Гликопротеин 130

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 6 сигнал трансдуцер (гп130, онкостатин M рецептор)
Кристална структура Гп130 екстрацелуларног домаина (1п9м​).
Доступне структуре
1бј8​, 1бqу​, 1и1р​, 1п9м​, 1пвх​
Идентификатори
Симболи ИЛ6СТ; ЦД130; ЦДw130; ГП130; ГП130-РАПС; ИЛ6Р-бета
Вањски ИД ОМИМ: 600694 МГИ: 96560 ХомолоГене: 1645 ГенеЦардс: ИЛ6СТ Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3572 16195
Енсембл ЕНСГ00000134352 ЕНСМУСГ00000021756
УниПрот П40189 Q3ТДТ5
РефСеq (мРНА) НМ_002184 НМ_010560
РефСеq (протеин) НП_002175 НП_034690
Локација (УЦСЦ) Цхр 5:
55.23 - 55.29 Мб		 Цхр 13:
113.58 - 113.63 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Гликопротеин 130 (такође познат као gp130, IL6ST, IL6-beta или CD130) је трансмембрански протеин. Он је оснивачки члан класе цитокинских рецептора. Он формира једну подјединицу типа I цитокинских рецептора у IL-6 рецепторској фамилији. Он се често назива заједничком гп130 подјединицом, и важан је за сигнал трансдукцију након интеракције са цитокином. Као и други цитокински рецептори типа I, gp130 поседује WSXWS аминокиселински мотив који осигурава коректно протеинско савијање и везивање лиганда. Он интерагује са Janus kinazom da bi izazvao intracelularni signal nakon interakcije receptora sa ligandom. Strukturno, gp130 се састоји од пет фибронектин тип-III домена и једног имуноглобулину-сличног C2-типа домена на његовом екстрацелуларном делу.[1][2]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Сви чланови IL-6 рецепторске фамилије формирају комплекс са gp130 протеином, и путем њега преносе сигнал. На пример, IL-6 се веже за IL-6 рецептор. Комплекс ова два протеина се онда асоцира са gp130. Тај комплекс од 3 протеина се хомодимеризује да формира хексамерни комплекс који може да произведе низводне сигнале.[3] Постоје многи други протеини који се асоцирају са gp130, као што су кардиотрофин 1 (CT-1), инхибиторни фактор леукемије (LIF), цилијарни неуротрофни фактор (CNTF), онкостатин M (OSM), и IL-11.[4] Постоји такође неколико других протеина који имају структурну сличност са gp130, садрже WSXWS мотив и очуване цистеинске остатке. Чланови ове групе су: LIF-R, OSM-R, и G-CSF-R.

Губитак gp130[уреди | уреди извор]

gp130 је важан део многих различитих типова сигналних комплекса. Инактивација gp130 протеина је летална код мишева.[5] Хомозиготни мишеви након рођења испољавају бројне дефекте, један од којих је поремећени развој вентрикуларних миокардијума. Хематопоетски ефекти обухватају редуковање бројева стем ћелија у слезини и јетри.

Пренос сигнала[уреди | уреди извор]

gp130 нема унутрашњу тирозин киназну активност. Уместо тога, он је фосфорилисан на тирозин остацима након комплексирања са другим протеинима. Фосфорилација доводи до асоцијације са JAK/Tyk тирозин киназама и STAT протеинским транскрипционим факторима[6] Специфично, STAT-3 се активира, што доводи до активације многих низводних гена. Други путеви активације су RAS и MAPK сигнализација.

Интеракције[уреди | уреди извор]

За гликопротеин 130 је било показано интерагује са TLE1,[7] SOCS3,[8] HER2/neu,[9] PTPN11,[8][10][11] Леукемијски инхибиторни фактор рецептором,[12][13] Grb2,[14] Janus киназа 1[11][15][16] и SHC1.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хиби; Мураками, M; Саито, M; Хирано, Т; Тага, Т; Кисхимото, Т; et al. (1990). „Молецулар цлонинг анд еxпрессион оф ан ИЛ-6 сигнал трансдуцер, гп130”. Целл. 63 (6): 1149—1157. ПМИД 2261637. дои:10.1016/0092-8674(90)90411-7. 
