7187. doi:10.1111/var.12100.
^ Yahil, Leni; Friedman, Ina; Galai, Hayah (1991). The Holocaust: The fate of European Jewry, 1932–1945. Oxford University Press. стр. 356—357. ISBN 978-0-19-504523-9. Приступљено 15. 4. 2015.
^ ^а ^б Mildt, Dirk Welmoed de (1996). In the name of the people : perpetrators of genocide in the reflection of their post-war prosecution in West Germany : the 'Euthanasia' and 'Aktion Reinhard' trial cases. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 90-411-0185-3. OCLC 34596624.
^ „Holocaust Encyclopedia – Belzec: Chronology”. United States Holocaust Memorial Museum. Архивирано из оригинала 20. 4. 2015. г.
^ Arad, Yitzhak (1999). Belzec, Sobibor, Treblinka : the Operation Reinhard death camps. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. стр. 102. ISBN 0-585-27817-2. OCLC 45729008.
^ ARC contributing authors (26. 8. 2006). „Belzec Camp History”. Aktion Reinhard Camps. Архивирано из оригинала 25. 12. 2005. г.
^ Marsh, David (2011). The euro : the battle for the new global currency (Pbk. ed изд.). New Haven: Yale University Press. стр. 1219. ISBN 978-0-300-17390-1. OCLC 808346538.
^ Schelvis (2014)
^ Chris Webb, C.L. (2007). „Former Members of the SS-Sonderkommando Sobibor describe their experiences in the Sobibor death camp in their own words”. Belzec, Sobibor & Treblinka Death Camps. H.E.A.R.T. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 16. 4. 2015. „It was a heavy Russian benzine engine – presumably a tank or tractor motor at least 200 horsepower V-motor, 8 cylinders, water cooled (SS-Scharführer Erich Fuchs).”
^ Schelvis (2014). Sobibór branch of the Majdanek State Museum (2016). „History of the Sobibór extermination camp”. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г.
^ Schelvis, Jules (2007). Sobibor : a history of a Nazi death camp. Bob Moore, United States Holocaust Memorial Museum. Oxford. стр. 168. ISBN 978-1-4725-8906-4. OCLC 878405756.
^ OCTOBER 14, 1943:, Indiana University Press, стр. 373—384, Приступљено 2022-05-30
^ LUBLIN MAIN CAMP (aka MAJDANEK), Indiana University Press, 2009-05-22, стр. 875—898, Приступљено 2022-05-30
^ Rosenberg, Jennifer (2008). "Majdanek: An Overview". 20th Century History. about.com. ISBN 978-0-404-16983-1. Archived from the original on July 5, 2004.
^ „Screenshot of Itunes Library - Archived Platform Itunes 2010”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-30.
^ Szkodziak, Piotr; Czuczwar, Piotr; Pyra, Krzysztof; Szkodziak, Filip; Paszkowski, Tomasz; Rio Tinto, Hugo; Woźniak, Sławomir (2018-06-29). „Ascites Index – an attempt to objectify the assessment of ascites”. Journal of Ultrasonography. 18 (73): 140—147. ISSN 2084-8404. doi:10.15557/jou.2018.0020.
^ Jaumont, Fabrice (2015). MacArthur, Catherine T. (23 November 1908–15 December 1981). American National Biography Online. Oxford University Press.
^ The trial of German major war criminals by the International Military Tribunal sitting at Nuremberg, Germany. International Military Tribunal. Buffalo, N.Y.: W.S. Hein. 2001. ISBN 1-57588-677-4. OCLC 45963254.
^ ^а ^б Cohen, Boaż (2007-11-29), Rachel Auerbach, Yad Vashem, and Israeli Holocaust Memory, Liverpool University Press, стр. 197—221, Приступљено 2022-05-30
^ Jewish resistance against the Nazis. Patrick Henry. Washington, D.C. 2014. стр. 22-23. ISBN 0-8132-2590-6. OCLC 884479338.
^ ^а ^б ^в „Army was Polish, soldiers were Jews”. Ynetnews. 9. 11. 2006.
^ Teaching and studying the Holocaust. Samuel Totten, Stephen Feinberg. Boston: Allyn and Bacon. 2001. ISBN 0-205-18495-2. OCLC 44509301.
^ Christopher Browning (2001), „Raul Hilberg”, Yad Vashem Studies, Wallstein Verlag: 9—10, ISSN 0084-3296
^ Isaiah Trunk (1972), „The Attitude of the Councils toward Physical Resistance”, Judenrat: The Jewish Councils in Eastern Europe Under Nazi Occupation, U of Nebraska Press, стр. 464—466, 472—474, ISBN 978-0803294288, Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г., „The highest degree of cooperation was achieved when chairmen, or other leading Council members themselves, actively participated in preparing and executing acts of resistance, particularly in the course of liquidations of ghettos. [Prominent examples include Warsaw, Częstochowa, Radomsko, Pajęczno, Sasów, Pińsk, Mołczadź, Iwaniska, Wilno, Nieśwież, Zdzięcioł (see: Zdzięcioł Ghetto), Tuczyn (Równe), and Marcinkańce (Grodno) among others]”
^ ^а ^б The Holocaust Encyclopedia (2011), Jewish Resistance, United States Holocaust Memorial Museum, see map., Архивирано из оригинала 26. 1. 2012. г. Also in: Shmuel Krakowski (2010), Armed Resistance, YIVO, Архивирано из оригинала 2. 6. 2011. г.
^ ^а ^б United States Holocaust Memorial Museum, Resistance during the Holocaust (PDF), The Miles Lerman Center for the Study of Jewish Resistance, p. 6 of 56 in current document, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 8. 2017. г. .
^ The Holocaust Encyclopedia (2017), Resistance in the Vilna Ghetto, United States Holocaust Memorial Museum, Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г.
^ Yad Vashem. „Poland: Historical Background”.
^ ^а ^б ^в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом GSPau-JHE.
^ Yad Vashem Shoa Resource Center, Zegota Архивирано октобар 20, 2013 на сајту Wayback Machine, page 4/34 of the Report.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом hnetradz.
^ Bergen, Doris L. (2003). War and Genocide: A Concise History of the Holocaust. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 118—9. ISBN 9780760789063.
^ Were These Ordinary Poles? Daniel Blatman „Were These Ordinary Poles?”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2018.
^ "Pogrom in Jedwabne: Course of Events Архивирано септембар 29, 2019 на сајту Wayback Machine, Polin Museum, July 9, 2016; accessed April 2, 2018
^ Jan Tomasz Gross (29. 10. 2002). Neighbors: the destruction of the Jewish community in Jedwabne, Poland. Penguin Books. стр. xv. ISBN 978-0-14-200240-7.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом StopnHe65.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом StopnHe68.
^ Główny Urząd Statystyczny (1938). Drugi Powszechny Spis Ludności, 9.XII.1931 (PDF). Polish census of 1931. Table 10, page 30 in current document (на језику: пољски). Warsaw. PDF file, direct download. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2015. г. „Religion and Native Language (total). Section, Jewish: 3,113,933 with Yiddish: 2,489,034 and Hebrew: 243,539”
^ Brethour, Miranda (2019). „Jewish–Gentile Relations in Hiding during the Holocaust in Sokołów County, Poland (1942–1944)”. The Journal of Holocaust Research. 33 (4): 277–301 [299–300]. doi:10.1080/25785648.2019.1677090. „close contacts in the Polish community and decent knowledge of the Polish language were extremely useful, if not essential, for securing shelter... A few other cases were uncovered wherein a local Pole committed to hiding a group of Jews and then subsequently denounced or murdered the charges, transitioning from helper to perpetrator.”
^ Grabowski, Jan (2008). Rescue for Money: Paid Helpers in Poland, 1939-1945 (на језику: енглески). Yad Vashem. ISBN 978-965-308-325-7. „Files of postwar trials of collaborators, many of whom committed crimes against Jews, and other materials show that the phenomenon of paid help was far from marginal. A Jew with money and other assets had much greater chances of being rescued than a penniless one.”
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Paldiel.
^ Hunt for the Jews Архивирано мај 11, 2018 на сајту Wayback Machine, Jan Grabowski, page 55, Indiana University Press
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом holocaustforgotten.
^ Materski & Szarota (2009)
^ Piotrowski (1998) harv грешка: више циљева (2×): CITEREFPiotrowski1998 (help)
^ Materski & Szarota (2009)
^ Materski & Szarota (2009)
^ Hans G. Furth One million Polish rescuers of hunted Jews?
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Lukas1989.
^ David Marshall Smith (2000). Moral geographies: ethics in a world of difference. стр. 112. ISBN 9780748612789. „It has been estimated that a million or more Poles were involved in helping Jews.”
^ Lukas (1989) – Recent research suggests that a million Poles were involved, but some estimates go as high as three million.
^ Phayer (2000)
^ Bogner (2012).
^ Snyder, Timothy (20. 12. 2012). „Hitler's Logical Holocaust”. The New York Review of Books. Архивирано из оригинала 4. 12. 2012. г.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом google12.
^ Yad Vashem Shoa Resource Center, Zegota Архивирано октобар 20, 2013 на сајту Wayback Machine, page 4/34 of the Report.
^ Podbielska, Alicja (2019). „"That's for harboring Jews!" Post-Liberation Violence against Holocaust Rescuers in Poland, 1944–1948”. S:I.M.O.N. Shoah: Intervention. Methods. Documentation. (на језику: енглески). 6 (2): 110—120. ISSN 2408-9192.
^ Pawłowicz, Jacek (2008). Rotmistrz Witold Pilecki 1901–1948 (на језику: пољски). Instytut Pamięci Narodowej, IPN. стр. 254—. ISBN 978-83-60464-97-7.
^ Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland, Indiana University Press, Jan Grabowski, pp. 2–3.
^ ^а ^б Connelly, John (2005). „Why the Poles Collaborated so Little: And Why That Is No Reason for Nationalist Hubris”. Slavic Review. 64: 771—781. JSTOR 3649912. doi:10.2307/3649912 .
^ Friedrich, Klaus-Peter (зима 2005). „Collaboration in a 'Land without a Quisling': Patterns of Cooperation with the Nazi German Occupation Regime in Poland during World War II”. Slavic Review. 64 (4): 711—746. JSTOR 3649910. doi:10.2307/3649910 .
^ Berendt, Grzegorz (2011), „The Price of life : the economic determinants of Jews' existence on the "Aryan" side”, Ур.: Rejak, Sebastian; Frister, Elzbieta, Inferno of choices : Poles and the Holocaust., Warsaw: RYTM, стр. 115—165
^ Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland, Indiana University Press, Jan Grabowski, pp. 2–3.
^ Jan Grabowski (9. 10. 2013). Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland. Indiana University Press. стр. 2—4. ISBN 978-0-253-01087-2.
^ Williams, Timothy; Buckley-Zistel, Susanne (ур.). Perpetrators and Perpetration of Mass Violence: Action, Motivations and Dynamics. Routledge. стр. 337.
^ Gross (2001), Neighbors, p. 75.
^ Himka, John-Paul (2011).
^ Grabowski, Jan (2013). Hunt for the Jews: betrayal and murder in German-occupied Poland. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-01074-2.
^ Jews and the Sporting Life: Studies in Contemporary Jewry XXIII (Polish Antisemitism: A National Pshychosis?
^ Lukas, Richard C. (1989). Out of the Inferno: Poles Remember the Holocaust. University Press of Kentucky. стр. 13. ISBN 978-0813116921.
^ Piotr Chojnacki; Dorota Mazek, ур. (2008). Polacy ratujący Żydów w latach II wojny światowej [Poles rescuing Jews during World War II]. Zeszyty IPN, Wybór Tekstów. Warsaw: Institute of National Remembrance. стр. 7, 18, 23, 31. „Kierownictwo Walki Cywilnej w "Biuletynie Informacyjnym" ostrzega "szmalcowników" i denuncjatorów przed konsekwencjami grożącymi im ze strony władz państwa podziemnego.^{[p.37 in PDF]} Ot, widzi pan, sprawa jednej litery sprawia ogromną różnicę. Ratować i uratować! Ratowaliśmy kilkadziesiąt razy więcej ludzi, niż uratowaliśmy. – Władysław Bartoszewski^[p.7]”
^ Antoni Mączak, Encyklopedia historii gospodarczej Polski do 1945 roku: O-Ż (Encyclopedia of Poland's Economic History: O–Ż), Warsaw, Wiedza Powszechna, 1981. ^{[потребна страна]}
^ ^а ^б Friedrich, Klaus-Peter (зима 2005). „Collaboration in a 'Land without a Quisling': Patterns of Cooperation with the Nazi German Occupation Regime in Poland during World War II”. Slavic Review. 64 (4): 711—746. JSTOR 3649910. doi:10.2307/3649910 .
^ „'Orgy of Murder': The Poles Who 'Hunted' Jews and Turned Them Over to the Nazis”. Haaretz.
^ „Policja Polska w Generalnym Gubernatorstwie 1939-1945 – Policja Panstwowa”. policjapanstwowa.pl (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 2018-03-29. г. Приступљено 2018-03-29.
^ Garlinski, Josef (1985-08-12). Poland in the Second World War. Springer. ISBN 978-1-349-09910-8.
^ ^а ^б Zimmerman, Joshua D. (2015). The Polish underground and the Jews, 1939-1945. New York, NY: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01426-8.
^ Biskupski, Mieczysław (2000). The history of Poland. Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 110. ISBN 978-0313305719. OCLC 42021562.
^ ^а ^б Cymet, David (јун 1999). „Polish state antisemitism as a major factor leading to the Holocaust”. Journal of Genocide Research. 1 (2): 169—212. ISSN 1469-9494. doi:10.1080/14623529908413950.
^ ^а ^б Cooper, Leo (2000). In the shadow of the Polish eagle: the Poles, the Holocaust, and beyond. Houndmills, Basingstoke, Hampshire; New York, N.Y.: Palgrave. ISBN 978-1-280-24918-1. Приступљено 2018-03-26.
^ Poles and Jews: perceptions and misperceptions. Polin. Władysław Bartoszewski (ed.) (1. issued in paperback изд.). Oxford: Littman Library of Jewish Civilization. 2004. стр. 356. ISBN 978-1-904113-19-5.
^ Schatz, Jaff (1991). The generation : the rise and fall of the Jewish communists of Poland. Berkeley: University of California Press. стр. 204. ISBN 978-0520071360. OCLC 22984393.
^ Mushkat, Marion (1992). Philo-Semitic and anti-Jewish attitudes in post-Holocaust Poland. Lewiston: Edwin Mellen Press. стр. 50. ISBN 978-0773491762. OCLC 26855644.

