Селенова киселина
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Selen(VI) kiselina
| |||
| Други називи
Селенова киселина
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.029.072 | ||
| КЕГГ[1] | |||
| RTECS | ВС6575000 | ||
| |||
| Својства | |||
| H 2SeO 4 | |||
| Моларна маса | 144,9734 g/mol | ||
| Агрегатно стање | Безбојни деликвесцентни кристали | ||
| Густина | 2,95 g/cm3, čvrsto stanje | ||
| Тачка топљења | 58°C (331 K) | ||
| Тачка кључања | 260°C (533 K) (razlaže se) | ||
| 130 g/100 mL (30 °C) | |||
| Киселост (пКа) | слична са H 2SO 4 | ||
| Индекс рефракције (nD) | 1.5174 (D-линија, 20 °Ц) | ||
| Структура | |||
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тетраедрална на Se | ||
| Opasnosti | |||
| Opasnost u toku rada | Korozivna, visoko toksična | ||
| R-oznake | 23/25-33-50/53 | ||
| S-oznake | 20/21-28-45-60-61 | ||
| NFPA 704 | |||
| Srodna jedinjenja | |||
Drugi anjoni
|
selenasta kiselina vodonik selenid | ||
Drugi katjoni
|
natrijum selenat | ||
Srodna jedinjenja
|
sumporna kiselina selen dioksid selen trioksid telurna kiselina | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Селенова киселина је хемијско једињење са формулом H
2SeO
4. Она је оксокиселина селена, и њена структура се прецизније описује са (HO)
2SeO
2.
Као што је предвиђено VSEPR теоријом, селенски центер је тетраедралан, са Se–O дужином везе од 161 pm.[4] У чврстом стању, њени кристали имају ромбичну структуру.[5]
Припрема[уреди | уреди извор]
Услед нестабилности селен триоксида, није практично синтетисати селенову киселину растварањем селен триоксида у води, попут начина на који се синтетише сумпорне киселине растварањем сумпор триоксида.[4] Уместо тога она се припрема оксидацијом једињења селена на нижим оксидационим стањима.
Селенова киселина се може припремити оксидацијом селен диоксида користећи водоник пероксид:
- SeO
2 + H
2О
2 → H
2SeO
4
Да би се добила анхидратна киселина као кристални материјал, резултујући раствор се упарава на температурама испод 140 °Ц у вакууму.[6]
Селенова киселина се исто тако може припремити оксидацијом селенасте киселине (H
2SeO
3) халогенима, као што су хлор или бром, или са калијум перманганатом.[7] Коришћење хлора или брома као оксидиционих агенса производи хлороводоничну или бромоводоничну киселину као споредни производ. Ову киселину је неопходно уклонити из раствора пошто она може да редукује селенову киселину до селенасте киселине.[8]
Још један метод припреме селенове киселине је оксидација елементарног селена у воденој суспензији хлора:[7]
- Se + 4 H
2O + 3 Cl
2 → H
2SeO
4 + 6 HCl
Хемија[уреди | уреди извор]
Попут сумпорне киселине, селенова киселина је јака киселина која је хигроскопна и екстремно растворна у води. Концентровани раствори су вискозни. Кристални моно- и ди-хидрати су познати.[7] Монохидрат се топи на 26 °Ц, а дихидрат на −51.7 °Ц.[4]
Селенова киселина се разлаже на око 200 °Ц:[7]
- 2 H
2SeO
4 → 2 H
2SeO
3 + O
2
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Yost 2007, стр. 343–346
- ^ Wickleder, Mathias S. (2007). Francesco A. Devillanova, ур. Handbook of chalcogen chemistry: new perspectives in sulfur, selenium and tellurium. Royal Society of Chemistry. стр. 353. ISBN 978-0-85404-366-8.
- ^ Seppelt, K. “Selenoyl difluoride” Inorganic Syntheses, 1980, volume XX, ISBN 978-0-471-07715-2. стр. 36-38.. The report describes the synthesis of selenic acid.
- ^ а б в г Anil Kumar De (2003). A Text Book of Inorganic Chemistry. New Age International. стр. 543—545. ISBN 978-81-224-1384-7.
- ^ V. Lenher; C. H. Kao (1925). „The preparation of selenic acid and of certain selenates”. Journal of the American Chemical Society. 47 (6): 1521—1522. doi:10.1021/ja01683a005.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Yost, Don M. (2007). Systematic Inorganic Chemistry. Read Books. стр. 343—346. ISBN 978-1-4067-7302-6.
- Wickleder, Mathias S. (2007). Francesco A. Devillanova, ур. Handbook of chalcogen chemistry: new perspectives in sulfur, selenium and tellurium. Royal Society of Chemistry. стр. 353. ISBN 978-0-85404-366-8.
- Anil Kumar De (2003). A Text Book of Inorganic Chemistry. New Age International. стр. 543—545. ISBN 978-81-224-1384-7.
