Инсулину сличан фактор раста

С Википедије, слободне енциклопедије
ИЛГФ

Инсулину слични фактори раста (ИГФ) су протеини са који су високо хомологни са инсулином. ИГФ протеини су део система комплекса који ћелије користе да комуницирају са њиховим физиолошким окружењем. Тај систем комплеска (који се често назива ИГФ оса) се састоји од два рецептора на ћелијској површини (ИГФ1Р и ИГФ2Р), два лиганда (ИГФ-1 и ИГФ-2), фамилије од шест ИГФ-везујућих протеина високог афинитета (ИГФБП-1 до ИГФБП-6), као и асоцираних ензима за деградацију (ИГФБП), колективно познатих као протеазе.

ИГФ1/ГХ оса[уреди | уреди извор]

ИГФ оса се често назива Хормон раста/ИГФ1 оса. Инсулину сличан фактор раста 1 (ИГФ-1) се углавном излучује из јетре као резултат стимулације хомоном раста (ГХ). ИГФ-1 је значајан за регулацију нормалне физиологије, као и за бројна патолошка стања, укључујући канцер. ИГФ учествује у промоцији ћелијске пролиферације и инхибицији ћелијске смрти. Инсулину сличан фацтор раста 2 (ИГФ-2) је примарни фактор раста неопходан за рано развиће, док је ИГФ-1 изражавање неопходно за достизање максималног раста. То је потврђено студијама генских нокаоута на мишевима.

Фактори који су познати да узрокују варијације нивоа ГХ и ИГФ-1 у циркулацији укључују индивидуалне генетичке факторе, време дана, животно доба, пол, статус вежбања, ниво стреса, нови исхране, индекс телесне масе (БМИ), стање болести, раса, стање естрогена и унос ксенобиотика.

ИГФ-1 учествује у регулацији неуралном развићу укључујући неурогенезу, мијелинацију, синаптогенезу, гранање дендрита, и неуропротекцију након неуроналног оштећења.[1] ИГФ-1 условаљава развиће пужа ува путем контролисања апоптозе. Његов дефицит може да узрокује губитак слуха. Његов серумски ниво је у корелацији са малим растом особе и умањеним слушним способностима, посебно у узрасту од 3–5 година, и током касног пубертета.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гуннелл, Давид; Миллер, ЛЛ; Рогерс, I; Холлy, ЈМ; Алспац Студy, Теам (11. 01. 2005). „Ассоциатион оф Инсулин-лике Гроwтх Фацтор I анд Инсулин-лике Гроwтх Фацтор-Биндинг Протеин-3 wитх Интеллигенце Qуотиент Амонг 8- то 9-Yеар-Олд Цхилдрен ин тхе Авон Лонгитудинал Студy оф Парентс анд Цхилдрен”. Педиатрицс. 116 (5): е681. ПМИД 16263982. дои:10.1542/педс.2004-2390. 
  2. ^ Wелцх, D; Даwес, ПЈ. (2007). „Цхилдхоод хеаринг ис ассоциатед wитх гроwтх ратес ин инфанцy анд адолесценце”. Педиатр Рес. 62 (4): 495—8. ПМИД 17667854. дои:10.1203/ПДР.0б013е3181425869. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]