Валпроинска киселина
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2-пропилпентанска киселина | |
| Клинички подаци | |
| Drugs.com | Монографија |
| MedlinePlus | a682412 |
| Подаци о лиценци |
|
| Категорија трудноће | |
| Начин примене | Орално, интравенозно |
| Правни статус | |
| Правни статус | |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | Брза апсорпција |
| Везивање протеина | Зависно од концентрације, од 90% на 40 µg/mL до 81.5% на 130 µg/mL |
| Метаболизам | Хепатички—глукуронидна конјугација 30–50%, митохондријална β-оксидација преко 40% |
| Полувреме елиминације | 9–16 h |
| Излучивање | Мање од 3% се излучује непромењено урином. |
| Идентификатори | |
| CAS број | 99-66-1  |
| ATC код | N03AG01 (WHO) |
| PubChem | CID 3121 |
| DrugBank | DB00313 |
| ChemSpider | 3009 |
| UNII | 614OI1Z5WI |
| KEGG | D00399 |
| ChEBI | CHEBI:39867 |
| ChEMBL | CHEMBL109 |
| NIAID ChemDB | 057177 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C8H16O2 |
| Моларна маса | 144.211 g/mol |
| |
| |
Валпроинска киселина (ВПА) је лек које се користи као антиепилептик и стабилизатор расположења, првенствено за лечење епилепсије, биполарног поремећаја, и, и у мањој мери, Клиничке депресије. Она се такође користи за лечење мигренских главобоља и шизофреније. ВПА је течна на собној температури, али може да реагује са базом попут натријум хидроксида да формира со натријум валпроат, која је чврста. Киселина, со или њихова смеша (валпроат семинатријум) су у продају под разним именима Депакот, Депакот ЕР, Депакен, Депакон, Депакин, Валпарин и Ставзор.[1][2]
Одобрена употреба за разне формулације није иста ус свим земљама, нпр. валпроат семинатријум се користи као стабилизатор расположења и антилептик у САД-у.
ВПА је инхибитор хистон деацетилазе и испитује се за могућу примену против ХИВ-а и разних канцера.
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Сматра се да Валпроат делује на функцију ГАБА неуротрансмитера у људском мозгу, те је алтернатива литијумим солима у лечењу биполарног поремећаја. Механизам дејства се састоји од повишене ГАБА неуротрансмисије (путем инхибиције ГАБА трансаминазе, чиме се повећава концентрација ГАБА-е). Задњих година је предложено је и неколико других механизама дејства у неуропсихијатријским поремећајима.[3]
Валпроинска киселина такође блокира напонски контролисане натријумске канале и Т-тип калцијумских канала. Ови механизми дају валпроиској киселини широк спектар антиконвулсивног дејства.
Валпроинска киселина је инхибитор ензима хистон деацетилаза 1 (HDAC1).
Хемија[уреди | уреди извор]
Валпроинска киселина, 2-пропилвалеријанска киселина, се синтетише алкилацијом цијаноацетног естра са два мола пропилбромида, чиме се формира дипропилцијаноацетни естар. Хидролиза и декарбоксилација карбоетокси групе даје дипропилацетонитрил, који се хидролизује о валпроинску киселину.[4][5][6][7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0.
- ^ Rosenberg G (2007). „The mechanisms of action of valproate in neuropsychiatric disorders: can we see the forest for the trees?”. Cellular and Molecular Life Sciences. 64 (16): 2090—103. PMID 17514356. doi:10.1007/s00018-007-7079-x.
- ^ M. Chignac, C. Grain, У.С. Патент 4.155.929 (1979).
- ^ H.E.J.-M. Meunier ГБ 980279 (1963).
- ^ H.E.J.-M. Meunier, У.С. Патент 3.325.361 (1967).
- ^ M. Chignac, C. Grain, Ch. Pigerol, ГБ 1522450 (1977).
Литература[уреди | уреди извор]
- T.R. Henry, "The History of Valproate in Clinical Neuroscience." Psychopharmacology bulletin (2003) 37 (Suppl 2):5-16
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
