Kupina
| Купина | |
|---|---|
| |
| Зреле, сазревајуће и незреле купине, неидентификоване врсте купина | |
| |
| Цвет купине, Rubus fruticosus комплексне врсте | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подрод: | Rubus (раније Eubatus)
|
| Врсте | |
и стотине других микроврста | |
Купина је заједнички назив већег броја врста рода Rubus из породице ружа хибрида између ових врста унутар подрода Rubus, и хибрида између врста из подродова Rubus и Idaeobatus. Јестиви плод (воће) који рађају, такође се назива купина. Таксономија купина је историјски била збуњујућа због хибридизације и апомиксиса, тако да су врсте често груписане заједно и називане агрегатним врстама. На пример, читав подрод Rubus је био назван Rubus fruticosus агрегат, иако се врста R. fruticosus сматра синонимом за R. plicatus.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Оно што разликује купину од сродне малине је да се торус (цветна ложа или стабљика) „убира са” (тј. остаје са) плодом. При брању плодова купине, торус остаје са воћем. Код малине, торус остаје на биљци, остављајући шупље језгро у плоду малине.[2]
Термин брамбл, реч која означава непробојну шикару, традиционално је кориштен посебно на купину или њене производе,[3] иако се у Сједињеним Државама примењује на све чланове рода Rubus. У западној Америци, израз канебери се користи за означавање купина и малина као групе, пре него назив брамбл.
Обично црни плод није бобица у ботаничком смислу те речи. Ботанички се назива агрегатни плод, који је састављен од малих коштуница. То је распрострањена и добро позната група са преко 375 врста, од којих су многе блиско сродне са апомиктичким микроврстама које су природно заступљене широм Европе, северозападне Африке, умерене западне и централне Азије и Северне и Јужне Америке.[4]
Ботаничке карактеристике[уреди | уреди извор]
Купине су вишегодишње биљке који типично имају двогодишње стабљике („трске”) израсле из вишегодишњег коренског система.[5]
Употреба[уреди | уреди извор]
Нутријенти[уреди | уреди извор]
.jpg) Купине | |
| Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз) | |
|---|---|
| Енергија | 180 кЈ (43 кцал) |
9,61 г | |
| Шећери | 4,88 г |
| Прехрамбена влакна | 5,3 г |
0,49 г | |
1,39 г | |
| Витамини | |
| Витамин А | 214 ИУ |
| Тиамин (Б1) | (2%) 0,02 мг |
| Рибофлавин (Б2) | (2%) 0,026 мг |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,646 мг |
| Витамин Б6 | (2%) 0,03 мг |
| Фолат (Б9) | (6%) 25 μг |
| Витамин C | (25%) 21 мг |
| Витамин Е | (8%) 1,17 мг |
| Витамин К | (19%) 19,8 μг |
| Минерали | |
| Калцијум | (3%) 29 мг |
| Гвожђе | (5%) 0,62 мг |
| Магнезијум | (6%) 20 мг |
| Фосфор | (3%) 22 мг |
| Калијум | (3%) 162 мг |
| Натријум | (0%) 1 мг |
| Цинк | (6%) 0,53 мг |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: НДб УСДА | |
Култивисане купине одликују се значајним садржајем дијететских влакана, витамина C и витамина К (табела).[6] Сирова купина од 100 грама испоручује 43 калорије и 5 грама дијеталних влакана или 25% препоручене дневне вредности (DV) (табела).[6] Садржај витамина C и витамина К у 100 грама је 25% односно 19% дневне вредности, док су остали есенцијални хранљиви састојци ниски (табела).
Купине садрже растворљиве и нерастворне компоненте влакана.[7]
Састав семена[уреди | уреди извор]
Купине садрже бројне велике семенке које потрошачи увек не преферирају. Семе садржи уље богато омега-3 (алфа-линолеинска киселина) и омега-6 (линолна киселина) масноћама, као и протеинима, дијеталним влакнима, каротеноидима, елагитанинима и елагинском киселинома.[8]
Храна[уреди | уреди извор]
Меко воће је популарно за употребу у десертима, џемовима, без семена у желеу и понекад у вину. Често се помеша са јабукама за пите и мрвљене колаче. Купине се такође користе за производњу бомбона.