Цитирани радови

Arad, Yitzhak (1999) [1987]. Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34293-5.
Bogner, Nahum (2012). „The Convent Children. The Rescue of Jewish Children in Polish Convents During the Holocaust” (PDF). Shoah Resource Center: 41—44. Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. — преко direct download, 45.2 KB.
Browning, Christopher (2004). The Origins of the Final Solution : The Evolution of Nazi Jewish Policy, September 1939 – March 1942. Comprehensive History of the Holocaust. With contributions by Jürgen Matthäus. London: Random House / William Heinemann; University of Nebraska Press 2007 [2004]. ISBN 978-0-8032-0392-1 — преко Google Books preview.
Cherry, Robert D.; Orla-Bukowska, Annamaria (2007). Rethinking Poles and Jews: Troubled Past, Brighter Future. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-4666-0.
Dobroszycki, Lucjan (1994). Survivors of the Holocaust in Poland: A Portrait Based on Jewish Community Records, 1944–1947. Yivo Institute for Jewish Research, M.E. Sharpe. стр. 164. ISBN 978-1-56324-463-6.
Engel, David (1993). Facing a Holocaust: The Polish Government-in-exile and the Jews, 1943–1945. UNC Press Books. стр. 317. ISBN 978-0-8078-2069-8 — преко Google Books preview.
Hakohen, Devorah (2003). Immigration from Poland. Immigrants in turmoil: mass immigration to Israel and its repercussions in the 1950s and After. Syracuse University Press, 325 pages. ISBN 978-0-8156-2969-6.
Kopówka, Edward; Rytel-Andrianik, Paweł (2011). Treblinka II Death Camp. Monograph, chapt. 3 [Treblinka II – Obóz zagłady] (PDF). Dam im imię na wieki [I will give them an everlasting name. Isaiah 56:5] (на језику: пољски). Drohiczyńskie Towarzystwo Naukowe [The Drohiczyn Scientific Society]. ISBN 978-83-7257-496-1. With list of Catholic rescuers of Jews imprisoned at Treblinka I, selected testimonies, bibliography, alphabetical indexes, photographs, English language summaries, and forewords by Holocaust scholars. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014 — преко PDF direct download 20.2 MB.
Lukas, Richard C. (1989). Out of the Inferno: Poles Remember the Holocaust. University Press of Kentucky. стр. 13. ISBN 978-0-8131-1692-1. „The estimates of Jewish survivors in Poland.”
Lukas, Richard C. (2001). The forgotten Holocaust: the Poles under German occupation, 1939–1944. Hippocrene Books. ISBN 978-0-7818-0901-6.
Materski, Wojciech; Szarota, Tomasz (2009). Poland 1939–1945. Casualties and the victims of repressions under the Nazi and the Soviet occupations [Polska 1939–1945. Straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami]. (excerpts online). Institute of National Remembrance (IPN). Hardcover, 353 pages. ISBN 978-83-7629-067-6. With a Foreword by Janusz Kurtyka (IPN); and expert contributions by Waldemar Grabowski, Franciszek Piper, and Andrzej Krzysztof Kunert. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г.
Musiał, Bogdan (ed.), "Treblinka — ein Todeslager der Aktion Reinhard", in: Aktion Reinhard — Die Vernichtung der Juden im Generalgouvernement, Osnabrück 2004, pp. 257–281.
Phayer, Michael (2000). The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965. Indiana University Press. стр. 113, 117–120, 250. ISBN 978-0253214713. „Dobraczynski Getter.”
Piotrowski, Tadeusz (1998). Poland's Holocaust: Ethnic Strife, Collaboration with Occupying Forces and Genocide in the Second Republic, 1918–1947. Jefferson, NC: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-0371-4. OCLC 37195289.
Paulsson, Gunnar S. Secret City: The Hidden Jews of Warsaw, 1940–1945. New Haven: Yale University Press, 2002, ISBN 978-0-300-09546-3
Sterling, Eric; Roth, John K. (2005), Life in the Ghettos During the Holocaust. Syracuse University Press, 356 pages.
Schelvis, Jules (2014) [2007]. Sobibor: A History of a Nazi Death Camp. Bloomsbury Publishing. стр. 110. ISBN 978-1-4725-8906-4.

Додатна литература

Ben-Sasson, Havi (2017). Relations Between Jews and Poles During the Holocaust: The Jewish Perspective (на језику: енглески). Jerusalem: Yad Vashem. ISBN 978-965-308-524-4.

Спољашње везе

Center for Research on the Holocaust in Poland

Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

[1] Bolinger, Kylee. Methods of Memorialization: Holocaust Commemoration in the United States Holocaust Memorial Museum (Теза). Portland State University Library.

[2] „Timothy Snyder. <italic>The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999</italic>. New Haven: Yale University Press. 2003. Pp. xv, 367. $35.00”. The American Historical Review. 2004-02. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/109.1.280. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[3] Bojarski, Piotr (2022-04-26). „They Stayed in the East. Dictionary of Polish Intelligentsia in the USSR 1945-1991, Volume 1, ed. by Adam Hlebowicz, Institute of National Remembrance, Warsaw 2021, pages 488.”. Masuro-⁠Warmian Bulletin. 316 (1): 164—167. ISSN 0023-3196. doi:10.51974/kmw-147864.

[4] Polska 1939-1945 : straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami. Wojciech Materski, Tomasz Szarota, Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu. Warszawa: Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu. 2009. ISBN 978-83-7629-067-6. OCLC 465474783.

[Edele-5] Edele, Mark; Warlick, Wanda (2017). „Saved by Stalin? Trajectories and Numbers of Polish Jews in the Soviet Second World War”. Shelter from the Holocaust: Rethinking Jewish Survival in the Soviet Union (на језику: енглески). Wayne State University Press. стр. 96, 123. ISBN 978-0-8143-4268-8. „Including several other contingents of Polish Jews, at least 157,000 and no more than 375,000 were inadvertently saved from the Holocaust by Stalin’s Soviet Union, which provided a harsh but mostly livable alternative to genocide.”

[Stola2017-6] а ^б Stola, Dariusz (2017). „Jewish emigration from communist Poland: the decline of Polish Jewry in the aftermath of the Holocaust”. East European Jewish Affairs. 47 (2–3): 169–188 [171]. S2CID 166031765. doi:10.1080/13501674.2017.1398446.

[7] „"Poland: Historical Background"”. стр. Јад Вашем.

[:0-8] а ^б United States Holocaust Memorial Museum (1993). The world must know : the history of the Holocaust as told in the United States Holocaust Memorial Museum. Michael Berenbaum (1st ed изд.). Boston: Little, Brown. стр. 140. ISBN 0-316-09135-9. OCLC 26633403.

[9] M. Aish, M.; H. Aish, E. (2019-09-01). „Stress Fields at the Central Point of Arc Crack under Uniaxial Tension”. Advanced Materials Letters. 10 (9): 671—674. ISSN 0976-397X. doi:10.5185/amlett.2019.2285.

[10] Gigliotti, Simone (2009). The Train Journey : Transit, Captivity, and Witnessing in the Holocaust. New York: Berghahn Books, Inc. стр. 55. ISBN 978-1-84545-927-7. OCLC 645101067.

[11] Berendt, Grzegorz (2019). "Violence against Jews in Poland, 1944–47: The State of Research and its Presentation". New Directions in the History of the Jews in the Polish Lands. Academic Studies Press. p. 443. doi:10.1515/9788394914912-039. ISBN 978-83-949149-1-2. S2CID 212772792. It was such an efficient operation that on the territories controlled by the Third Reich at most only 2 percent of Polish Jews survived.

[12] Sellars, Kirsten (2013). Crimes against Peace' and International Law. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 145. ISBN 978-1-107-30899-2. OCLC 828302513.

[:1-13] а ^б Eberhardt, Piotr (2019-12-01). „Political borders in Polish territory according to the Soviet atlas of 1940”. Polish Cartographical Review. 51 (4). ISSN 2450-6966. doi:10.2478/pcr-2019-0017.

[14] Trela-Mazur, Elżbieta (1998). Sowietyzacja oświaty w Małopolsce Wschodniej pod radziecką okupacją 1939-1941. Kielce: Wyższa Szkoła Pedagogiczna im. Jana Kochanowskiego. ISBN 83-7133-100-2. OCLC 45029369.

[15] From peace to war : Germany, Soviet Russia, and the world, 1939-1941. Bernd Wegner, Germany. Militärgeschichtliches Forschungsamt. Providence: Berghahn Books. 1997. стр. 74. ISBN 1-57181-882-0. OCLC 35084637.

[16] Moorhouse, Roger (2014). The devils' alliance : Hitler's pact with Stalin, 1939-41. London. стр. 28, 76. ISBN 0-465-05492-7. OCLC 893898967.

[17] Shelter from the Holocaust : rethinking Jewish survival in the Soviet Union. Mark Edele, Sheila Fitzpatrick, Atina Grossmann. Detroit. 2017. стр. 103, 203. ISBN 978-0-8143-4268-8. OCLC 1256590569.

[18] Buwalda, Piet (1997). They did not dwell alone : Jewish emigration from the Soviet Union, 1967-1990. Washington, D.C.: Woodrow Wilson Center Press. стр. 16. ISBN 0-8018-5616-7. OCLC 36126932.

[19] Jockusch, L.; Lewinsky, T. (2010-12-01). „Paradise Lost? Postwar Memory of Polish Jewish Survival in the Soviet Union”. Holocaust and Genocide Studies. 24 (3): 373—399. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcq055.

[Olsak-Glass-20] Judith Olsak-Glass (јануар 1999). „Review of Piotrowski's Poland's Holocaust”. Sarmatian Review. Volume XIX, Number 1. Архивирано из оригинала 5. 3. 2008. г. „Both regimes endorsed a systematic program of genocide.”

[21] Piotr Eberhardt; Jan Owsinski (2003). Ethnic Groups and Population Changes in Twentieth-century Central-Eastern Europe: History, Data, Analysis. M.E. Sharpe. стр. 199—201. ISBN 978-0-7656-0665-5.

[:4-22] а ^б Paczkowski, Andrzej (2003). The spring will be ours : Poland and the Poles from occupation to freedom. Jane Cave. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-271-02308-2. OCLC 53068209.

[Schudrich-23] Cherry & Orla-Bukowska (2007)

[24] Wall and Window: the Rubble of the Warsaw Ghetto as the Narrative Space of the POLIN Museum of the History of Polish Jews, Peter Lang, Приступљено 2022-05-27

[25] Wardzyńska, Maria (2009), „The Year was 1939: Operation of German Security Police in Poland. Intelligenzaktion” (PDF), (Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion) (на језику: пољски), Institute of National Remembrance, pp. 8–10 in current document, ISBN 978-83-7629-063-8, PDF file, direct download 2.56 MB, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2014. г.

[26] Gilbert, Martin (1986), The Holocaust: the Jewish tragedy, Collins, стр. 84—85, ISBN 9780002163057 .

[Łuczak-27] Czesław Łuczak (1987). Położenie ludności polskiej w Kraju Warty 1939–1945. Dokumenty niemieckie. Poznań: Wydawn. Poznańskie. стр. V—XIII. ISBN 978-83-210-0632-1. Google Books.

