Трстеник
-
- За остале употребе, погледајте чланак Трстеник (вишезначна одредница).
| Трстеник |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Расински |
| Општина | Трстеник |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 17180 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 164 m |
 Трстеник
Трстеник на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37240 37241 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | TS |
Координате: 43° 37′ 00" СГШ, 21° 00′ 00" ИГД
Трстеник је градско насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Смештен је на реци Западној Морави. Према попису из 2002. било је 17.180 становника (према попису из 1991. било је 18.441 становника).
Садржај |
Географија [уреди]
Трстеник се налази на 43° 37′ и 21° ИГД, око 205 километара јужно од Београда, 115 km од Ниша, 74 km од Крагујевца и 60 km од Чачка. Надморска висина Трстеника је око 170 метара, а највиши врхови у овој области су Самар (922 m), највиша тачка Гледићких планина, Мали врх (922 м), Поглед (736 м) и Чикар (736 м). Кроз Трстеник протиче Западна Морава.
Кроз Трстеник пролази магистрални пут Појате-Краљево. Кроз Трстеник пролази железничка пруга Сталаћ-Пожега.
Историја [уреди]
Током старог века око Западне Мораве живело је илирско племе Трибали. Римљани су ове просторе освојили у 1. веку нове ере. Из римског периода потиче каструм на месту Стражба, на десној обали реке, као и налазишта у селу Бучју, Доњем Дубичу и друга још недовољно истражена. Највећи допринос крају Римљани су дали у 3. веку, када је донета винова лоза, чиме је виноградарство кроз векове постало једна од најзначајнијих делатности становништва.
У седњовековној Србији трстенички крај припадао је жупама Морава и Левач. Први писани помен Трстеника налази се у Лазаревој повељи манастиру Раваници из 1381. године, којом је метох Трстеник поклоњен овом манастир. Из средњовековног периода потичу и манастири моравске архитектонске школе, Љубостиња и Велуће.
Године 1427. Турци су освојили Крушевац и област Трстеника. У долини Западне Мораве Османлије су изградиле тврђаву Грабовац. Након коначног пада Српске деспотовине 1459, Трстеник је постао значајна станица за турске караване. У извештај Аустријанаца из 1784. у Трстенику се налазило 47 турских и 17 хришћанских кућа, камена џамија, два хана и неколико занатских продавница. Тадашњи Трстеник се налазио 2 km западно од садашњег града, у близини села Осаоница.
После добијања аутономије Кнежевине Србије, кнез Милош Обреновић је у периоду 1832-1838. наредио изградњу новог насеља на десној обали Западне Мораве. Седамдесети година 19. века Трстеник је добио основну школу, пошту, апотеку, банку и први парни млин. Године 1899. преко Западне Мораве је изграђен челични мост, а следеће године нова Црква Свете Тројице. Пруга Сталаћ-Краљево је отворена 1910.
После Првог светског рата у граду су саграђени нови објекти и велики део старог града данас датира из тог периода. Након Другог светског рата, Трстеник је доживео значајан индустријски развој уз оснивање фабрике хидрауличних и пнеуматских система Прва петолетка. Током периода санкција у последњој деценији 20. века град је стагнирао.
Демографија [уреди]
У насељу Трстеник живи 13800 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,8 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 6079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 16.537 | 96,25% | ||
| Роми | 176 | 1,02% | ||
| Црногорци | 105 | 0,61% | ||
| Југословени | 58 | 0,33% | ||
| Горанци | 40 | 0,23% | ||
| Хрвати | 17 | 0,09% | ||
| Македонци | 17 | 0,09% | ||
| Словенци | 5 | 0,02% | ||
| Румуни | 4 | 0,02% | ||
| Муслимани | 3 | 0,01% | ||
| Мађари | 3 | 0,01% | ||
| Бугари | 3 | 0,01% | ||
| Руси | 2 | 0,01% | ||
| Немци | 2 | 0,01% | ||
| Чеси | 1 | 0,00% | ||
| Словаци | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 67 | 0,38% | ||
| м | ж | |||
| ? | 40 | 45 | ||
| 80+ | 59 | 102 | ||
| 75-79 | 129 | 194 | ||
| 70-74 | 303 | 328 | ||
| 65-69 | 476 | 493 | ||
| 60-64 | 413 | 461 | ||
| 55-59 | 401 | 453 | ||
| 50-54 | 724 | 734 | ||
| 45-49 | 869 | 944 | ||
| 40-44 | 663 | 779 | ||
| 35-39 | 483 | 624 | ||
| 30-34 | 444 | 491 | ||
| 25-29 | 584 | 552 | ||
| 20-24 | 707 | 668 | ||
| 15-19 | 764 | 710 | ||
| 10-14 | 565 | 547 | ||
| 5-9 | 403 | 400 | ||
| 0-4 | 317 | 311 | ||
| просек | 37.8 | 39.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 7059 | 2195 | 4401 | 256 | 177 | 30 |
| Женски | 7578 | 1761 | 4463 | 889 | 431 | 34 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3524 | 55 | - | - | 1916 | 84 | 65 | 456 | 72 | 67 |
| Женски | 3198 | 29 | - | - | 1421 | 57 | 13 | 454 | 144 | 24 |
| Оба | 6722 | 84 | - | - | 3337 | 141 | 78 | 910 | 216 | 91 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 25 | 280 | 137 | 105 | 73 | 68 | - | - | 121 | |
| Женски | 63 | 245 | 154 | 210 | 252 | 72 | - | - | 60 | |
| Оба | 88 | 525 | 291 | 315 | 325 | 140 | - | - | 181 |
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]
- Званични сајт ОПШТИНЕ ТРСТЕНИК
- Расински интернет портал
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Фото галерија Трстеника
| Насељена места општине Трстеник |
|---|
|
Богдање • Божуревац • Брезовица • Бресно Поље • Бучје • Велика Дренова • Велуће • Голубовац • Горња Омашница • Горња Црнишава • Горњи Дубич • Горњи Рибник • Грабовац • Доња Омашница • Доња Црнишава • Доњи Дубич • Доњи Рибник • Дубље • Јасиковица • Камењача • Левићи • Лободер • Лозна • Лопаш • Мала Дренова • Мала Сугубина • Медвеђа • Мијајловац • Милутовац • Округлица • Осаоница • Оџаци • Пајсак • Планиница • Пољна • Попина • Почековина • Прњавор • Рајинац • Риђевштица • Риљац • Рујишник • Селиште • Стари Трстеник • Стопања • Страгари • Стублца • Тоболац • Трстеник • Угљарево • Чаири |
