Сунцокрет

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Сунцокрети)
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Suncokret (višeznačna odrednica).

Suncokret
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Asterales
Porodica: Asteraceae
Rod: Helianthus
Vrsta:
H. annuus
Binomno ime
Helianthus annuus
Sinonimi[1]
Sinonimi
  • Helianthus aridus Rydb.
  • Helianthus erythrocarpus Bartl.
  • Helianthus indicus L.
  • Helianthus jaegeri Heiser
  • Helianthus lenticularis Douglas
  • Helianthus macrocarpus DC. & A.DC.
  • Helianthus multiflorus Hook.
  • Helianthus ovatus Lehm.
  • Helianthus platycephalus Cass.
  • Helianthus tubaeformis Nutt.

Suncokret (lat. Helianthus annuus) je jednogodišnja biljka, čije botaničko ime Heliantus potiče od grčkih reči (grč. helios — sunce i grč. anthos — cvet) iz porodice je glavočika (Asteraceae).

Opis biljke[uredi | uredi izvor]

Suncokret je najveća biljka iz porodice glavočika i roda Heliantus. Koren mu je čupav i vlaknast, sastavljen od mnoštva malih korenčića. Koren mu može prodreti i do 3 metra u dubinu. Zbog korena i sposobnosti da upija vodu i štetne materije, suncokret se često koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta (otpadnih voda, olova i radioaktivnih materija. Stablo je visine 50-250cm. Najviše zabeleženo stablo suncokreta je imalo 9,17 m.[2] Stablo je različitog stepena razgranatosti; listovi krupni, prosti, grubi, hrapavi, često pokriveni tvrdim dlakama, sa dugom drškom, naspramni ili naizmenični. Cvetovi-krunice vrlo krupni, na dugim drškama, od više redova najčešće žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno, ređe malo ispupčeno.

Disk cveta je spiralno uređen. Generalno, svaki cvet (floret) je približno isto orijentisan prema sledećem pod zlatnim uglom, 137,5°, čime se formira šablon međusobno povezanih spirala, pri čemu su broj levih spirala i broj desnih spirala sukcesivni Fibonačijevi brojevi. Tipično, postoje 34 spirale u jednom smeru i 55 u drugom; međutim, u veoma velikim suncokretnim glavama može da bude 89 u jednom smeru i 144 u drugom.[3][4][5] Ovaj patern proizvodi najefikasnije matematički moguće pakovanje semena unutar cvetne glave.[6][7][8]

Heliotropizam[uredi | uredi izvor]

Cvetne glave okrenute ka istoku, daleko od kasnog popodnevnog sunca

Uobičajena zabluda je da cvetne glave suncokreta prate Sunce preko neba. Iako nezreli cvetni pupoljci pokazuju ovo ponašanje, zrele cvetne glavice su tokom dana usmerene u fiksnom (i tipično istočnom) pravcu.[9][10] Ovu staru zabludu osporio je 1597. godine engleski botaničar Džon Džerard, koji je uzgajao suncokret u svojoj čuvenoj biljnoj bašti: „[neki] su prijavili da se okreće sa Suncem, što nikada nisam mogao da primetim, iako sam nastojao da saznam istinu.”[11] Ujednačeno uređanje glava suncokreta u polju moglo bi kod nekih ljudi stvoriti lažni utisak da cveće prati Sunce.

Ovo poravnanje je rezultat heliotropizma u ranijoj fazi razvoja, fazi mladog cveta, pre pune zrelosti cvetnih glavica (anteza).[12] Mladi suncokreti se orijentišu u pravcu sunca. U zoru je glava cveta okrenuta ka istoku i pomera se na zapad tokom dana. Kada suncokreti dostignu punu zrelost, oni više ne prate sunce, već su stalno okrenuti ka istoku. Mlado cveće se preko noći preorijentiše ka istoku u iščekivanju jutra. Njihovo heliotropno kretanje je cirkadijalni ritam, sinhronizovan sa suncem, koji se nastavlja ako sunce nestane u oblačnim danima ili ako se biljke premeštaju na stalnu svetlost.[13] One su u stanju da regulišu svoj cirkadijalni ritam kao odgovor na plavo svetlo koje emituje izvor svetlosti.[13] Ako se biljka suncokreta u fazi pupoljaka okrene za 180°, pupoljak će se nekoliko dana okretati od sunca, jer je potrebno vreme za ponovnu sinhronizaciju sa suncem.[14]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Pčele i suncokret u Srbiji.

Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da se suncokret uzgajao pre 3.000 godina od strane severnoameričkih Indijanaca, koji su mleli seme u brašno i dodavali hlebu ili pravili ulje.

Maje su poštovali suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Takođe su pravili čaj od latica i jeli seme.

Početkom 16. veka misionari su ga preneli iz Amerike u Evropu i već u 17. veku se njegovo uzgajanje proširilo čitavom Evropom.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

U Nemačkoj se suncokret najviše počeo uzgajati tokom Drugog svetskog rata a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi.

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja semena suncokreta — 2020
Zemlja (Miliona tona)
 Rusija 13,3
 Ukrajina 13,1
 Argentina 3,2
 Kina 2,4
 Rumunija 2,2
 Turska 2,1
 SAD 1,4
World 50,2
Izvor: FAOSTAT iz Sjedinjenih Država[15]

U 2020. svetska proizvodnja semena suncokreta iznosila je 50 miliona tona, predvođena Rusijom i Ukrajinom sa 53 % ukupno (tabela).

Upotreba đubriva[uredi | uredi izvor]

Istraživači su analizirali uticaj različitih đubriva na bazi azota na rast suncokreta. Utvrđeno je da amonijum nitrat proizvodi bolju apsorpciju azota od uree, što je delotvornije u oblastima sa niskim temperaturama.[16]

Proizvodnja u Brazilu[uredi | uredi izvor]

U Brazilu se koristi jedinstveni sistem proizvodnje koji se naziva sistem soja-suncokret: prvo se sadi suncokret, a zatim sledi usev soje, smanjujući periode mirovanja i povećavajući ukupnu proizvodnju i profitabilnost suncokreta. Suncokret se obično sadi u krajnjim južnim ili severnim regionima zemlje. Često se u južnim krajevima suncokret gaji na početku kišne sezone, a soja se potom može saditi u leto.[17] Istraživači su zaključili da bi metod plantaže soja-suncokret mogao biti dodatno poboljšan kroz promene u upotrebi đubriva. Pokazalo se da trenutni metod ima pozitivne uticaje na životnu sredinu.[18]

Hibridi i sorte[uredi | uredi izvor]

Na današnjem tržištu, većina semena suncokreta koje farmeri daju ili uzgajaju su hibridi. Hibridi ili hibridizovani suncokreti se proizvode ukrštanjem različitih tipova i vrsta, na primer kultivisanog suncokreta sa divljim vrstama. Na taj način se dobijaju nove genetske rekombinacije koje na kraju dovode do proizvodnje novih hibridnih vrsta. Ove hibridne vrste generalno imaju veću sposobnost i imaju svojstva ili karakteristike koje farmeri traže, kao što je otpornost na patogene.[19]

Hibrid, Helianthus annuus dwarf2 ne sadrži hormon giberelin i ne pokazuje heliotropno ponašanje. Biljke tretirane spoljnom primenom hormona pokazuju privremenu obnovu obrasca rasta izduženja. Ovaj obrazac rasta se smanjuje za 35% 7—14 dana nakon završnog tretmana.[13]

Hibridni muški sterilni i muški plodni cvetovi koji pokazuju heterogenost imaju malu posećenost pčela. Senzorni znaci kao što su miris polena, prečnik glave semena i visina mogu uticati na posetu oprašivača koji pokazuju konstantne obrasce ponašanja.[20]

Hranjenje ptica zimi[uredi | uredi izvor]

