Карфиол — разлика између измена
мНема описа измене |
. |
||
| Ред 46: | Ред 46: | ||
| note=[http://ndb.nal.usda.gov/ndb/search/list?qlookup=11135&format=Full Веза ка УСДА подацима] |
| note=[http://ndb.nal.usda.gov/ndb/search/list?qlookup=11135&format=Full Веза ка УСДА подацима] |
||
}} |
}} |
||
'''Карфиол''' (-{''Brassica oleracea'' var. ''botrytis''}-) или цветача је један од култивара (узгојених сорти) [[дивљи купус|дивљег купуса]]. Назив потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи ''-{cavoli fiori}-''.<ref name="umass">{{cite web|url=https://ag.umass.edu/vegetable/fact-sheets/cabbage-broccoli-cauliflower-other-brassica-crops|title=Cabbage, Broccoli, Cauliflower, and Other Brassica Crops|publisher=Center for Agriculture, Food and the Environment, College of Natural Sciences, University of Massachusetts at Amherst, USA|date=14. 01. 2013|accessdate=26. 02. 2017}}</ref> Пореклом је из Мале Азије и Медитерана. Ово је [[једногодишња биљка]] која се репродукује семеном. Типично се само глава једе – јестива бела маса се понекад назива „сирина” (услед сличног изгледа са сиром).<ref name="ume">{{cite web|url=http://www.extension.umn.edu/garden/yard-garden/vegetables/growing-broccoli-cabbage-and-cauliflower-in-minnesota/|title=Growing broccoli, cabbage and cauliflower in Minnesota|publisher=University of Minnesota Extension, Garden - Growing Vegetables|last=Fritz|author2=Carl|first=Vincent A. J. Rosen|author3=Michelle A. Grabowski|author4=William D. Hutchison|author5=Roger L. Becker|author6=Cindy Tong|author7=Jerry A. Wright|author8=Terry T. Nennich|last-author-amp=yes|year=2017|accessdate=26. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170227153004/http://www.extension.umn.edu/garden/yard-garden/vegetables/growing-broccoli-cabbage-and-cauliflower-in-minnesota/|archive-date=27. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> |
'''Карфиол''' (-{''Brassica oleracea'' var. ''botrytis''}-) или цветача је један од култивара (узгојених сорти) [[дивљи купус|дивљег купуса]]. Назив потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи ''-{cavoli fiori}-''.<ref name="umass">{{cite web|url=https://ag.umass.edu/vegetable/fact-sheets/cabbage-broccoli-cauliflower-other-brassica-crops|title=Cabbage, Broccoli, Cauliflower, and Other Brassica Crops|publisher=Center for Agriculture, Food and the Environment, College of Natural Sciences, University of Massachusetts at Amherst, USA|date=14. 01. 2013|accessdate=26. 02. 2017}}</ref> Пореклом је из Мале Азије и Медитерана. Ово је [[једногодишња биљка]] која се репродукује семеном. Типично се само глава једе – јестива бела маса се понекад назива „сирина” (услед сличног изгледа са сиром).<ref name="ume">{{cite web|url=http://www.extension.umn.edu/garden/yard-garden/vegetables/growing-broccoli-cabbage-and-cauliflower-in-minnesota/|title=Growing broccoli, cabbage and cauliflower in Minnesota|publisher=University of Minnesota Extension, Garden - Growing Vegetables|last=Fritz|author2=Carl|first=Vincent A. J. Rosen|author3=Michelle A. Grabowski|author4=William D. Hutchison|author5=Roger L. Becker|author6=Cindy Tong|author7=Jerry A. Wright|author8=Terry T. Nennich|last-author-amp=yes|year=2017|accessdate=26. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170227153004/http://www.extension.umn.edu/garden/yard-garden/vegetables/growing-broccoli-cabbage-and-cauliflower-in-minnesota/|archive-date=27. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> |
||
== Istorija == |
|||
{{rut}} |
|||
