Vaskrsenje

Za drugo značenje, pogledajte članak Vaskrsenje (višeznačna odrednica).

Deo serijala članaka Hrišćanstvo

Osnivanje Isus Hristos · Apostoli Crkva · Jevanđelje Istorija Rano hrišćanstvo · Sabori Velika šizma · Krstaški ratovi Reformacija · Ekumenizam Tradicije Pravoslavlje · Katolicizam Protestantizam Teologija Sveto Trojstvo (Otac, Sin, Sveti duh) Stvaranje · Greh · Sud · Anđeli Spasenje · Vaskrsenje · Carstvo Upražnjavanje Post · Molitva · Svete tajne Sveto Pismo Stari zavet · Novi zavet Knjige · Kanon · Apokrifi

Portal:Hrišćanstvo

Vaskrsenje ili uskrsnuće predstavlja povratak mrtve osobe u život. Ovo učenje čini sastavni deo judaizma, hrišćanstva i islama.

Može se tumačiti doslovno kao oživljavanje mrtvog tela (vidi zombi), i u prenesenom značenju, kao ustanak iz mrtvila, odnosno duhovni preporod.

Isus o vaskrsenju

Isus je zastupao verovanje u uskrsnuće, za razliku od onovremenog verskog pokreta sadukeja. Novi zavet prenosi jednu od njihovih rasprava:

I dođoše k njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše ga govoreći: „Učitelju! Mojsije nam napisa: 'Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom'. Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda. I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći. I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena. O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila“. I odgovarajući Isus reče im: „Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje? Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima“.

– Jevanđelje po Marku, glava 12

Gotovo identičan pasus se nalazi i u Jevanđelju po Mateju (glava 22) i u Jevanđelju po Luki (glava 20). U Jevanđelju po Jovanu Isus je govorio da njegove reči predstavljaju duh i život, i ko veruje u njih i postupa po njima „prešao je iz smrti u život“ te „neće videti smrt doveka“.

Vaskrsenje u hrišćanstvu

Za više informacija pogledajte članak Isusovo vaskrsenje

Hrišćanska vera podrazumeva vaskrsenje pojedinaca, kao i opšte vaskrsenje čovečanstva na sudnji dan. Mnogi hrišćani veruju u drugi Hristov dolazak, kada će, prema učenju crkve, mrtvi ustati i kada će Hrist suditi živima i mrtvima.

Godine 1945, pronađeni su gnostički spisi iz Nag Hamadija, koji otkrivaju potpuno drukčije tumačenje vaskrsenja od opšteprihvaćenog u hrišćanstvu.

„Oni koji govore da će prvo umreti a potom vaskrsnuti, greše. Jer ako ne prime vaskrsenje za života, ni kada umru neće primiti ništa.“

– Jevanđelje po Filipu

Izraz vaskrsenje se takođe koristi i za Isusovo vaskrsenje i slavi se kao praznik Vaskrs.

Vaskrsenje u islamu

Kuran govori o velikom ustanku (ar. al—qiyama), odnosno vaskrsenju, kada će se ljudi pitati „ko ih to budi iz njihovih humki“ (Kuran LXXXVI, 52). Prema Kuranu, „povik jedan će izvesti ljude na lice Zemlje“ (Kuran LXXIX, 13-14) a njima će se učiniti „da su samo jedno veče ili jedno jutro ostali“ u smrtnom snivanju (Kuran LXXIX, 46).

U islamskoj filozofiji se smrt često poredi sa snom. Tako islamski filozof Al-Gazali smrt naziva „počinkom između dva buđenja“, malog na ovom svetu i velikog na onom svetu.

Vidi još

• Reinkarnacija
• Zombi

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Vaskrsenje

• Besmrtnost duše i vaskrsenje mrtvih
• Vaskrsenje (pravoslavlje.net)

Ovaj nezavršeni članak Vaskrsenje vezan je za vere. Koristeći pravila Vikipedije, možete ga proširiti.