Maja Perfiljeva
| Maja Perfiljeva | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Maja Perfiljeva |
| Datum rođenja | 1. maj 1941. |
| Mesto rođenja | Tivat, Kraljevina Jugoslavija, današnja Crna Gora |
| Datum smrti | 8. jul 2019. (78 god.) |
| Mesto smrti | Zagreb, Hrvatska |
Maja Perfiljeva (Tivat, 1. maj 1941 — Zagreb, 8. jul 2019) bila je hrvatska pesnikinja, profesorka hrvatskog jezika i književnosti i slikarka. Najpoznatija je kao tekstopisac brojnih tekstova za neke od najpoznatijih pesama pop i rok muzike[1] tokom 70-ih godina 20. veka. Najviše je sarađivala sa sarajevskom rok grupom Indeksi, a jedan njen tekst pevalo je i britanski rok sastav The Shadows.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Maja Perfiljeva rođena je 1941. godine u Tivtu, kako sama kaže u intervjuu, na dan kada je Italija okupirala Dalmaciju i Boku kotorsku. Rođena je u braku Tivćanke i ruskog emigranta.
Otac Maje Perfiljeve, Igor,[2] rođen je na dalekom istoku Rusije, na porodičnom imanju u malom mestu Mangut, u blizini Čite. Bio je Rus, pravoslavac, mešane krvi jer su se Perfiljevi ženili Mongolkama. Njegova porodica potiče iz Sankt Peterburga, odakle je njegov predak Maksimilijan Perfiljev u doba Katarine Velike otišao da čuva granicu Ruske Imperije u Aziji. Bio je najstariji od sedmoro dece. Godine 1920, u vreme evakuacije posle Oktobarske revolucije imao je 11 godina. Tada je u evropskom delu Rusije revolucija već uzela maha, dok su se jedinice ruske garde povlačile prema Vladivostoku gde je bila stvorena zadnja republika Belih Rusa. Otac porodice, tada već udovac, sinove je odveo u Čitu, u kadetski korpus, jer je verovao da će tamo biti sigurnije, a on je sa kćerima otišao u Kinu. Međutim, kako je Crvena armija napredovala, 1920. godine nastavnici su odlučili da evakuišu kadetski korpus iz Čite i sa decom su otišli u Vladivostok, gde su ostali dve godine. Za to vreme nisu uspeli da uspostave kontakt sa roditeljima kadeta, a kako više nisu mogli da čekaju, odlučili su da zakupe brod i otplovili su sa svim pitomcima u Šangaj. U Šangaju su proveli godinu i po dana, sve vreme boraveći na brodu. Posle toga krenuli su dalje, do južne Kine, pa Indijskim okeanom do Cejlona, gde su se zaustavili na pola godine. [a] Posle Cejlona brod je potražio pristanište u Crvenom moru, ali nijedna zemlja nije ih htela da ih primi. To je već bilo oko 1925. godine. Brod je otplovio u Jadransko more i zaustavio se u Veneciji, gde su nastavnici čuli da Ruse prima Kraljevina Jugoslavija i da u Srbiji žive pravoslavci. Obratili su se dopisom i Kraljevina Jugoslavija ih je sve primila. Najprije su bili smešteni u Bileći, gde su već bila smeštena i deca Donskih kozaka, a kasnije su svi zajedno prebačeni u Goražde. Po ukazu kralja Aleksandra bio je primljen u elitnu Pomorsku akademiju u Dubrovniku, odakle je kao mladi kadet na školskom jedrenjaku uplovio u luku Tivat, u Boki kotorskoj, gde je upoznao svoju buduću ženu. Venčali su se 1939. i krajem iste te godine dobili su ćerku Asju, godinu i po dana kasnije Maju, a deset godina kasnije[2] i najmlađu Danicu.
Majka Maje Perfiljeve bila je ćerka Italijanke i tadašnjeg gradonačelnika Tivta. Porodica je živela u porodičnoj kući na obali.
