Пређи на садржај

Избор домаћина Европског првенства у фудбалу 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избор домаћина Европског првенства 2024.
Спорт Фудбал
Домаћин УЕФА
Број учесника 2
Процес почео 9. децембар 2016.
Процес завршен 27. септембар 2018.
Чланови комитета 17
Изабрани домаћини Њемачка
Добијено гласова Њемачка 12
◄ 2020. 2028. ►

Избор домаћина Европског првенства у фудбалу 2024. је процес у којем је УЕФА, владајуће тијело европског фудбала, изабрала домаћина Европског првенства 2024. Процес је званично почео у децембру 2016. и прије истека рока достављене су појединачне кандидатуре Њемачке и Турске.[1][2] Данска, Финска, Норвешка и Шведска су спремале заједничку кандидатуру, али су одустале у фебруару 2017. Заједничку кандидатуру су спремале такође Естонија и Русија, а Холандија самосталну, али су одустали прије истека рока за подношење пријава.

Дана 27. септембра 2018. Њемачка је изабрана за домаћина, добивши 12 гласова, док је Турска добила 4, а један глас је био уздржан.[3]

Услови за кандидатуру[уреди | уреди извор]

Медији су 24. октобра 2013. објавили да ће Уефа о домаћину првенства одлучити 2017. године.[4] Концепт за кандидатуру је потврђен 9. децембра 2016. године.[5]

По први пут икада, захтјеви за кандидатуру су морали да садрже специфичне критеријуме који се односе на поштовање људских права, на основу „Водећих принципа о пословању и људским правима“ Уједињених нација.[6][7][8]

Првенство се игра према истом формату као и првенства 2016. и 2020, према којем учествују 24 тима, а игра са 51 утакмица у 22 такмичарска дана.[9]

УЕФА је према критеријумима одредила да утакмице морају да се играју на десет стадиона, од којих је потребно да три морају да буду капацитета најмање 50.000 мјеста (по могућности један са најмање 60.000 мјеста), три капацитета 40.000 мјеста и четири стадиона капацитета 30.000 мјеста.[7]

Распоред[уреди | уреди извор]

Датум[10][11][12] Напомене
9. децембар 2016. Званично отварање пријава
3. март 2017. Крајњи рок за регистрацију намјере за подношење пријаве
10. март 2017. Оглашавање кандидатура
17. март 2017. Услови кандидатуре доступни кандидатима
27–28. април 2017. Отварање радионице за кандидате
27. април 2018. Достављање досијеа пријава
21. септембар 2018. Објављивање извјештаја о процјени од стране Уефе и представљање књиге пријаве од стране кандидата
27. септембар 2018. Представљање понуде и проглашење домаћина

Кандидатуре[уреди | уреди извор]

УЕФА је објавила да су једине двије кандидатуре поднијеле појединачно Њемачка и Турска.[1][2]

Дана 21. септембра 2018. УЕФА је објавила извјештај о процјени кандидатура,[13][14] док су Фудбалски савези Њемачке и Турске такође представили своје књиге кандидатуре.[13][15][16]

Њемачка[уреди | уреди извор]

Мапа њемачких стадиона

Дана 23. октобра 2013. извршни комитет Фудбалског савеза Њемачке, под предсједником Волфгангом Нирсбахом, изгласао је да савез поднесе кандидатуру за домаћина Европског првенства 2024. што је објављено јавно дан касније, на 41 сједници савеза у Нирнбергу.[17][18][19] Дана 20. јануара 2017. извршни комитет Фудбалског савеза Њемачке под предсједником Рејнахрдом Гринделом потврдио је кандидатуру,[20][21][22] а 1. марта је савез поднио званичну изјаву о интересу генералном секретару Уефе Теодореу Теодоридису.[23]

Европско првенство 1988. је одржано у Западној Њемачкој, као и Свјетско првенство 1974. док је Њемачка била домаћин Свјетског првенства 2006.[24] Медији у Њемачкој су 2014. објавили да је Фудбалски савез Њемачке спреман да пристане да на то да се финале Европског првенства 2020. игра на Вемблију у замјену за подршку Фудбалског савеза Енглеске кандидатури Њемачке за домаћина првенства 2024.[25]

До 17. фебруара 2017. градови и стадиони заинтересовани за домаћинство првенства могли су да доставе необавезујућу изјаву о заинтересованости Фудбалском савезу Њемачке.[26] До истека рока, 18 градова и стадиона је предало неопходну документацију, укључујући 12 градова домаћина Свјетског првенства 2006.[27] Стадион Рудолф Харбиг у Дрездену је први стадион који је одбијен 1. марта 2017. због тога што није испунио обавезан капацитет од 30.000 мјеста.[23] Званични поступак пријаве је почео 11. априла 2017. године, са укупно 17 потенцијалних стадиона који су поднијели кандидатуру.[28] Фрајбург је повукао своју пријаву 25. априла 2017. године, наводећи да смјернице које је објавио Фудбалски савез неће резултирати обећавајућом пријавом за стадион.[29] Карлсруе је 26. априла 2017. повукао своју пријаву,[30] након чега је остало 15 градова заинтересованих за домаћинство.[31] Стадион Фриц Валтер у Кајзерслаутерну је повукао своју пријаву 15. маја 2017. наводећи да би кандидатура била неодговоран финансијски ризик, након чега је остало 14 градова кандидата за домаћинство.[32]

Према захтјевима Уефе, стадиони су морали да имају најмање 30.000 мјеста за навијаче (не укључујући сједишта за медије и мјеста са ограниченим погледом). Фрајбург и Карлсруе планирали су своје кандидатуре са новим стадионима који ће испуњавати критеријуме.[33]

Градови су морали да доставе Фудбалском савезу потпуну пријавну документацију до 10. јула 2017. Тај датум је првобитно био 12. јун 2017. али је одложен због кашњења у пријему докумената од Уефе.[34][35] Свих 14 преосталих градова предало је своје пријаве прије истека рока, након чега је Комисија за пријаву оцјењивала достављену документацију, а званичници Фудбалског савеза су обилазили свих 14 стадиона како би се сагледали услови и испитали могући планови реконструкције и проширења.[36]

Критеријуми за одабир градова били су првенствено капацитет стадиона. Како би омогућио што већи број гледалаца за Европско првенство, Фудбалски савез Њемачке је повећао нето капацитет сједећих мјеста који захтијева УЕФА за три стадиона са најмање 50.000 на најмање 60.000. Остали критеријуми су укључивали безбједносне аспекте и инфраструктуру. На основу тих квалитативних критеријума и апликационих докумената градова, комитет за пријаву је утврдио рангирање стадиона који су се пријавили. Како би обезбиједили да се Европско првенство одржи у цијелој држави, спроведено је регионално разврставање кандидата у четири зоне распоређене широм земље. Из сваке од четири зоне могао је да се изабере од један до четири стадиона.[37] У првој зони (сјевер) били су Бремен, Хамбург и Хановер, у другој (запад) су били Келн, Дортмунд, Диселдорф, Гелзенкирхен и Менхенгладбах, у трећој (југ) Франкфурт, Минхен, Нирнберг и Штутгарт, док су у четвртој зони (исток) били Берлин и Лајпциг.[38]

Градови кандидати морали су да се такође да испуне неколико захтјева Уефе, као што је да се у оквиру „комерцијалне зоне“ од 500 метара око стадиона спријече било какве политичке и вјерске демонстрације. Градови су такође морали да донесу законе како би заштитили маркетиншка права Уефе, што је укључивало спрјечавање пабова у близини стадиона да преносе утакмице на великим екранима. Волфганг Хофман Рим, бивши судија Савезног уставног суда, истакао је да су дјелови захтјева неуставни, наводећи да слобода окупљања није дозвољена из комерцијалних интереса, као и то да су само парламенти, а не градови, имали моћ да доносе законе. Он је истакао и да забрана великих екрана у оближњим ресторанима представља незаконито мијешање у слободу рада. Његово мишљење су подржали челници града Бремена, док званичници у Хамбургу и Лајпцигу нису сматрали да је то рјешење спорно.[39] Ипак, Фудбалски савез Њемачке је у свом допису Уефи истакао да прописи треба да осигурају безбједност око стадиона, као и да градови нису обавезни да доносе законе који би штитили маркетиншка права Уефе.[40]

Лого Њемачке кандидатуре.

Извршни комитет Фудбалског савеза Њемачке је 15. септембра 2017. одабрао 10 градова и стадиона као од преосталих 14 пријављених. Извршни одбор је једногласно слиједио препоруку комисије за кандидатуру Фудбалског савеза, која је рангирала 14 пријављених градова. Одабрани су Берлин, Келн, Дортмунд, Диселдорф, Франкфурт, Гелзенкирхен, Хамбург, Лајпциг, Минхен и Штутгарт, који су рангирани од 1 до 10. Стадион Макс Морлок у Нирнбергу, ХДИ арена у Хановеру, Борусија парк у Менхенгладбаху и Везер стадион у Бремену су сви одбачени из коначне кандидатуре, након што су рангирани од 11. до 14. мјеста.[41][42] Правило зонирања није морало да се примјењује, јер према рангирању највише четири и најмање једно мјесто по зони су рангирани у првих десет.

Градови и стадиони који су изабрани за кандидатуру Њемачке:[43]

До краја септембра 2017. Фудбалски савез Њемачке је примао пријаве за локације тимских базних кампова. Предвиђено је да сваки од 24 тима има базни камп прије и током првенства за смјештај и услове за тренинг. Тимски базни камп се састоји од хотела или смјештајног објекта са одговарајућим стандардима удобности, приватности и безбједности, као и оближњег, првокласног објекта за тренинг. Потребна је добра инфраструктура око базног кампа, укључујући оближњи аеродром. Базни камп је такође потребан за судије током првенства.[44][45]

Фудбалски савез Њемачке је 25. августа 2017. објавио да ће лого њемачке кандидатуре бити одређен конкурсом за дизајн на платформи „Jovoto“.[46] Тамо су креативни чланови поднијели потенцијалне дизајне, а укупно 2.076 дизајна пријавило је 990 учесника из 82 земље. Заједница на платформи је затим изабрала 20 потенцијалних логотипа у фази гласања, а Фудбалски савез је одабрао 5 додатних логотипа. 25 приједлога је оцјењивао жири који се састојао од руководилаца Фудбалског савеза и стручњака из индустрије дизајна и комуникација, као и представника из спорта; пет најбољих пријава објављено 15. септембра 2017. године.[47] Гласање преко интернета одржано је од 15. до 22. септембра 2017. између пет преосталих логотипа како би се одредио побједнички дизајн који ће се користити за кандидатуру.[48] Побједнички лого је коришћен у „књизи кандидатуре“ коју је савез доставио Уефи, заједно са свим комуникативним радњама у вези са кандидатуром.[49][50] Побједнички лого је представљен 7. октобра 2017. са 44% гласова за нацрт српског графичког дизајнера Игора Петровића. Лого садржи два срца и „24“ у њемачким националним бојама црној, црвеној и златној.[51]

Дана 14. новембра 2017. Фудбалски савез Њемачке је објавио званични мото кандидатуре, под називом: „Уједињени фудбалом – Уједињени у срцу Европе“. Како би показали своју подршку кандидатури, њемачки репрезентативци су истог дана на међународној пријатељској утакмици против Француске у Келну носили беџеве са логом њемачке кандидатуре на дресовима. Слоган је, уз лого кандидатуре, коришћен у свим комуникативним мјерама Фудбалског савеза у вези са кандидатуром. Званични веб-сајт кандидатуре „united-by-football.de“ такође је представљен 14. новембра.[52]

Дана 24. априла 2018. савез је званично предао своју књигу кандидатуре Уефи.[53]

Турска[уреди | уреди извор]

