Viktor Avbelj

viktor avbelj rudi
Viktor Avbelj Rudi
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-02-26)26. februar 1914.
Mesto rođenja	Prevoje, kod Ljubljane, Austrougarska
Datum smrti	3. april 1993.(1993-04-03) (79 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Slovenija
Profesija	pravnik
Delovanje
Član KPJ od	1937.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Čin	general-major u rezervi
Predsednik Predsedništva SR Slovenije
Period	1979 — 1984.
Prethodnik	Sergej Krajger
Naslednik	France Popit
Heroj
Narodni heroj od	20. decembra 1951.
Odlikovanja

Viktor Avbelj — Rudi (Prevoje, kod Ljubljane, 26. februar 1914 — Ljubljana, 3. april 1993) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Slovenije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1979. do 1984. obavljao je funkciju predsednika Predsedništva SR Slovenije.

Biografija

Rođen je 26. februara 1914. godine u selu Prevoje, kod Ljubljane. Potiče iz siromašne seljačke porodice. posle završene gimnazije upisao je Pravni fakultet u Ljubljani, na kome je diplomirao 1939. godine. Za vreme studija pristupio je studentskom revolucionarnom pokreti i 1937. godine postao član Komunističke partije Jugoslavije. Posebno je sarađivao sa poznatim slovenačkim revolucionarima: Tonetom Tomšičem, Borisom Krajgerom i Francom Leskošekom.

Posle okupacije Kraljevina Jugoslavije, aprila 1941. godine, ostaje u Ljubljani i organizuje akcije protiv okupatora. Italijani su ga, u jednoj raciji, uhapsili 29. oktobra 1941. godine, ali je uspeo da se uz pomoć falsifikovanih dokumenata posle 11 dana izvuče. Decembra 1941. godine postao je sekretar Okružnog komiteta KP Slovenije u Novom Mestu, a njegov glavni zadatak bio je širenje i jačanje NOP-a u Dolenjskoj.

Kada je septembra 1942. godine formirana „Gubčeva brigada“, Viktor je postavljen za njenog prvog političkog komesara. Od januara do jula 1943. godine bio je politički komesar Prve dolenjske operativne zone; u tom svojstvu je bio zamenik političkog komesara, a u aprilu politički komesar operativnog štaba hrvatsko-slovenačkih brigada u zajedničkim akcijama. Od jula do avgusta bio je politički komesar Petnaeste slovenačke divizije; od aprila 1943. do februara 1944. godine zamenik političkog komesara Glavnog štaba NOV i PO Slovenije.

Prilikom pohoda Četrnaeste slovenačke divizije preko Hrvatske na Štajersku, 22. februara 1944. godine, na grebenu iznad Ravni bio je ranjen. Septembra 1944. godine poslat je u Slovenačko primorje na dužnost političkog komesara Devetog slovenačkog korpusa NOVJ. Za političkog komesara Glavnog štaba NOV i PO Slovenije imenovan je 27. marta 1945. godine i na toj funkciju je ostao do njenog ukidanja u Trstu.

Posle oslobođenja Jugoslavije obavljao je niz dužnosti, od kojih su najvažnije:

• javni tužilac NR Slovenije, do marta 1948.
• republički i savezni poslanik, od 1978.
• član Izvršnog komiteta CK SKJ
• član Predsedništva CK SK Slovenije
• član Predsedništva SR Slovenije
• predsednik Predsedništva SR Slovenije, od 1979. do 1984.
• član Predsedništva SSRN Slovenije
• član Saveta federacije

Imao je čin rezervnog general-majora. Umro je 3. aprila 1993. godine u Ljubljani.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden junaka socijalističkog rada, Orden partizanske zvezde sa zlatnim vencem i dr. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.

Literatura

• Vojna enciklopedija tom I. Beograd. 1970. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.