Transplantacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Transplantacija organa
Rekonstrukcija prve transplantacije srca, izvedene u Južnoj Africi 1967. godine.
MeSHD016377
Transplantirano srce

Transplantacija ili presađivanje predstavlja zamenu nefunkcionalnog organa putem hirurške intervencije. Ovakve procedure se najčešće izvode kod životno ugroženih osoba (npr. kardiomiopatija) i nešto ređe u cilju poboljšanja osnovnog kvaliteta života kod hroničnih bolesti koje se mogu tretirati na ovaj način. Transplantaciona medicina zahteva posebnu edukaciju osoblja, specijalnu opremu i sveobuhvatno preoperativno i postoperativno nadgledanje pacijenta, kako bi se mogućnost odbacivanja organa svela na najmanju moguću meru. Pravni i medicinski kriterijumi koji određuju kada se presađievanje može izvršiti su strogo regulisani zakonom.

Donori organa mogu biti živi, moždano mrtvi ili mrtvi zbog cirkulatorne smrti.[1] Tkivo se može dobiti od donatora koji umru od cirkulatorne smrti,[2] kao i moždane smrti – do 24 sata nakon prestanka rada srca. Za razliku od organa, većina tkiva (sa izuzetkom rožnjače) može biti sačuvana i uskladištena do pet godina, što znači da se mogu staviti u „banku“. Transplantacija postavlja brojna bioetička pitanja, uključujući definiciju smrti, kada i kako treba dati saglasnost za transplantaciju organa, i plaćanje organa za transplantaciju.[3][4] Ostala etička pitanja uključuju transplantacijski turizam (medicinski turizam) i šire društveno-ekonomski kontekst u kojem se može odviti nabavka ili transplantacija organa. Poseban problem je trgovina organima.[5] Tu je i etičko pitanje nedavanja lažne nade pacijentima.[6]

Transplantaciona medicina je jedna od najizazovnijih i najsloženijih oblasti moderne medicine. Neke od ključnih oblasti za medicinsko upravljanje su problemi odbacivanja transplantata, tokom kojih telo ima imunski odgovor na transplantirani organ, što može dovesti do neuspeha transplantacije i potrebe da se organ odmah ukloni iz primaoca. Kada je moguće, odbacivanje transplantata se može smanjiti serotipizacijom kako bi se odredilo najprikladnije podudaranje donor-primalac i upotrebom imunosupresivnih lekova.[7]

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Transplantacija (1968)

Primalac je obolela osoba koja dobija organ od davaoca ili donora, izuzev u slučaju autotransplantacije. Donor može biti živa (bubreg, jetra) ili moždano preminula osoba (svi organi i tkiva).

Organi koji se mogu transplantirati:

Presađivanje koštane srži[uredi | uredi izvor]

Na Institutu za nuklearne nauke Vinča, posle niza propusta u sistemu zaštite na eksperimentalnom reaktoru, 15. oktobra 1958. dogodila se havarija u kojoj su tehnički saradnici Roksanda Dangubić, Draško Grujić, Živorad Bogojević i Stijepo Hajduković, kao i apsolventi fizike na PMF u Beogradu Života Vranić[8] (1934-1958) i Radojko Maksić (1933[9]) bili izloženi visokoj dozi nuklearnog zračenja (neutronsko i gama zračenje). Svi su bili starosti od 24 do 26 godina. Najvećoj dozi zračenja izložen je Života Vranić, koji je ugasio reaktor i tako spasao sigurne smrti ostale kolege.[10]

Šestoro ozračenih su 16. oktobra prebačeni na Kliniku „Kiri” u Parizu. Tim lekara, pod vođstvom onkologa i profesora Žorža Matea (franc. Georges Mathé) (1922—2010) je 11. novembra najpre izvršio operaciju presađivanja koštane srži kod Radojka Maksića, a zatim su operisani i ostali, osim Živorada Bogojevića,[10] na kome zahvat nije bilo potrebe da se izvrši, pošto je najmanje ozračen.[9] Dobrovoljni davaoci koštane srži su bili Parižani: Odit Dragi, Rejmon Kastani, Marsel Pabioni, Alber Bajron i lekar na klinici Leon Švarcenberg. Zahvat je rađen samo na osnovu krvne grupe, bez tipizacije tkiva[10] i predstavljao je veliki rizik, kako za primaoce, tako i za davaoce, koji su pre operacije obavešteni da se možda neće probuditi iz opšte anestezije, jer nije bilo poznato u kojoj meri se takvom operacijom moglo ugroziti njihovo zdravlje, pošto su do tada presađivanja koštane srži rađena samo eksperimentalno na životinjama.[9]