  2. ^ Браво; Стаунтон, D; Хеатх, ЈК; Јонес, ЕY; et al. (1998). „Црyстал струцтуре оф а цyтокине-биндинг регион оф гп130”. ЕМБО Ј. 17 (6): 1665—1674. ПМЦ 1170514 Слободан приступ. ПМИД 9501088. дои:10.1093/ембој/17.6.1665. 
  3. ^ Мураками M, Хиби M, Накагаwа Н, Накагаwа Т, Yасукаwа К, Yаманисхи К, Тага Т, Кисхимото Т (1993). „ИЛ-6-индуцед хомодимеризатион оф гп130 анд ассоциатед ацтиватион оф а тyросине кинасе”. Сциенце. 260 (5115): 1808—1810. ПМИД 8511589. дои:10.1126/сциенце.8511589. 
  4. ^ Кисхимото Т, Акира С, Наразаки M, Тага Т (1995). „Интерлеукин-6 фамилy оф цyтокинес анд гп130”. Блоод. 86 (4): 1243—1254. ПМИД 7632928. 
  5. ^ Yосхида К, Тага Т, Саито M, Суематсу С, Куманогох А, Танака Т, Фујиwара Х, Хирата M, Yамагами Т, Накахата Т, Хирабаyасхи Т, Yонеда Y, Танака К, Wанг WЗ, Мори C, Схиота К, Yосхида Н, Кисхимото Т (1996). „Таргетед дисруптион оф гп130, а цоммон сигнал трансдуцер фор ИЛ-6-фамилy оф цyтокинес, леадс то мyоцардиал анд хематологицал дисордерс”. Проц Натл Ацад Сци. 93 (1): 407—411. ПМЦ 40247 Слободан приступ. ПМИД 8552649. дои:10.1073/пнас.93.1.407. 
  6. ^ Кисхимото Т, Тага Т, Акира С (1994). „Цyтокине сигнал трансдуцтион”. Целл. 76 (2): 253—262. ПМИД 8293462. дои:10.1016/0092-8674(94)90333-6. 
  7. ^ Лиу, Феи; Лиу Yин; Ли Демин; Зху Yонг; Оуyанг Wеиминг; Xие Xин; Јин Боqуан (2002). „Тхе трансцриптион цо-репрессор ТЛЕ1 интерацтед wитх тхе интрацеллулар регион оф гпл30 тхроугх итс Q домаин”. Мол. Целл. Биоцхем. Нетхерландс. 232 (1-2): 163—7. ИССН 0300-8177. ПМИД 12030375. дои:10.1023/А:1014880813692. 
  8. ^ а б Лехманн, Уте; Сцхмитз Јоцхен; Wеиссенбацх Мануела; Собота Радослаw M; Хортнер Мицхаел; Фриедерицхс Керстин; Бехрманн Ирис; Тсиарис Wиллиам; Сасаки Атсуо; Сцхнеидер-Мергенер Јенс; Yосхимура Акихико; Неел Бењамин Г; Хеинрицх Петер C; Сцхапер Фред (2003). „СХП2 анд СОЦС3 цонтрибуте то Тyр-759-депендент аттенуатион оф интерлеукин-6 сигналинг тхроугх гп130”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 278 (1): 661—71. ИССН 0021-9258. ПМИД 12403768. дои:10.1074/јбц.М210552200. 
  9. ^ Грант, Сусан L; Хаммацхер Аннет; Доуглас Андреа M; Госс Гералдине А; Мансфиелд Рацхел К; Хеатх Јохн К; Беглеy C Гленн (2002). „Ан унеxпецтед биоцхемицал анд фунцтионал интерацтион бетwеен гп130 анд тхе ЕГФ рецептор фамилy ин бреаст цанцер целлс”. Онцогене. Енгланд. 21 (3): 460—74. ИССН 0950-9232. ПМИД 11821958. дои:10.1038/сј.онц.1205100. 
  10. ^ Анхуф D, Wеиссенбацх M, Сцхмитз Ј, Собота Р, Херманнс ХМ, Радтке С, Линнеманн С, Бехрманн I, Хеинрицх ПЦ, Сцхапер Ф (2000). „Сигнал трансдуцтион оф ИЛ-6, леукемиа-инхибиторy фацтор, анд онцостатин M: струцтурал рецептор реqуирементс фор сигнал аттенуатион”. Ј. Иммунол. УНИТЕД СТАТЕС. 165 (5): 2535—43. ИССН 0022-1767. ПМИД 10946280. 
  11. ^ а б Ким, Х; Бауманн Х (1997). „Трансмембране домаин оф гп130 цонтрибутес то интрацеллулар сигнал трансдуцтион ин хепатиц целлс”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 272 (49): 30741—7. ИССН 0021-9258. ПМИД 9388212. дои:10.1074/јбц.272.49.30741. 
  12. ^ Тиммерманн, Андреас; Кüстер Андреа; Куртх Инго; Хеинрицх Петер C; Мüллер-Неwен Герхард (2002). „А фунцтионал роле оф тхе мембране-проxимал еxтрацеллулар домаинс оф тхе сигнал трансдуцер гп130 ин хетеродимеризатион wитх тхе леукемиа инхибиторy фацтор рецептор”. Еур. Ј. Биоцхем. Германy. 269 (11): 2716—26. ИССН 0014-2956. ПМИД 12047380. дои:10.1046/ј.1432-1033.2002.02941.x. 
  13. ^ Мослеy Б, Де Имус C, Фриенд D, Боиани Н, Тхома Б, Парк ЛС, Цосман D (1996). „Дуал онцостатин M (ОСМ) рецепторс. Цлонинг анд цхарацтеризатион оф ан алтернативе сигналинг субунит цонферринг ОСМ-специфиц рецептор ацтиватион”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 271 (51): 32635—43. ИССН 0021-9258. ПМИД 8999038. дои:10.1074/јбц.271.51.32635. 
  14. ^ Лее ИС, Лиу Y, Наразаки M, Хиби M, Кисхимото Т, Тага Т (1997). „Вав ис ассоциатед wитх сигнал трансдуцинг молецулес гп130, Грб2 анд Ерк2, анд ис тyросине пхоспхорyлатед ин респонсе то интерлеукин-6”. ФЕБС Летт. НЕТХЕРЛАНДС. 401 (2-3): 133—7. ИССН 0014-5793. ПМИД 9013873. дои:10.1016/С0014-5793(96)01456-1. 
  15. ^ Хаан C, Ис'харц Х, Херманнс ХМ, Сцхмитз-Ван Де Леур Х, Керр ИМ, Хеинрицх ПЦ, Грöтзингер Ј, Бехрманн I (2001). „Маппинг оф а регион wитхин тхе Н терминус оф Јак1 инволвед ин цyтокине рецептор интерацтион”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 276 (40): 37451—8. ИССН 0021-9258. ПМИД 11468294. дои:10.1074/јбц.М106135200. 
  16. ^ Хаан, Цлауде; Хеинрицх Петер C; Бехрманн Ирис (2002). „Струцтурал реqуирементс оф тхе интерлеукин-6 сигнал трансдуцер гп130 фор итс интерацтион wитх Јанус кинасе 1: тхе рецептор ис цруциал фор кинасе ацтиватион”. Биоцхем. Ј. Енгланд. 361 (Пт 1): 105—11. ИССН 0264-6021. ПМЦ 1222284 Слободан приступ. ПМИД 11742534. дои:10.1042/0264-6021:3610105. 
  17. ^ Гиордано V, Де Фалцо Г, Цхиари Р, Qуинто I, Пелицци ПГ, Бартхоломеw L, Делмастро П, Гадина M, Сцала Г (1997). „Схц медиатес ИЛ-6 сигналинг бy интерацтинг wитх гп130 анд Јак2 кинасе”. Ј. Иммунол. УНИТЕД СТАТЕС. 158 (9): 4097—103. ИССН 0022-1767. ПМИД 9126968. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ип НY; Нyе СХ; Боултон ТГ; et al. (1992). „ЦНТФ анд ЛИФ ацт он неуронал целлс виа схаред сигналинг патхwаyс тхат инволве тхе ИЛ-6 сигнал трансдуцинг рецептор цомпонент гп130.”. Целл. 69 (7): 1121—32. ПМИД 1617725. дои:10.1016/0092-8674(92)90634-О. 
  • Хиби M; Мураками M; Саито M; et al. (1991). „Молецулар цлонинг анд еxпрессион оф ан ИЛ-6 сигнал трансдуцер, гп130.”. Целл. 63 (6): 1149—57. ПМИД 2261637. дои:10.1016/0092-8674(90)90411-7. 
  • Тага Т; Хиби M; Хирата Y; et al. (1989). „Интерлеукин-6 триггерс тхе ассоциатион оф итс рецептор wитх а поссибле сигнал трансдуцер, гп130.”. Целл. 58 (3): 573—81. ПМИД 2788034. дои:10.1016/0092-8674(89)90438-8. 
  • Родригуез C; Гросгеорге Ј; Нгуyен ВЦ; et al. (1995). „Хуман гп130 трансдуцер цхаин гене (ИЛ6СТ) ис лоцализед то цхромосоме банд 5q11 анд поссессес а псеудогене он цхромосоме банд 17п11.”. Цyтогенет. Целл Генет. 70 (1-2): 64—7. ПМИД 7736792. дои:10.1159/000133993. 
  • Наразаки M; Yасукаwа К; Саито Т; et al. (1993). „Солубле формс оф тхе интерлеукин-6 сигнал-трансдуцинг рецептор цомпонент гп130 ин хуман серум поссессинг а потентиал то инхибит сигналс тхроугх мембране-анцхоред гп130.”. Блоод. 82 (4): 1120—6. ПМИД 8353278. 
  • Давис С; Алдрицх ТХ; Стахл Н; et al. (1993). „ЛИФР бета анд гп130 ас хетеродимеризинг сигнал трансдуцерс оф тхе трипартите ЦНТФ рецептор.”. Сциенце. 260 (5115): 1805—8. ПМИД 8390097. дои:10.1126/сциенце.8390097. 
  • Мураками M; Хиби M; Накагаwа Н; et al. (1993). „ИЛ-6-индуцед хомодимеризатион оф гп130 анд ассоциатед ацтиватион оф а тyросине кинасе.”. Сциенце. 260 (5115): 1808—10. ПМИД 8511589. дои:10.1126/сциенце.8511589. 
  • Схаркеy АМ; Деллоw К; Блаyнеy M; et al. (1996). „Стаге-специфиц еxпрессион оф цyтокине анд рецептор мессенгер рибонуцлеиц ацидс ин хуман преимплантатион ембрyос.”. Биол. Репрод. 53 (4): 974—81. ПМИД 8547494. дои:10.1095/биолрепрод53.4.974. 
  • Мослеy Б; Де Имус C; Фриенд D; et al. (1997). „Дуал онцостатин M (ОСМ) рецепторс. Цлонинг анд цхарацтеризатион оф ан алтернативе сигналинг субунит цонферринг ОСМ-специфиц рецептор ацтиватион.”. Ј. Биол. Цхем. 271 (51): 32635—43. ПМИД 8999038. дои:10.1074/јбц.271.51.32635. 
  • Лее ИС; Лиу Y; Наразаки M; et al. (1997). „Вав ис ассоциатед wитх сигнал трансдуцинг молецулес гп130, Грб2 анд Ерк2, анд ис тyросине пхоспхорyлатед ин респонсе то интерлеукин-6.”. ФЕБС Летт. 401 (2-3): 133—7. ПМИД 9013873. дои:10.1016/С0014-5793(96)01456-1. 
