Ждралови (породица)

Ждралови
Канадски ждралови (Antigone canadensis)
Grus antigone antigone
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Gruiformes
Porodica:	Gruidae Vigors, 1825
Родови
Види текст

Ждралови (лат. Gruidae) су породица птица из реда Gruiformes. Породица има 15 врста које живе широм света, осим у Јужној Америци и на Антарктику. У средњој и северној Европи живи врста из потпородице правих ждралова.

Од најранијих времена ждралови су својом појавом, свадбеним плесом и вештином летења имали велики утицај на људе и митологију, књижевност и поезију.

Изглед

Ждралови су велике, дугоноге и дуговрате птице. За разлику од сличних али не и ближе сродних чапљи (Ardeidae), ждралови лете испруженог врата. Поред тога, од чапљи се разликују и краћим кљуном и углавном су и доста већи.

Одрасле птице високе су до 120 центиметара, при чему су женке нешто мање од мужјака. Распон крила им је до 2,4 метра, а ноге су у лету дуже од репа. Тежина одраслог мужјака је до 7 килограма, а женке су око једног килограма лакше.

Превладавајућа боја ждралова је светла, сребрнкасто сива, која је све тамнија према екстремитетима. Глава и врат су црни. Типично обележје су с једне стране беле пруге које почињу код ока и могу досезати све до леђа, и с друге црвени, голи делови коже на глави и врату. То је заједничко свим врстама, осим девичанском и рајском ждралу.

Следеће обележје су им дуга, на крају мало искрзана крилна пера. Кад птице рашире крила, долази до изражаја сва љепота ових птица. Кад птице склопе крила, ово перје сеже далеко преко репа, а код девичанског ждрала готово до земље. Тек након првог митарења птице добивају перје пуне дужине. Након тога, промена перја одвија се сваке друге до четврте године, претежно у време подизања младунаца.

Глас

Ждралови се гласају на разне начине, што има важну улогу у социјалном понашању. Тако се пилићи гласају њежним, не гласним ћурликањем. Кад су узбуђени, јављају се гласним, звиждавим тоновима. Кад нешто моле, гласање је јадикујуће пијукање. Гласно ћурликање служи међусобном јављању унутар породице. Кад желе да упозоре младунце, испуштају оштре равномерне тонове, како на тлу тако и у ваздуху.

Гласне позиве који подсећају на звук трубе омогућава им резонантни простор у њиховом јако продуженом душнику (дужине од 100 до 130 цм), делом смотаном попут цеви уз прсну кост. Трубљење ждралова тако је гласно, да га се може чути на неколико километара. Код „певања” у дуету након низа позивних гласова следи низ усклађених тонова. I мужјак и женка могу отпочети „дует” и одредити тоналитет. При томе обе птице подижу главе и кљунове увис, врат забацују уназад и шире крила. Птице стоје једна поред друге, и лагано се уз заједничко или наизменично гласање синхронизовано крећу према напред. Гласање у дуету јавља се код узрујаности на окупљалишту или одморишту, најчешће у време парења и подизања младунаца. Уз помоћ анализе фреквенције гласања (сонографија) могуће је гласање индивидуализовати и препознати сваки пут исту птицу.

Распрострањеност

Различите врсте ждралова могу се срести на свим континентима осим Антарктика и јужне Америке. У јужној Америци еколошки простор који другдје заузимају ждралови, попуњава врста гуарауна (Aramus guarauna), једина врста рода Aramus, једина и у породици Aramidae.

Храна

Ждралови су опортунисти, мењају своју прехрану у складу с просторним и климатским приликама. Тако једу мале глодаре, рибе и водоземце, а у јесен прелазе на житарице и бобице разних врста.

Размножавање

Амерички ждралови

Свадбени плес и парење

У периоду који претходи парењу, ждралови изводе врло гласан и врло компликован свадбени плес, који се често назива „ждралов плес”. На тај начин показују расположење, обележавају територију и комуницирају. Плешући, и мужјаци и женке скачу у ваздух раширених крила и гласно трубе. У пару се крећу равно и у завојима приближавајући и удаљавајући се, поскакују, ходају укочених ногу или савијајући „кољена”, кимају главама, клањају се, изводе пируете и дижу с тла и бацају кљуновима у ваздух различити материјал. Усправљајући горњи део тела и спуштајући раширена крила, женка гргутавим гласањем позива мужјака на парење. Након парења, мужјак најчешће скаче преко женке према напред. Иза тога следи гласање у дуету, па раздобље чишћења и уређивања перја. Дует повремено одзвања кроз читаво раздобље гнежђења, а и касније, као знак заједништва пара. I пре него што могу да лете, младунци науче све разноврсне и компликоване покрете ждраловог плеса. Већина врста ждралова живи у трајним моногамним заједницама па код њих свадбени плес није начин освајања партнера, него међусобно доказивање привржености што додатно учвршћује њихово заједништво.