[[Pliny the Elder]] included ''cyma'' among cultivated plants he described in ''[[Natural History (Pliny)|Natural History]]'': "''Ex omnibus brassicae generibus suavissima est cyma''"<ref>{{cite book|author=Pliny (the Elder)|editor1-last=Weise|editor1-first=C.H.|title=Historiae Naturalis Libri XX|date=1841|page=249|url=https://books.google.com/books?id=zrFXAAAAcAAJ|language=la}}</ref> ("Of all the varieties of cabbage the most pleasant-tasted is ''cyma''").<ref>{{cite book|editor1-last=Rackham|editor1-first=H.|title=Pliny's Natural History|date=1949|chapter-url=http://www.masseiana.org/pliny.htm#BOOK%20XX|access-date=1 July 2015|chapter=XXXV|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20170101063545/http://www.masseiana.org/pliny.htm#BOOK%20XX|archive-date=1 January 2017}}</ref> Pliny's description likely refers to the flowering heads of an earlier cultivated variety of ''Brassica oleracea''.<ref>{{cite book|last1=Crozier|first1=Arthur Alger|title=The Cauliflower|date=1891|publisher=Register Publishing Co.|location=Ann Arbor, Michigan|url=https://archive.org/details/cauliflower00crozgoog|page=[https://archive.org/details/cauliflower00crozgoog/page/n21 12]}}</ref> |
|||
In the [[Middle Ages]], early forms of cauliflower were associated with the island of [[Cyprus]], with the 12th- and 13th-century Arab botanists [[Ibn al-'Awwam]] and [[Ibn al-Baitar]] claiming its origin to be [[Cyprus]].<ref name=AggieHorticulture>{{cite web|title=Cabbage Flowers for Food|url=http://aggie-horticulture.tamu.edu/archives/parsons/publications/vegetabletravelers/broccoli.html|website=Aggie Horticulture|publisher=Texas AgriLife Extension Service, Texas A&M System|access-date=12 October 2014}}</ref><ref>{{cite journal|last=Fenwick|first=G. Roger|author2=Heaney, Robert K.|author3=Mullin, W. John|author4=VanEtten, Cecil H.|title=Glucosinolates and their breakdown products in food and food plants|journal=CRC Critical Reviews in Food Science and Nutrition|date=1982|volume=18| issue=2|pages=123–201|doi=10.1080/10408398209527361|pmid=6337782}}</ref> This association continued into Western Europe, where cauliflowers were sometimes known as Cyprus [[wikt:colewort|colewort]], and there was extensive trade in western Europe in cauliflower seeds from Cyprus, under the French Lusignan rulers of the island, until well into the 16th century.<ref>Jon Gregerson, ''Good Earth'' (Portland: Graphic Arts Center Publishing Company, 1990) p.41</ref> |
|||
[[François Pierre La Varenne]] employed ''chouxfleurs'' in ''[[Le cuisinier françois]]''.<ref>Wheaton, Barbara Ketcham (1996) ''Savoring the Past: the French kitchen and table from 1300 to 1789'', Touchstone, p. 118, {{ISBN|0-684-81857-4}}.</ref> They were introduced to France from Genoa in the 16th century and are featured in [[Olivier de Serres]]' ''Théâtre de l'agriculture'' (1600), as ''cauli-fiori'' "as the Italians call it, which are still rather rare in France; they hold an honorable place in the garden because of their delicacy", <ref>Wheaton, Barbara Ketcham (1996) ''Savoring the Past: the French kitchen and table from 1300 to 1789'', Touchstone, p. 66, {{ISBN|0-684-81857-4}}.</ref> but they did not commonly appear on grand tables until the time of [[Louis XIV of France|Louis XIV]].<ref>Toussaint-Samat, Maguelonne (2009) ''A History of Food'', 2nd ed., John Wiley & Sons, pp. 625f, {{ISBN|1-4443-0514-X}}.</ref> It was introduced to India in 1822 by the British.<ref>{{cite book|title=Vegetable Crops|url=https://books.google.com/books?id=-mTUBjSyo_UC&pg=PA209|date=1 January 2007|publisher=New India Publishing|isbn=978-81-89422-41-7|pages=209}}</ref> |
|||
== Значај == |
== Значај == |
||
| Ред 91: | Ред 100: | ||
* ''Wалцхерсе'' – отпорна на ниске температуре ( у фази розете и |
* ''Wалцхерсе'' – отпорна на ниске температуре ( у фази розете и |
||
до -10 °C). |
до -10 °C). |
||
== Phytochemicals == |
|||