-
Дивље купине убране у мају у Тексасу -
Дивље купине у Вирџинији
Фитохемијска истраживања[уреди | уреди извор]
Купине садрже бројне фитокемикалије укључујући полифеноле, флавоноиде, антоцијанине, салицилну киселину, елагинску киселину и влакна.[6][9] Антоцијанини у купини су одговорни за њихову богату тамну боју. Један извештај ставља купине на врх више од 1000 врста хране богате полифенолима конзумираним у САД,[10] али овај концепт здравствене користи од конзумирања тамно обојених намирница, попут купина, остаје научно непотврђен и није прихваћен за здравствене тврдње на етикетама хране.[11]
Нега купине[уреди | уреди извор]
Купина има релативно плитак коренов систем, ствара велики број изданака и даје висок принос. Стога нези купине треба посветити пуну пажњу, особито у погледу обезбеђивања довољних количина хранљивих материја, воде и светлости.
Нега купине обухвата следеће агротехничке мере: обрада земљишта, уништавање корова хербицидима, ђубрење, орезивање и заштита од болести и штеточина. Сврха свих ових мера је да се образује довољан број снажних, родних изданака који су у стању да обезбеде висок принос и добар квалитет плодова.
Одржавање земљишта[уреди | уреди извор]
Обрадом земљишта се битно доприноси да се купина добро развија, на време пророди и обилно и редовно рађа. Земљиште се мора одржавати у стално растреситом стању и без корова. При томе обрада мора бити плитка, да се не би повређивао коренов систем. Најбоље је за ту сврху користити култиваторе и обраду обављати на 7-8цм дубине, а фрезама на 8-10 цм.
У редовима обрада се врши ручно 3-4 пута у току вегетације. Међутим, сваке треће или четврте године препоручује се дубља обрада 12-18цм дубине узаног појаса између редова, у ширини 60-80цм. Ова обрада треба да буде комбинована са уношењем стајњака, калијумових и фосфорних ђубрива.
Сматра се да плитку обраду не може у потпуности да замене хербициди за уништавање корова, јер се обрадом поправљају физичке особине земљишта, нагомилава се и чува влага, повећава плодност, умањују штеточине и омогућава јачи рад корисних микроорганизама.
Уништавање корова хербицидима[уреди | уреди извор]
Да би се прашење (плитка обрада) земљишта свело на најмању меру и тиме смањили трошкови производње, у последње време се препоручује примена хербицида у купињацима ради сузбијања корова. За ову сврху користе се различити неселективни и селективни хербициди.
Ђубрење[уреди | уреди извор]
С обзиром на то да купина ствара велику вегетативну масу сваке године и обилно рађа, захтева и редовно ђубрење органским и минералним ђубривима. Ако је при основној обради унесена потребна количина органских материја, онда треба сваке треће године ђубрити са по око 30.000кг/ха стајњаком, а комплексним минералним ђубривима сваке године.
Уношењем органских материја у земљиште побољшава се његов водни, ваздушни и топлотни режим. Да ли ће се стајњак примењивати ређе и чешће, зависи од тога како се купина развија: ако је бујна, стајњака треба мање и ређе и обрнуто.
Ђубрење купине азотним ђубривима треба бити врло опрезно, јер се обилне количине овог ђубрива могу неповољно одразити не само на квалитет плода већ и време зрења плодова.
У том случају може се десити да мањи или већи проценат плодова не дозри, чиме се умањује принос. Зато ако се уноси стајњак или компост, довољно је ограничити се претежно на фосфорна или калијумова минерална ђубрива.
Резидба купине[уреди | уреди извор]
.jpg)
Резидба купине је неопходна агротехничка мера којом се обезбеђује редовна, обилна родност и добар квалитет плодова. Неопходност резидбе произилази из њеног карактера развитка. Она образује обиље бујних изданака, који роде у другој години и када роди, изданак се суши. Из овога произилази потреба: да се сабијени, развијени и сувишни изданци одстрањују уз међуредног простора; да се одсецају и двогодишње гране и изданци који су већ дали род; да се врши извесно проређивање жбуна тиме што ће се одсецати до земље и неки добро развијени изданци; да се остављени изданци скраћују да би се мање оптеретили родом да не расту сувише високо, да се одстране болесни и оштећени изданци.
Без обзира када је обављена садња, у пролеће или јесен, у пролеће се садница скрати на 20-30цм, а ако су изданци слабији (тањи), онда се скрати на 15-20цм. Тиме се подстиче развој корена и адвентивних пупољака из којих треба да израсту што јачи изданци. У току вегетације изданци обично достижу 2-3м висине. Ради правилног развића жбуна препоручује се да се августа до основе сасеку прошлогодишњи (стари) изданци, како би овогодишњи имали више светлости и простора за растење.