Turkish stadia map

У априлу 2014. Фудбалски савез Турске (TFF) објавио је да неће конкурисати за домаћина полуфинала и финала Европског првенства 2020. већ да ће се умјесто тога кандидовати за домаћина првенства 2024.[54] Дана 15. фебруара 2017. савез је потврдио кандидатуру.[55] То је урађено након што је Турска негирала да ће се кандидовати и потврдила заинтересованост за домаћинство првенства 2020. током прољећа 2012. године.[56] УЕФА је рок за пријаву интереса који је био у поноћ 15. маја 2012. продужила да би 16. маја примила друге кандидатуре.[57][58] Укључујући кандидатуру за првенство 2024. то је била пета узастопна неуспјешна кандидатура за Европско првенство. Турска је раније била домаћин само једног великог фудбалског такмичења, Свјетског првенства до 20 година 2013. Турска је раније покушавала да буде домаћин Европског првенства 2008. (у заједничкој кандидатури са Грчком), 2012. и 2016. године, али није изабрана ниједном.[1] Дана 20. октобра 2017. савез је објавио стадионе за турску кандидатуру након састанка комисије за кандидатуру.[59]

Лого турске кандидатуре.

Градови и стадиони који су изабрани за кандидатуру Турске:[59]

Лого и слоган кандидатуре су објављени 19. јануара 2018. године, лого је инспирисан срцем са фудбалском лоптом, а звијезда са турске заставе у комбинацији са бројем 24 представљала је 2024. годину и боје турске националне заставе.[61] Дизајнирао га је турски графички дизајнер Ерхан Јалур. Слоган кандидатуре је био „Дијелите заједно“.[62]

Дана 26. априла 2018. Фудбалски савез Турске је званично предао књигу кандидатуре Уефи.[63]

Отказане кандидатуре[уреди | уреди извор]

Данска, Финска, Норвешка и Шведска[уреди | уреди извор]

Дана 4. марта 2016. Фудбалски савез Данске је објавио да припремају заједничку кандидатуру са фудбалским савезима других нордијских земаља, Шведске, Норвешке и Финске за Европско првенство 2024. или 2028. године.[64] Шведска је раније била домаћин Европског првенства 1992. и Свјетског првенства 1958.[65] а Данска је била један од једанаест домаћина Европског првенства 2020.[66] Стокхолм (1912)[67] и Хелсинки (1952) су били домаћини Летњих олимпијских игара.[68]

Нордијске земље (Финоскандија) су се кандидовале за домаћина Европског првенства 2008. изгубивши од Аустрије и Швајцарске.[69] У периоду када су планирали кандидатуру, имали су само десет стадиона у десет градова са преко 20.000 мјеста који су могли да буду домаћини утакмица: Солна (стадион за финале), Гетеборг, Стокхолм, Малме (Шведска), Копенхаген, Брондби, Орхус (Данска), Осло, Трондхејм (Норвешка) и Хелсинки (Финска). Иако се не би играле утакмице, сродни догађаји би се одржавали и на Исланду и на Фарским острвима.[70] Међутим, савези су одбацили планове да се пријаве за домаћина првенства 28. фебруара 2017. године.[71]

Естонија и Русија[уреди | уреди извор]

У децембру 2012. објављено је да Фудбалски савез Естоније преговара о могућности заједничке кандидатуре заједно са Русијом.[72] Русија је била домаћин Свјетског првенства 2018.[73] док је Москва била домаћин Љетњих олимпијских игара 1980, када су Русија и Естонија биле дио Совјетског Савеза.[74] Естонија је била домаћин Европског првенства за играче до 19 година 2012.[75] и првобитно је требало да буде домаћин Европског првенства за играче до 17 година 2020.[76] прије избијања пандемије ковида 19, што је довело до отказивања првенства.[77]

Холандија[уреди | уреди извор]

Берт ван Освен је 23. марта 2012. објавио да Холандија планира да се кандидује за домаћина Европског првенства 2024. Холандија и Белгија су заједнички организовали првенство 2000.[78] Планирано је да градови домаћини буду Ротердам и Амстердам са по два стадиона, Ајндховен, Херенвен, Гронинген, Енсхеде, Арнем и Утрехт, чији су капацитети преко 20.000 са могућношћу проширења најмање на 30.000 за сваки. Амстердам је раније био домаћин Олимпијских игара 1928.[79]

Резултати гласања[уреди | уреди извор]