Cauliflower contains several non-nutrient [[phytochemical]]s common in the [[brassicaceae|cabbage family]] that are under preliminary research for their potential properties, including [[isothiocyanate]]s and [[glucosinolate]]s.<ref>{{cite journal |journal=Breeding Science |year=2014 |volume=64 |issue=1 |pages=48–59 |doi=10.1270/jsbbs.64.48 |title=Glucosinolate metabolism, functionality, and breeding for the improvement of Brassicaceae vegetables|vauthors= Ishida M, Hara M, Fukino N, Kakizaki T, Morimitsu Y|pmid=24987290|pmc=4031110|doi-access=free}}</ref> Boiling reduces the levels of cauliflower glucosinolates, while other cooking methods, such as [[steaming]], [[Microwave oven|microwaving]], and [[stir frying]], have no significant effect on glucosinolate levels.<ref name="Nugrahedi">{{cite journal | last1=Nugrahedi | first1=Probo Y. | last2=Verkerk | first2=Ruud | last3=Widianarko | first3=Budi | last4=Dekker | first4=Matthijs | title=A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review | journal=Critical Reviews in Food Science and Nutrition | volume=55 | issue=6 | year=2015 | issn=1040-8398 | pmid=24915330 | doi=10.1080/10408398.2012.688076 | pages=823–838 | s2cid=25728864 |url=https://www.researchgate.net/publication/262977227}}</ref> |
|||
== Cuisine== |
|||
Cauliflower heads can be roasted, grilled, boiled, [[Fried cauliflower|fried]], steamed, pickled, or eaten raw. When cooking, the outer leaves and thick stalks are typically removed, leaving only the florets (the edible "curd" or "head"). The leaves are also edible but are often discarded.<ref>{{cite book |last1=Grout |first1=B. W. W. |editor-last1=Bajaj |title=Crops II|date=1988 |publisher=Springer |isbn=978-3-642-73520-2 |pages=211–225 |editor-first1=Y. P. S. |chapter=Cauliflower (''Brassica oleracea'' var. ''botrytis'' L.)|series=Biotechnology in Agriculture and Forestry |volume=6 |doi=10.1007/978-3-642-73520-2_10}}</ref> |
|||
Cauliflower is a low-calorie, [[gluten-free]] alternative to rice and flour. Between 2012 and 2016, cauliflower production in the United States increased by 63%, and cauliflower-based product sales increased by 71% between 2017 and 2018. Cauliflower rice is made by pulsing cauliflower florets and cooking the result in oil.<ref>{{cite web |url=https://time.com/4845148/cauliflower-rice-menu/ |title=Why Cauliflower Is the New 'It' Vegetable |publisher=Time |access-date=December 12, 2019 |date=July 14, 2017 |last= Gajanan |first= Mahita }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.delish.com/food/a28397861/will-cauliflower-trend-die/ |title=Why Is Cauliflower Still Literally Everywhere? |publisher=Delish |access-date=December 12, 2019 |date=July 15, 2019 |last= Koman |first= Tess }}</ref> Cauliflower [[Pizza#Crust|pizza crust]] is made from cauliflower flour and is popular in pizza restaurants.<ref>{{cite web |url= https://www.nytimes.com/2018/06/08/well/cauliflower-vegetables-rice-pasta-carbs-gluten.html |title=The Ascension of Cauliflower |work=[[The New York Times]] |access-date=December 12, 2019 |date=June 8, 2018 |last= O'Connor |first= Anahad }}</ref> Mashed cauliflower is a low-carbohydrate alternative to [[mashed potato]]es.<ref>{{cite web|url=https://www.forbes.com/sites/cindybrzostowski/2021/03/19/as-cauliflowers-popularity-holds-breadcrumb-alternative-cauli-crunch-enters-the-scene|title=As Cauliflower's Popularity Holds, Breadcrumb Alternative Cauli Crunch Enters The Scene|last1=Brzostowski|first1=Cindy|work=[[Forbes]]|date=March 19, 2021|access-date=March 26, 2021}}</ref> |
|||
== Fractal dimension == |
|||
