Трстеник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Трстеник (вишезначна одредница).
Трстеник

Трстеник
Трстеник

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Расински
Општина Трстеник
Становништво
Становништво (2011) 17180
Положај
Координате 43°37′00″N 21°00′00″E / 43.616667, 21.00000
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 164 m
Трстеник на мапи Србије
{{{alt}}}
Трстеник
Трстеник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 37240
37241
Позивни број 037
Регистарска ознака TS


Координате: 43° 37′ 00" СГШ, 21° 00′ 00" ИГД

Трстеник је градско насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Смештен је на реци Западној Морави. Према попису из 2002. било је 17.180 становника (према попису из 1991. било је 18.441 становника).

Географија[уреди]

Западна Морава код Трстеника

Трстеник се налази на 43° 37′ и 21° ИГД, око 205 километара јужно од Београда, 115 km од Ниша, 74 km од Крагујевца и 60 km од Чачка. Надморска висина Трстеника је око 170 метара, а највиши врхови у овој области су Самар (922 m), највиша тачка Гледићких планина, Мали врх (922 м), Поглед (736 м) и Чикар (736 м). Кроз Трстеник протиче Западна Морава.

Кроз Трстеник пролази магистрални пут Појате-Краљево. Кроз Трстеник пролази железничка пруга Сталаћ-Пожега.

Историја[уреди]

Манастир Љубостиња

Током старог века око Западне Мораве живело је илирско племе Трибали. Римљани су ове просторе освојили у 1. веку нове ере. Из римског периода потиче каструм на месту Стражба, на десној обали реке, као и налазишта у селу Бучју, Доњем Дубичу и друга још недовољно истражена. Највећи допринос крају Римљани су дали у 3. веку, када је донета винова лоза, чиме је виноградарство кроз векове постало једна од најзначајнијих делатности становништва.

У седњовековној Србији трстенички крај припадао је жупама Морава и Левач. Први писани помен Трстеника налази се у Лазаревој повељи манастиру Раваници из 1381. године, којом је метох Трстеник поклоњен овом манастир. Из средњовековног периода потичу и манастири моравске архитектонске школе, Љубостиња и Велуће.

Године 1427. Турци су освојили Крушевац и област Трстеника. У долини Западне Мораве Османлије су изградиле тврђаву Грабовац. Након коначног пада Српске деспотовине 1459, Трстеник је постао значајна станица за турске караване. У извештај Аустријанаца из 1784. у Трстенику се налазило 47 турских и 17 хришћанских кућа, камена џамија, два хана и неколико занатских продавница. Тадашњи Трстеник се налазио 2 km западно од садашњег града, у близини села Осаоница.

Споменик партизанима у Трстенику

После добијања аутономије Кнежевине Србије, кнез Милош Обреновић је у периоду 1832-1838. наредио изградњу новог насеља на десној обали Западне Мораве. Седамдесети година 19. века Трстеник је добио основну школу, пошту, апотеку, банку и први парни млин. Године 1899. преко Западне Мораве је изграђен челични мост, а следеће године нова Црква Свете Тројице. Пруга Сталаћ-Краљево је отворена 1910.

После Првог светског рата у граду су саграђени нови објекти и велики део старог града данас датира из тог периода. Након Другог светског рата, Трстеник је доживео значајан индустријски развој уз оснивање фабрике хидрауличних и пнеуматских система Прва петолетка. Током периода санкција у последњој деценији 20. века град је стагнирао.

Демографија[уреди]

У насељу Трстеник живи 13800 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,8 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 6079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3273 [1]
1953. 5312
1961. 7226
1971. 9957
1981. 13239
1991. 18441 18094
2002. 17763 17180
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
16.537 96,25%
Роми
  
176 1,02%
Црногорци
  
105 0,61%
Југословени
  
58 0,33%
Горанци
  
40 0,23%
Хрвати
  
17 0,09%
Македонци
  
17 0,09%
Словенци
  
5 0,02%
Румуни
  
4 0,02%
Муслимани
  
3 0,01%
Мађари
  
3 0,01%
Бугари
  
3 0,01%
Руси
  
2 0,01%
Немци
  
2 0,01%
Чеси
  
1 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
непознато
  
67 0,38%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :