Савезне Државе Микронезије

С Википедије, слободне енциклопедије
Савезне Државе Микронезије
Federated States of Micronesia  (енглески)
Крилатица: Мир, јединство, слобода
(енгл. Peace, Unity, Liberty)
Химна: Патриоте Микронезије
(енгл. Patriots of Micronesia)
Положај Савезних Држава Микронезије
Главни градПаликир
Највећи градВено[1]
Службени језикЕнглески (национални), Улитијски, Волеајански, Јапски, Понпејски, Косрајски и Чукешки (на државном или локалном нивоу)
Владавина
Облик државеСавезна република
 — ПредседникДејвид Пануело
 — ПотпредседникЈосиво Џорџ
Историја
НезависностОд САД
3. новембар 1986.
Географија
Површина
 — укупно702 km2(188)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[2]101.351(199)
 — густина144,37 ст./km2
Економија
ВалутаАмерички долар
 — стоти део валуте‍100 цента‍
Остале информације
Временска зонаUTC 
Интернет домен.fm
Позивни број+691

Микронезија (енгл. Micronesia), или званично Савезне Државе Микронезије (енгл. Federated States of Micronesia), острвска је држава смештена у Тихом океану у пределу истоименог региона, североисточно од Папуе Нове Гвинеје.[3] Обухвата највећи број острва регије Микронезија. Има однос слободно удружене земље са САД. Састоји се од четири савезне државе:[4] Јап, Чук, Понпеј и Косрај.

Иако је укупна копнена површина Микронезије прилично мала, она заузима више од 2.600.000 km2 (1.000.000 sq mi) Тихог океана, што земљи даје 14. највећу ексклузивну економску зону на свету.[5] Главни град ове суверене острвске државе је Паликир, смештен на острву Понпеј, док је највећи град Вено, који се налази на острву Трук.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Микронезија

Савезне Државе Микронезије обухватају укупно 697 острва распоређених на архипелагу Каролинских острва дугом 2.900 km. Површина државе износи 702,0. Налазе се 5.150 km западно-југозападно од Хаваја у Тихом океану.

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Геолошки, острва су делом вулканског порекла, а делом корални атоли.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Становништво[уреди | уреди извор]

Становништво острва је углавном микронезијског порекла. Народ острва Чук чини 48,8% популације, народ острва Понпеи 24,2%, народ остра Косрае 6,2%, народ острва Јап 5,2%, народ спољних острва Јапа 4,5%, азијати 1,8% и Полинежани 1,5%.

Енглески је језик владе, средњег и вишег образовања. Поред енглеског, постоји још шест локалних званичних језика.

Историја[уреди | уреди извор]

Историја Микронезије

 Шпанија 1887—1899.
 Немачко царство 1899—1918.
 Јапанско царство 1919—1947.
 САД 1947—1994.
 Микронезија 1994 - данас

Преци Микронежана су се у Микронезију доселили пре 4.000 година. Острва су у 16. веку колонизовали Шпанци. Године 1898. Немачка је откупила острва од Шпаније, а 1914. окупирали су их Јапанци.[6] Током Другог светског рата заузеле су их америчке војне снаге, а 2. априла 1947. Савет безбедности УН ставио је острва под свој протекторат. Године 1979. проглашена је аутономна Савезна Република Микронезија, која је постала независна 3. новембра 1986.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Мапа Савезне Државе Микронезије.

Четири државе које чине ову федерацију су (од запада према истоку):

Застава Држава[4] Престоница Гувернер km²[7] Становништво
2010.[8]
Густина
насељености
по km²
Јап Јап Колонија Хенри Фалан[9] 118,1 11.376 96
Чук Чук Вено Џонсон Елимо 127,4 48.651 382
Понпеј Понпеј Колонија Марсело Питерсон 345,5 35.981 104
Косрај Тофол Линдон Џексон 109,6 6.616[10] 60

Државе су даље подељене на општине.

Привреда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Summary Analysis of Key Indicators: from the FSM 2010 Census of Population and Housing (PDF). Palikir: Division of Statistics, Office of SBOC. стр. 8. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 4. 2018. г. Приступљено 16. 3. 2018 — преко Prism (SPC). 
  2. ^ „Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 30. 5. 2014. 
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014. 
  4. ^ а б „The World Factbook -- Central Intelligence Agency”. Cia World Factbook. Архивирано из оригинала 7. 8. 2018. г. Приступљено 8. 8. 2018. 
  5. ^ „Drops in the ocean: France's marine territories”. 
  6. ^ President Emanuel Mori Meets With Japan Prime Minister Yasuo Fukuda Архивирано 2015-09-24 на сајту Wayback Machine; AESonline.org Архивирано 2007-06-16 на сајту Archive.today Government of the Federated States of Micronesia, December 12, 2007
  7. ^ FSM government website - Geography Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
  8. ^ „undp.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 09. 2020. г. Приступљено 24. 03. 2020. 
  9. ^ „Marianas Variety - New Yap governor, other elected officials sworn in”. www.mvariety.com. Архивирано из оригинала 30. 04. 2019. г. Приступљено 10. 7. 2019. 
  10. ^ „FSM Population”. www.fsmgov.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 22. 1. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Влада
Опште информације
Мапе
Путовање
Време