Cauliflower has been noticed by [[mathematician]]s for its distinct [[fractal dimension]],<ref>Walker, John. (2005-03-22) [http://www.fourmilab.ch/images/Romanesco/ Fractal Food]. Fourmilab.ch. Retrieved on 2013-09-03.</ref><ref>[http://www.iwriteiam.nl/HaCF.html Description of the Julia sets of the cabbage fractal]. Iwriteiam.nl. Retrieved on 2013-09-03.</ref> calculated to be roughly 2.8.<ref>{{cite journal| author = Kim, Sang-Hoon |arxiv=cond-mat/0409763| title = Fractal Structure of a White Cauliflower| journal = Journal of the Korean Physical Society | volume = 46 | issue = 2 | pages = 474–477 | url = http://icpr.snu.ac.kr/resource/wop.pdf/J01/2005/046/R02/J012005046R020474.pdf| bibcode = 2004cond.mat..9763K|year=2004}}</ref><ref>{{Cite arXiv|eprint=cond-mat/0411597|last1=Kim|first1=Sang-Hoon|title=Fractal dimensions of a green broccoli and a white cauliflower|year=2004}}</ref> |
|||
One of the fractal properties of cauliflower is that every branch, or "module", is similar to the entire cauliflower. Another quality, also present in other plant species, is that the angle between "modules", as they become more distant from the center, is 360 degrees divided by the [[golden ratio]].<ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2010/03/30/AR2010033003408.html|title=Romanesco cauliflower is a striking example of fractals|newspaper=[[The Washington Post]]}}</ref> |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist|}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{refbegin|}} |
|||
* Бранка Лазић: ''Повртарство'', Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003. |
* Бранка Лазић: ''Повртарство'', Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003. |
||
* {{cite journal |author=Sharma, S.R. |author2=Singh, P.K. |author3=Chable, V. Tripathi, S.K. |title=A review of hybrid cauliflower development |journal=Journal of New Seeds |year=2004 |volume=6 |page=151 |doi=10.1300/J153v06n02_08|issue=2–3|s2cid=85136416 }} |
|||
{{refend}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
| Ред 104: | Ред 131: | ||
* [https://web.archive.org/web/20080513105622/http://www.nysaes.cornell.edu/pubs/press/2004/040412caulif.html Orange Cauliflower Development] |
* [https://web.archive.org/web/20080513105622/http://www.nysaes.cornell.edu/pubs/press/2004/040412caulif.html Orange Cauliflower Development] |
||
{{Taxonbar|from=Q7537}} |
|||
{{taxonbar}} |
|||
{{Authority control}} |
{{Authority control}} |
||
Верзија на датум 6. март 2023. у 18:46
| Карфиол | |
|---|---|
| |
| |
| Карфиол | |
Припитомљен
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | B. oleracea
|
| Варијетет: | Brassica oleracea var. botrytis |
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 104 kJ (25 kcal) |
5 g | |
| Шећери | 1,9 g |
| Прехрамбена влакна | 2 g |
0,3 g | |
1,9 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (4%) 0,05 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (5%) 0,06 mg |
| Ниацин (Б3) | (3%) 0,507 mg |
| Витамин Б5 | (13%) 0,667 mg |
| Витамин Б6 | (14%) 0,184 mg |
| Фолат (Б9) | (14%) 57 μg |
| Витамин Ц | (58%) 48,2 mg |
| Витамин Е | (1%) 0,08 mg |
| Витамин К | (15%) 15,5 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (2%) 22 mg |
| Гвожђе | (3%) 0,42 mg |
| Магнезијум | (4%) 15 mg |
| Манган | (7%) 0,155 mg |
| Фосфор | (6%) 44 mg |
| Калијум | (6%) 299 mg |
| Натријум | (2%) 30 mg |
| Цинк | (3%) 0,27 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 92 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Карфиол (Brassica oleracea var. botrytis) или цветача је један од култивара (узгојених сорти) дивљег купуса. Назив потиче од италијанске речи cavoli fiori.[1] Пореклом је из Мале Азије и Медитерана. Ово је једногодишња биљка која се репродукује семеном. Типично се само глава једе – јестива бела маса се понекад назива „сирина” (услед сличног изгледа са сиром).[2]
Istorija