Života Vranić je preminuo ubrzo posle operacije i tako postao prva žrtva nuklearnog zračenja, koja se u svetu dogodila nakon Drugog svetskog rata i prva žrtva sa teritorije Jugoslavije, dok je ostalih petoro pacijenta spašeno, oni su nastavili normalno da žive i rade, zbog čega se četiri operacije presađivanja koštane srži koje je izveo Žorž Mate smatraju prvim uspešnim operacijama ove vrste.[11]

Presađivanje lica[uredi | uredi izvor]

U novembru 2005. godine rađena je prva transplantacija lica na svetu. Francuskinji Izabeli Dinoar, pas labrador je odgrizao nos, usne i obraze, u očajničkom pokušaju da je probudi, pošto je zaspala nakon pokušaja samoubistva uzimanjem prekomerne doze lekova. Operacija presađivanja delova lica donatora je obavljena u jednoj bolnici u severnoj Francuskoj i trajala je 15 sati.[12]

Postupak[uredi | uredi izvor]

Transplantacija organa obuhvata sledeće faze:

  • imunološka tipizacija recipijenta i donora,
  • transplantacija,
  • imunosupresivna terapija.

Regenerativna medicina[uredi | uredi izvor]

Stvaranje organa iz matičnih ćelija je tehnologija za koju se očekuje da će u narednoj deceniji napraviti krupan pomak. U Leskovcu je osnovana Specijalna bolnica za lečenje steriliteta koja bi trebalo da preraste u Institut za matične ćelije.

Istorijat transplantacija u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Doktor Pjotr Vasiljevič Kolesnikov, ruski emigrant, je 1926. godine u Zaječaru presadio testis osuđenika Ilije Krajana svom ostarelom kolegi, zaječarskom hirurgu.[13] Ovakva procedura se danas ne praktikuje.

Skupština Republike Srbije je 2009. donela Zakon o transplantaciji organa i Zakon o transplantaciji ljudskih tkiva i ćelija. Ovim zakonom je zabranjena trgovina organima, reklamiranje potreba za organima, oglašavanje doniranja, reklamiranje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika u sredstvima javnog informisanja,[14] u cilju suzbijanja ilegalne trgovine ljudskim organima, koja je u svetu uzela velikog maha.

Presađivanje organa u Srbiji sada se obavlja u Vojnomedicinskoj akademiji, Kliničkom centru Srbije, kliničkim centrima u Novom Sadu i Nišu. Osim toga, na Institutu za majku i dete vrši se presađivanje koštane srži, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu transplantacije bubrega i jetre. Najviše je zabeleženo presađivanja bubrega. Prema procenama stručnjaka, po broju obavljenih intervencija presađivanja, iza Srbije se nalaze Albanija, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina.[14]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Manara, A. R.; Murphy, P. G.; O'Callaghan, G. (2011). „Donation after circulatory death”. British Journal of Anaesthesia. 108: i108—21. PMID 22194426. doi:10.1093/bja/aer357 Slobodan pristup. 
  2. ^ Bernat, James L.; Capron, Alexander M.; Bleck, Thomas P.; Blosser, Sandralee; Bratton, Susan L.; Childress, James F.; DeVita, Michael A.; Fulda, Gerard J.; Gries, Cynthia J. (mart 2010). „The circulatory–respiratory determination of death in organ donation*”. Critical Care Medicine. 38 (3): 963—70. ISSN 0090-3493. PMID 20124892. S2CID 6292792. doi:10.1097/CCM.0b013e3181c58916. 
  3. ^ See WHO Guiding Principles on human cell, tissue and organ transplantation, Annexed to World Health Organization, 2008. Arhivirano 3 mart 2016 na sajtu Wayback Machine
  4. ^ Further sources in the Bibliography on Ethics of the WHO Arhivirano 4 mart 2016 na sajtu Wayback Machine.
  5. ^ See Organ trafficking and transplantation pose new challenges Arhivirano 15 februar 2014 na sajtu Wayback Machine.
  6. ^ Heart of the matter, The Guardian [UK], Simon Garfield, 6 April 2008.
  7. ^ Frohn C, Fricke L, Puchta JC, Kirchner H (februar 2001). „The effect of HLA-C matching on acute renal transplant rejection”. Nephrol. Dial. Transplant. 16 (2): 355—60. PMID 11158412. doi:10.1093/ndt/16.2.355 Slobodan pristup. 
  8. ^ Miomir Ristić & 7. 07. 2013.
  9. ^ a b v K. Nedeljković & 10.12.2015.
  10. ^ a b v N. Janković & 12. 5. 2012.
  11. ^ N. Janković & 27. 5. 2016.
  12. ^ Vijesti onlajn & 27.11.2012.
  13. ^ http://tmg.org.rs/v290210.htm Timočki medicinski glasnik br. 29 (2004), str. 115 117
  14. ^ a b Politika onlajn & 27.11.2012.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трансплантација&oldid=27553363”