Извршни комитет Уефе гласао је за домаћина тајним гласањем, а за одређивање домаћина била је потребна проста већина. У случају неријешеног резултата, Александар Чеферин, предсједник Уефе, имао је одлучујући глас.[10] Од 20 чланова извршног комитета, Рајнхард Гриндел (Њемачка) и Сервет Јардимџи (Турска) нису могли да гласају, а Ларс-Кристер Олсон (Шведска) је био одсутан због болести, што је оставило укупно 17 чланова са правом гласа.[3][80][81] Њемачка је добила 12 гласова и изабрана је за домаћина првенства.[82]

Резултати гласања
Држава Гласови
 Њемачка 12
 Турска 4
Уздржани 1
Укупно 17

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стадион домаћин Свјетског првенства 1974. и Свјетског првенства 2006.
  2. ^ а б в г Стадион домаћин Свјетског првенства 2006.
  3. ^ а б в Стадион домаћин Свјетског првенства 1974, Европског првенства 1988. и Свјетског првенства 2006.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Euro 2024: Tournament to be held in Germany or Turkey”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 8. 3. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  2. ^ а б „Germany and Turkey officially interested in hosting UEFA EURO 2024”. UEFA. 8. 3. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  3. ^ а б „Germany to host UEFA EURO 2024”. UEFA. 27. 9. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  4. ^ „Entscheidung des DFB: Deutschland bewirbt sich um EM 2024”. Süddeutsche Zeitung. 24. 10. 2013. Приступљено 2. 6. 2024. 
  5. ^ „Lyon to host 2018 UEFA Europa League final”. UEFA. 9. 12. 2016. Приступљено 2. 6. 2024. 
  6. ^ „Germany and Turkey receive bid requirements for hosting UEFA EURO 2024”. UEFA. 1. 5. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  7. ^ а б „UEFA EURO 2024 Tournament Requirements” (PDF). UEFA. Приступљено 2. 6. 2024. 
  8. ^ „UEFA EURO 2024 Bid Dossier Template” (PDF). UEFA. Приступљено 2. 6. 2024. 
  9. ^ „UEFA EURO 2024: Key tournament facts and figures with 100 days to go”. uefa.com. 6. 3. 2024. Приступљено 2. 6. 2024. 
  10. ^ а б „UEFA EURO 2024: bid regulations” (PDF). UEFA. 
  11. ^ „UEFA Euro 2024: Tournament Requirements”. Centre for Sport and Human Rights. Приступљено 2. 6. 2024. 
  12. ^ „UEFA EURO 2024 host announcement”. UEFA. 10. 9. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  13. ^ а б „UEFA EURO 2024 bid evaluation report published”. UEFA. 21. 9. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  14. ^ „UEFA EURO 2024 Evaluation Report” (PDF). UEFA. Приступљено 2. 6. 2024. 
  15. ^ „Germany Bid Book” (PDF). German Football Association. Приступљено 2. 6. 2024. 
  16. ^ „Turkey Bid Book” (PDF). Turkish Football Federation. Приступљено 2. 6. 2024. 
  17. ^ „DFB bewirbt sich um Europameisterschaft 2024”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 24. 10. 2013. Приступљено 2. 6. 2024. 
  18. ^ „DFB möchte die EURO 2024 nach Deutschland holen”. fussball-em-total.de (на језику: немачки). FUSSBALL-EM-total. 14. 10. 2013. Приступљено 2. 6. 2024. 
  19. ^ „Deutschland bewirbt sich um EM 2024”. spiegel.de (на језику: немачки). Spiegel Online. 24. 10. 2013. Приступљено 2. 6. 2024. 
  20. ^ „EM 2024: DFB bewirbt sich um Ausrichtung”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 20. 1. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  21. ^ „Germany confirm bid to host Euro 2024 with 10-stadium plan”. independent.co.uk. The Independent. 20. 1. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  22. ^ „DFB bewirbt sich um Fußball-EM 2024”. sportschau.de (на језику: немачки). Sportschau. 20. 1. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  23. ^ а б „Grindel hinterlegt Interesse an Ausrichtung der EURO 2024”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 1. 3. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  24. ^ „Euro 2024 stadiums”. bbc.co.uk. Приступљено 2. 6. 2024. 
  25. ^ „Wembley stadium to host Euro 2020”. dawn.com. 20. 9. 2014. Приступљено 2. 6. 2024. 