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Pliny the Elder included cyma among cultivated plants he described in Natural History: "Ex omnibus brassicae generibus suavissima est cyma"[3] ("Of all the varieties of cabbage the most pleasant-tasted is cyma").[4] Pliny's description likely refers to the flowering heads of an earlier cultivated variety of Brassica oleracea.[5]
In the Middle Ages, early forms of cauliflower were associated with the island of Cyprus, with the 12th- and 13th-century Arab botanists Ibn al-'Awwam and Ibn al-Baitar claiming its origin to be Cyprus.[6][7] This association continued into Western Europe, where cauliflowers were sometimes known as Cyprus colewort, and there was extensive trade in western Europe in cauliflower seeds from Cyprus, under the French Lusignan rulers of the island, until well into the 16th century.[8]
François Pierre La Varenne employed chouxfleurs in Le cuisinier françois.[9] They were introduced to France from Genoa in the 16th century and are featured in Olivier de Serres' Théâtre de l'agriculture (1600), as cauli-fiori "as the Italians call it, which are still rather rare in France; they hold an honorable place in the garden because of their delicacy", [10] but they did not commonly appear on grand tables until the time of Louis XIV.[11] It was introduced to India in 1822 by the British.[12]
Значај
Карфиол је једногодишња купусњача, припада групи најквалитетнијег поврћа код кога се за исхрану користи неразвијена збијена цваст (глава, „ружа”)најчешће беле боје. Карфиол карактерише задебљало и скраћено стабло и сочна (најчешће бела) дршка цвасти, ради које се узгаја. Наведени сочни делови биљке користе се у исхрани људи. „Ружа” може се јести свежа, кувана или укисељена (у туршији). Јестиви делови могу садржати много сирових протеина са значајним садржајем есенцијалних аминокиселина, витамина C, а посебно витамина B2, гвожђа и фосфора. Енергетска вредност карфиола је (98кЈ).
Морфолошке особине
- Корен карфиола је вретенаст и разгранат, слабије развијен него код купуса.
- Стабло је висине 20-80 cm.
- Лист је крупан, елипсастог облика глатке површине са слабије или јаче назубљеним ивицама. Листови розете су седећи, тамнозелене или сивозелене боје са израженом нерватуром.
- Ружа настаје када карфиол има 9-12 листова и као резултат интезивног раста вршног пупољка. Ружа је бела, светложуте, зелене или црвене боје, слабије, јаче или потпуно прекривена листовима розете. Деловањем директонг Сунчевог зрачења мења боју,при чиме се губи квалитет. Из доњих и горних делова руже обарзује се цветна стабла.
Сорте карфиола су:
- ерфуртски тип
- италијанки тип
- ерфуртски рани тип
- снежна груда тип
- дански екснопм тип
- трогирски касни тип
Услови успевања
Карфиол је осетљив на високе темпертуре. Оптимална температура за раст је 18 °C, док на 25 °C долази до заустављања раста и цветања. Најбоље успева на влажност земљиста од 80% ПБК и 85% релативне влажности ваздуха. Најбоље успева на средње тешким плодним земљиштима неутралним до слабо кисле реакције земљиста.
Технологија производње
Карфиол се гаји на првом месту у продореду уз ђубрење оранским ђубривом. Добре преткултуре су легуминозе, салата, спанаћ, кромпир, а не треба га гајити после биљака из исте фамилије. Најчешће се гаји из расада. За садњу карфиола на 1ha потребно је 300-400 семена. Ране и средњоране сорте саде се на растојању редова 50-70cm, у реду 45-60cm, а касне на веће растојање 60-70cm. У пролеће сади се током априла, а крајем јуна и почетком јула за јесењу бербу. Карфиол захтева довољно влаге у земљишту и зато се редовно залива(2-6 пута зависно од времена и услова гајења) Редовно заливање обезбеђује неопходну потребу „руже” за релатвину влажност ваздуха. Бере се у технолошкој зрелости, а може се започети када „ружа” има пречник 10-15cm. Бере се при сувом времену одсецањем „руже” са или без некоилико листова розете.