Резидба купине у роду обавља се у два наврата: у пролеће и после бербе. Пролећна резидба изводи се када временске прилике дозвољавају и прође опасност од пролећних ниских температура, а то је у нашим еколошким условима крајем марта. Тада прво треба извршити проређивање изданака, при чему се недовољно развијени и оштећени изданци уклањају до земље. На слабијим жбуновима који усправно расту, за род се оставља 5-6 изданака, а на бујним жбуновима и пузећим сортама по 8-12. Ако се купина гаји по систему живе ограде, онда се проређивање врши тако што се на сваки дужни метар остави 8-12 изданака, у зависности од сорте и развијености изданака. Остављени изданци који ће исте вегетације дати род скраћују се на висини 1,5-1,8м, што све зависи од њихове бујности. Током вегетације купина образује много пространих превремених избојака младара, тако да се већ у току лета јако разграна. Ово разграњавање је нарочито изражено када су лета сушна. Ови превремени избојци се резидбом скраћују, а неки се закидају односно пинсирају на 3—4 пупољка. Пинсирање превремених избојака потенцира усправнији пораст изданака и већу родност идуће године.
После завршене бербе купину треба у основи сасећи све прошлогодишње изданке који су у овој години донели род. Том приликом треба одстранити све оштећене и суве изданке, изнети из купињака и спалити.
Заштита купине од болести и штеточина[уреди | уреди извор]
Болести купине[уреди | уреди извор]
Пегавост листа купине[уреди | уреди извор]
Септориа руби Wест. је најчешћа болест купине, коју изазива паразит Септориа руби, а манифестује се нарочито на листу, мада напада и све надземне делове. На наличју листа се у пролеће појаве пеге које се постепено шире и лишће се суши. Нападнути младари су криви. Цела биљка заостаје у порасту и развоју, мање рађа а плодови су слабог квалитета. Интензитет напада нарочито је јак када је време хладно и влажно и када су купињаци подигнути на тешко глиновитом земљишту. Зато се за подизање купињака бирају аерирана места и земљишта која нису влажна и тешка.
Као хемијска мера борбе, ефикасно се показало прскање са бакарним препаратима и то прво прскање чим се појаве прве пеге на наличју листа, а друго 15—20 дана после првог прскања, са истим средством и у истој концентрацији.
Рђа листа[уреди | уреди извор]
Пхрагмидиум руби-идаеи гљивично обољење манифестује се у почетку пролећа на наличју листа у облику наранџастих пега, које у току лета поцрне и прекрију читаву лиску. Оболело лишће се суши и опада.
Против овог паразита штити се прскањем препаратима Пеннцозеб, Манцозеб, Дитхане или системик Тилт. Прво прскање треба извести у фенофази бубрења пупољака, а 2-3 прскања истим средствима и у истој концентрацији поновити пре почетка цветања купине.
Антракноза[уреди | уреди извор]
Антракноза купине (Плецтодисцелла венета Бурк.) нарочито је присутна и врло опасна болест, нарочито наноси велике економске штете у кишним годинама. Паразит напада изданке, цветове и плодове. На изданцима изазива округласте гомилице сиве боје, а у нападнутој цвасти се развијају плодови само с једне стране. Оболели плодови су деформисаног облика и слабог квалитета.
Као индиректна мера борбе, препоручује се избегавање сађења купина на теренима где су честе росе, у долинама где нема проветравања. Од хемијских средстава препоручују се Антрацол, Манкогал, Дитхане, Цаптан, Мерпан, Qуадрис, Сwитцх.
Штеточине купине[уреди | уреди извор]
Малинина буба[уреди | уреди извор]
Малинина буба (Бyтурус томентосус) опасна је штеточина како за малину тако и за купину. Штете наноси цветним пупољцима, цветовима и плодовима. Одрастао инсект је тврдокрилац сламасто црне боје. Горње вилице су му добро развијене. Презими као одрастао инсект или ларва у земљишту на 5-25цм дубине. Средином априла појави се имаго и храни се цветним пупољцима и цветовима воћака. Половином маја инсект се пари и полаже 30-40 јаја, по једно у сваки пупољак или цвет. Из јаја се излегу ларве, чији развој траје око 5-6 недеља и за то време оштете више плодова. Одрасла ларва напушта плодове и почетком септембра се преобрази у лутку која у земљи презими или се из ње излеже одрастао инсект који презимљује. Штету наноси имаго (одрастао инсект) и ларва малинине бубе. Хемијско сузбијање је усмерено на одрасле инсекте у периоду пре цветања.
Стаклокрилац[уреди | уреди извор]
Стаклокрилац је лептир који личи на осу. Симптоми присуства ове штеточине су вењење и сушење изданака купине. Стаклокрилац има једну генерацију годишње. Презими у стадијуму гусенице у корену или изданку купине. У пролеће се гусеница преобрази у лутку из које се крајем маја излегу лептири. Лет лептира је од маја до краја јула. Женка полаже јаја на изданку купине, а када се из тих јаја излегу, гусенице се убушују у изданак, градећи дуг ходник од корена до врха.