[28] „Poles: Victims of the Nazi Era”. United States Holocaust Memorial Museum. 2013. (PDF version). Архивирано из оригинала 3. 10. 2013. г.

[jewishgen/timeline-29] Rotbein Flaum, Shirley (2007). „Lodz Ghetto Deportations and Statistics”. Timeline. JewishGen Home Page. Архивирано из оригинала 21. 3. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2015. „'Source: Encyclopedia of the Holocaust (1990), Baranowski, Dobroszycki, Wiesenthal, Yad Vashem Timeline of the Holocaust, others.”

[30] Rosenberg, Jennifer (2006). „The Łódź Ghetto”. Архивирано из оригинала 30. 4. 2006. г. „Sources: Lodz Ghetto: Inside a Community Under Siege by Adelson, Alan and Robert Lapides (ed.), New York, 1989; The Documents of the Łódź Ghetto: An Inventory of the Nachman Zonabend Collection by Web, Marek (ed.), New York, 1988; The Holocaust: The Fate of European Jewry by Yahil, Leni, New York, 1991.”

[31] Postone, Moishe; Santner, Eric L. (2003). Catastrophe and Meaning: The Holocaust and the Twentieth Century. University of Chicago Press. стр. 75—6. ISBN 978-0-226-67610-4. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.

[32] Gruner, Wolf (2006), Jewish Forced Labor Under the Nazis: Economic Needs and Racial Aims, 1938–1944, Cambridge University Press, стр. 249—250, ISBN 978-0521838757, „By the end of 1940, the forced-labor program in the General Government had registered over 700,000 Jewish men and women who were working for the German economy in ghetto businesses and as labor for projects outside the ghetto; there would be more.”

[Trunk1972-33] Trunk, Isaiah (1972). Judenrat: the Jewish Councils in Eastern Europe under Nazi Occupation. New York: Macmillan. стр. 5, 172, 352. ISBN 978-0-8032-9428-8. with an introduction by Jacob Robinson.

[Berenbaum-34] Michael Berenbaum (2006). The World Must Know. United States Holocaust Memorial Museum. стр. 114. ISBN 9780801883583.

[holocaust-education.dk-35] Peter Vogelsang, Brian Larsen (2002), The Ghettos of Poland, The Danish Center for Holocaust and Genocide Studies, Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г.

[:2-36] а ^б Kenez, Peter, Ghettos in Poland, 1939–1941, Cambridge University Press, стр. 127—150, Приступљено 2022-05-28

[37] Browning, Christopher R. (1992). The path to genocide : essays on launching the final solution. Mazal Holocaust Collection. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 194. ISBN 0-521-41701-5. OCLC 24952308.

[Gutman12-38] Gutman, Yisrael (1989). The First Months of the Nazi Occupation. The Jews of Warsaw, 1939–1943: Ghetto, Underground, Revolt. Indiana University Press. стр. 12. ISBN 978-0-253-20511-7.

[:3-39] а ^б APPENDIX A., Indiana University Press, стр. 86, Приступљено 2022-05-28

[Laqueur-40] а ^б ^в Walter Laqueur, Judith Tydor Baumel (2001), The Holocaust Encyclopedia, Yale University Press, стр. 260—262, ISBN 978-0300138115

[Browning2005-41] а ^б Browning, Christopher (2005), Before the "Final Solution": Nazi Ghettoization Policy in Poland (1940–1941) (PDF), Center for Advanced Holocaust Studies. United States Holocaust Memorial Museum, pp. 13–17 of 175 in current document, Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2016. г.

[Gilbert3-42] Martin Gilbert (1987). The Holocaust: a history of the Jews of Europe during the Second World War. Macmillan. стр. 87. ISBN 9780805003482 — преко Google Books.

[shtetl3-43] Adam Marczewski, Miłosz Gudra, Aleksandra Król, Martyna Rusiniak-Karwat (2015) [2009]. „Tablica przy ul. Olsztyńskiej upamiętniająca ofiary "krwawego poniedziałku"”. Muzeum Historii Żydów Polskich POLIN. page 1 and 2. „Masowe egzekucje były połączone z licznymi przypadkami pobić, gwałtów i rabunku żydowskiego mienia ... rozstrzelano ok. 990 Polaków i 150 Żydów.”

[44] „The Holocaust by Bullets digital exhibit. | Yahad-In Unum”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 3. 3. 2022.

[45] „YAHAD - IN UNUM”. yahadmap.org.

[46] Browning (2004)

[47] Piotrowski, Tadeusz (1998). Poland's holocaust : ethnic strife, collaboration with occupying forces and genocide in the Second Republic, 1918-1947. Mazal Holocaust Collection. Jefferson, N.C.: McFarland. стр. 217. ISBN 0-7864-0371-3. OCLC 37195289.

[48] Meehan, Meredith M. (2010). Auxiliary Police Units in the Occupied Soviet Union, 1941–43 (PDF). USNA. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2016. г. „Without the auxiliaries, the Nazis' murderous intentions toward the Jewish population on the Eastern Front would not have been nearly as deadly.”

[49] United States Holocaust Memorial Museum (2017), Holocaust by Bullets, Архивирано из оригинала 11. 8. 2017. г.

[50] Piotrowski (1998) harv грешка: више циљева (2×): CITEREFPiotrowski1998 (help)

[Headland-51] Ronald Headland (1992), Messages of Murder: A Study of the Reports of the Einsatzgruppen of the Security Police and the Security Service, 1941–1943.

[Browning121-52] Browning (2004)

[ITF-53] Tal Bruttmann, Mémorial de la Shoah (2010). „Report: Mass graves and killing sites in the Eastern part of Europe” (PDF). Grenoble: Task Force for International Cooperation on Holocaust Education and Research (ITF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 8. 2016. г. „Mass graves resulting from deaths in the ghettos and various places of detention due to mistreatment, starvation ... concern the fate of several hundred thousand Jews. In the Warsaw ghetto alone, more than 100,000 Jews died and were buried in various places.”

[54] Rhodes, Richard (2010). Masters of death : the SS-Einsatzgruppen and the invention of the Holocaust. New York: Vintage eBooks. стр. 243, 255. ISBN 978-0-307-42680-2. OCLC 680643839.

[55] Shindler, Colin (2012). Israel and the European Left: Between Solidarity and Delegitimization. Bloomsbury Publishing USA. стр. 122. ISBN 9781441150134.

[jta.org-56] „Nazis Massacre 700,000 Polish Jews; Thousands Executed in Mobile Gas Chambers”. 26. 6. 1942.

[57] Snyder, Timothy (2. 10. 2012). Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin (на језику: енглески). Basic Books. стр. 218. ISBN 9780465032976.

[58] Yahil, Leni (1990). The Holocaust : the fate of European Jewry, 1932-1945. Ina Friedman, Haya Galai. New York: Oxford University Press. стр. 264–266, 270. ISBN 0-19-504522-X. OCLC 20169748.

[59] Stackelberg, Roderick (12. 12. 2007). The Routledge Companion to Nazi Germany (на језику: енглески). Routledge. стр. 163. ISBN 9781134393862.

[60] Guttenplan, D. D. (2002). The Holocaust on Trial (на језику: енглески). W. W. Norton & Company. стр. 115. ISBN 9780393322927.

[61] Bauer, Yehuda (2001). Rethinking the Holocaust. New Haven: Yale University Press. стр. 5. ISBN 0-300-08256-8. OCLC 44447049.

[62] Minutes of the Conference, discovered in Martin Luther's files after the war: Selected Documents. Vol. 11: The Wannsee Protocol., Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г.

[63] Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 39—44. ISBN 9780807869413.

[64] Simone Gigliotti (2009), The Train Journey: Transit, Captivity, and Witnessing in the Holocaust, Berghahn Books, стр. 45, ISBN 978-1571812681, Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.

[:5-65] а ^б Tsitsipis, Lukas (1989). „Analyzing intercultural communication”. Journal of Pragmatics. 13 (3): 13. ISSN 0378-2166. doi:10.1016/0378-2166(89)90067-2.

[Cesarani2004-66] а ^б Bogdan Musial (2004), David Cesarani; Sarah Kavanaugh, ур., „The Origins of Operation Reinhard”, Holocaust: From the persecution of the Jews to mass murder: 196—197, ISBN 978-0415275118

[67] Sanford, George (2008). „Poles and Jews: Troubled Past, Brighter Future, Robert Cherry and Annamaria Orla-Bukowska, eds. (Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 2007), xviii + 230 pp.”. Nationalities Papers. 36 (3): 580—582. ISSN 0090-5992. doi:10.1017/s009059920003854x.

[68] Kopówka & Rytel-Andrianik (2011), p. 405.

[69] Michael Thad Allen (2005). The Business of Genocide: The SS, Slave Labor, and the Concentration Camps. Univ of North Carolina Press. стр. 139. ISBN 9780807856154.

[70] Marcuse, Harold; Gutman, Yisrael; Berenbaum, Michael; Dwork, Deborah; van Pelt, Robert-Jan; Milton, Sybil; Nowinski, Ira; Young, James E. (1995). „Architecture and Auschwitz”. Journal of Architectural Education (1984-). 49 (2). ISSN 1046-4883. doi:10.2307/1425402.

[71] „Internet Archive Wayback Machine”. Choice Reviews Online. 48 (11): 48—6007—48—6007. 2011-07-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.48-6007.

[72] The Camp Society: Approaches to Social Structure and Ordinary Life in Nazi Concentration Camps, Bloomsbury Academic, Приступљено 2022-05-28

[Fischel-73] Jack Fischel (1998). The Holocaust. Greenwood Publishing Group. стр. 129. ISBN 978-0-313-29879-0.

[74] Davenport-Hines, Richard (2016-01-07). Sereny, Gitta (1921–2012), author. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. стр. 48.

[75] Stern, Fritz; Lifton, Robert Jay (1986). „The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of Genocide”. Foreign Affairs. 65 (2): 64. ISSN 0015-7120. doi:10.2307/20043033.

[76] Kopówka & Rytel-Andrianik (2011)

[Kerenji-77] Marina Sorokina, Tarik Cyril Amar (2014). The Holocaust in the East: Local Perpetrators and Soviet Responses. Pitt Series in Russian and East European Studies. University of Pittsburgh Press. стр. 124, 165, 172, 255. ISBN 978-0-8229-6293-9. Архивирано из оригинала 14. 10. 2017. г. — преко direct download 13.6 MB.

[78] Bolinger, Kylee. Methods of Memorialization: Holocaust Commemoration in the United States Holocaust Memorial Museum (Теза). Portland State University Library.

[sztetl.org-79] AŻIH (2014). „Bronna Góra – Holocaust mass murder site” [Bronna Góra – miejsce masowych egzekucji]. Museum of the History of Polish Jews Virtual Shtetl. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 16. 7. 2017. „Testimony of B. Wulf, Docket nr 301/2212, Archives of the Jewish Historical Institute in Warsaw.”

[jewishgen.org-80] Garrard, John; Garrard, Carol (2014). „Monument at Bronnaya Gora”. The Brest Ghetto Passport Archive. JewishGen. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г.

[cemeteryproject-81] „Antopal: Brest. The Antopol Ghetto”. The ghetto liquidation 'Aktion'. International Jewish Cemetery Project, with links to resources. Архивирано из оригинала 4. 8. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2017. „Deportations to Bronna Gora lasted four days beginning October 15, 1942”

[82] Burds, Jeffrey (3. 12. 2013), Holocaust in Rovno: The Massacre at Sosenki Forest, November 1941 (PDF), Northeastern University. Sponsored by the YIVO Institute of Jewish Research, New York, p. 2 (19 of 151 in current document), ISBN 9781137388391, Архивирано из оригинала (PDF) 3. 8. 2017. г.

[83] Połonka Mount, place of executions and the Holocaust mass grave [Górka-Połonka – miejsce egzekucji i zbiorowy grób ofiar Zagłady], POLIN Museum of the History of Polish Jews, Архивирано из оригинала 4. 8. 2017. г., Приступљено 16. 7. 2017

[Polonka-84] Yad Vashem, Mass-murder of Łuck Jews at Gurka Polonka in August 1942 на сајту YouTube Note: village Połonka (пољ. Górka Połonka or its Połonka Little Hill Архивирано јул 20, 2008 на сајту Wayback Machine subdivision) is misspelled in the documentary, with testimony of eyewitness Shmuel Shilo.

[85] The Holocaust in the East : local perpetrators and Soviet responses. Michael David-Fox, Peter Holquist, Alexander M. Martin. Pittsburgh, Pa. 2014. ISBN 978-0-8229-6293-9. OCLC 857356655.

[Browning-86] а ^б Browning, Christopher (1998) [1992]. Arrival in Poland (PDF). Ordinary Men: Reserve Police Battalion 101 and the Final Solution in Poland. Penguin Books. стр. 52, 77, 79, 80, 135. PDF file, direct download 7.91 MB complete. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2014. г. „'Also: PDF cache archived by WebCite.”