- Производња семена у континенталним условима је тешка због дуге вегетације и осетљивости на високе температуре у фази цветања. Производња се у континенталним условима започиње зимском светвом и пикирањем у засићено простору са грејањем, и раном садњом у пролеће и то развијеног расада у фази 10-12 листа. Садња се обавља на растојању од 50-70 cm и у реду 40-50cm. У медитеранском подручју сетва је крајем септембра, а садња у октобру. Сазревање семена је крајем јула са оставреним приносом од 200-400kg/hа.
Ботаничка класификација карфиола[13]
Класификација се врши на основу хабитуса биљке, својства листова и цвасти:
- Ерфутска – дуги листови, беле цвасти, слабо заштидене, сколоне
разрастању (нпр. сорта Супримаx);
- Алфа – велики број листова и слабо заштидена цваст (новије сорте
добро заштидене);
- Мецхелсе – Белгијске сорте, срдење бујне за производњу у
заштиденом простору;
- Лецерф – Француског порекла, бујног пораста и
неуједначених цвасти;
- Јесењи оријаши – изразито бујне биљке, добро заштидена цваст,
приносне, пореклом са медитерана;
- Талијански оријаши – зимске сорте бујног раста и доро
заштидених цвасти;
- Wалцхерсе – отпорна на ниске температуре ( у фази розете и
до -10 °C).
Phytochemicals
Cauliflower contains several non-nutrient phytochemicals common in the cabbage family that are under preliminary research for their potential properties, including isothiocyanates and glucosinolates.[14] Boiling reduces the levels of cauliflower glucosinolates, while other cooking methods, such as steaming, microwaving, and stir frying, have no significant effect on glucosinolate levels.[15]
Cuisine
Cauliflower heads can be roasted, grilled, boiled, fried, steamed, pickled, or eaten raw. When cooking, the outer leaves and thick stalks are typically removed, leaving only the florets (the edible "curd" or "head"). The leaves are also edible but are often discarded.[16]
Cauliflower is a low-calorie, gluten-free alternative to rice and flour. Between 2012 and 2016, cauliflower production in the United States increased by 63%, and cauliflower-based product sales increased by 71% between 2017 and 2018. Cauliflower rice is made by pulsing cauliflower florets and cooking the result in oil.[17][18] Cauliflower pizza crust is made from cauliflower flour and is popular in pizza restaurants.[19] Mashed cauliflower is a low-carbohydrate alternative to mashed potatoes.[20]
Fractal dimension
Cauliflower has been noticed by mathematicians for its distinct fractal dimension,[21][22] calculated to be roughly 2.8.[23][24] One of the fractal properties of cauliflower is that every branch, or "module", is similar to the entire cauliflower. Another quality, also present in other plant species, is that the angle between "modules", as they become more distant from the center, is 360 degrees divided by the golden ratio.[25]
Референце
- ^ „Cabbage, Broccoli, Cauliflower, and Other Brassica Crops”. Center for Agriculture, Food and the Environment, College of Natural Sciences, University of Massachusetts at Amherst, USA. 14. 01. 2013. Приступљено 26. 02. 2017.
- ^ Fritz, Vincent A. J. Rosen; Carl; Michelle A. Grabowski; William D. Hutchison; Roger L. Becker; Cindy Tong; Jerry A. Wright & Terry T. Nennich (2017). „Growing broccoli, cabbage and cauliflower in Minnesota”. University of Minnesota Extension, Garden - Growing Vegetables. Архивирано из оригинала 27. 02. 2017. г. Приступљено 26. 02. 2017.
- ^ Pliny (the Elder) (1841). Weise, C.H., ур. Historiae Naturalis Libri XX (на језику: латински). стр. 249.
- ^ Rackham, H., ур. (1949). „XXXV”. Pliny's Natural History. Архивирано из оригинала 1. 1. 2017. г. Приступљено 1. 7. 2015.
- ^ Crozier, Arthur Alger (1891). The Cauliflower. Ann Arbor, Michigan: Register Publishing Co. стр. 12.