Борба против стаклокрилца састоји се у орезивању до земље свенулих и сувих изданака и њиховим спаљивањем.
Малинин резач[уреди | уреди извор]
Малинин резач је као одрастао имаго лептир, чије гусенице извесних година могу да умање род купине и за 50%. Има само једну генерацију годишње. Лептир полаже јаја у цветове купине, из којих се излегу гусенице које наносе највеће штете тек у пролеће следеће године, изгризајући пупољке. Ако се примети напад ове штеточине, препоручује се да се прскање препаратима на бази диазинона.
Поред ових штеточина купину нападају још и лисне ваши, мајски гундељ, купинина оса и др.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јарвис, C.Е. (1992). „Севентy-Тwо Пропосалс фор тхе Цонсерватион оф Тyпес оф Селецтед Линнаеан Генериц Намес, тхе Репорт оф Субцоммиттее 3Ц он тхе Лецтотyпифицатион оф Линнаеан Генериц Намес”. Таxон. 41 (3): 552—583. ЈСТОР 1222833. дои:10.2307/1222833.
- ^ Гина Фернандез; Елена Гарциа; Давид Лоцкwоод. „Фруит девелопмент”. Нортх Царолина Стате Университy, Цооперативе Еxтенсион. Приступљено 9. 8. 2018.
- ^ Схортер Оxфорд Енглисх Дицтионарy (6тх изд.). Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. 2007. стр. 3804. ИСБН 978-0199206872.
- ^ Хуxлеy, Антхонy. Дицтионарy оф гарденинг. Лондон Неw Yорк: Мацмиллан Пресс Стоцктон Пресс. ИСБН 978-0-333-47494-5. ОЦЛЦ 25202760.
- ^ Герард Креwер; Марцо Фонсеца; Пхил Браннен; Дан Хортон (2004). „Хоме Гарден:Распберриес, Блацкберриес”. Цооперативе Еxтенсион Сервице/Тхе Университy оф Георгиа Цоллеге оф Агрицултурал анд Енвиронментал Сциенцес.
- ^ а б в „Нутритион фацтс фор раw блацкберриес”. Нутритиондата.цом. Цонде Наст. 2012.
- ^ Јакобсдоттир, Г.; Бланцо, Н.; Xу, Ј.; Ахрнé, С.; Молин, Г. Р.; Стернер, О.; Нyман, M. (2013). „Форматион оф Схорт-Цхаин Фаттy Ацидс, Еxцретион оф Антхоцyанинс, анд Мицробиал Диверситy ин Ратс Фед Блацкцуррантс, Блацкберриес, анд Распберриес”. Јоурнал оф Нутритион анд Метаболисм. 2013: 1—12. ПМЦ 3707259
. ПМИД 23864942. дои:10.1155/2013/202534.
- ^ Бусхман БС, Пхиллипс Б, Исбелл Т, Оу Б, Цране ЈМ, Кнапп СЈ (децембар 2004). „Цхемицал цомпоситион оф цанеберрy (Рубус спп.) сеедс анд оилс анд тхеир антиоxидант потентиал”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 52 (26): 7982—7. ПМИД 15612785. дои:10.1021/јф049149а.
- ^ Селлаппан, С.; Акох, C. C.; Креwер, Г. (2002). „Пхенолиц цомпоундс анд антиоxидант цапацитy оф Георгиа-гроwн блуеберриес анд блацкберриес”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 50 (8): 2432—2438. ПМИД 11929309. дои:10.1021/јф011097р.
- ^ Халворсен БЛ, Царлсен МХ, Пхиллипс КМ, et al. (јул 2006). „Цонтент оф редоx-ацтиве цомпоундс (ие, антиоxидантс) ин фоодс цонсумед ин тхе Унитед Статес”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 84 (1): 95—135. ПМИД 16825686. дои:10.1093/ајцн/84.1.95.
- ^ Гросс ПМ (1. 3. 2009), Неw Ролес фор Полyпхенолс. А 3-Парт репорт он Цуррент Регулатионс & тхе Стате оф Сциенце, Нутрацеутицалс Wорлд
Литература[уреди | уреди извор]
- Аллен, D. Е.; Хацкнеy, П. (2010). „Фуртхер фиелдwорк он тхе брамблес (Рубус фрутицосус L. агг.) оф Нортх-еаст Иреланд”. Ирисх Натуралистс' Јоурнал. 31: 18—22.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- BBC h2g2 article on Blackberries
- USDA Plants Classification Report
- From Idea to Supermarket:The Process of Berry Breeding including pictures of blackberry emasculation and pollination