  • Аугусте П; Гуиллет C; Фоурцин M; et al. (1997). „Сигналинг оф тyпе II онцостатин M рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (25): 15760—4. ПМИД 9188471. дои:10.1074/јбц.272.25.15760. 
  • Сцхиеманн WП, Бартое ЈЛ, Натхансон НМ (1997). „Боx 3-индепендент сигналинг мецханисмс аре инволвед ин леукемиа инхибиторy фацтор рецептор алпха- анд гп130-медиатед стимулатион оф митоген-ацтиватед протеин кинасе. Евиденце фор партиципатион оф мултипле сигналинг патхwаyс wхицх цонверге ат Рас.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (26): 16631—6. ПМИД 9195977. дои:10.1074/јбц.272.26.16631. 
  • Диамант M; Риенецк К; Мецхти Н; et al. (1997). „Цлонинг анд еxпрессион оф ан алтернативелy сплицед мРНА енцодинг а солубле форм оф тхе хуман интерлеукин-6 сигнал трансдуцер гп130.”. ФЕБС Летт. 412 (2): 379—84. ПМИД 9256256. дои:10.1016/С0014-5793(97)00750-3. 
  • Косхелницк Y; Ехарт M; Хуфнагл П; et al. (1997). „Урокинасе рецептор ис ассоциатед wитх тхе цомпонентс оф тхе ЈАК1/СТАТ1 сигналинг патхwаy анд леадс то ацтиватион оф тхис патхwаy упон рецептор цлустеринг ин тхе хуман киднеy епитхелиал тумор целл лине ТЦЛ-598.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (45): 28563—7. ПМИД 9353320. дои:10.1074/јбц.272.45.28563. 
  • Ким Х, Бауманн Х (1998). „Трансмембране домаин оф гп130 цонтрибутес то интрацеллулар сигнал трансдуцтион ин хепатиц целлс.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (49): 30741—7. ПМИД 9388212. дои:10.1074/јбц.272.49.30741. 
  • Браво Ј, Стаунтон D, Хеатх ЈК, Јонес ЕY (1998). „Црyстал струцтуре оф а цyтокине-биндинг регион оф гп130.”. ЕМБО Ј. 17 (6): 1665—74. ПМЦ 1170514 Слободан приступ. ПМИД 9501088. дои:10.1093/ембој/17.6.1665. 
  • Бартон ВА, Худсон КР, Хеатх ЈК (1999). „Идентифицатион оф тхрее дистинцт рецептор биндинг ситес оф мурине интерлеукин-11.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (9): 5755—61. ПМИД 10026196. дои:10.1074/јбц.274.9.5755. 
  • Хирота Х; Цхен Ј; Бетз УА; et al. (1999). „Лосс оф а гп130 цардиац мусцле целл сурвивал патхwаy ис а цритицал евент ин тхе онсет оф хеарт фаилуре дуринг биомецханицал стресс.”. Целл. 97 (2): 189—98. ПМИД 10219240. дои:10.1016/С0092-8674(00)80729-1. 
  • Тацкен I; Дахмен Х; Боистеау О; et al. (1999). „Дефинитион оф рецептор биндинг ситес он хуман интерлеукин-11 бy молецулар моделинг-гуидед мутагенесис.”. Еур. Ј. Биоцхем. 265 (2): 645—55. ПМИД 10504396. дои:10.1046/ј.1432-1327.1999.00755.x. 
  • Цхунг ТД; Yу ЈЈ; Конг ТА; et al. (2000). „Интерлеукин-6 ацтиватес пхоспхатидyлиноситол-3 кинасе, wхицх инхибитс апоптосис ин хуман простате цанцер целл линес.”. Простате. 42 (1): 1—7. ПМИД 10579793. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0045(20000101)42:1<1::АИД-ПРОС1>3.0.ЦО;2-Y. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glikoprotein_130&oldid=27556833”