  26. ^ „EURO 2024: Bewerbungsunterlagen für Städte und Stadien”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 22. 1. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  27. ^ „18 Städte und Stadien bekunden Interesse an EURO 2024”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 17. 2. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  28. ^ „Nationales Bewerbungsverfahren zur UEFA EURO 2024 gestartet” [National application procedure started for UEFA EURO 2024]. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 11. 4. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  29. ^ „EM 2024: Freiburg zieht zurück”. kicker.de (на језику: немачки). kicker-sportmagazin. 25. 4. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  30. ^ „Bewerbungsverfahren um EM 2024 beendet: Karlsruhe ist nicht mit dabei”. regio-news.de (на језику: немачки). Radio Karlsruhe GmbH & Co. KG. 26. 4. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  31. ^ „EM 2024: 15 Spielorte beim Nationalen Bewerbungsverfahren dabei”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 26. 4. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  32. ^ „Keine EM-Bewerbung von Kaiserslautern” [No European Championship application from Kaiserslautern]. kicker.de (на језику: немачки). kicker-sportmagazin. 15. 5. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  33. ^ Penfold, Chuck (17. 2. 2017). „Eighteen German cities interested in hosting Euro 2024”. dawn.com. Приступљено 2. 6. 2024. 
  34. ^ „Nationales Bewerbungsverfahren für EURO 2024: Frist verlängert”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 25. 5. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  35. ^ „EURO 2024: Zweiter Workshop zum Nationalen Bewerbungsverfahren”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 7. 6. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  36. ^ „EURO 2024: 14 Städte und Stadien reichen Bewerbungsunterlagen ein”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 10. 7. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  37. ^ „EM 2024: DFB verabschiedet Auswahlverfahren der Spielorte”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 19. 5. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  38. ^ „Verfahren zur Auswahl der Spielorte durch den DFB” (PDF). dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. мај 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  39. ^ „EM-Bewerbung: Städte unterwerfen sich der UEFA”. ndr.de (на језику: немачки). Norddeutscher Rundfunk. 19. 9. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  40. ^ „Stellungnahme des DFB”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 19. 9. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  41. ^ „DFB-Präsidium legt Spielorte für Bewerbung um EURO 2024 fest”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 15. 9. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  42. ^ „Das Ranking der Bewerberstädte” (PDF). dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. септембар 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  43. ^ „Evaluierungsbericht Stadien/Städte” (PDF). dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  44. ^ „Teamquartiere für EURO 2024 gesucht”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 15. 8. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  45. ^ „Ausschreibung Team Base Camps im Rahmen der Bewerbung des DFB als Ausrichter der UEFA EURO 2024”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. август 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  46. ^ „Aim, shoot, score: Your 2024 bid logo!”. jovoto.com. Jovoto GmbH. 25. 8. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  47. ^ „EURO 2024: DFB startet Design-Wettbewerb fürs Bewerbungslogo”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 24. 8. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  48. ^ „EURO 2024: Fans wählen Bewerbungslogo auf fussball.de”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 15. 9. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  49. ^ „Letzte Chance: Fans wählen EM-Bewerbungslogo auf fussball.de”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 22. 9. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  50. ^ „EURO 2024: Logo-Voting ist beendet”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 22. 9. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  51. ^ „EURO 2024: DFB stellt Bewerbungslogo vor”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 7. 10. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  52. ^ „DFB stellt Slogan der EM-Bewerbung vor”. dfb.de (на језику: немачки). German Football Association. 14. 11. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  53. ^ „Germany officially submits UEFA EURO 2024 bid book”. uefa.com. 24. 4. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  54. ^ „EURO 2024 adaylık bilgilendirme toplantısı Çarşamba günü yapılacak”. Turkish Football Federation. Приступљено 2. 6. 2024. 
  55. ^ „Turkey announces EURO 2024 bid”. Turkish Football Federation. Приступљено 2. 6. 2024. 
  56. ^ „TFF Başkanı'ndan Açıklama” [TFF President Announcement] (на језику: турски). Turkish Football Federation. 17. 4. 2012. Приступљено 2. 6. 2024. 
  57. ^ „UEFA EURO 2020 bidding timeline and UEFA Super Cup hosts approved”. uefa.com. UEFA. 30. 6. 2012. Приступљено 2. 6. 2024. 
  58. ^ „Georgia, Azerbaijan plan bid to co-host Euro 2020”. Sports Illustrated. Time Inc. Sports Group. 7. 3. 2012. Приступљено 2. 6. 2024. 
  59. ^ а б „EURO 2024'e aday şehirler belli oldu”. TFF.org (на језику: турски). Turkish Football Federation. 20. 10. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  60. ^ а б в г д ђ е ж з и „stadiums list (p. 50), Turkish Football Federation UEFA EURI 2024 bid brochure”. tff.org. 26. 4. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  61. ^ „EURO 2024 candidacy logo and motto launched”. tff.org. 19. 1. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  62. ^ „Turkey UEFA EURO 2024 Candidate - Share Together”. euro2024adayiturkiye.com. Приступљено 2. 6. 2024. 
  63. ^ „Turkish Football Federation submits bid book to host UEFA EURO 2024”. uefa.com. 26. 4. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  64. ^ „DBU går efter EM-værtsskab”. Приступљено 2. 6. 2024. 
  65. ^ „Developing football in Sweden”. uefa.com. 9. 7. 2018. Приступљено 2. 6. 2024. 
  66. ^ „Euro 2020: Denmark confirms it will host games next year despite Tour de France clash”. skysports.com. 8. 5. 2020. Приступљено 2. 6. 2024. 
  67. ^ „Stockholm 1912 Olympic Games”. britannica.com. Приступљено 2. 6. 2024. 
  68. ^ „Helsinki 1952 Olympic Games”. britannica.com. Приступљено 2. 6. 2024. 
  69. ^ „Austria-Switzerland to host Euro 2008”. bbc.co.uk. 12. 12. 2002. Приступљено 2. 6. 2024. 
  70. ^ „Nordic nations combine for Euros 2024/28 bid”. 4. 4. 2016. Приступљено 2. 6. 2024. 
  71. ^ „Nordic nations scrap Euro24 bid plans leaving Germany and Turkey to battle it out”. Inside world Football. 1. 3. 2017. Приступљено 2. 6. 2024. 
  72. ^ „Estonia wants to hold Euro-2024 together with Russia”. Приступљено 2. 6. 2024. 
  73. ^ „Russia and Qatar to host 2018 and 2022 FIFA World Cups, respectively”. FIFA. 2. 12. 2010. Архивирано из оригинала 3. 12. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2024. 
  74. ^ „Moscow 1980 Olympic Games”. britannica.com. Приступљено 2. 6. 2024. 
  75. ^ Malkin, Mihail (29. 6. 2012). „Pijpers plotting Estonia campaign”. uefa.com. Приступљено 2. 6. 2024. 
  76. ^ „Ireland, Estonia given U17 honours for 2019, 2020”. UEFA. 9. 12. 2016. Приступљено 2. 6. 2024. 
  77. ^ „U17 finals in Estonia cancelled”. uefa.com. 18. 3. 2020. Приступљено 2. 6. 2024. 
  78. ^ „'Nederland kandidaat organisatie EK 2024'”. volkskrant.nl. 23. 3. 2012. Приступљено 2. 6. 2024. 
  79. ^ „Amsterdam 1928 Olympic Games”. britannica.com. Приступљено 2. 6. 2024. 
  80. ^ Dunbar, Graham (27. 9. 2018). „Germany beats Turkey to host Euro 2024”. AP News. Приступљено 2. 6. 2024. 
  81. ^ Adams, Tom (27. 9. 2018). „Germany win vote to host 2024 European Championship”. Eurosport. Приступљено 2. 6. 2024. 
  82. ^ Penfold, Chuck (27. 9. 2018). „Germany wins right to host UEFA Euro 2024”. dw.com. Приступљено 2. 6. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избор_домаћина_Европског_првенства_у_фудбалу_2024.&oldid=27832935”