FAP

FAP Korporacija a.d. Priboj
FAP Korporacija a.d. Priboj
Vrsta	AD (u restrukturiranju)
Delatnost	automobilska industrija
Osnovano	30. oktobar 1953.
Sedište	Priboj, Srbija
Rukovodioci	Ranko Vuković, generalni direktor
Proizvodi	motorna vozila
Broj zaposlenih	6.000+ (1989), 270 (2017)
Slogan	Pouzdan partner na drumu
Veb-sajt	www.fap.co.rs

Fabrika automobila Priboj (FAP) je proizvođač motornih vozila koji se nalazi u Priboju, Srbija. Fabrika automobila Priboj proizvodi autobuse, prikolice i kamione.^[1]

Istorija kompanije[uredi | uredi izvor]

FAP Priboj osnovan je kao državno-privredno preduzeće udelom vlade FNR Jugoslavije 1953. godine. Danas ova organizacija posluje kao mešovito deoničarsko društvo. U novembru 1990. godine, FAP je ušao u novu fazu razvoja vlasničke transformacije. Proces vlasničke transformacije kapitala imao je za cilj da FAP-u omogući intenzivniji razvoj. U daljem procesu vlasnička transformacija trebalo je da omogući ovoj radnoj organizaciji i adekvatnije mesto na domaćem i svetskom tržištu, uvođenje novog asortimana proizvoda, podizanje uslova proizvodnje na viši nivo i da obezbedi znatno viši standard zaposlenih kako u FAP-u, tako i u opštini. Događaji koji su usledili skoro u potpunosti su ove procese zaustavili.

Delovi kompanije[uredi | uredi izvor]

Pored matičnog, FAP je osnovao i četiri DOO-društva sa ograničenom odgovornošću: DOO „Livnica sa nadogradnjom” Prijepolje, DOO „Autodelovi” Rudo, DOO „Lim” Priboj i DOO „Stan” Priboj. U perspektivi bilo je planirano proširenje kapaciteta za proizvodnju transportnih sredstava na nivo SR Jugoslavije. Događaji koji su usledili ovaj plan su osujetili. Osnovni cilj korporacije FAP-a je povezivanje i objedinjavanje svih značajnih učesnika u proizvodnji vitalnih delova i agregata za privredna vozila u Jugoslaviji. Ovakva orijentacija, zasnivala bi se na zajedničkim projektima i udruženom kapitalu.

Sva pomenuta DOO-društva više nisu u sklopu FAP-a već su ugašena ili privatizovana.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Već u prvoj deceniji rada FAP izrasta u najvećeg proizvođača teških privrednih vozila i autobusa na Balkanu. Sadašnji tehnološko-tehnički nivo svih kapaciteta omogućava godišnju proizvodnju od 15.000 vozila. Za četrdeset godina postojanja FAP je proizveo ukupno 147.831 vozilo. Krajem osamdesetih godina predstavljao je prelomni period u domenu obima proizvodnje. Na račun kvantiteta rastao je i kvalitet, jer je osavremenjen proizvodni program i povećana proizvodnja vozila većih težinskih kategorija. Sa proizvodne linije FAP-a silazila su vozila, šasije, sandučari, kiperi, tegljači, ali i furgoni, cisterne, silosi, komunalna vozila itd. Danas je u pogonu oko 80.000 FAP-ovih vozila na domaćem tržištu i oko 70.000 na inostranom. Na putevima Rusije, Bugarske, Danske, Grčke, Poljske, Rumunije, Iraka, Irana, Češke, Slovačke, Kine, Egipta, Sirije i Saudijske Arabije mogu se sresti vozila marke FAP.

Kriza FAP-a[uredi | uredi izvor]