Suncokret je najvažnija vrsta semena koje se koristi za zimsko prehranjivanje sitnih ptica u hranilicama za ptice. Rado ga jedu i ptice koje se uvek hrane semenjem (zelentarka, zeba) kao i one koje se leti hrane insektima (velika senica, brgljez). Važno je uvek koristiti neslani suncokret.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Helianthus annuus L. Sp. Pl. : 904 (1753)”. World Flora Online. World Flora Consortium. 2022. Pristupljeno 30. 11. 2022. 
  2. ^ „Tallest Sunflower”. Guinness World Records. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  3. ^ John A. Adam, Mathematics in Nature. 2003. ISBN 978-0-691-11429-3. Pristupljeno 31. 1. 2011 — preko Google Books. 
  4. ^ „R. Knott, Interactive demos”. Mcs.surrey.ac.uk. 12. 2. 2009. Arhivirano iz originala 16. 9. 2009. g. Pristupljeno 31. 1. 2011. 
  5. ^ „R. Knott, Fibonacci in plants”. Mcs.surrey.ac.uk. 30. 10. 2010. Arhivirano iz originala 7. 9. 2009. g. Pristupljeno 31. 1. 2011. 
  6. ^ Motloch, John L (25. 8. 2000). Introduction to landscape design – Google Books. ISBN 978-0-471-35291-4. Pristupljeno 31. 1. 2011. 
  7. ^ Jean, Roger V (1994). Phyllotaxis. ISBN 978-0-521-40482-2. Pristupljeno 31. 1. 2011. 
  8. ^ „Parastichy pair(13:21) of CYCAS REVOLUTA (male) florets_WebCite”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2009. g. 
  9. ^ Hangarter, Roger P. „Solar tracking: sunflower plants”. Plants-In-Motion website. Indiana University. Pristupljeno 22. 8. 2012. „Many people are under the misconception that the flower heads of the cultivated sunflower (Helianthus annuus) track the sun... Immature sunflower flower heads do exhibit solar tracking and on sunny days the buds will track the sun across the sky from east to west... However, as the flower bud matures and blossoms, the stem stiffens and the flower head becomes fixed facing the eastward direction."” 
  10. ^ „Sunflowers in the blooming stage are not heliotropic anymore. The stem has frozen, typically in an eastward orientation.”. Arhivirano iz originala 2013-05-23. g. 
  11. ^ Gerard, John (1597). Herball, or Generall Historie of Plantes. London: John Norton. str. 612—614. Pristupljeno 2012-08-08.  Popular botany book in 17th century England
  12. ^ „Sunflower, Developmental stages (life cycle)”. GeoChemBio website. Arhivirano iz originala 27. 11. 2012. g. Pristupljeno 8. 8. 2012. 
  13. ^ a b v Atamian, Hagop S.; Creux, Nicky M.; Brown, Evan A.; Garner, Austin G.; Blackman, Benjamin K.; Harmer, Stacey L. (2016-08-05). „Circadian regulation of sunflower heliotropism, floral orientation, and pollinator visits”. Science (na jeziku: engleski). 353 (6299): 587—590. Bibcode:2016Sci...353..587A. ISSN 0036-8075. PMID 27493185. doi:10.1126/science.aaf9793 Slobodan pristup. 
  14. ^ Donat-Peter Häder; Michael Lebert (2001). Photomovement. Elsevier. str. 673—. ISBN 978-0-444-50706-8. Pristupljeno 15. 8. 2010. 
  15. ^ „Production of sunflower seeds in 2020, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2022. Pristupljeno 13. 3. 2022. 
  16. ^ Spinelli, D; Bardi, L; Fierro, A; Jez, S; Basosi, R (2017). „Environmental analysis of sunflower production with different forms of mineral nitrogen fertilizers” (PDF). The International Journal of Life Cycle Assessment. Journal of Environmental Management. 22 (4): 492—501. PMID 23974447. S2CID 112613303. doi:10.1007/s11367-016-1089-6. 
  17. ^ Castro, C.; Leite, Regina (2018). „Main aspects of sunflower production in Brazil” (PDF). Ocl. 25: D104. doi:10.1051/ocl/2017056 Slobodan pristup. ProQuest 2036361008. 
  18. ^ Mastuura, M. I. S. F.; Dias, F. R. T.; Picoli, J. F.; Lucas, K. R. G.; Castro, C.; Hirakuri, M. H. (2017). „Life-cycle assessment of the soybean-sunflower production system in the Brazilian Cerrado” (PDF). The International Journal of Life Cycle Assessment. 22 (4): 492—501. S2CID 112613303. doi:10.1007/s11367-016-1089-6. 
  19. ^ Gontcharov, SV. Antonova, TS. and Saukova, SL. 2006. Sunflower breeding for resistance to fusarium. Helia [accessed September 14, 2014]; 29 (45): 49-54.
  20. ^ Martin, Cinthia Susic; Farina, Walter M. (2016-03-01). „Honeybee floral constancy and pollination efficiency in sunflower (Helianthus annuus) crops for hybrid seed production”. Apidologie (na jeziku: engleski). 47 (2): 161—170. ISSN 0044-8435. doi:10.1007/s13592-015-0384-8 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Suncokret na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Suncokret.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сунцокрет&oldid=27538015”