Гнездо и подмладак

Ждралови се гнезде у мочварама, тражећи удаљена места као што су арктичке тундре, степе, висоравни и мочварне шуме. Гнездо праве у близини воде, најрадије уз дубину до око кољена. Иако су ждралови врло друштвене птице, гнезда граде подаље једно од другог. Уз ретке изузетке, ждралови се гнезде на тлу. Легло има најчешће два јаја, а о младунцима се брину оба родитеља. Након око десет недеља, младунци могу да лете. Уска повезаност родитеља с младунцима траје до лета у зимовалишта, а најдуже до повратка у летња станишта, кад повезаност престаје.

Очекивани животни век је најчешче дванаест до тринаест година, иако у заточеништву могу доживети и до 40 година.

Понашање

Већина ждралова су врло друштвене животиње. Осим у време гнеждења, окупљају се у велике групе. Ждралови се често могу видети у скупинама од неколико хиљада јединки, а код селидби у зимска или летња обитавалишта виђане су и групе канадских ждралова од више десетина хиљада јединки.

Селидбено понашање

Селидба ждралова

Ждралови који живе у топлим климатским подручјима су станарице, док оне врсте које се гнезде у хладнијим подручјима преваљују велике удаљености ради презимљавања. Наслеђени нагон за селидбу код њих покреће одређена дужина дневне светлости, временске прилике, опадање понуде хране, као и међусобни утицај јединки до којег долази на окупљалиштима, и долази до масовног кретања према југу. При селидби, птице користе најповољније географске и климатске услове.

Дужина укупног пута појединих популација није једнака, а најдужа је код канадских ждралова. Они преваљују од гнијездишта на Аљасци до зимских хранилишта у Тексасу удаљеност од готово 6.500 километара. Дужина пута који превале у једном дану је различита, може бити између 100 и 1.000 километара. То зависи од многих елемената, унутрашњих (селидбено расположење, расположива количина енергије у облику масне резерве у телу) и спољашњих (количина дневног светла, временске прилике, висинска струјања).

Ждралови лете у групи обликујући клин неједнаких страница или косе редове како би се смањио отпор ваздуха, а одржао контакт унутар групе. У време селидбе птице се споразумевају гласањем које је посебно често код слабе видљивости или ноћу. Лет мења смер зависно од смера ветра и подсећа на вијугање или таласе. Висина лета је различита, и зависи од ветра, видљивости, рељефа и висинског струјања ваздуха. Уобичајена висина летења је између 200 и 1.000 метара, мада су заблежене и висине до 2.500 метара. Највиша доказана висина лета је 4.600 метара.

Претпоставља се, да се птице оријентишу према магнетном пољу земље али и упадљивим обилежјима на тлу. Та обележја младунци науче од родитеља током своје прве селидбе. Током селидбе ждралови се одмарају по неколико дана, недеља или чак и месеци. За то време, у мањим јатима разилазе се у потрагу за храном на оближња поља и ливаде.

Систематика

Белолики ждрал у националном парку Јелоустоун, 19. јуна 2004.

Grus rubicundus

Петнаест постојећих врста ждралова су респоређене у четири рода. Једна молекуларно филогенетичка студија објављена 2010. године је утрврдила да је род Grus, како је тад био дефинисан, био полифилетски. У резултирајућем преуређењу да би се креирали монофилетски родови, сибирски ждрал је премештен у поновно оживљени монотипски род Leucogeranus, док су Antigone canadensis, Antigone vipio, Antigone antigone, и Antigone rubicunda премештени у поновно оживљени род Antigone. Неки ауторитети препознају додатне родове Anthropoides (за Grus virgo и плавог ждрала) и Bugeranus (за Grus carunculata) по морфолошкој основи.