I pored ostvarenih rezultata FAP je i posle 1992. godine, kao i celokupna naša privreda ušao u krizu. Od nekada 7.000 zaposlenih u ovoj fabrici danas je u proizvodnji angažovano svega oko 300 radnika. Ovaj gigant je nekada proizvodio 30-40 vozila dnevno, a sada je to mesečna proizvodnja. I pored svega, neki vidovi oporavka mogu se nazreti. U prvoj polovini 1997. godine proizvodnja je utrostručena. Rat u neposrednom okruženju i ekonomske sankcije uslovili su paralizu svih pribojskih kolektiva. Praktično kada stane FAP, onda dolazi do paralize skoro kompletne pribojske industrije. Osnovi cilj svih zaposlenih u FAP-u bio je da se sačuva fabrika i da se ograničenom proizvodnjom stvore uslovi da se preživi. Izbijanjem rata na prostoru bivše Jugoslavije prekinuta je saradnja sa kooperativnim fabrikama u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. Pored domaćih nedaća, stupanjem na snagu ekonomskih sankcija prekinuta je saradnja sa Mercedesom. Tokom 1997. godine saradnja je nastavljena, ali još uvek samo u komercijalnom obliku. U ovom izuzetno teškom periodu za FAP nije došlo do osipanja usko stručnog kadra. Iz radne organizacije su uglavnom odlazili pravnici i ekonomisti. U periodu 1992—1997. godine, FAP je proširio asortiman proizvodnje, a sve sa ciljem održanja proizvedenog procesa.

Vlada Republike Srbije omogućila je FAP-u kredit od 1.000.000 nemačkih maraka, za oporavak kolektiva. Međutim, ta suma nije bila dovoljna za ovakav gigant, jer je neophodna preorijentacija proizvodnje. Stručnjaci FAPa smatraju da je u novonastalim uslovima, kolektivu potrebno oko 2.000 radnika. Taj nivo zaposlenosti omogućio bi godišnju proizvodnju od 1.500 vozila, što predstavlja realnost ovog kolektiva i ovakav nivo proizvodnje ima uslove da se plasira na tržištu. Ovakva orijentacija FAP-a izaziva nesigurnost kod radnika, jer nameće potrebu iseljavanja pre svega zbog iznalaženja novog zaposlenja. U svakom slučaju, to nije u interesu ni FAP-a ni Priboja, jer treba naći načina da se zaustavi proces iseljavanja gradskog stanovništva zato što je brdsko-planinsko područje skoro ispražnjeno.

Dana 30. oktobra 2013. godine radnici su započeli višednevni štrajk blokirajući prugu Beograd-Bar i magistralni put kroz Priboj. Cilj štrajka bio je pronalaženje rešenja za FAP, izlazak iz dugogodišnje krize i isplata zaostalih zarada. Štrajk je prekinut dolaskom Premijera Srbije Aleksandra Vučića u fabriku i obećanje o dolasku novog strateškog partnera. Juna 2014. godine Vlada Srbije je potpisala memorandum o razumevanju sa finskom fabrikom SISU, o proizvodnji njihovog modela specijalnog kamiona SISU Polar. Međutim, do realizacije ugovora nikada nije došlo.

Planovi[uredi | uredi izvor]

Od prvog juna 2016. godine FAP ulazi u Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) koji ima za cilj da preduzeće napravi profitabilnim i eventualno preusmeri njegovu osnovnu delatnost. Svih 650 radnika je dobrovoljno napustilo preduzeće uz otpremninu i u narednih 6 meseci biće angažovani samo po potrebi. Trenutno se pregovara o osnivanju konzorcijuma koji će činiti FAP, Zastava kamioni i 14. oktobar, a osnovna delatnost će im biti vojna industrija. Fabrikom trenutno upravlja nadzorni odbor Vojske Srbije i Ministarstva odbrane a proizvodnja je zasnovana na namenskim vozilima kao i remontom voznih sredstava vojne namene.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Za potrebe ekspedicije "Putevima sveta - Sibirjaki 2", 1994/95. godine adaptiran je kamion FAP 2026, čiju je safari kabinu izradio Ikarbus. Ekspedicija je trajala 193 dana i obuhvatala je trasu: Beograd - Moskva - Ulan Bator - Peking - Dalijan i nazad do Beograda. Pređeno je preko 38 000 kilometara u najtežim zimskim vanputnim uslovima. Snimljeno je ukupno 9 polučasovnih epizoda koje su emitovane na RTS.

Tokom 80-ih godina 20. veka kompanija PIK "Belje" učestvovala je na FIA Evropskom prvenstvu u trkama kamiona u Mađarskoj i Španiji sa vozilom FAP 1626 VBDT, za čijim volanom je bio Vlado Čugalj, tadašnji radnik preduzeća. Zbog loših finansijskih prilika tim PIK "Belje" nije imao zapaženih rezultata na takmičenjima ali će ostati zapaženi kao jedini tim koji je svoje vozilo posle takmičenja vratio u eksploataciju.