- ^ „Cabbage Flowers for Food”. Aggie Horticulture. Texas AgriLife Extension Service, Texas A&M System. Приступљено 12. 10. 2014.
- ^ Fenwick, G. Roger; Heaney, Robert K.; Mullin, W. John; VanEtten, Cecil H. (1982). „Glucosinolates and their breakdown products in food and food plants”. CRC Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 18 (2): 123—201. PMID 6337782. doi:10.1080/10408398209527361.
- ^ Jon Gregerson, Good Earth (Portland: Graphic Arts Center Publishing Company, 1990) p.41
- ^ Wheaton, Barbara Ketcham (1996) Savoring the Past: the French kitchen and table from 1300 to 1789, Touchstone, p. 118, ISBN 0-684-81857-4.
- ^ Wheaton, Barbara Ketcham (1996) Savoring the Past: the French kitchen and table from 1300 to 1789, Touchstone, p. 66, ISBN 0-684-81857-4.
- ^ Toussaint-Samat, Maguelonne (2009) A History of Food, 2nd ed., John Wiley & Sons, pp. 625f, ISBN 1-4443-0514-X.
- ^ Vegetable Crops. New India Publishing. 1. 1. 2007. стр. 209. ISBN 978-81-89422-41-7.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 01. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ Ishida M, Hara M, Fukino N, Kakizaki T, Morimitsu Y (2014). „Glucosinolate metabolism, functionality, and breeding for the improvement of Brassicaceae vegetables”. Breeding Science. 64 (1): 48—59. PMC 4031110
. PMID 24987290. doi:10.1270/jsbbs.64.48 .
- ^ Nugrahedi, Probo Y.; Verkerk, Ruud; Widianarko, Budi; Dekker, Matthijs (2015). „A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 55 (6): 823—838. ISSN 1040-8398. PMID 24915330. S2CID 25728864. doi:10.1080/10408398.2012.688076.
- ^ Grout, B. W. W. (1988). „Cauliflower (Brassica oleracea var. botrytis L.)”. Ур.: Bajaj, Y. P. S. Crops II. Biotechnology in Agriculture and Forestry. 6. Springer. стр. 211—225. ISBN 978-3-642-73520-2. doi:10.1007/978-3-642-73520-2_10.
- ^ Gajanan, Mahita (14. 7. 2017). „Why Cauliflower Is the New 'It' Vegetable”. Time. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ Koman, Tess (15. 7. 2019). „Why Is Cauliflower Still Literally Everywhere?”. Delish. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ O'Connor, Anahad (8. 6. 2018). „The Ascension of Cauliflower”. The New York Times. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ Brzostowski, Cindy (19. 3. 2021). „As Cauliflower's Popularity Holds, Breadcrumb Alternative Cauli Crunch Enters The Scene”. Forbes. Приступљено 26. 3. 2021.
- ^ Walker, John. (2005-03-22) Fractal Food. Fourmilab.ch. Retrieved on 2013-09-03.
- ^ Description of the Julia sets of the cabbage fractal. Iwriteiam.nl. Retrieved on 2013-09-03.
- ^ Kim, Sang-Hoon (2004). „Fractal Structure of a White Cauliflower” (PDF). Journal of the Korean Physical Society. 46 (2): 474—477. Bibcode:2004cond.mat..9763K. arXiv:cond-mat/0409763 .
- ^ Kim, Sang-Hoon (2004). „Fractal dimensions of a green broccoli and a white cauliflower”. arXiv:cond-mat/0411597 .
- ^ „Romanesco cauliflower is a striking example of fractals”. The Washington Post.
Литература
- Бранка Лазић: Повртарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003.
- Sharma, S.R.; Singh, P.K.; Chable, V. Tripathi, S.K. (2004). „A review of hybrid cauliflower development”. Journal of New Seeds. 6 (2–3): 151. S2CID 85136416. doi:10.1300/J153v06n02_08.
Спољашње везе
- ishrana/karfiol-sastav-i-lekovito-dejstvo
- PROTAbase on Brassica oleracea (cauliflower and broccoli)
- Orange Cauliflower Development
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
