Gerd Binig

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gerd Binig
Lični podaci
Datum rođenja(1947-07-20)20. jul 1947. (76 god.)
Mesto rođenjaFrankfurt na Majni, Nemačka
PrebivališteŠvajcarska
DržavljanstvoNemačko
ObrazovanjeGeteov univerzitet, Frankfurt
Naučni rad
PoljeFizika
InstitucijaIBM Ciriška istraživačka laboratorija
NagradeNobelova nagrada za fiziku (1986)

Gerd Binig (nem. Gerd Binnig; Frankfurt na Majni, 20. jul 1947)[1] je nemački fizičar, koji je 1986. godine, zajedno sa Hajnrihom Rorerom, dobio Nobelovu nagradu za fiziku „za dizajn mikroskopa sa tunelskim skeniranjem”.[2]

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Binnig je rođen u Frankfurtu na Majni i igrao se u ruševinama grada tokom svog detinjstva. Njegova porodica je živela delom u Frankfurtu, a delom u Ofenbahu na Majni, a školu je pohađao u oba grada. Sa 10 godina odlučio je da postane fizičar, ali se ubrzo zapitao da li je napravio pravi izbor. Više se koncentrisao na muziku, svirajući u bendu. Takođe je počeo da svira violinu sa 15 godina i svirao je u svom školskom orkestru.[1]

Binig je studirao fiziku na J.V. Gete univerzitetu u Frankfurtu, stekao je diplomu 1973. i ostao tamo da doktorira u grupi Vernera Martiensena, pod nadzorom Ekardta Honiga.[3]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1978, Binig je prihvatio ponudu IBM-a da se pridruži njihovoj istraživačkoj grupi u Cirihu, gde je radio sa Hajnrihom Rorerom, Kristofom Gerberom i Edmundom Vajbelom. Tamo su razvili skenirajući tunelski mikroskop (STM),[4][5][6][7][8] instrument za snimanje površina na atomskom nivou.[9] Nobelov komitet je opisao efekat koji je pronalazak STM imao na nauku, rekavši da se „otvaraju potpuno nova polja za proučavanje strukture materije.“[2] Fizički principi na kojima je STM zasnovan već su bili poznati pre nego što je IBM tim razvio STM, ali Binig i njegove kolege su bili prvi koji su rešili značajne eksperimentalne izazove koji su bili uključeni u njegovo stavljanje u upotrebu.[2]

Tim IBM Ciriha ubrzo je dobio brojne nagrade: Nemačku nagradu za fiziku, nagradu Oto Klung, nagradu Hevlet Pakard i nagradu King Fajsal.[1] Godine 1986, Binig i Rorer su podelili polovinu Nobelove nagrade za fiziku, druga polovina nagrade dodeljena je Ernstu Ruski.

Od 1985–1988 radio je u Kaliforniji. Bio je u IBM-u u dolini Almaden i bio je gostujući profesor na Univerzitetu Stanford.[10]

Godine 1985. Binig je izumeo mikroskop atomske sile (AFM),[11] a Binig, Kristof Gerber i Kalvin Kvejt su nastavili da razvijaju radnu verziju ovog novog mikroskopa za izolacione površine.[12]

Godine 1987, Binig je imenovan za IBM kolegu. Iste godine je pokrenuo IBM fizičku grupu u Minhenu, radeći na kreativnosti[13] i mikroskopiji atomske sile.[14]

Godine 1994, profesor Gerd Binig je osnovao Definins koji se 2000. godine pretvorio u komercijalno preduzeće. Kompanija je razvila Cognition Network Technology za analizu slika, poput one koju ljudsko oko koristi za formiranje slika u mozgu.[15]

Godine 2016, Binig je osvojio Kavli nagradu za nanonauku..[16] Postao je član Norveške akademije nauka i književnosti.[17]

Binig i Rorer nanotehnološki centar, istraživački centar u vlasništvu IBM-a u Rišlikonu, Cirih, nazvan je po Gerdu Binigu i Hajnrihu Roreru.[18]

Lični život[uredi | uredi izvor]

In 1969, Binnig married Lore Wagler, a psychologist, and they have a daughter born in Switzerland and a son born in California.[1] His hobbies include reading, swimming, and golf.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Gerd Binnig – Biographical”. Nobel Media AB. 1986. Pristupljeno 1. 1. 2014. 
  2. ^ a b v „The Nobel Prize in Physics 1986”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  3. ^ „Definiens Management Team – Gerd Binnig, PhD”. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. Pristupljeno 1. 1. 2014. 
  4. ^ Binnig G, Rohrer H (1986). „Scanning tunneling microscopy”. IBM Journal of Research and Development. 30 (4): 355—69. doi:10.1016/0039-6028(83)90716-1. 
  5. ^ Binnig G, Rohrer H (1987-07-01). „Scanning tunneling microscopy---from birth to adolescence”. Reviews of Modern Physics. 59 (3): 615—625. Bibcode:1987RvMP...59..615B. doi:10.1103/RevModPhys.59.615 Slobodan pristup. 
  6. ^ Bai C (2000). Scanning tunneling microscopy and its applications. New York: Springer Verlag. ISBN 978-3-540-65715-6. 
  7. ^ Chen CJ (1993). Introduction to Scanning Tunneling Microscopy (PDF). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507150-4. 
  8. ^ SPECS. „STM 150 Aarhus - High Stability Temperature Control” (PDF). specs.de. Pristupljeno 23. 2. 2017. 
  9. ^ Binnig, G.; Rohrer, H.; Gerbe, Ch; Weibe, E. (1982). „Surface Studies by Scanning Tunneling Microscopy”. Physical Review Letters. 49 (1): 57. Bibcode:1982PhRvL..49...57B. doi:10.1103/PhysRevLett.49.57 Slobodan pristup. 
  10. ^ „Gerd Binnig”. kavliprize.org. 2. 6. 2016. Pristupljeno 30. 5. 2017. 
  11. ^ G. Binnig, "Atomic force microscope and method for imaging surfaces with atomic resolution", US Patent US4724318 (priority date 25 November 1985)
  12. ^ Binnig, G.; Quate, C. F. (1986). „Atomic Force Microscope”. Physical Review Letters. 56 (9): 930—933. Bibcode:1986PhRvL..56..930B. ISSN 0031-9007. PMID 10033323. doi:10.1103/PhysRevLett.56.930 Slobodan pristup. 
  13. ^ G. Binnig, "Aus dem Nichts. Über die Kreativität von Natur und Mensch", Piper (1990).
  14. ^ Giessibl, F. J.; Gerber, Christoph; Binnig, G. (1991). „A low-temperature atomic force/scanning tunneling microscope for ultrahigh vacuum” (PDF). Journal of Vacuum Science & Technology B: Microelectronics and Nanometer Structures. American Vacuum Society. 9 (2): 984–988. Bibcode:1991JVSTB...9..984G. ISSN 0734-211X. doi:10.1116/1.585441. 
  15. ^ Health, Audacity. „Team | Definiens”. www.definiens.com. Arhivirano iz originala 5. 6. 2016. g. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  16. ^ „2016 Kavli Prize in Nanoscience | www.kavliprize.org”. www.kavliprize.org. 2. 6. 2016. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  17. ^ „Artikkel: Group 2: Astronomy, Physics and Geophysics”. The Norwegian Academy of Science and Letters (na jeziku: norveški). Pristupljeno 14. 12. 2021. 
  18. ^ „IBM and ETH Zurich open collaborative Nanotechnology Center”. Press Release. Pristupljeno 17. 5. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gerd Binig na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Герд_Биниг&oldid=27675061”