Do Drugog svetskog rata porodica Perfiljev živela je u Tivtu. Kada je pala Italija Porfiljev sa prijavio u partizansku mornaricu, i svi su se preselili u Dubrovnik. Kao pomorski kapetan poslat je na Vis u Generalštab. Bavio se razminiravanjem i dobio je dva odlikovanja, Orden za hrabrost i Orden za narod. Posle rata Perfiljev je radio u mornarici u Splitu, gde je porodica živela do 1948, kada su ga uhapsili. Perfiljev je tada dobio nervni slom i smešten je u bolnicu. Oporavak nije bio potpun. Zbog njegove bolesti, odnosno zbog dobre bolnice, porodica se tada preselila u Zagreb.[3]
Školovanje[uredi | uredi izvor]
Najranije detinjstvo Maja Perfiljeva provela je u Tivtu. Osnovnu školu i gimnaziju završavala je u Dubrovniku i Splitu, onako kako se porodica selila. Majka je želela da ona studira arhitekturu ili medicinu, ali Maja je želela da upiše studije književnosti. Na majčino insistiranje upisala je arhitekturu, završila prvu godinu, ispisala se i sa istim indeksom upisala se na studije književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Posle završenih studija fakulteta Maja dugo nije mogla da nađe zaposlenje, pa je počela da radi kao tekstopisac. Konačno je dobila posao u srednjoj tehničkoj školi, gde je predavala hrvatski jezik i književnost, ali je nastavila da piše tekstove pesama za različite festivale.[3]
Karijera tekstopisca[uredi | uredi izvor]
Prvu pesmu Maja je napisala već sa 10 godina, kao školski zadatak i to je bila pesma o Boki kotorskoj. Prva objavljena bila je ljubavna pesma „Prvi sastanak”, a izašla je u časopisu Polet. Prema njenim rečima, to je bio prvi i poslednji put da je pomenuti časopis objavio neku njenu pesmu.[2]
Maja je bila udata za doajena hrvatske šansone Hrvoja Hegedušića, sa kojim je i krenula u svet muzike. Nagovorila ga je da učestvuju na čuvenom Splitskom festivalu 1965. godine, sa pesmom „Riva u noći”, koju su izvodili Zdenka Vučković i Ivo Robić. Pesma nije ušla u finale, ali je za Maju sama činjenica da je pesma izabrana za učešće na ovom već tada prestižnom festivalu predstavljala veliki uspeh. Sledeća pesma koju je napisala bila je „Bokeljsku noć”. Kompozicija je u izvođenju Vice Vukova pobedila na Splitskom festivalu 1966. godine. Sledeće godine na festivalu „Intervizija” u Bratislavi ova pesma je pobedila i osvojila nagradu „Zlatni ključ”. Inspiraciju za ovu pesmu našla je u manifestaciji Bokeljska noć[2] koja se već dva veka organizuje u Kotoru.[4] Pesma je postala i do danas ostala nezvanična himna ove, kako je Bokelji zovu, „fešte nad feštama”.[5]
Na jednom Opatijskom festivalu, koji je bio jedan od prvih i svakako najvažniji muzički događaj u Jugoslaviji tokom 50-ih, 60-ih i 70-ih godina,[6] Kornelije Kovač upoznao je Maju sa članovima sarajevske rok grupe Indeksi, koji je tada u grupi svirao klavijature. Posle Opatije Indeksi su nastupali u Zagrebu i pozvali su Maju da na koncertu čita svoje stihove. To je bilo u vreme kada je objavila prvu knjigu pesama. Sa Indeksima je sarađivala od 1971. godine i za njih napisala puno tekstova.[3] Prva pesma koju je za njih napisala bila je tada veliki hit „Da sam ja netko”, koju su kasnije pevale mnoge pevačke zvezde, a često se može čuti i danas.[7] Zatim su usledili mnogi drugi hitovi. Indeksi bi joj slali muziku, a ona bi pisala najslušanije ljubavne pesme u tadašnjoj Jugoslaviji. Dešavalo se i da preko telefona odsluša muzičku podlogu, a zatim napiše stihove. Indeksi su snimili 15 pesama za koje je stihove napisala Maja Porfiljeva.[2]
Osim za Indekse, Maja je pisala tekstove i za mnoge druge tadašnje pevačke zvezde, među kojima su: Josipa Lisac, Duško Lokin[8], Kićo Slabinac, Gabi Novak, Dalibor Brun, Marina Perazić, Aleksandar Obradović, Mišo Kovač, Boris Novković, Radojka Šverko, Ismeta Krvavac, grupa Perper, Dušanka Belada, Anita Popović, Nikola Trtica,[2] Miro Ungar[1] i drugi.
