Александровац
Александровац | |
|---|---|
 Александровац | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Расински |
| Општина | Александровац |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.228 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 27′ 31″ С; 21° 02′ 51″ И / 43.45856° С; 21.04752° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 370 m |
.svg)  Александровац Александровац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37230 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | AC/АЦ |
Александровац је градско насеље и седиште општине Александровац у Расинском округу. Према попису из 2011. године има 6228 становника.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Град лежи у котлини између планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[1] Насеље је 1. марта 1880. године проглашено за варошицу[2], а 19. јуна 1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[3]. Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање 1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурђа Бранковића, из 1429. године. Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[1]
За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[1]
Народни посланик за срез жупски, Богдан Милинчић, убијен је близу своје куће у селу Стубал 23. септембра 1936.
У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру 1944. године.[1]
Привреда[уреди | уреди извор]
После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[1]
Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концентрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије. [4]
Туризам[уреди | уреди извор]
- „Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[5] Жупска берба се одржава од 1963. године.[6]
- Завичајни музеј Жупе[7], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара 1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
- Музеј виноградарства и винарства смештен у старом подруму Пољопривредне школе. Посвећен је историји вина и винограда у Србији. Највреднији предмети у музеју су 4 неолитске фигуре из винчанске културе, пронађени у Витковачком пољу.[8]
- Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
- „Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
- Манастир Руденица из 15. века северно од Александровца, у правцу Трстеника
- Манастир Дренча у селу Дренча, на 3 км северно од Александровца саграђен 1382. године
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 10 | 16 | ||
| 80+ | 18 | 29 | ||
| 75—79 | 40 | 73 | ||
| 70—74 | 75 | 92 | ||
| 65—69 | 128 | 148 | ||
| 60—64 | 155 | 140 | ||
| 55—59 | 213 | 191 | ||
| 50—54 | 303 | 325 | ||
| 45—49 | 272 | 291 | ||
| 40—44 | 241 | 274 | ||
| 35—39 | 177 | 220 | ||
| 30—34 | 224 | 227 | ||
| 25—29 | 267 | 249 | ||
| 20—24 | 240 | 264 | ||
| 15—19 | 231 | 232 | ||
| 10—14 | 214 | 204 | ||
| 5—9 | 190 | 168 | ||
| 0—4 | 159 | 176 | ||
| Просек : | 36,5 | 37,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.594 | 719 | 1.777 | 71 | 22 | 5 |
| Женски | 2.771 | 602 | 1.797 | 296 | 62 | 14 |
| УКУПНО | 5.365 | 1.321 | 3.574 | 367 | 84 | 19 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.317 | 75 | 0 | 1 | 603 |
| Женски | 1.067 | 40 | 0 | 0 | 402 |
| УКУПНО | 2.384 | 115 | 0 | 1 | 1.005 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 29 | 92 | 146 | 31 | 33 |
| Женски | 10 | 32 | 123 | 32 | 7 |
| УКУПНО | 39 | 124 | 269 | 63 | 40 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 8 | 18 | 95 | 74 | 38 |
| Женски | 38 | 15 | 65 | 129 | 129 |
| УКУПНО | 46 | 33 | 160 | 203 | 167 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 34 | 0 | 0 | 40 | |
| Женски | 19 | 0 | 0 | 26 | |
| УКУПНО | 53 | 0 | 0 | 66 | |
Жупска Берба[уреди | уреди извор]
У Жупи је вековна традиција да се берба грожђа слави као општенародни празник. Почев од 1963. године, крајем септембра одржава се привредно-туристичка манифестација „Жупска берба" када Жупу обиђу туристи из читавог света. Жупљани дочекују своје госте раширених руку и отворена срца. Тада из фонтане у центру Александровца, уместо воде, тече чувено Жупско вино.
Традиција[уреди | уреди извор]
Овде је винова лоза чврсто испреплетала свој живот са човеком на овом простору где се заједно радују и тугују столећима и где су пустили дубоке корене. Србија је отаџбина, Жупа домовина, а вино судбина вредних и часних људи, у чијем је генетском коду уписана неизмерна љубав према најслађем воћу-грожђу и најлепшем од свих пићу-вину. Жупа је класична земља српског виноградарства и винарства јер се у њој на прагу винове лозе и вина живи већ миленијумима, а време се мери винским календарима и не живи по законима заборава, већ по законима сећања.
Жупске пољане[уреди | уреди извор]
Посебну способност Жупе представљају Жупске пољане. Има их још увек двадесетак. Раније их је било пуно више. Ту су јединствена сезонска насеља која својом специфичном архитектуром и лепотом представљају дах људи минулих векова.У њима су некада живели виноградари у време обраде својих винограда. Ту су били углавном и најчешће људи из планинских села који су у Жупи имали винограде, а живели су на обронцима планине Копаоник, Гоч, Жељин...
Музеј винарства и виноградарства[уреди | уреди извор]
Вишегодишњу традицију виноградарења и винарења у Жупи за будуће генерације чува јединствен на овим просторима Музеј винарства и виноградарства. Смештен је у старом винском подруму Пољопривредне школе у Александровцу Жупском и има задатак да скупља, научно обрађује, публикује, чува и излаже предмете, справе и алате, којима се документује историјски развој виноградарства и винарства у Србији. Као установа бави се организацијом културних садржаја, истовремено центар је са веома запаженом улогом у развоју туризма Жупе и Србије.[12]
Свети Трифун[уреди | уреди извор]
Жупљани сваке године славе „Светог Трифуна" заштитника виноградара и винара, што је уједно и Дан општине Александровац. Тога датума (14. фебруара) на свечан начин уз верски обред орезују се први чокоти и званично почиње сезона радова у виноградима благородне и винородне Жупе.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Србија - знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, Београд (1965)
- ^ „Како је Александровац добио име”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2012. г. Приступљено 01. 08. 2012.
- ^ „Указ Краља Србије Милана I о промени назива Кожетина у Александровац”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2011. г. Приступљено 01. 08. 2012.
- ^ Vino Župa lider među firmama | Srbija | Novosti.rs
- ^ „48 жупска берба”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2012. г. Приступљено 06. 09. 2012.
- ^ Јубиларна 50. Жупска берба („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
- ^ „Музеј жупе - О музеју”. Архивирано из оригинала 24. 08. 2012. г. Приступљено 01. 08. 2012.
- ^ „Александровац Знаменитости”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2012. г. Приступљено 01. 08. 2012.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Скривено благо Жупе („Вечерње новости“, 2. јануар 2016)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Расински интернет портал
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
