Moruna

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Moruna
Beluga sturgeon.png
Status ugroženosti:
Status iucn3.1 CR sr.svg
Krajnje ugrožen takson (IUCN 3.1)
Sistematika
domen(a): Eukaryota
natcarstvo: Ophistokonta
carstvo: Animalia
tip: Chordata
podtip: Vertebrata
klasa: Osteichtyes
potklasa: Actinopterygii
infraklasa: Chondrostei
red: Acipenseriformes
porodica: Acipenseridae
rod: Huso
vrsta: H. huso
Binomijalna nomenklatura
Huso huso
Linnaeus, 1758
Ekologija taksona
Životna forma:
anadromna riba

Moruna (lat. Huso huso) je slatkovodna riba koja prema tradicionalnoj sistematici pripripada infraklasi štitonoša (lat. Chondrostei) i familiji Acipenseridae.

Moruna od 1000 kg i 417 cm iz reke Volge u Kazanju (Nacionalni muzej Tatarstana u Kazanju)

Opis[uredi]

Kao i sve štitonoše, imaju hrskavičav skelet, ali im je telo pokriveno sa pet redova koštanih pločica (po tome su dobile naziv). Naročito je zaštićen krov lobanje. Ove kosti na telu su kožnog porekla. Zato su im krljušti (inače ganoidne) redukovane, osim u predelu repa. Telo im je vretenastog oblika, ali ipak zdepastije u poređenju sa jesetrom i kečigom, a i nije toliko istaknuto petostrano. Repno peraje je heterocerno (asimetrično). Glava je ka napred oštro izvučena (ali ne toliko kao kod drugih štitonoša) pa se usta nalaze na donjoj strani glave i u njima nema zuba. Ispod usta nalaze se izrašaji u vidu brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula vida, predstavljaju glavne čulne organe koji im pomažu u traženju hrane, uglavnom riba, ređe školjki i drugih mekušaca, kao i rakova. Velika je grabljivica i postoji podatak da je pojela mladunče foke. U želucu morune su bile pronađene i krupnije ribe, pa čak i ptice. Moruna je najveća slatkovodna riba (i samim tim najveća štitonoša). Postoje podaci da su lovljene morune teške 1.400-1.500 kg i dugačke 9 metara. Može da živi duže od 100 godina.

Stanište i rasprostranjenost[uredi]

Naseljava vode Kaspijskog jezera, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istočnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. U moru se više udaljava od ušća nego jesetra.

Do izgradnje đerdapske brane u Srbiju je dospevala i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i može se naći u donjem toku ispod Đerdapa. Izgradnjom brane, melioracijom i zagađivanjem voda ta riba je danas ugrožena, pa se pristupa veštačkom uzgoju i poribljavanju.

Razmnožavanje[uredi]

Živi uglavnom pri morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste). Mrešćenje se obavlja s proleća i u jesen. Ovaj put je često veoma dug tako da iznosi od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Ova pojava ukazuje da su reke primarno stanište ovih riba, iz koga su kasnije prodrle u mora. Ženke polažu milione sivkastocrnih jaja koja se prilepe za kamenje na mestu mresta i tu se i oplode (spoljašnje oplođenje). Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju nizvodno u more.

Značaj[uredi]

Meso morune je vrlo ukusno. Od njene ikre se pravi kavijar. Od ikre se pravi i čuveni astrahanski ajvar. Od ove ribe se koristi i riblji mehur za izradu lepka. Ne može se uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog života provodi u moru.

Literatura[uredi]

Literatura[uredi]

  • Kalezić M. 2000. godine. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  • Kalinić, B. & Simonović, D. 1953. Prirodopisni atlas: Ribe. Znanje: Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Moruna