Spisak pesama za koje je tekstove pisala Maja Perfiljeva (nepotpun):[9]
| Naslov pesme | Izvođač/i | Godina | Napomena |
|---|---|---|---|
| Riva U Noći | Zdenka Vučković i Ivo Robić | 1965 | |
| Bokeljska noć | Vice Vukov i Radmila Karaklajić | 1966 | |
| Ne pitaj me ništa | grupa Delfini | 1967 | |
| Najljepša kuća na prodaju | grupa Delfini | 1967 | |
| Dvoje | Ervina Štelcl | 1967 | |
| Samo ljubav | Višnja Korbar | 1967 | |
| Topkapi | Višnja Korbar | 1967 | |
| Bit će kasno | Beti Jurković | 1967 | |
| Šjor Ilija Redikul | duo Jeka | 1967 | |
| Oči tvoje oči | Vjeko Jut | 1969 | |
| Večer Nadeždы | Zdenka Vučković | 1970 | kao Perfilьeva |
| Da sam ja netko | grupa Indeksi | 1971 | |
| Gazi dragi, srce moje | Gabi Novak | 1971 | |
| Moje ludo srce | Mirko Cetinski | 1972 | |
| I Can't Forget | The Shadows | 1972 | |
| Hej ti | grupa Indeksi | 1972 | kao Ferfiljeva |
| Sanjam | grupa Indeksi | 1972 | |
| Balada | grupa Indeksi | 1972 | |
| Susret | grupa Grešnici | 1973 | |
| I dođe dan | Mišo Kovač | 1975 | |
| Atlantida | Goran Gerin | 1975 | |
| I mi i nas dvoje | grupa Indeksi | 1976 | |
| Moja Hana | grupa Indeksi | 1976 | |
| Dok ti kraj mene spavaš | Duško Lokin | 1977 | |
| Voljela je „Sjaj u travi” | grupa Indeksi | 1977 | |
| Zvao sam vjetar | grupa Kod | 1978 | |
| Ispijmo zlatni pehar | grupa Indeksi | 1978 | |
| Bila si ti, bila je ljubav | grupa Indeksi | 1988 | |
| Ana | grupa Indeksi | 1988 | |
| Još te sanjam | Radojka Šverko | 1993 | kao Perfilijeva |
| Mjesto pod suncem | grupa Indeksi | 1999 | |
| Leptiru moj | grupa Indeksi | 1999 | |
| Stranac | Vesna Pisarović | 2005 | kao Perfijeva |
| Elegija | Hrvoje Hegedušić i Maja Perfiljeva | 2006 |
Diskografija[uredi | uredi izvor]
- Gold Collection - Croatia records (2021)
Objavljene knjige poezije[uredi | uredi izvor]
- „Samo jedan život imam...” (2005)
- „Tajanstva” (2010)[10]
Maja Perfiljeva bila je čest i rado viđen gost na književnim večerima, kako u Hrvatskoj, tako i u Crnoj Gori.[11]
Slikarski rad[uredi | uredi izvor]
Sa slikarstvom se Maja Perfiljeva upoznala još u djetinjstvu. Dok je porodica živela u Dubrovniku stanovali su kod ruskog lekara Milnikova, kome je često dolazio u posetu poznati slikar Aleksej Vasilijevič Hanzen, koji je Majinom ocu predavao nacrtnu geometriju na Pomorskoj akademiji. Sama Maja slikarstvom je počela da se bavi u Beču, gde je boravila tokom vojnog sukoba na području bivše Socijalističke Republike Hrvatske, kod starije sestre Asje koja je i sama umetnica.[3] Radila je slike na svili.[12]
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Maja se veoma rano udala za šest godina starijeg doajena hrvatske šansone Hrvoja Hegedušića, sa kojim je i krenula u svet muzike. Brak je trajao 10 godina, a Hegedušić ga je opisao kao boemski. Posle razvoda Maja se više nije udavala.[1] Živela je u Medveščaku, jednom od najstarijih kvartova Zagreba, gde je i umrla 8. jula 2019. godine.[3]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Zanimljivo je da su na Cejlonu nastavnici tetovirali kadete, kako deca ne bi „zaboravila ko su”.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „“Da sam ja netko” – Umrla Maja Perfiljeva, autorica najljepših hrvatskih balada!”. Maxportal. 9. 7. 2019. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ a b v g d đ Mandić, Svetlana (7. 12. 2015). „Zauvijek zaljubljena u svoju Boku”. Vijesti. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ a b v g d Todorcev Hlača, Katarina (27. 11. 2018). „Maja Perfiljeva – žena legenda. Povijest ruske emigracije u Hrvatskoj”. Letopisь. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ Bjelobrković 2016, str. 105
- ^ „U subotu Bokeljska noć”. FOS. fosmedia.me. 21. 8. 2019. Pristupljeno 10. 4. 2020.
- ^ „Opatijski festival zabavne muzike”. secanja.com. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ Čikarić, S. (17. 9. 2015). „Da sam ja netko, „Indeksima” u čast”. Politika. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ „Preminula Maja Perfiljeva”. Novosti. 9. 7. 2019.
- ^ „Perfiljeva”. Discogs. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ „Maja Perfiljeva: Moraš i dalje sanjati da bi živio…”. Montenegrina. 30. 4. 2014. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ „Društvo Crnogoraca i prijatelja Crne Gore „Montenegro“ Zagreb – Manifestacija VEČE S MAJOM”. Montenegrina. 12. 11. 2016. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ „MAJA PERFILJEVA - Izložba slika na svili „To malo zemlje i to malo mora…“”. Montenegrina. 23. 3. 2012. Pristupljeno 11. 4. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bjelobrković, Zlatinka (2009). Event turizam - značaj i potencijal na području Kotora. Beograd: Univerzitet Singidunum.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Maja Perfiljeva na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- „Perfiljeva, Maja”. Leksikon YU mitologije. Pristupljeno 11. 4. 2020.