[87] The Waffen-SS : a European history. Jochen Böhler, Robert Gerwarth (First edition изд.). Oxford. 2017. ISBN 978-0-19-183185-0. OCLC 970401339.

[USHMM1-88] „Holocaust Encyclopedia -Trawniki”. United States Holocaust Memorial Museum. Архивирано из оригинала 29. 8. 2015. г. Приступљено 21. 7. 2011.

[89] Crankshaw, Edward (2011). Gestapo. London. ISBN 1-4482-0549-2. OCLC 1162358722.

[Wilson113-90] Wilson, Andrew (2011). Belarus: The Last European Dictatorship. Yale University Press. стр. 109, 110, 113. ISBN 978-0-300-13435-3. Приступљено 6. 2. 2015.

[91] Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 6. ISBN 9780807869413.

[92] Browning (2004)

[93] Montague, Patrick (2012). Chełmno and the Holocaust : the history of Hitler's first death camp. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-3527-2. OCLC 779847250.

[94] „Holocaust Encyclopedia – The Jews of Lodz”. United States Holocaust Memorial Museum. 2015. Архивирано из оригинала 19. 4. 2015. г. Приступљено 12. 4. 2015.

[lodz-ghetto-95] Michal Latosinski (2015). Litzmannstadt Ghetto, Lodz. Traces of the Litzmannstadt Getto. A Guide to the Past: Introduction. Litzmannstadt Ghetto homepage. ISBN 978-83-7415-000-2. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 12. 4. 2015.

[96] Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 68. ISBN 9780807869413.

[97] Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 65. ISBN 9780807869413.

[JTA-98] JTA (22. 1. 1963). „Jewish Survivors of Chelmno Camp Testify at Trial of Guards”. Internet Archive. Jewish Telegraphic Agency. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 14. 6. 2013.

[Lichtenstein-99] Fluchschrift (2013). „01.11.1941. Errichtung des ersten Vernichtungslagers in Chelmno”. Heiner Lichtenstein, Daten aus der Zeitgeschichte, in: Tribüne Nr. 179/2006. Fluchschrift – Deutsche Verbrechen. Архивирано из оригинала 17. 5. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2013.

[100] Andrew Rawson (2015), Auschwitz: The Nazi Solution, Pen and Sword, стр. 121, ISBN 978-1473827981

[auschwitz.org/jews-101] а ^б Memorial and Museum (2015). „Auschwitz as a center for the extermination of the Jews”. Jews in Auschwitz. Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2015. „Countries of origin, Selection in the camp, Treatment.”

[102] Williams, Dominic; Wollaston, Isabel (2019-09-01), The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum, Berghahn Books, стр. 193—214, Приступљено 2022-05-28

[gascamp-103] Institut Fuer Zeitgeschicthe (Institute for Contemporary History) (1992). „Gassing Victims in the Holocaust: Background & Overview”. Extermination camps in occupied Poland. Munich, Germany: Jewish Virtual Library. Архивирано из оригинала 29. 5. 2015. г.

[104] Naomi Kramer, Ronald Headland (1998), The Fallacy of Race and the Shoah, University of Ottawa Press, стр. 254, ISBN 978-0776617121 Also in: Raul Hilberg (2003), The Destruction of the European Jews, Yale University Press, стр. 948—949, ISBN 978-0300095920

[105] „Holocaust Encyclopedia – Gassing Operations”. United States Holocaust Memorial Museum. Архивирано из оригинала 8. 2. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015.

[:6-106] а ^б Otlewska, Anna; Adamiak, Justyna; Gutarowska, Beata (2015). „Clone-based comparative sequence analysis of 16S rRNA genes retrieved from biodeteriorating brick buildings of the former Auschwitz II–Birkenau concentration and extermination camp”. Systematic and Applied Microbiology. 38 (1): 48—55. ISSN 0723-2020. doi:10.1016/j.syapm.2014.09.003.

[piper/museum-107] а ^б Franciszek Piper (2015). „Number of deportees by ethnicity”. Ilu ludzi zginęło w KL Auschwitz. Liczba ofiar w świetle źródeł i badań, Oświęcim 1992, tables 14–27. Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum. Архивирано из оригинала 19. 9. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2015.

[108] Rees, Laurence (2005). Auschwitz : a new history. New York: Public Affairs. стр. 168-169. ISBN 1-58648-303-X. OCLC 56671956.

[109] Williams, Dominic; Wollaston, Isabel (2019-09-01), The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum, Berghahn Books, стр. 193—214, Приступљено 2022-05-28

[110] Timothy Snyder (2012), Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin, Basic Books, стр. 314, ISBN 978-0465032976, Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.

[111] Dwork, Deborah (1997). Auschwitz, 1270 to the present. R. J. van Pelt ([1st ed.] изд.). New York: Norton. стр. 336-337. ISBN 0-393-31684-X. OCLC 43869039.

[112] Ber Mark, Isaiah Avrech (1985), The Scrolls of Auschwitz, Am Oved, стр. 71, 260, ISBN 9789651302527, Hometown of Róża (Roza) Robota.

[113] Anatomy of the Auschwitz death camp. Israel Gutman, Michael Berenbaum, Mazal Holocaust Collection, United States Holocaust Memorial Museum, U.S. Holocaust Research Institute. Bloomington: Published in association with the United States Holocaust Memorial Museum, Washington, D.C. by Indiana University Press. 1994. ISBN 0-253-32684-2. OCLC 29471119.

[114] "Online Exhibitions: Give Me Your Children – Voices from the Lodz Ghetto". United States Holocaust Memorial Museum. Archived from the original on March 10, 2017.

[115] Browning (2004)

[Arad1999-116] Arad, Yitzhak (1999) [1987]. Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps. Indiana University Press. стр. 152—153. ISBN 978-0-253-21305-1. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г.

[Smith103-117] Smith, Mark S. (2010). Treblinka Survivor: The Life and Death of Hershl Sperling. The History Press. стр. 103—107. ISBN 978-0-7524-5618-8. Приступљено 9. 4. 2015 — преко Google Books preview.

[118] See Smith's book excerpts at: Hershl Sperling: Personal Testimony by David Adams

[119] Obuchowski, Chester W.; Steiner, Jean-François (1967). „Treblinka”. Books Abroad. 41 (2): 179. ISSN 0006-7431. doi:10.2307/40121579.

[120] Kopówka & Rytel-Andrianik (2011), chapt. 3:1, p. 77.

[121] Corni, Gustavo (2017). „Displaced Persons at Home: Refugees in the Fabric of Jewish Life in Warsaw September 1939—July 1942. By Lea Prais . Trans. Naftali Greenwood . The International Institute for Holocaust Research. Center for Research on the Holocaust in Poland. Jerusalem: Yad Vashem, 2015. 518 pp. Notes. Bibliography. Glossary. Indexes. Photographs. Figures. Tables. $43.50, hardbound.”. Slavic Review. 76 (2): 523—524. ISSN 0037-6779. doi:10.1017/slr.2017.105.

[122] The Polish underground reports the liquidation of the Warsaw ghetto, Routledge, 2013-11-04, стр. 151—151, ISBN 978-1-315-83327-9, Приступљено 2022-05-28

[123] 3. November 1940– July 1942: The Ghetto, First Stages, Academic Studies Press, 2019-12-31, стр. 17—34, Приступљено 2022-05-28

[124] The Warsaw Ghetto Uprising, Palgrave Macmillan, Приступљено 2022-05-28

[JVL-Reinhard5-125] McVay, Kenneth (1984). „The Construction of the Treblinka Extermination Camp”. Yad Vashem Studies, XVI. Jewish Virtual Library.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2013.

[126] Düsseldorf, LG (2015). „"LTE Zuhause"”. JurPC: 7—7. ISSN 1615-5335. doi:10.7328/jurpcb20153010159.

[127] THE JEWS OF THE GENERAL GOVERNMENT, SEPTEMBER 1939–JUNE 1941:, Indiana University Press, стр. 7—15, Приступљено 2022-05-28

[Ainsztein-128] Ainsztein, Reuben (2008) [1974]. Jewish Resistance in Nazi-Occupied Eastern Europe. University of Michigan (reprint). стр. 917. ISBN 978-0-236-15490-6. Архивирано из оригинала 3. 5. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2013 — преко Google Books snippet view.

[129] Sumler, David E. (1973). A history of Europe in the twentieth century. Homewood, Ill.: Dorsey Press. ISBN 0-256-01421-3. OCLC 628024.

[130] Cymet, David (2010). History vs. apologetics : the Holocaust, the Third Reich, and the Catholic Church. Lanham, Md.: Lexington Books. ISBN 978-0-7391-3295-1. OCLC 812924949.

[131] "The Good old days" : the Holocaust as seen by its perpetrators and bystanders. Ernst Klee, Willi Dressen, Volker Riess (1st American ed изд.). New York. 1991. ISBN 0-02-917425-2. OCLC 24010418.

[:7-132] а ^б Kopówka, Edward; Rytel-Andrianik, Paweł (2011). Treblinka II Death Camp. Monograph, chapt. 3 [Treblinka II – Obóz zagłady] (PDF). Dam im imię na wieki [I will give them an everlasting name. Isaiah 56:5] (in Polish). Drohiczyńskie Towarzystwo Naukowe [The Drohiczyn Scientific Society]. ISBN 978-83-7257-496-1. With list of Catholic rescuers of Jews imprisoned at Treblinka I, selected testimonies, bibliography, alphabetical indexes, photographs, English language summaries, and forewords by Holocaust scholars. Archived from the original (PDF) on October 10, 2014. Retrieved January 9, 2014 – via PDF direct download 20.2 MB.

[133] Lehnstaedt, Stephan (2017), 1. Die polnischen Juden im Holocaust, 1939 – 1942, Verlag C.H.BECK oHG, стр. 14—27, Приступљено 2022-05-28

[134] Arad, Yitzhak (1999). Belzec, Sobibor, Treblinka : the Operation Reinhard death camps. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. стр. 375. ISBN 0-585-27817-2. OCLC 45729008.

[135] Winstone, Martin (2017-02-09). „The Belzec Death Camp: history, biographies, remembrance”. Holocaust Studies. 23 (4): 523—525. ISSN 1750-4902. doi:10.1080/17504902.2017.1289004.

[:8-136] а ^б The United States Holocaust Memorial Museum, Washington, DC, Routledge, 2017-09-29, стр. 146—171, ISBN 978-1-315-08812-9, Приступљено 2022-05-29

[137] Umberger, Emily (2016). „Intimacy of Faith: Devotional Retablos and Ex‐Votos from Mexico”. Visual Anthropology Review. 32 (1): 94—96. ISSN 1058-7187. doi:10.1111/var.12100.

[Y357-138] Yahil, Leni; Friedman, Ina; Galai, Hayah (1991). The Holocaust: The fate of European Jewry, 1932–1945. Oxford University Press. стр. 356—357. ISBN 978-0-19-504523-9. Приступљено 15. 4. 2015.

[:9-139] а ^б Mildt, Dirk Welmoed de (1996). In the name of the people : perpetrators of genocide in the reflection of their post-war prosecution in West Germany : the 'Euthanasia' and 'Aktion Reinhard' trial cases. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 90-411-0185-3. OCLC 34596624.

[140] „Holocaust Encyclopedia – Belzec: Chronology”. United States Holocaust Memorial Museum. Архивирано из оригинала 20. 4. 2015. г.

[141] Arad, Yitzhak (1999). Belzec, Sobibor, Treblinka : the Operation Reinhard death camps. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. стр. 102. ISBN 0-585-27817-2. OCLC 45729008.

[arc-belzec-142] ARC contributing authors (26. 8. 2006). „Belzec Camp History”. Aktion Reinhard Camps. Архивирано из оригинала 25. 12. 2005. г.

[143] Marsh, David (2011). The euro : the battle for the new global currency (Pbk. ed изд.). New Haven: Yale University Press. стр. 1219. ISBN 978-0-300-17390-1. OCLC 808346538.

[144] Schelvis (2014)

[project.org-145] Chris Webb, C.L. (2007). „Former Members of the SS-Sonderkommando Sobibor describe their experiences in the Sobibor death camp in their own words”. Belzec, Sobibor & Treblinka Death Camps. H.E.A.R.T. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 16. 4. 2015. „It was a heavy Russian benzine engine – presumably a tank or tractor motor at least 200 horsepower V-motor, 8 cylinders, water cooled (SS-Scharführer Erich Fuchs).”

[Sobibór-146] Schelvis (2014). Sobibór branch of the Majdanek State Museum (2016). „History of the Sobibór extermination camp”. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г.

[147] Schelvis, Jules (2007). Sobibor : a history of a Nazi death camp. Bob Moore, United States Holocaust Memorial Museum. Oxford. стр. 168. ISBN 978-1-4725-8906-4. OCLC 878405756.

