Arej

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Ares
Vila Hadriana, Tivoli
Ares
Bernini, 1622

Ares ili Arej (grč. Άρης) je bog rata, najstariji sin Zevsa i Here. Pandan Aresa u rimskoj mitologiji je Mars.

Mitologija[uredi]

Arej je bio bog ratovanja, i to rata koje je sam sebi svrha. Radovao se smrti bilo junaka ili običnih smrtnika, voleo je miris krvi, borbu, zveket oružja, jauke i krike. Aresa nikada nije zanimao uzrok rata, pa čak ni njegov ishod, za njega je bilo najvažnije samo ratovanje.

Ares je mrzeo sve ostale bogove, a među njima i svoje roditelje, a posebno je mrzeo boginju Atinu. I njega su mrzeli svi bogovi; izuzetak su samo: Afrodita - koja je negovala i podržavala strast u njemu, Erida - koja je volela rat koliko i on, i Had - koji se radovao mladim ratnicima koji su ginuli u ratu. On je smatran za praoca Amazonki - plemena ratobornih žena.

Ares je, gotovo uvek prikazivan u četveropregu sa konjima osedlanim zlatnim sedlom. Konji boga aresa su bljuvali vatru, a on je nosio bakreni oklop, kacigu i koplje, i samo ponekad i štit.

Njegove su svete ptice bile orao, detlić i lešinar, a najdraža mu je životinja bio pas, tako da su se u njegovu čast, u Sparti žrtvovali psi. Ares je, u nekim prilikama bio prikazivan i sa zmijom.

Sa boginjom Afroditom, Ares je imao dva sina, Dima i Foba koji su označavali užas i strah, a uz njega je bio i Kudoimos, demon zveketa bitke. Uz Dima i Foba, Afrodita je Aresu rodila i Erosa i Anterosa koji su nasledili Afroditine dobre osobine, kao i kćerku Harmoniju.

Homer u svojoj Ilijadi govori da su Aresu pravile društvo i boginja nesloge i razdora Erida, kao i Enija, boginja ratnog klanja.

Osnivanje Tebe[uredi]

Ares je bio osnivač Tebe i praotac vodenog zmaja kojeg je ubio Kadmo. Aresovi potomci su, kao vrsni borci, nastali od zuba zmajevih, a Kadmo je, da bi umilostio Aresa, oženio Aresovu i Afroditinu kćerku Harmoniju, i tada je sve dovedeno u sklad i osnovana je Teba.

Ares i Afrodita[uredi]

Ares i Afrodita
Žak Luj David, 1824
Ares i Afrodita
Paris Bordon, 1560

U Homerovoj Odiseji Alkinoj peva o mitovima i opisuje scenu kada je Helije, posmatrao Aresa i Afroditu kako uživaju jedno u drugom sakriveni od očiju bogova.

Helije je to prijavio veću bogova sa Olimpa, a Hefest je predložio da se Ares i Afrodita uhvate na delu, pa je napravio mrežu sa kojom je mislio da, na delu uhvati ljubavnike. Hefest je, u određeno vreme, bacio mrežu i uhvatio Aresa i Afroditu, a zatim je, nezadovoljan svojom osvetom, pozvao bogove i boginje da vide uhvaćeni par.

Boginje su odbile poziv, a bogovi koji su došli nisu mogli, a da ne primete Afroditinu lepotu i mnogi su poželeli da budu na Aresovom mestu.

Kada su Aresa i Afroditu pustili, Ares je odjurio u svoju domovinu Trakiju.

Ares i Aloadi[uredi]

Divovi Aloadi, Ot i Efijalt su bacili Aresa u lance i ostavila ga u bronzanoj urni trinaest meseci. Maćeha divova Eribeja, je rekla Hermesu kako da spase Aresa.

Artemida je prevarila Aloaidi obečavši Otu da će se udati za njega, što je Efijalta učinilo ljubomornim. Divovi su se počeli svađati, a Artemida je pretvorivši se u belu košutu stala između njih.

Aloadi su bili strastveni lovci, i kada ugledaše košutu između njih, baciše koplja, a Artamida nestade i oni jedan drugog ubiše.

Ilijada[uredi]

Homer u Ilijadi opisuje da Ares nema nimalo poštovanja ni odanosti prema Temidi, boginji pravednosti, jer je obećao Atini i Heri da će se boriti na strani Ahejaca, ali ga je Afrodita uverila da se bori na strani Trojanaca.

Diomed je, dok se se borio sa Hektorom i vidio Aresa kako se bori na strani Trojanaca, pa je pozvao svoje vojnike da se polako povuku. Hera, Aresova majka, kada je videla mešanje svoga sina u rat, ohrabrila je Diomeda da napadne Aresa.

Ares je bacio koplje na Heru, ali je Atina promenila smer putanje koplja ka Aresovom telu i on je pokleknuo od prevelikog bola i vratio se na Olimp. Videvši šta se dogodilo Trojanci su bili prinuđeni da se povuku.

Spoljašnje veze[uredi]