Потпородица Крунасти ждралови (Balearicinae)

• Balearica
  • Белолики ждрал (B. regulorum)
  • Крунати ждрал (B. pavonina)

Потпородица Прави ждралови (Gruinae)

• Bugeranus
  • Аустралски ждрал (B. carunculatus)
• Anthropoides
  • Девичански ждрал (A. virgo)
  • Рајски ждрал (A. paradisea)
• Grus
  • Grus leucogeranus
  • Grus vipio
  • Grus rubicundus
  • Grus antigone
  • Канадски ждрал (G. canadensis)
  • Црноврати ждрал (G. nigricollis)
  • Црвенокапи ждрал (G. japonensis)
  • Сиви ждрал (G. grus)
  • Grus monachus
  • Амерички ждрал (G. americana)

Ждралови и људи

Шен Ћуен, 1759.

Људи су још у прадавна времена били фасцинирани лепотом ждралова и њиховим спектакуларним свадбеним плесом. Готово да не постоји неки значајан вид људске делатности у којој ждрал није обележен.

У египатској митологији ждрал је био „сунчева птица”. Био је жртвован боговима, али су га и јели. Лик ждрала у хијероглифима има значење слова "Б". Ждралови имају значајну улогу и у грчкој и келтској митологији, спомиње их се у ирским митовима, у шведској израз „птица среће” изведен је из доласка ждралова као гласника пролећа, топлоте, светла и обиља хране.

У старом Кинеском царству ждрал (鹤 хè) је био симбол дугог живота, мудрости, старости као и односа између оца и сина. Поред тога, у кинеској митологији ждралови су називани „небеским птицама” или „блаженим птицама”, јер се веровало да се таоистички свештеници после смрти претварају у ждралове, а да ждралови на својим леђима односе душе покојника на небо.

У Јапану ждрал је симбол среће и дугог живота. Према старој јапанској легенди, оном ко сложи 1000 оригами ждралова, богови испуњавају једну жељу. I данас се у посебним приликама, као што су венчања или рођендани, поклањају од папира сложени (оригами) ждралови.

Ждралови (бронза) - омиљени мотив кипара.

Мотив ждрала је врло чест и у хералдици, где симболизује опрез и будност. Из грчких извора следи мотив ждрала који у кљуну носи каменчиће, да се гласањем не би издао, а у римском културном кругу добија и низ других значења. Појављује се као мотив на амблемима, инсигнијама, али и на кућама и дворцима.

Ждрал се појављује у врло великом броју басни, бајки, прича и књижевних дела. Спомињу се, између осталих, у јакутским, руским, финским народним причама, али и у Езоповој басни и делима Гетеа, Фонтана, Шилера, Селме Лагерлеф и низа других писаца и песника.

I други облици уметности преузимају често мотив ждрала, у сликарству далеког истока али и у зидном сликарству, минијатурама и илустрацијама. Радо га као мотив користе и кипари. Налази се и на мозаику у цркви Светог Петра у Венецији, а Албрехт Дирер га је насликао уз Јустицију. Спомиње га се у опери Бертолта Брехта, мотив су који се појављује у филму Михаила Калатозова „Лете ждралови” ...

Литература

• Хаyес, M.А. (2005): Диворце анд еxтра-паир патернитy ас алтернативе матинг стратегиес ин моногамоус сандхилл цранес. МС тхесис, Университy оф Соутх Дакота, Вермилион, С.D.. 86 п. ПДФ фуллтеxт ат тхе Интернатионал Цране Фоундатион'с Либрарy

Спољашње везе

• Натионал геограпхиц Хрватска (хрватски)
• Фам. Груидае, Ждралови (њемачки)
• Ждралови - тјералица (њемачки)
• Заштита мора - Ждрал (њемачки)
• Цранес Груидае Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2005) (енглески)
• Интернатионал Цране Фоундатион (енглески)
• Савинг Цранес wебсите (ИЦФ)
• Цранеwорлд wебсите, маинлy ин Герман
• индивидуал рецогнитион оф цранес усинг фреqуенцy аналyсис оф тхеир цаллс
• Груидае видеос Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2012) он тхе Интернет Бирд Цоллецтион
• Цране соундс он xено-цанто.орг
• Цранес оф тхе Wорлд, бy Паул Јохнсгард
• Цране Данце ат тхе Тонгдоса Темпле (арцхиве линк, wас деад)
• Тхоусанд Цранес лоре