[148] OCTOBER 14, 1943:, Indiana University Press, стр. 373—384, Приступљено 2022-05-30

[149] LUBLIN MAIN CAMP (aka MAJDANEK), Indiana University Press, 2009-05-22, стр. 875—898, Приступљено 2022-05-30

[150] Rosenberg, Jennifer (2008). "Majdanek: An Overview". 20th Century History. about.com. ISBN 978-0-404-16983-1. Archived from the original on July 5, 2004.

[151] „Screenshot of Itunes Library - Archived Platform Itunes 2010”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-30.

[152] Szkodziak, Piotr; Czuczwar, Piotr; Pyra, Krzysztof; Szkodziak, Filip; Paszkowski, Tomasz; Rio Tinto, Hugo; Woźniak, Sławomir (2018-06-29). „Ascites Index – an attempt to objectify the assessment of ascites”. Journal of Ultrasonography. 18 (73): 140—147. ISSN 2084-8404. doi:10.15557/jou.2018.0020.

[153] Jaumont, Fabrice (2015). MacArthur, Catherine T. (23 November 1908–15 December 1981). American National Biography Online. Oxford University Press.

[154] The trial of German major war criminals by the International Military Tribunal sitting at Nuremberg, Germany. International Military Tribunal. Buffalo, N.Y.: W.S. Hein. 2001. ISBN 1-57588-677-4. OCLC 45963254.

[:10-155] а ^б Cohen, Boaż (2007-11-29), Rachel Auerbach, Yad Vashem, and Israeli Holocaust Memory, Liverpool University Press, стр. 197—221, Приступљено 2022-05-30

[156] Jewish resistance against the Nazis. Patrick Henry. Washington, D.C. 2014. стр. 22-23. ISBN 0-8132-2590-6. OCLC 884479338.

[ynetnews.com2-157] а ^б ^в „Army was Polish, soldiers were Jews”. Ynetnews. 9. 11. 2006.

[158] Teaching and studying the Holocaust. Samuel Totten, Stephen Feinberg. Boston: Allyn and Bacon. 2001. ISBN 0-205-18495-2. OCLC 44509301.

[159] Christopher Browning (2001), „Raul Hilberg”, Yad Vashem Studies, Wallstein Verlag: 9—10, ISSN 0084-3296

[Trunk-160] Isaiah Trunk (1972), „The Attitude of the Councils toward Physical Resistance”, Judenrat: The Jewish Councils in Eastern Europe Under Nazi Occupation, U of Nebraska Press, стр. 464—466, 472—474, ISBN 978-0803294288, Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г., „The highest degree of cooperation was achieved when chairmen, or other leading Council members themselves, actively participated in preparing and executing acts of resistance, particularly in the course of liquidations of ghettos. [Prominent examples include Warsaw, Częstochowa, Radomsko, Pajęczno, Sasów, Pińsk, Mołczadź, Iwaniska, Wilno, Nieśwież, Zdzięcioł (see: Zdzięcioł Ghetto), Tuczyn (Równe), and Marcinkańce (Grodno) among others]”

[ushmm2011-161] а ^б The Holocaust Encyclopedia (2011), Jewish Resistance, United States Holocaust Memorial Museum, see map., Архивирано из оригинала 26. 1. 2012. г. Also in: Shmuel Krakowski (2010), Armed Resistance, YIVO, Архивирано из оригинала 2. 6. 2011. г.

[LermanCenter-162] а ^б United States Holocaust Memorial Museum, Resistance during the Holocaust (PDF), The Miles Lerman Center for the Study of Jewish Resistance, p. 6 of 56 in current document, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 8. 2017. г. .

[163] The Holocaust Encyclopedia (2017), Resistance in the Vilna Ghetto, United States Holocaust Memorial Museum, Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г.

[YV2-164] Yad Vashem. „Poland: Historical Background”.

[GSPau-JHE-165] а ^б ^в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом GSPau-JHE.

[Shoa-166] Yad Vashem Shoa Resource Center, Zegota Архивирано октобар 20, 2013 на сајту Wayback Machine, page 4/34 of the Report.

[hnetradz-167] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом hnetradz.

[bergen-168] Bergen, Doris L. (2003). War and Genocide: A Concise History of the Holocaust. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 118—9. ISBN 9780760789063.

[169] Were These Ordinary Poles? Daniel Blatman „Were These Ordinary Poles?”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2018.

[events-171] "Pogrom in Jedwabne: Course of Events Архивирано септембар 29, 2019 на сајту Wayback Machine, Polin Museum, July 9, 2016; accessed April 2, 2018

[Gross2002-172] Jan Tomasz Gross (29. 10. 2002). Neighbors: the destruction of the Jewish community in Jedwabne, Poland. Penguin Books. стр. xv. ISBN 978-0-14-200240-7.

[StopnHe65-173] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом StopnHe65.

[StopnHe68-174] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом StopnHe68.

[GUS19312-175] Główny Urząd Statystyczny (1938). Drugi Powszechny Spis Ludności, 9.XII.1931 (PDF). Polish census of 1931. Table 10, page 30 in current document (на језику: пољски). Warsaw. PDF file, direct download. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2015. г. „Religion and Native Language (total). Section, Jewish: 3,113,933 with Yiddish: 2,489,034 and Hebrew: 243,539”

[Brethour2-176] Brethour, Miranda (2019). „Jewish–Gentile Relations in Hiding during the Holocaust in Sokołów County, Poland (1942–1944)”. The Journal of Holocaust Research. 33 (4): 277–301 [299–300]. doi:10.1080/25785648.2019.1677090. „close contacts in the Polish community and decent knowledge of the Polish language were extremely useful, if not essential, for securing shelter... A few other cases were uncovered wherein a local Pole committed to hiding a group of Jews and then subsequently denounced or murdered the charges, transitioning from helper to perpetrator.”

[177] Grabowski, Jan (2008). Rescue for Money: Paid Helpers in Poland, 1939-1945 (на језику: енглески). Yad Vashem. ISBN 978-965-308-325-7. „Files of postwar trials of collaborators, many of whom committed crimes against Jews, and other materials show that the phenomenon of paid help was far from marginal. A Jew with money and other assets had much greater chances of being rescued than a penniless one.”

[Paldiel-178] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Paldiel.

[179] Hunt for the Jews Архивирано мај 11, 2018 на сајту Wayback Machine, Jan Grabowski, page 55, Indiana University Press

[holocaustforgotten-180] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом holocaustforgotten.

[Materski&Szarota-181] Materski & Szarota (2009)

[Piotrowski305-182] Piotrowski (1998) harv грешка: више циљева (2×): CITEREFPiotrowski1998 (help)

[183] Materski & Szarota (2009)

[184] Materski & Szarota (2009)

[HG-185] Hans G. Furth One million Polish rescuers of hunted Jews?

[Lukas1989-186] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Lukas1989.

[Marshall2000-187] David Marshall Smith (2000). Moral geographies: ethics in a world of difference. стр. 112. ISBN 9780748612789. „It has been estimated that a million or more Poles were involved in helping Jews.”

[Lukas2013-188] Lukas (1989) – Recent research suggests that a million Poles were involved, but some estimates go as high as three million.

[189] Phayer (2000)

[190] Bogner (2012).

[snyder-nyrb-191] Snyder, Timothy (20. 12. 2012). „Hitler's Logical Holocaust”. The New York Review of Books. Архивирано из оригинала 4. 12. 2012. г.

[google12-192] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом google12.

[Shoa2-193] Yad Vashem Shoa Resource Center, Zegota Архивирано октобар 20, 2013 на сајту Wayback Machine, page 4/34 of the Report.

[194] Podbielska, Alicja (2019). „"That's for harboring Jews!" Post-Liberation Violence against Holocaust Rescuers in Poland, 1944–1948”. S:I.M.O.N. Shoah: Intervention. Methods. Documentation. (на језику: енглески). 6 (2): 110—120. ISSN 2408-9192.

[JPaw2008-195] Pawłowicz, Jacek (2008). Rotmistrz Witold Pilecki 1901–1948 (на језику: пољски). Instytut Pamięci Narodowej, IPN. стр. 254—. ISBN 978-83-60464-97-7.

[books.google.com2-196] Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland, Indiana University Press, Jan Grabowski, pp. 2–3.

[Connelly_20052-197] а ^б Connelly, John (2005). „Why the Poles Collaborated so Little: And Why That Is No Reason for Nationalist Hubris”. Slavic Review. 64: 771—781. JSTOR 3649912. doi:10.2307/3649912 .

[KPF_20052-198] Friedrich, Klaus-Peter (зима 2005). „Collaboration in a 'Land without a Quisling': Patterns of Cooperation with the Nazi German Occupation Regime in Poland during World War II”. Slavic Review. 64 (4): 711—746. JSTOR 3649910. doi:10.2307/3649910 .

[berendt12-199] Berendt, Grzegorz (2011), „The Price of life : the economic determinants of Jews' existence on the "Aryan" side”, Ур.: Rejak, Sebastian; Frister, Elzbieta, Inferno of choices : Poles and the Holocaust., Warsaw: RYTM, стр. 115—165

[books.google.com-200] Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland, Indiana University Press, Jan Grabowski, pp. 2–3.

[201] Jan Grabowski (9. 10. 2013). Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland. Indiana University Press. стр. 2—4. ISBN 978-0-253-01087-2.

[202] Williams, Timothy; Buckley-Zistel, Susanne (ур.). Perpetrators and Perpetration of Mass Violence: Action, Motivations and Dynamics. Routledge. стр. 337.

[203] Gross (2001), Neighbors, p. 75.

[204] Himka, John-Paul (2011).

[Grabowski_2016-205] Grabowski, Jan (2013). Hunt for the Jews: betrayal and murder in German-occupied Poland. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-01074-2.

[206] Jews and the Sporting Life: Studies in Contemporary Jewry XXIII (Polish Antisemitism: A National Pshychosis?

[Lukas-207] Lukas, Richard C. (1989). Out of the Inferno: Poles Remember the Holocaust. University Press of Kentucky. стр. 13. ISBN 978-0813116921.

[208] Piotr Chojnacki; Dorota Mazek, ур. (2008). Polacy ratujący Żydów w latach II wojny światowej [Poles rescuing Jews during World War II]. Zeszyty IPN, Wybór Tekstów. Warsaw: Institute of National Remembrance. стр. 7, 18, 23, 31. „Kierownictwo Walki Cywilnej w "Biuletynie Informacyjnym" ostrzega "szmalcowników" i denuncjatorów przed konsekwencjami grożącymi im ze strony władz państwa podziemnego.^{[p.37 in PDF]} Ot, widzi pan, sprawa jednej litery sprawia ogromną różnicę. Ratować i uratować! Ratowaliśmy kilkadziesiąt razy więcej ludzi, niż uratowaliśmy. – Władysław Bartoszewski^[p.7]”

[209] Antoni Mączak, Encyklopedia historii gospodarczej Polski do 1945 roku: O-Ż (Encyclopedia of Poland's Economic History: O–Ż), Warsaw, Wiedza Powszechna, 1981. ^{[потребна страна]}

[KPF_2005-210] а ^б Friedrich, Klaus-Peter (зима 2005). „Collaboration in a 'Land without a Quisling': Patterns of Cooperation with the Nazi German Occupation Regime in Poland during World War II”. Slavic Review. 64 (4): 711—746. JSTOR 3649910. doi:10.2307/3649910 .

[Haaretz_interview_11-02-2017-211] „'Orgy of Murder': The Poles Who 'Hunted' Jews and Turned Them Over to the Nazis”. Haaretz.

[212] „Policja Polska w Generalnym Gubernatorstwie 1939-1945 – Policja Panstwowa”. policjapanstwowa.pl (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 2018-03-29. г. Приступљено 2018-03-29.

[Garlinsky_1985-213] Garlinski, Josef (1985-08-12). Poland in the Second World War. Springer. ISBN 978-1-349-09910-8.

[Zimmerman_2015-214] а ^б Zimmerman, Joshua D. (2015). The Polish underground and the Jews, 1939-1945. New York, NY: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01426-8.

[215] Biskupski, Mieczysław (2000). The history of Poland. Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 110. ISBN 978-0313305719. OCLC 42021562.

[Cymet_1999-216] а ^б Cymet, David (јун 1999). „Polish state antisemitism as a major factor leading to the Holocaust”. Journal of Genocide Research. 1 (2): 169—212. ISSN 1469-9494. doi:10.1080/14623529908413950.

[Cooper_2000-217] а ^б Cooper, Leo (2000). In the shadow of the Polish eagle: the Poles, the Holocaust, and beyond. Houndmills, Basingstoke, Hampshire; New York, N.Y.: Palgrave. ISBN 978-1-280-24918-1. Приступљено 2018-03-26.

[218] Poles and Jews: perceptions and misperceptions. Polin. Władysław Bartoszewski (ed.) (1. issued in paperback изд.). Oxford: Littman Library of Jewish Civilization. 2004. стр. 356. ISBN 978-1-904113-19-5.

[219] Schatz, Jaff (1991). The generation : the rise and fall of the Jewish communists of Poland. Berkeley: University of California Press. стр. 204. ISBN 978-0520071360. OCLC 22984393.

[220] Mushkat, Marion (1992). Philo-Semitic and anti-Jewish attitudes in post-Holocaust Poland. Lewiston: Edwin Mellen Press. стр. 50. ISBN 978-0773491762. OCLC 26855644.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61]

[62]

[63]

[64]

[65]

[66]

[67]

[68]

[69]

[70]

[71]

[72]

[73]

[74]

[75]

[76]

[77]

[78]

[79]

[80]

[81]

[82]

[83]

[84]

[85]

[86]

[87]

[88]

[89]

[90]

[91]

[92]

[93]

[94]

[95]

[96]

[97]

[98]

[99]

[100]

@@ Ред 90: / Ред 90: @@
 == Оружани отпор и устанке у гету ==
+{{Главни чланак|Устанци у гетоима|Устанак у Варшавском гету|Јеврејски отпор у Европи под немачком окупацијом}}
+Постоји популарна заблуда да је већина Јевреја отишла у смрт пасивно.<ref name=":10">{{Citation|title=Rachel Auerbach, Yad Vashem, and Israeli Holocaust Memory|url=http://dx.doi.org/10.3828/liverpool/9781904113058.003.0008|publisher=Liverpool University Press|date=2007-11-29|accessdate=2022-05-30|pages=197–221|first=Boaż|last=Cohen}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/884479338|title=Jewish resistance against the Nazis|date=2014|others=Patrick Henry|isbn=0-8132-2590-6|location=Washington, D.C.|page=22-23|oclc=884479338}}</ref> 10% Пољске војске која се сама борила против [[Инвазија на Пољску|нацистичко-совјетске инвазије на Пољску]] су били јеврејски Пољаци, око 100.000 војника.<ref name="ynetnews.com2">{{Cite web|url=https://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3302233,00.html|title=Army was Polish, soldiers were Jews|date=November 9, 2006|website=Ynetnews}}</ref> Од тога су Немци 50.000 узели као ратне заробљенике и нису их третирали у складу са Женевском конвенцијом; већина је послата у концентрационе логоре, а затим у логоре истребљења.<ref name="ynetnews.com2" /> Како је Пољска наставила да се бори против побуњеничког рата против окупаторских сила, други Јевреји су се придружили пољском Отпору, понекад формирајући искључиво јеврејске јединице.<ref name="ynetnews.com2" />Јеврејски отпор нацистима обухватао је њихову оружану борбу, као и духовно и културно противљење које је донело достојанство упркос нехуманим условима живота у гетима.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/44509301|title=Teaching and studying the Holocaust|date=2001|publisher=Allyn and Bacon|others=Samuel Totten, Stephen Feinberg|isbn=0-205-18495-2|location=Boston|oclc=44509301}}</ref><ref>{{Citation|last=[[Christopher Browning]]|title=Raul Hilberg|journal=Yad Vashem Studies|publisher=Wallstein Verlag|year=2001|pages=9–10|issn=0084-3296|url=https://books.google.com/books?id=pOWtjeac3mYC&q=Yehuda+Bauer+Unanswered}}</ref> Постојали су многи облици отпора, иако су старешине биле престрављене могућношћу масовне одмазде против жена и деце у случају антинацистичке побуне.<ref name="Trunk">{{Citation|title=Judenrat: The Jewish Councils in Eastern Europe Under Nazi Occupation|last=[[Isaiah Trunk]]|pages=464–466, 472–474|publisher=U of Nebraska Press|year=1972|quote=The highest degree of cooperation was achieved when chairmen, or other leading [[Judenrat|Council]] members themselves, actively participated in preparing and executing acts of resistance, particularly in the course of liquidations of ghettos. [Prominent examples include [[Warsaw Ghetto|Warsaw]], [[Częstochowa Ghetto|Częstochowa]], Radomsko, Pajęczno, Sasów, [[Pińsk Ghetto|Pińsk]], Mołczadź, Iwaniska, [[Wilno Ghetto|Wilno]], Nieśwież, Zdzięcioł (see: [[Zdzięcioł Ghetto]]), Tuczyn (Równe), and Marcinkańce ([[Grodno Ghetto|Grodno]]) among others]|isbn=978-0803294288|chapter-url=https://books.google.com/books?id=D7bobfzrcCoC&q=Council+smuggling+arms|chapter=The Attitude of the Councils toward Physical Resistance|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140103084453/http://books.google.com/books?id=D7bobfzrcCoC|archivedate=January 3, 2014}}</ref> Како су немачке власти преузеле обавезу да ликвидирају гета, оружани отпор је пружен на преко 100 локација са обе стране пољско-совјетске [[Споразум у Риги|границе 1939. године]], већином у источној Пољској.<ref name="ushmm2011">{{Citation|title=Jewish Resistance|last=The Holocaust Encyclopedia|publisher=United States Holocaust Memorial Museum|year=2011|url=http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005213|id=[https://web.archive.org/web/20120718225143/http://www.ushmm.org/wlc/en/media_nm.php?ModuleId=10005213&MediaId=430 see map.]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120126200522/http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005213|archivedate=January 26, 2012}} ''Also in:'' {{Citation|title=Armed Resistance|last=Shmuel Krakowski|publisher=YIVO|year=2010|url=http://www.yivoencyclopedia.org/article.aspx/Armed_Resistance|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110602091431/http://www.yivoencyclopedia.org/article.aspx/Armed_Resistance|archivedate=June 2, 2011}}</ref> Побуне су избиле у 5 већих градова, 45 покрајинских места, 5 већих концентрационих логора и логора за истребљење, као и у најмање 18 логора за принудни рад.<ref name="LermanCenter">{{Citation|title=Resistance during the Holocaust|last=United States Holocaust Memorial Museum|publisher=The Miles Lerman Center for the Study of Jewish Resistance|at=p. 6 of 56 in current document|url=https://www.ushmm.org/m/pdfs/20000831-resistance-bklt.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170829054516/https://www.ushmm.org/m/pdfs/20000831-resistance-bklt.pdf|archivedate=August 29, 2017}}.</ref> Значајно је да су једине побуне у [[Nacistički koncentracioni logori|нацистичким логорима]] биле јеврејске.<ref name=":10" />
+Побуњеници из гета [[Њасвиж]] у источној Пољској су узвратили 22. јула 1942. године. Побуна у гету Лахва избила је 3. септембра. Дана 14. октобра 1942. Мизочки гето је следио његов пример. Окршај у [[Варшавски гето|Варшавском гету]] 18. јануара 1943. довео је до [[Устанак у Варшавском гету|највећег јеврејског устанка у Другом светском рату]] који је покренут 19. априла 1943. године. Дана 25. јуна подигли су се Јевреји из [[Ченстохова (Гето)|Ченстоховског гета]]. У [[Логор Треблинка|Треблинки]] су затвореници ''[[Сондеркоммандо|Зондеркоманде]]'' наоружани украденим оружјем напали стражаре 2. августа 1943. године. Дан касније избила је побуна у гету у [[Бенђин (Гето)|Беђину]] и [[Сосновјец (Гето)|Соснојевцу]]. Дана 16. августа избио је устанак у Бјалисточком гету. [[Логор Собибор|Побуна у логору за уништење Собибор]] догодила се 14. октобра 1943. године. У [[Логор Аушвиц|Аушвиц-Биркенауу]], побуњеници су дигли у ваздух један од крематоријума Биркенауа 7. октобра 1944.<ref name="ushmm2011" /><ref name="LermanCenter" /> Сличан отпор је пружен у [[Луцк (Гето)|Луку]], [[Мињск Мазовјецки (Гето)|Минску Мазовјецком]], [[Пинск (Гето)|Пињску]], [[Концентрациони логор Пониатова|Поњатови]] и [[Вилњус (Гето)|Вилну]].<ref>{{Citation|title=Resistance in the Vilna Ghetto|last=The Holocaust Encyclopedia|url=https://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005173|publisher=United States Holocaust Memorial Museum|year=2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170803220421/https://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005173|archivedate=August 3, 2017}}</ref>
+== Пољаци и Јевреји ==
+{{Главни чланак|Пољски праведник међу народима|Спасавање Јевреја од стране Пољака током Холокауста|Зегота}}
+Пољски држављани су највећа група по националности са титулом [[Праведни међу народима|Праведника међу народима]], коју [[Јад Вашем|одаје Јад Вашем]] . У светлу оштрих казни које је Немац изрекао спасиоцима, Јад Вашем број пољских праведника назива „импресивним“. <ref name="YV2">{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/righteous/stories/poland-historical-background.html|title=Poland: Historical Background|last=Yad Vashem}}</ref> Према [[Гунар С. Паулссон|Гунару С. Паулсону]], вероватно је да ових признатих Пољака, њих преко 6.000, "представљају само врх леденог брега" пољских спасилаца. {{R|GSPau-JHE}} Неки Јевреји су добили организовану помоћ од [[Зегота|Жеготе]] (Савет за помоћ Јеврејима), подземне организације [[Пољски покрет отпора у Другом светском рату|пољског отпора]] у Пољској под [[Окупација Пољске (1939–1945)|немачком окупацијом]] . <ref name="Shoa">[[Јад Вашем|Yad Vashem]] Shoa Resource Center, [http://www.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%206392.pdf Zegota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131020062021/http://www.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%206392.pdf|date=October 20, 2013}}, page 4/34 of the Report.</ref> У свом раду о Јеврејима у Варшави, Паулссон показује да су под много оштријим условима окупације, грађани Варшаве успели да подрже и сакрију упоредив проценат Јевреја као и грађани западних земаља попут Холандије или Данске. {{R|hnetradz}}Према историчарки [[Дорис Берген]], постоје три традиционална тумачења односа између хришћанских Пољака и Јевреја током Другог светског рата. Прву, Берген назива теоријом „Пољаци као архи-антисемитски“ која сматра да Пољаци учествују у холокаусту. Берген одбацује овај приступ рекавши да, иако понекад може бити „емоционално задовољавајући“, занемарује бруталност немачке окупације усмерену на саме Пољаке. У другу крајност Берген ставља школу мишљења „сви Пољаци су били жртве холокауста“, што наглашава чињеницу да је током рата убијено отприлике исто толико нејевреја колико и јеврејских Пољака. Овај приступ тврди да су Пољаци „учинили све што су могли (...) под датим околностима“ да помогну Јеврејима и тежи да хришћанске Пољаке виде као жртве колико и Јевреје. Берген примећује да, иако је ова стипендија произвела вредан рад у вези са страдањем Пољака нејевреја током рата, она то понекад постиже минимизирањем патње Јевреја или чак понављањем неких [[Антисемитски канадер|антисемитских лукавстава]] . Треће тумачење је теорија „неједнаких жртава“, која посматра и пољске нејевреје и Јевреје као жртве нацистичке Немачке, али у различитој мери; док је једнак број сваке групе убијен, 3 милиона Пољака нејевреја чинило је 10% одговарајуће популације, али за пољске Јевреје, 3 милиона убијених чинило је 80% предратне популације. Берген каже да, иако ово гледиште има извесну валидност, пречесто се упушта у „такмичење у патњи“ и да таква „игра бројева“ нема моралног смисла када се говори о људској агонији. Као одговор на ова три приступа, Берген упозорава на широка уопштавања, она наглашава низ искустава и напомиње да су судбине обе групе биле неумитно повезане на компликоване начине.<ref name="bergen">{{Cite book|title=War and Genocide: A Concise History of the Holocaust|last=Bergen|first=Doris L.|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|year=2003|isbn=9780760789063|pages=118–9}}</ref>
+=== Антисемитизам ===
+Пољски антисемитизам имао је два формативно мотива: тврдње о скрнављењу католичке вере; и [[Зидокомуна]] (јеврејски комунизам). Током 1930-их, католички часописи у Пољској су пратили западноевропски социјал-дарвинистички антисемитизам и нацистичку штампу. Међутим, црквена доктрина је искључила насиље, које је тек средином 1930-их постало уобичајено. За разлику од немачког антисемитизма, пољски политичко-идеолошки антисемити су одбацили идеју геноцида или погрома над Јеврејима, залажући се за масовну емиграцију.{{Напомена|"The difficulty of including Poles among the peoples that collaborated with the Nazis in genocide recurs when we examine the attributes of Polish Antisemitism. Polish national history and consciousness bear no memory of a pogromistic anti-Jewish movement. Acts of violence–sometimes severe–were committed against Jews before and after World War I, but, unlike the Russian and Ukrainian cases, they were not indicative of a politically significant mass movement. Furthermore, although violent incidents took place, a pogrom in which a murderously enflamed mob assailed and mauled Jews was foreign to the Polish identity–at least until the events in Kielce in 1946. This last statement is based on the fact that Polish Antisemitism, even during the war, was not murderous in nature and did not speak in terms of outright liquidation except on its outermost fringes. It expressed extreme messages and unequivocal conclusions–the imperative of mass Jewish emigration from Poland–but did not advocate pogroms or genocide.18 However, the antiJewish image persisted in the public national debate and in the resistance in occupied Poland. By 1939, the image of a Polish nation embroiled in grim struggle against the Jewish minority solidified in the Polish national consciousness–a struggle in which anti-Jewish rhetoric, images, and related associations took on the character of existential defense and adopted violence as its legitimate manifestation."<ref>''Were These Ordinary Poles?'' [[Daniel Blatman]] {{cite web |url=https://www.yadvashem.org/articles/academic/were-these-ordinary-poles.html |title=Were These Ordinary Poles? |access-date=May 19, 2018 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180520055802/https://www.yadvashem.org/articles/academic/were-these-ordinary-poles.html |archive-date=May 20, 2018}}</ref>}}
+<ref name="events">[http://www.polin.pl/en/news/2016/07/09/pogrom-in-jedwabne-course-of-events "Pogrom in Jedwabne: Course of Events] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190929152459/https://www.polin.pl/en/news/2016/07/09/pogrom-in-jedwabne-course-of-events|date=September 29, 2019}}, Polin Museum, July 9, 2016; accessed April 2, 2018</ref>
+Окупација [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]] терором у источној Пољској 1939. донела је оно што [[Јан Гросс|Јан Грос]] назива „институционализацијом озлојеђености“, <ref name="Gross2002">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=r9IMAQAAMAAJ|title=Neighbors: the destruction of the Jewish community in Jedwabne, Poland|last=Jan Tomasz Gross|date=29 October 2002|publisher=Penguin Books|isbn=978-0-14-200240-7|page=xv}}</ref> при чему су Совјети користили привилегије и казне да би прилагодили и подстакли етничке и верске разлике између Јевреја и Пољака. Дошло је до пораста [[Зидокомуна|антисемитског стереотипа о Јеврејима као комунистичким издајницима]] ; избила је у масовна убиства када је нацистичка Немачка напала совјетску источну Пољску у лето 1941. Група од најмање 40 Пољака, уз непотврђени ниво немачке подршке, убила је стотине Јевреја у [[Расизам|расно]] [[Једвабне погром|тешком погрому Једвабне]] . Отприлике у исто време дошло је до налета других масакра Јевреја широм истог региона Ломже и Бјалистока, који је био окупиран од стране Совјетског Савеза, са различитим степеном подстицања или умешаности немачког [[одред смрти|одреда смрти]] : у [[Бјелск Подласки|Белску Подласком]] (село Пилки), [[Хорошч|Цхоросзцз]], [[Чижев|Цзизев]], [[Гоњондз|Гониадз]], [[Грајево]], [[Јасионовка]], [[Клешчеле|Клесзцзеле]], [[Книшин|Книсзин]], [[Колно]], [[Кузница, Подласко војводство|Кузница]], [[Наревка]], [[Пиатница]], [[Радзиłов]], [[Рајгрод]], [[Сокоłи, Високие Мазовиецкие Цоунти|Сокоłи]], [[Василков|Стависки]], [[Стависки|Суцховола]], [[Суховола|Сзцзуцзин]], [[Шчучин (Пољска)|Вазкознањ]] [[Визна|,]] [[Трзцианне|Вазкознањ]] [[Вонсош|,]] [[Тикоћин|Вазкозназ]]
+=== Спасавање и помоћ ===
+[[Датотека:Michal_Kruk_1943_execution(2).jpg|мини|230x230пискел|Јавно вешање етничких Пољака, [[Пшемисл|Пшемишл]], 1943, за помоћ Јеврејима]]
+Огромна већина пољских Јевреја била је „видљива мањина“ према савременим стандардима, препознатљива по језику, понашању и изгледу. {{R|StopnHe65}} У пољском националном попису из 1931. године, само 12 процената Јевреја је навело пољски као свој матерњи језик, док је 79 процената навело [[Јидиш (језик)|јидиш]], а преосталих 9 процената [[Хебрејски језик|хебрејски]] као свој матерњи језик, иако је попис можда потценио оне чији је примарни језик био пољски . {{R|StopnHe68}} <ref name="GUS19312">{{Cite book|url=http://statlibr.stat.gov.pl/exlibris/aleph/a22_1/apache_media/VUNVGMLANSCQQFGYHCN3VDLK12A9U5.pdf|title=Drugi Powszechny Spis Ludności, 9.XII.1931|last=Główny Urząd Statystyczny|work=[[Polish census of 1931]]. Table 10, page 30 in current document|year=1938|location=Warsaw|language=pl|id=PDF file, direct download|quote=Religion and Native Language (total). Section, Jewish: 3,113,933 with Yiddish: 2,489,034 and Hebrew: 243,539|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402143415/http://statlibr.stat.gov.pl/exlibris/aleph/a22_1/apache_media/VUNVGMLANSCQQFGYHCN3VDLK12A9U5.pdf|archive-date=April 2, 2015}}</ref> Способност да се говори пољски била је кључни фактор у опстанку, <ref name="Brethour2">{{Cite journal|last=Brethour|first=Miranda|date=2019|title=Jewish–Gentile Relations in Hiding during the Holocaust in Sokołów County, Poland (1942–1944)|journal=The Journal of Holocaust Research|volume=33|issue=4|pages=277–301 [299–300]|doi=10.1080/25785648.2019.1677090|quote=close contacts in the Polish community and decent knowledge of the Polish language were extremely useful, if not essential, for securing shelter... A few other cases were uncovered wherein a local Pole committed to hiding a group of Jews and then subsequently denounced or murdered the charges, transitioning from helper to perpetrator.}}</ref> као и финансијска средства за плаћање помагача. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=dkMpAQAAMAAJ&q=paid+help+marginal|title=Rescue for Money: Paid Helpers in Poland, 1939-1945|last=Grabowski|first=Jan|date=2008|publisher=Yad Vashem|isbn=978-965-308-325-7|language=en|quote=Files of postwar trials of collaborators, many of whom committed crimes against Jews, and other materials show that the phenomenon of paid help was far from marginal. A Jew with money and other assets had much greater chances of being rescued than a penniless one.}}</ref>Дана 10. новембра 1941, [[Ханс Франк]] је проширио [[Смртна казна|смртну казну]] на Пољаке који су помагали Јеврејима „на било који начин: тако што су их примили на једну ноћ, одвезли их било којим возилом“, или „хранили одбегле Јевреје или их продавали намирнице“. {{R|Paldiel}} Закон је објављен плакатима дистрибуираним у свим већим градовима. Сличне прописе Немци су издали и на другим територијама које су контролисали на Источном фронту. <ref>[https://books.google.com/books?id=oVmSAAAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=poland+death+penalty+helping+jews&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiVg8muh_3aAhVFiqQKHdZ9BHEQ6AEIIzAA#v=onepage&q=poland%20death%20penalty%20helping%20jews&f=false Hunt for the Jews] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180511150037/https://books.google.com/books?id=oVmSAAAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=poland+death+penalty+helping+jews&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiVg8muh_3aAhVFiqQKHdZ9BHEQ6AEIIzAA|date=May 11, 2018}}, Jan Grabowski, page 55, Indiana University Press</ref> Преко 700 [[Пољски праведник међу народима|пољских праведника међу народима]] добило је то признање постхумно, пошто су их Немци убили због помагања или пружања склоништа својим јеврејским суседима. {{R|holocaustforgotten}} Пред крај периода ликвидације гета, неки Јевреји су успели да побегну на „аријевску“ страну {{R|GSPau-JHE}} и да преживе уз помоћ својих пољских помагача. Током нацистичке окупације, већина етничких Пољака и сама је била укључена у очајничку борбу за преживљавање. Између 1939. и 1945. нацисти су убили од 1,8 милиона до 2,8 милиона Пољака који нису Јевреји, а 150.000 због совјетских репресија.  <ref name="Materski&Szarota">{{Harvp|Materski|Szarota|2009}}</ref> Око петине предратног становништва Пољске је страдало. <ref name="Piotrowski305">{{Harvp|Piotrowski|1998}}</ref> Њихова смрт је била [[Жртве Пољске у Другом светском рату|резултат намерних ратних дејстава]] <ref>{{Harvp|Materski|Szarota|2009}}</ref> масовних убистава, затварања у концентрационе логоре, принудног рада, неухрањености, болести, киднаповања и протеривања. <ref>{{Harvp|Materski|Szarota|2009}}</ref> У исто време, вероватно милион Пољака нејевреја помагало је својим јеврејским суседима. <ref name="HG">[[Hans G. Furth]] ''One million Polish rescuers of hunted Jews?''</ref> Историчар [[Рицхард Ц. Лукас]] {{R|Lukas1989}} даје процену чак три милиона пољских помагача; процена слична онима које наводе други аутори. <ref name="Marshall2000">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9SwSAQAAIAAJ&q=Poles+involved|title=Moral geographies: ethics in a world of difference|last=David Marshall Smith|year=2000|isbn=9780748612789|page=112|quote=It has been estimated that a million or more Poles were involved in helping Jews.}}</ref> <ref name="Lukas2013">{{Harvp|Lukas|1989}} – Recent research suggests that a million Poles were involved, but some estimates go as high as three million.</ref>
+Хиљаде такозване самостанске деце коју су сакрили нејеврејски Пољаци и Католичка црква остало је у сиротиштима које воде [[Сестре фрањевке из Маријине породице|сестре Маријине породице]] на више од 20 локација, <ref>{{Harvp|Phayer|2000}}</ref> слично као и у другим католичким самостанима. <ref>{{Harvp|Bogner|2012}}.</ref> С обзиром на озбиљност немачких мера осмишљених да спрече ову појаву, стопа преживљавања међу јеврејским бегунцима била је релативно висока и далеко су појединци који су заобишли депортацију били најуспешнији. {{R|GSPau-JHE}} <ref name="snyder-nyrb">{{Cite journal|last=Snyder|first=Timothy|author-link=Timothy Snyder|date=December 20, 2012|title=Hitler's Logical Holocaust|url=http://www.nybooks.com/articles/archives/2012/dec/20/hitlers-logical-holocaust/|journal=The New York Review of Books|archive-url=https://web.archive.org/web/20121204172810/http://www.nybooks.com/articles/archives/2012/dec/20/hitlers-logical-holocaust/|archive-date=December 4, 2012}}</ref>Септембра 1942. године, на иницијативу [[Зофиа Коссак-Сзцзуцка|Зофије Косак-Шчуцке]] и уз финансијску помоћ [[Пољска подземна држава|Пољске подземне државе]], основан је [[Привремени одбор за помоћ Јеврејима|Привремени комитет за помоћ Јеврејима]] ( ''Тимцзасови Комитет Помоци Зидом'' ) ради спасавања Јевреја. Заменио га је Савет за помоћ Јеврејима ( ''Рада Помоци Зидом'' ), познат под [[Кодно име|кодним именом]] [[Зегота]] и којим је председавао [[Јулиан Гробелни|Јулијан Гробелни]] . Није познато колико је Јевреја, укупно, помогао Жегота; у једном тренутку 1943. године само у [[Варшава|Варшави]], под [[Ирена Сендлерова|Иреном Сендлер, старала]] се о 2.500 јеврејске деце. Жегота је од 1942. године добила скоро 29 милиона ''[[Пољски злот|злота]]'' (преко 5 милиона долара) за исплате помоћи хиљадама проширених јеврејских породица у Пољској. {{R|google12}} <ref name="Shoa2">[[Јад Вашем|Yad Vashem]] Shoa Resource Center, [http://www.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%206392.pdf Zegota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131020062021/http://www.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%206392.pdf|date=October 20, 2013}}, page 4/34 of the Report.</ref> [[Пољска влада у егзилу]], са седиштем у Лондону, такође је пружила посебну помоћ – средства, оружје и друге залихе – [[Јеврејски отпор током Холокауста|јеврејским организацијама отпора]] као што су [[Јеврејска борбена организација]] и [[Јеврејски војни савез|Јеврејска војна унија]] .<ref>{{Cite journal|last=Podbielska|first=Alicja|date=2019|title="That's for harboring Jews!" Post-Liberation Violence against Holocaust Rescuers in Poland, 1944–1948|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=820618|journal=S:I.M.O.N. Shoah: Intervention. Methods. Documentation.|language=English|volume=6|issue=2|pages=110–120|issn=2408-9192}}</ref>
+Процењује се да је 30.000 до 60.000 пољских Јевреја преживело у скривању.  Неки спасиоци су се суочили са непријатељством или насиљем због својих поступака након рата. [[Пољска влада у егзилу]] била је прва   да би се открило постојање концентрационих логора под контролом Немаца и систематско истребљење Јевреја. Геноцид је [[Савезници у Другом светском рату|савезнике]] пријавио поручник [[Јан Карски]] ; и капетана [[Витолд Пилецки|Витолда Пилецког]], који се намерно пустио да буде затворен у [[Логор Аушвиц|Аушвицу]] да би прикупио обавештајне податке, а потом је написао [[Витолдов извештај|извештај]] од преко 100 страница за пољску [[Армија Крајова|војску]] и западне савезнике.<ref name="JPaw2008">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=YzqWPgAACAAJ|title=Rotmistrz Witold Pilecki 1901–1948|last=Pawłowicz|first=Jacek|publisher=Instytut Pamięci Narodowej, IPN|year=2008|isbn=978-83-60464-97-7|pages=254–|language=pl}}</ref>
+=== Сарадња и опортунизам ===
+<ref name="books.google.com2">[https://books.google.com/books?id=oVmSAAAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Judenjagd+200,000&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjw3-X4w7niAhXRJFAKHXo1CgwQ6AEIKTAA#v=snippet&q=200000&f=false Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland], Indiana University Press, Jan Grabowski, pp. 2–3.</ref>Феномен пољске сарадње [[Џон Конели (историчар)|Џон Конели]] и [[Лесзек Гондек|Лешек Гондек описали]] су као маргиналан, када се посматра у позадини европске и светске историје. Процене о броју појединачних пољских сарадника варирају од свега 7.000 до чак неколико стотина хиљада. <ref name="Connelly 20052">{{Cite journal|last=Connelly|first=John|year=2005|title=Why the Poles Collaborated so Little: And Why That Is No Reason for Nationalist Hubris|url=https://www.researchgate.net/publication/272584372|journal=Slavic Review|volume=64|pages=771–781|doi=10.2307/3649912|jstor=3649912|doi-access=free}}</ref> <ref name="KPF 20052">{{Cite journal|last=Friedrich|first=Klaus-Peter|date=Winter 2005|title=Collaboration in a 'Land without a Quisling': Patterns of Cooperation with the Nazi German Occupation Regime in Poland during World War II|journal=[[Slavic Review]]|volume=64|issue=4|pages=711–746|doi=10.2307/3649910|jstor=3649910|doi-access=free}}</ref> <ref name="berendt12">{{Citation|last=Berendt|first=Grzegorz|contribution=The Price of life : the economic determinants of Jews' existence on the "Aryan" side|editor-last=Rejak|editor-first=Sebastian|editor2-last=Frister|editor2-first=Elzbieta|title=Inferno of choices : Poles and the Holocaust.|pages=115–165|publisher=RYTM|place=Warsaw|year=2011}}</ref> Према [[Џон Конели (историчар)|Џону Конелију]], „само је релативно мали проценат пољског становништва ангажован у активностима које се могу описати као сарадња, када се посматра у позадини европске и светске историје“. Иста популација се, међутим, може оптужити за равнодушност према јеврејској невољи, феномен који Конели назива „структуралном сарадњом“. <ref name="Connelly 20052" /> [[Сзимон Датнер|Шимон Датнер]] тврди да, иако је мање Пољака убијало Јевреје из материјалне похлепе или расне мржње него оних који су им пружали склониште и помагали, прва група је била ефикаснија у томе. <ref name="books.google.com">[https://books.google.com/books?id=oVmSAAAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Judenjagd+200,000&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjw3-X4w7niAhXRJFAKHXo1CgwQ6AEIKTAA#v=snippet&q=200000&f=false Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland], Indiana University Press, Jan Grabowski, pp. 2–3.</ref>
+Неки пољски сељаци су учествовали у немачком организованом ''[[Јудењагд|Јудењагду]]'' („лову на Јевреје”) на селу, где је, према [[Јан Грабовски (историчар)|Јану Грабовском]], отприлике 80% Јевреја који су покушали да се сакрију од Немаца завршило убијено. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=oVmSAAAAQBAJ&pg=PA3|title=Hunt for the Jews: Betrayal and Murder in German-Occupied Poland|last=Jan Grabowski|date=October 9, 2013|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-01087-2|pages=2–4}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=USBWDwAAQBAJ&pg=PT337|title=Perpetrators and Perpetration of Mass Violence: Action, Motivations and Dynamics|publisher=Routledge|editor-last=Williams|editor-first=Timothy|page=337|editor-last2=Buckley-Zistel|editor-first2=Susanne}}</ref> Пољаци и Украјинци су такође чинили ратне [[Погром|погроме]], као што су [[Једвабне погром|погром Једвабне]] 1941. <ref>Gross (2001), ''Neighbors'', p. 75.</ref> и [[Лавовски погроми (1941)|погром у Лавову]] . <ref>Himka, John-Paul (2011).</ref> Према речима Грабовског, само у Пољској број жртава „Јудењагда“ могао би да достигне 200.000; <ref name="Grabowski 2016">{{Cite book|title=Hunt for the Jews: betrayal and murder in German-occupied Poland|last=Grabowski|first=Jan|date=2013|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-01074-2|location=Bloomington, Indiana}}</ref> Шимон Датнер је дао нижу процену – 100.000 Јевреја који су „пали плен Немаца и њихових локалних помагача, или су убијени у разним неразјашњеним околностима“. <ref>[https://books.google.com/books?id=-_Si5OP6cjkC&pg=PR12&lpg=PR12&dq=Polish+Anti+Semitism:+A+National+Psychosis?+blatman&source=bl&ots=XaZn_1EDUz&sig=eDd515UwdAeuOXJIq04nBlJXAvU&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjdubTJpYXbAhXE2qQKHXlqCl0Q6AEwAHoECAAQLg#v=onepage&q=national%20psychosis&f=false Jews and the Sporting Life: Studies in Contemporary Jewry XXIII (Polish Antisemitism: A National Pshychosis?]</ref>
+Неки мештани су имали материјалну корист од прогона Јевреја. У Пољској је деловало неколико хиљада [[Сзмалцовник|Шмалковника]] – уцењивача. <ref name="Lukas">{{Cite book|url=https://archive.org/details/outofinferno00rela|title=Out of the Inferno: Poles Remember the Holocaust|last=Lukas|first=Richard C.|publisher=University Press of Kentucky|year=1989|isbn=978-0813116921|page=[https://archive.org/details/outofinferno00rela/page/13 13]|ref=none|url-access=registration}}</ref> [[Пољска подземна држава]] се оштро противила оваквој врсти сарадње и претила је смрћу Шмалковникију; казне су обично давали и извршавали [[Подземни суд|подземни судови]] . <ref>{{Cite book|title=Polacy ratujący Żydów w latach II wojny światowej|date=2008|work=Zeszyty IPN, Wybór Tekstów|publisher=[[Institute of National Remembrance]]|editor-last=Piotr Chojnacki|location=Warsaw|pages=7, 18, 23, 31|trans-title=Poles rescuing Jews during World War II|quote=Kierownictwo Walki Cywilnej w "Biuletynie Informacyjnym" ostrzega "szmalcowników" i denuncjatorów przed konsekwencjami grożącymi im ze strony władz państwa podziemnego.<sup>&nbsp;[p.37 in PDF]</sup> Ot, widzi pan, sprawa jednej litery sprawia ogromną różnicę. Ratować i uratować! Ratowaliśmy kilkadziesiąt razy więcej ludzi, niż uratowaliśmy. – [[Władysław Bartoszewski]]<sup>&nbsp;[p.7]</sup>|editor-last2=Dorota Mazek}}</ref> Јеврејска имовина, коју су преузели Пољаци, била је фактор иза премлаћивања и убистава Јевреја од стране Пољака између лета 1944. и 1946. године, укључујући и [[Киелце погром|погром у Киелцеу]] . <ref>[[Антони Мацзак|Antoni Mączak]], ''Encyklopedia historii gospodarczej Polski do 1945 roku: O-Ż'' (Encyclopedia of Poland's Economic History: O–Ż), Warsaw, Wiedza Powszechna, 1981. {{Page needed}}</ref>
+Поред сељака и индивидуалних колаборациониста, немачке власти су [[Mobilizacija|мобилисале]] и предратну [[пољска полиција|пољску полицију]] као оно што је постало познато као „ [[плава полиција]] “. Између осталих дужности, пољски полицајци су имали задатак да патролирају јеврејским избеглицама из гета и да подржавају војне операције против [[Пољски покрет отпора у Другом светском рату|пољског отпора]] . <ref name="KPF 2005">{{Cite journal|last=Friedrich|first=Klaus-Peter|date=Winter 2005|title=Collaboration in a 'Land without a Quisling': Patterns of Cooperation with the Nazi German Occupation Regime in Poland during World War II|journal=[[Slavic Review]]|volume=64|issue=4|pages=711–746|doi=10.2307/3649910|jstor=3649910|doi-access=free}}</ref> <ref name="Haaretz interview 11-02-2017">{{Cite news|url=https://www.haaretz.com/world-news/europe/.premium.MAGAZINE-orgy-of-murder-the-poles-who-hunted-jews-and-turned-them-in-1.5430977|title='Orgy of Murder': The Poles Who 'Hunted' Jews and Turned Them Over to the Nazis|work=[[Haaretz]]}}</ref> На свом врхунцу у мају 1944. Плава полиција је бројала око 17.000 људи. <ref>{{Cite web|url=http://policjapanstwowa.pl/policja-polska-w-gg/|title=Policja Polska w Generalnym Gubernatorstwie 1939-1945 – Policja Panstwowa|website=policjapanstwowa.pl|language=pl-PL|archive-url=https://web.archive.org/web/20180329184358/http://policjapanstwowa.pl/policja-polska-w-gg/|archive-date=2018-03-29|url-status=dead|access-date=2018-03-29}}</ref> Немци су такође формирали ''[[Баудиенст]]'' („грађевинску службу“) у неколико округа Генералне владе. ''Војници Баудиенста'' су понекад били распоређени као подршка ''акцијама'' (сакупљање Јевреја за [[Коначно решење|депортацију или истребљење]] ), на пример да би блокирали јеврејске четврти или претраживали јеврејске домове у потрази за скровиштима и драгоценостима. <ref name="KPF 2005" /> До 1944. снага ''Баудиенста'' је нарасла на око 45.000 војника.Пољске десничарске [[националне оружане снаге]] ( ''Народове Сиłи Збројне'', или ''НСЗ'' ) – националистичка, антикомунистичка организација, <ref name="Garlinsky 1985">{{Cite book|title=Poland in the Second World War|last=Garlinski|first=Josef|date=1985-08-12|publisher=Springer|isbn=978-1-349-09910-8}}</ref> <ref name="Zimmerman 2015">{{Cite book|title=The Polish underground and the Jews, 1939-1945|last=Zimmerman|first=Joshua D.|date=2015|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-01426-8|location=New York, NY}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/historyofpoland00bisk/page/110|title=The history of Poland|last=Biskupski|first=Mieczysław|date=2000|publisher=Greenwood Press|isbn=978-0313305719|location=Westport, Conn.|pages=[https://archive.org/details/historyofpoland00bisk/page/110 110]|oclc=42021562}}</ref> која се широко доживљава као антисемитска <ref name="Cymet 1999">{{Cite journal|last=Cymet|first=David|date=June 1999|title=Polish state antisemitism as a major factor leading to the Holocaust|journal=Journal of Genocide Research|volume=1|issue=2|pages=169–212|doi=10.1080/14623529908413950|issn=1469-9494}}</ref> <ref name="Cooper 2000">{{Cite book|url=http://site.ebrary.com/id/10263153|title=In the shadow of the Polish eagle: the Poles, the Holocaust, and beyond|last=Cooper|first=Leo|date=2000|publisher=Palgrave|isbn=978-1-280-24918-1|location=Houndmills, Basingstoke, Hampshire; New York, N.Y.|access-date=2018-03-26}}</ref> {{R|Zimmerman 2015}} <ref>{{Cite book|title=Poles and Jews: perceptions and misperceptions|date=2004|publisher=Littman Library of Jewish Civilization|others=Władysław Bartoszewski (ed.)|isbn=978-1-904113-19-5|edition=1. issued in paperback|series=Polin|location=Oxford|page=356}}</ref> <ref>{{Cite book|title=The generation : the rise and fall of the Jewish communists of Poland|last=Schatz|first=Jaff|date=1991|publisher=University of California Press|isbn=978-0520071360|location=Berkeley|pages=204|oclc=22984393}}</ref> – такође је сарађивао са Немцима у неколико наврата, убијајући или дајући [[јеврејски партизани|јеврејске партизане]] немачким властима, {{R|Cooper 2000}} и убијања јеврејских избеглица. {{R|Cymet 1999}} <ref>{{Cite book|title=Philo-Semitic and anti-Jewish attitudes in post-Holocaust Poland|last=Mushkat|first=Marion|date=1992|publisher=Edwin Mellen Press|isbn=978-0773491762|location=Lewiston|pages=50|oclc=26855644}}</ref>
+== Улога националних мањина у Холокаусту ==
 == Извори ==